Pogledaj Punu Verziju : Očekivanja savremene žene
Živimo u psihološki izvještačenom vremenu u kom je imperativ sve češće osjećaj uspjeha i zadovoljavanje strasti.
Mnogo udanih žena i muškaraca imaju osjećaj prevarenosti i buđenja iz neke tamo filigranski izbrušene monogamne rečenice: "U dobru i zlu,u bolesti i zdravlju".
Jesu li tome,između ostalog,kriva očekivanja:hm:
Šta se to sve očekuje od savremene žene?
Šta sve treba da bude žena današnjice?
Dobra kuharica,majka virtuoz,strastvene ljubavnica koja nema glavobolje,intelektualna podstrekačica,saosjećajni životni drug,spužva koja upija sva muževljeva neraspoloženja i padove,balanser na relaciji međurodbinskih i komšijskih odnosa,uspješna u karijeri i naravno na sve to jaka i nezavisna:qq:
..Kako se nositi sa očekivanjima?A pritom ostati iole ženstvena:hm:
Kako izbjeći frustracije,gnjev,svađe i premor?
Mnogo teška tema, Nedo.
Pa očekujem da budem srećna. Imam sve uslove koji su potrebni da budem srećna.
A nisam.. :hm:
Mnogo teška tema, Nedo.
Pa očekujem da budem srećna. Imam sve uslove koji su potrebni da budem srećna.
A nisam.. :hm:
Da,teška je..ali zašto da ostane nedodirljiva.Za početak možda da krenemo od onog što možemo promijeniti...Postoji li greška u spektru i nivou naših očekivanja?
Da,teška je..ali zašto da ostane nedodirljiva.Za početak možda da krenemo od onog što možemo promijeniti...Postoji li greška u spektru i nivou naših očekivanja?
ako se i danas izbedačim ima ceo dan da ostaneš ovde i da me tešiš.. :ljut:
e sad možemo da pričamo..
Što se tiče naših očekivanja i očekivanja okoline, možemo da razgovaramo samo o tome da postignemo
nešto što se zove ''biti zadovoljan svojim postignućem'', ali o sreći i dalje ne možemo pričati.
Nisam ni otvarala temu o sreći,namjera mi je prvenstveno da se suočimo sa našim očekivanjima da bismo same pomogle sebi jer jaz nastaje upravo na onoj razlici između očekivanog i realizovanog.
Elem,o sreći niko da zucne:kojica:
Jedno sasvim jednostavno pitanje..Da li smo očekivali da od našeg bračnog druga moramo dobiti sve što nam treba?
..nosimo li još u sebi sliku one simbioze iz djetinjstva i strah od otcijepljenosti pri napuštanju sigurnog i toplog roditeljskog doma:hm:
Jesmo li ta očekivanja od potpunog zadovljenja potreba možda ponijeli sa sobom?
причалица
02-11-2011, 08:18
ovako: bila sam komplet i tip top do pre 6-7 godina...znači, lep posao, uvek na štiklama, frizura, manikir, šminka...sve što to podrazumeava....domaćica dobra, kuća kao kutija, deci nije falila ni dlaka na glavi a kamoli ptičjeg mleka, podsticala sam i podržavala muža, roditeljaima sam bila u svakom trenutku oslonac - od pravljenja krofni za večeru do trčanja kod lekara, prijatelje sam gostila i rado dočekivala...
i onda, kao da je neko to polako izbrisao iz mene. ne bih da saopštavam razloge baš sad i baš ovde...možda ću jednog dana.
ali, eto imam ćerke i ne očekujem da budu delić kao ja iz mojih ''najboljih'' vremena. jednostavno, nije im potreban taj teret na leđima.
ovako: bila sam komplet i tip top do pre 6-7 godina...znači, lep posao, uvek na štiklama, frizura, manikir, šminka...sve što to podrazumeava....domaćica dobra, kuća kao kutija, deci nije falila ni dlaka na glavi a kamoli ptičjeg mleka, podsticala sam i podržavala muža, roditeljaima sam bila u svakom trenutku oslonac - od pravljenja krofni za večeru do trčanja kod lekara, prijatelje sam gostila i rado dočekivala...
i onda, kao da je neko to polako izbrisao iz mene. ne bih da saopštavam razloge baš sad i baš ovde...možda ću jednog dana.
ali, eto imam ćerke i ne očekujem da budu delić kao ja iz mojih ''najboljih'' vremena. jednostavno, nije im potreban taj teret na leđima.
ja nekako mislim pričo,da si ti i sad taj isti tip-top,možda malo usporenijii,ali ne manje kvalitetan..a nazvala si to teretom i sasvim si u pravu..da li se može smanjiti malo od tog tereta,a da opet imamo isto ono zadovoljstvo i osjećaj samoostvarenosti?
причалица
02-11-2011, 08:26
ja nekako mislim pričo,da si ti i sad taj isti tip-top,možda malo usporenijii,ali ne manje kvalitetan..a nazvala si to teretom i sasvim si u pravu..da li se može smanjiti malo od tog tereta,a da opet imamo isto ono zadovoljstvo i osjećaj samoostvarenosti?
jesam smanjila teret obaveza, ali ih opet nekako ima dosta...i više ne vodim računa o očekivanjima. suzio se mnogo krug ljudi do kojih mi je stalo i zbog kojih bi život dala. sve drugo mi je nebitno.
e, na poslu se trudim se da ispunim očekivanja, jer moram da radim...
p.s. što bi rek'o naš narod ''za boodalu uvek ima posla'' :lol:
REkla si jednu sjajnu stvar...da više ne vodiš računa o očekivanjima..e,to me ponukalo da pitam kako si to postigla?
ljubičica
02-11-2011, 08:28
iskreno, ja sam ocekivala da ce ne brak, nego ta ljubav koju smo imali biti protivteza svim drugim sranjima u zivotu..
i vidi cuda, i bila je..dosta dugo.
a onda je sve otislo dodjavola.
i ne , nisam imala strah od napustanja rodteljskog doma. ni od napustanja sigurne bracne luke..
sad ni od koga nista ne ocekujem. vise cenim ljude. nista mi se ne podrazumeva. gledam svet iz sasvim drugog ugla.
tek sam posle shvatila sta sam sve ocekivala od coveka sa kojim sam bila u braku..i sta je sve on ocekivao od mene.
dizaster.
причалица
02-11-2011, 08:31
REkla si jednu sjajnu stvar...da više ne vodiš računa o očekivanjima..e,to me ponukalo da pitam kako si to postigla?
nije to moje postignuće, neduška...to je posledica reakcije na neke životne okolnosti...kad shvatiš da su očekivanja opterećenje.
pogotovo kako sam vaspitana - da budem kompletno žensko - u jednom trenutku u životu sam morala da postavim prioritete....a ti prioriteti svakako nisu bila očekivanja.
iskreno, ja sam ocekivala da ce ne brak, nego ta ljubav koju smo imali biti protivteza svim drugim sranjima u zivotu..
i vidi cuda, i bila je..dosta dugo.
a onda je sve otislo dodjavola.
i ne , nisam imala strah od napustanja rodteljskog doma. ni od napustanja sigurne bracne luke..
sad ni od koga nista ne ocekujem. vise cenim ljude. nista mi se ne podrazumeva. gledam svet iz sasvim drugog ugla.
tek sam posle shvatila sta sam sve ocekivala od coveka sa kojim sam bila u braku..i sta je sve on ocekivao od mene.
dizaster.
očito je da si bila hrabra..da si dobro podnijela separacije,ali i to da si tek kasnije shvatila da ste jedno od drugog očekivali nešto što niste mogli da pružite..
koliko su pogrešna očekivanja kriva..?
Meni se mnogo svideo film ''upoznaj moje roditelje -II'' sa onim ludacima od
roditelja, gde žena izdržava muža, tako što radi nešto što voli, a na sina
su izuzetno ponosni zato što je postao medicinska sestra.. :zrika: i polepili
su po zidu uspomene na sve njegove uspehe, kao što su 11. mesto ili 18.
na nekom takmičenju.. :smeh:
Meni se mnogo svideo film ''upoznaj moje roditelje -II'' sa onim ludacima od
roditelja, gde žena izdržava muža, tako što radi nešto što voli, a na sina
su izuzetno ponosni zato što je postao medicinska sestra.. :zrika: i polepili
su po zidu uspomene na sve njegove uspehe, kao što su 11. mesto ili 18.
na nekom takmičenju.. :smeh:
to je ona komedija sa de Nirom:) u kojoj on ima omiljenog mačka i stari je "obavještajac"?
причалица
02-11-2011, 08:37
nisam gledala taj film :lol:
eto, a verovatno su ti ljudi srećni....šta ih brige za 18. mesto....
Ja o očekivanjima..ostavimo sreću po strani:) Nije valjda da smo sve savršene virtuozne forumašice:)
Ja bih da mi pomogneš da to razgraničim. :bela:
Ja bih da mi pomogneš da to razgraničim. :bela:
pokušavam da samoodredimo stepen zadovoljstva na nekom ličnom nivou savremene žene..odnosno kako se nosimo i sa koliko uspjeha - sa onim što se očekuje od nas..i koliko nam to oduzima od nas..koliko zapravo ta očekivanja smanjuju naš osjećaj da nam je dobro..
možemo li promijeniti neke naše navike da bismo bile zadovoljnije ?
trazile smo da budemo ravnopravne sa muskarcima.. samim tim.. ocekivanja su velika.. tj SVE se ocekuje od njih. :g:
Ja ne znam ko je toliko favorizovao tu Klaru Cetkin,ta emancipacija i sve to tako:)
Ali,šta je tu je..kako izbalansirati..ostati svoja..naučiti podijeliti poslove i obaveze:qq:
причалица
03-11-2011, 13:26
pa izbalansirati polako...missim da je nemoguća misija raditi sve u jednom danu i očekivati da tako funkcionišeš do kraja života...to ni androidi ne bi mogli.
treba postaviti prioritete i zaista ih se prodržavati.
E pa to je mnogo teško. Naročito ako nismo imali roditelje koji su slavili naša 18. mesta
na takmičenjima. A bar 99% nas ih nije imalo. :place:
причалица
03-11-2011, 13:53
znam samo da očekujem od sebe - ništa više.
od moje ženske dece takođe ne očekujem bog zna šta...da budu malo srećne, ako je moguće...iovako je sve samo tlapnja.
pa izbalansirati polako...missim da je nemoguća misija raditi sve u jednom danu i očekivati da tako funkcionišeš do kraja života...to ni androidi ne bi mogli.
treba postaviti prioritete i zaista ih se prodržavati.
Ja sam dugo vremena tražila rješenja i nekako mi se čini da sam na putu da uspijem..budući da sam od onih žena koje vole da je sve u kući uredno i na svom mjestu,podijelila sam ukućanima radne zadatke u cilju da mi pomognu.istina,nisu to bog zna kakvi poslovi,ali pomažu oko nekih stvari koje su meni oduzimale puno vremena..potom sam uvela jedan dan u sedmici u kojem jedu napolju ili naruče sebi ručak u stan..
prestala sam da očekujem savršenstvo i postala realnija..pronašla vrijeme samo za sebe i to svaki dan najmanje sat u kom me niko ništa ne pita,u kom nemam nikakve kontakte ..i uspijeva..zadovoljnija sam.
slobodne dane prestala sam koristiti za spremanja po kući zaključivši da ako ostanem u stanu,cijeli dan ću mlatitii krpama i od vikenda ništa..
svaki slobodan vikend odlazim na selo,u prirodu i nekako napunim baterije:)
причалица
04-11-2011, 08:21
to je dobar početak.
još uvek nisam organizovala vreme kako bih htela, ali sam osećaj da to mogu da uradim mi daje neki mir. dakle, uglavnom sve zavisi od mene - i ručak i spremanje i ....da ne nabrajam. ali, od mene i zavisi da li ću sebi da nametnem cakum-pakum varijantu iili neku blažu...mojima je i ovako najvažnije da budem srećna, sa ili bez savršenstva za moje oči.
a šta mene čini srećnom - eh, to je već moj problem.... to ne zavisi toliko od njih.
Posljednjih dana razmišljam o jednom malom ,ali uhvatljivom segmentu koji se zove sebičnost..boreći se sa očekivanjima koje okolina ima od mene i obrnuto,s vremena na vrijeme gubim bitku i to je sasvim prirodno..ali više izgubljenih bitaka deprimira,oduzima snagu i traži smislenost..
Mišljenja sam da mala doza sebičnosti može da pomogne..ne do "sreće" i svekolikog osjećaja zadovoljstva ,već do onog osjećaja da sam "dobra sama sa sobom"..da sam na dnevnom nivou učinila nešto za sebe..
treba biti realan i ne ocekivati previse od drugih, a pre svega treba biti svestan sebe i svojih potreba i u skladu sa tim se i ponasati, onda ce biti izbegnuta i razocarenja i prezasicenost..
treba biti realan i ne ocekivati previse od drugih, a pre svega treba biti svestan sebe i svojih potreba i u skladu sa tim se i ponasati, onda ce biti izbegnuta i razocarenja i prezasicenost..
tačno cruz:) ali,kako..to je priznajmo,sve teže..uvijek je u pitanju nekakva mjera nečega..kako zadovoljstva,tako i očekivanja..kad se očekivano i realizovano nađu jedno naspram drugog i pokažu na veliki raspon,nastaje kriza..
pa kad se pruzis onoliko koliko si dugacak, a pri tom si svestan da drugacije ne moze, nema krize
pametno zboriš,ali vjerujem da si svjesna kako takav pristup nema mnogo žena ili ga imaju u onom teoretskom,znaju da to tako treba ali ne mogu da provedu u praksu..pa me sve vodi ka pitanju šta je to zapravo Savremena žena..i nismo li to možda malo mistifikovali tek radi težine sa kojom se (ne)nosimo:)
savremena zena po danasnjoj definiciji je i muskarac i zena, spremna i sposobna da se nosi sa svim problemima sa kojima se srece. takav model nametnule su same zene koje zele da se na neki nacin dokazu na svim poljima. ne kazem da nisu sposobne, vec da je to previse, jer ne nailaze na razumevanje i podrsku, a i na priznanje u neku ruku, sto je porazavajuce za sposobne zene, pa u jednom momentu "klonu" duhom... to je moje misljenje
ljubičica
13-03-2012, 09:29
ja oduvek imam problem u kolicini davanja..zalaganja..kako god
imam obicaj da kad imam neki cilj, zelju, teznju, nemam pojma sta..preteram u ..zalaganju.
shebem druge segmentne.
shebemm zdravlje. narusim sopstvenu ravnotezu., onda budem ljuta. nezadovoljna. deprimirana
a zapravo nije nikad problem u drugim ljudima..uvek je samo u nama.
gde cemo povuci crtu. gde cemo reci-e ja sad vise ne mogu, sad malo vi..
kako ide ono..dok beba ne zaplace, mati sisu ne vadi.
naci nacin da se iybalansiraju obaveye-u kuci, na poslu, sa prijateljima, sa parterom..pa to je najveca umetnost koja postoji
"bezgranicno nesebicno davanje" je najobicnije sranje ciji je izvor u sujeti...u zelji da budemo posebni, svemoguci, savrseni..
necu da budem savrsena. ocu da budem mirna, spokojna..i zasto ne , srecna.
Uvijek me tvoj post pokrene cruz:)
Evo i sad..podpitanje koje glasi..Koliko savremenost(kao nametnuta ili nadograđena tvorevina)oduzima od ženstvenosti?
ne oduzima nista dirka, zene su i dalje nezne, umiljate, doterane... ako si na to mislila, mada su smelije i otvorenije u samom pristupu vezama i ljubavi...
ne oduzima nista dirka, zene su i dalje nezne, umiljate, doterane... ako si na to mislila, mada su smelije i otvorenije u samom pristupu vezama i ljubavi...
ne dijelim mišljenje..uspješne poslovne žene,uspješne majke,ljubavnice,domaćice..sve u jedan..moraju negdje da izgube..već samim tim što je priroda tako regulisala..
naruši se ženstvenost jer je teško trčkarati iz svijeta muškaraca,beskompromisnih poslovnih poteza i napora u svijet nježne i umiljate žene..može se,nije da ne može..doći u zagrljaj voljenog kao u oazu..ali ne može uvijek..savremenost te vrste uzima danak..
ne znam dirka, ja imam drugaciji utisak :pardon:
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.