Bole li vas -stare rane-

[mikili]

Pamtimo lepe stvari,godisnjice,rodjendane..slavimo ih ili ne,kako ko.Ali ,postoje i ruzna secanja,neka vise,neka manje bolna.Kako se borite sa njima,trudite se da zaboravite,da ih zakopate u nekom delu mozga,da ne mislite na njih,ili iih ponovo prozivite u sebi ponekad.Izazovu li mrstenje,los dan,poneki uzdah ili mozda osecaj ume i danas da bude bolan?

[Clipsy]

u zivotu sam proso sito i reseto, samo sto me vodenica nije mlela....prolazio sam kroz razne trenutke, samo sto me bager nije rusio...gledao sam smrt u oci, radio sam najgore stvari u zivotu, penjao sam se na vrhovi i Prokletije i Midzor su bili ispod mene....na ti vrhovi mogu da se popnu samo ljudska noga i divokoza....ono sto sam video prkosi gravitaciji....ali najgora stvar u zivotu mi se desila kad sam izeo neke cufte....umalo od njih nisam umreo...

[причалица]

ne zakopavam rane...
svaki dan ima neku svoju boju, a te rane - ako se tog dana njih setim - imaju boju tog dana...vreme, istina, leči...tako što otupljuje, ali ljudi koje smo zaista voleli i koji više nisu sa nama nikad ne mogu da se zaborave.
nikad ta rana što nisu više sa nama ne može da zaraste...i samo mogu, nekad, ili da osećam toliku tugu da me kosa boli....ili da budem tiho srećna što sam dobra kao što bi ta osoba želela da budem. eto.

[Bisernica]

Sve što proživiš ne možeš zaboraviti ,jer bi tada zaboravio da postojiš....ima dana ,ima rana koje bole
dok te ima .....napraviš u duši pregrade,podeliš ih kao police i staviš vratanca ...pa neka zaključaš i
zabraviš katancem,a neka samo prisloniš....izvadiš ključ ,da se slučajno ne zaglave ...i odškrineš ponekad,
iako zvuk tog otvaranja zapara... ne uši ...nego dušu ....ali ,opet manje boli nego da ih nisi otvorio.....
nema loših dana .....samo loših izbora koje nam je dan ponudio....a možda nisu loši izbori,nego nije nama bilo
namenjeno....i tako ....gomilaju se police ,i svaka nova neku staru pomeri na nivo ispod....pa je ređe i otvaraš...
...na kraju ,najvažnija stvar u životu je biti živ ...sve ostalo nekako ide .

[kojica]

Pamtimo lepe stvari,godisnjice,rodjendane..slavimo ih ili ne,kako ko.Ali ,postoje i ruzna secanja,neka vise,neka manje bolna.Kako se borite sa njima,trudite se da zaboravite,da ih zakopate u nekom delu mozga,da ne mislite na njih,ili iih ponovo prozivite u sebi ponekad.Izazovu li mrstenje,los dan,poneki uzdah ili mozda osecaj ume i danas da bude bolan?

Mi još kao deca naučimo kako da ih zakopavamo, pa se posle trudimo da se odučimo, al teška rabota.
To je već prešlo u automatizam.

Iskrsnu kad se najmanje nadam i čim kažem ''vidim te'', nestanu. I tako.. igramo se žmurke.. :mm:

[Lola]

Pamtim samo lepe stvari...

http://www.youtube.com/watch?v=2X7jZozDNk0

[Man]

Da ne pamtim ne bi ni bilo svašta napisano u blogu :facepalm:
zato i ne smem da ga gledam a kamoli čitam :haha:

[Bisernica]

ima nas koji čitamo ...
i pronalazimo sličan furnir na policama ;)

[причалица]

Sve što proživiš ne možeš zaboraviti ,jer bi tada zaboravio da postojiš....ima dana ,ima rana koje bole
dok te ima .....napraviš u duši pregrade,podeliš ih kao police i staviš vratanca ...pa neka zaključaš i
zabraviš katancem,a neka samo prisloniš....izvadiš ključ ,da se slučajno ne zaglave ...i odškrineš ponekad,
iako zvuk tog otvaranja zapara... ne uši ...nego dušu ....ali ,opet manje boli nego da ih nisi otvorio.....
nema loših dana .....samo loših izbora koje nam je dan ponudio....a možda nisu loši izbori,nego nije nama bilo
namenjeno....i tako ....gomilaju se police ,i svaka nova neku staru pomeri na nivo ispod....pa je ređe i otvaraš...
...na kraju ,najvažnija stvar u životu je biti živ ...sve ostalo nekako ide .

a što je najvažnije biti živ?
p.s. sviđa mi se post :)

[Bisernica]

a što je najvažnije biti živ?

...a šta je drugo važno ?!
ako nisi živ ni života nema ...a onda nema ni onih
sitnica koje život znače ,i koje zatrpaju sve ono što
ti život smuči ....na tasu uvek prevagne ono što je
bio trenutak koji ti je oduzeo dah

p.s. - hvala :)

[Nežnicah]

stare rane su zapravo oziljci, tako da me ne bole, samo me podsecaju na nesto sto je nekada bolelo jako... i stalno su tu, nikad zaboravljene.

[причалица]

ono što je ožiljak...to više i ne primećujem.

[DaDole]

ne treba ih zaboraviti..sve umijeće se sastoji u tome da živimo sa njima,na način koji sami odaberemo.Istina,vremenom bole manje,ali ožiljci ostaju uvijek kao podsjetnik na sve što smo mogli a ipak nismo ..
I neka stoje tamo gdje im je i mjesto..u prošlosti..neka nas opominju..

[Sandokan]

Pamtimo lepe stvari,godisnjice,rodjendane..slavimo ih ili ne,kako ko.Ali ,postoje i ruzna secanja,neka vise,neka manje bolna.Kako se borite sa njima,trudite se da zaboravite,da ih zakopate u nekom delu mozga,da ne mislite na njih,ili iih ponovo prozivite u sebi ponekad.Izazovu li mrstenje,los dan,poneki uzdah ili mozda osecaj ume i danas da bude bolan?

Potiskivanjem do zaborava .... :aha:

[ribizla]

ne chachkam tamo gde ne treba.. :aha: mislim da je tako najbolje.

[mikili]

Potiskivanjem do zaborava .... :aha:

ne vredi..postoje dani kada se vrati,kad me tresne u trenutku kad nesto radim,i onda zazmurim,osetim napad onog bola,stomak mi se stegne,mogu da vratim u trenutku sve mirise i zvuke koji su pratili trenutak,vazduha mi onda treba mnogo..i za taj dan sve je gotovo,kao oduzeta mogu sedeti i gledati u jednu tacku,neosetljiva za sve..i ne znam koliko jos vremena treba da prodje da otupi intezitet bola,da prestane da me pogadja,da zaboravim..