Nežnicah
19-01-2012, 22:08
Kaze ovaj, sigurno svima, poznati tekst:
Osmeh ne košta ništa,a znači mnogo.On obogaćuje one koji ga primaju,a ne osiromašuje one koji ga daju.Traje trenutak,ali je sećanje na njega kadkad večno.Niko nije dovoljno bogat da bi ga propustio,niti tako loš da ga ne zaslužuje.On čini ljude sretnima,olakšava im rad,a očevidan je znak prijateljstva.Obeshrabrenima vraća hrabrost,daje odmor onima koji su umorni.On se ne može ni kupiti,ni pozajmiti,ni ukrasti,jer je nešto što nema vrednost,osim onda kada se poklanja.I ako nekada sretneš osobu,koja više nema osmeh,budi velikodušan, pokloni joj svoj.Jer niko ne oseća takvu potrebu za osmehom,kao oni koji ne mogu da ga poklone drugima.
E nakon visegodišnjeg osmehivanja, tj. poklanjanja osmeha, tvrdim suprotno. Osmeh ne zaslužuje svako, eto. Stojim iza toga. Mislim na onaj, ljudski, normalan osmeh, ne na valjanje od smeha, kao lud na brašno, već onaj, ušli smo u prodavnicu, ljubazno se obratili prodavačici sa blagim osmehom, ili radnici u banci, ili pošti, ili medicinskoj sestri... ma bilo kome sa kim stupimo u bilo kakav kontakt. Meni je makar prirodno da se osmehnem, to mi je tako normalno. Ali ima ljudi koji ga jednostavno ne zaslužuju, jer se posle vašeg iskrenog osmeha, osetite kao totalni blenta, kome je u ovo tesko vreme sve potaman, pa se čak `usuđujete` da zračite pozitivnošću i ljubaznošću dok vam namćorasta prodavačica hukćući, gunđajući, besna što je tek zapalila cigaretu umesto osmehom uzvrati pogledom koji strelja. :puca:
I ne, nemam više milosti ni razumevanja ni opravdanja za takve namćore, ne zanima me koja sam im po redu danas, ako sam ja u stanju da poklonim osmeh, mogu valjda i oni.
A vi kako te? :hm:
Osmeh ne košta ništa,a znači mnogo.On obogaćuje one koji ga primaju,a ne osiromašuje one koji ga daju.Traje trenutak,ali je sećanje na njega kadkad večno.Niko nije dovoljno bogat da bi ga propustio,niti tako loš da ga ne zaslužuje.On čini ljude sretnima,olakšava im rad,a očevidan je znak prijateljstva.Obeshrabrenima vraća hrabrost,daje odmor onima koji su umorni.On se ne može ni kupiti,ni pozajmiti,ni ukrasti,jer je nešto što nema vrednost,osim onda kada se poklanja.I ako nekada sretneš osobu,koja više nema osmeh,budi velikodušan, pokloni joj svoj.Jer niko ne oseća takvu potrebu za osmehom,kao oni koji ne mogu da ga poklone drugima.
E nakon visegodišnjeg osmehivanja, tj. poklanjanja osmeha, tvrdim suprotno. Osmeh ne zaslužuje svako, eto. Stojim iza toga. Mislim na onaj, ljudski, normalan osmeh, ne na valjanje od smeha, kao lud na brašno, već onaj, ušli smo u prodavnicu, ljubazno se obratili prodavačici sa blagim osmehom, ili radnici u banci, ili pošti, ili medicinskoj sestri... ma bilo kome sa kim stupimo u bilo kakav kontakt. Meni je makar prirodno da se osmehnem, to mi je tako normalno. Ali ima ljudi koji ga jednostavno ne zaslužuju, jer se posle vašeg iskrenog osmeha, osetite kao totalni blenta, kome je u ovo tesko vreme sve potaman, pa se čak `usuđujete` da zračite pozitivnošću i ljubaznošću dok vam namćorasta prodavačica hukćući, gunđajući, besna što je tek zapalila cigaretu umesto osmehom uzvrati pogledom koji strelja. :puca:
I ne, nemam više milosti ni razumevanja ni opravdanja za takve namćore, ne zanima me koja sam im po redu danas, ako sam ja u stanju da poklonim osmeh, mogu valjda i oni.
A vi kako te? :hm: