kojica
08-11-2011, 07:30
U svetu je utvrđen dan borbe protiv bolesti odlaganja (prokrastinacije), oblika
patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih
obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja, a obeležava se danas. Stalno
odlaganje neke aktivnosti, koje je ponekad nesnosno za samu osobu kao i njenu
okolinu, psiholozi vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv anksioznosti
vezane za otpočinjanje ili završavanje posla.
- Prokrastinacija može da predstavlja imunu odbranu od društva i teškog okruženja,
sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta - objašnjava Marjan Tošić,
psihološki savetnik iz Udruženja psiholoških savetnika Srbije.
- Ali i rezultat vrlo bazičnog manevra izbegavanja bilo kakve neprijatnosti ili manjka
energije za komunikaciju sa svetom, kao i izbegavanje poražavajuće činjenice da nam
završavanje neke obaveze ili posla neće doneti dugo nesvesno očekivano zadovoljstvo
- kaže on.
Odlaganje može da dovede do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti,
stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti
i obaveza.
Dok je u određenoj meri sasvim uobičajena, prokrastinacija postaje problem ako ugrožava
normalno funkcionisanje individue.
Hronična prokrastinacija može čak biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja.
- Pravo poreklo, smisao i razumevanje stalnog odlaganja i odugovlačenja osobe može se
otkriti jedino procesom ličnog psihološkog rada na sebi, kakav je savetovanje ili psihoterapija.
Bez tog neposrednog uvida možemo samo nagađati zašto neki ljudi imaju ovaj problem, i
biti bliže ili dalje od pravog odgovora - objašnjava Tošić.
Izvor:BlicOnline
patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih
obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja, a obeležava se danas. Stalno
odlaganje neke aktivnosti, koje je ponekad nesnosno za samu osobu kao i njenu
okolinu, psiholozi vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv anksioznosti
vezane za otpočinjanje ili završavanje posla.
- Prokrastinacija može da predstavlja imunu odbranu od društva i teškog okruženja,
sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta - objašnjava Marjan Tošić,
psihološki savetnik iz Udruženja psiholoških savetnika Srbije.
- Ali i rezultat vrlo bazičnog manevra izbegavanja bilo kakve neprijatnosti ili manjka
energije za komunikaciju sa svetom, kao i izbegavanje poražavajuće činjenice da nam
završavanje neke obaveze ili posla neće doneti dugo nesvesno očekivano zadovoljstvo
- kaže on.
Odlaganje može da dovede do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti,
stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti
i obaveza.
Dok je u određenoj meri sasvim uobičajena, prokrastinacija postaje problem ako ugrožava
normalno funkcionisanje individue.
Hronična prokrastinacija može čak biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja.
- Pravo poreklo, smisao i razumevanje stalnog odlaganja i odugovlačenja osobe može se
otkriti jedino procesom ličnog psihološkog rada na sebi, kakav je savetovanje ili psihoterapija.
Bez tog neposrednog uvida možemo samo nagađati zašto neki ljudi imaju ovaj problem, i
biti bliže ili dalje od pravog odgovora - objašnjava Tošić.
Izvor:BlicOnline