Pogledaj Punu Verziju : Depresija je zarazna
Baš kao i grip, depresija je visoko zarazan poremećaj koji se može socijalno prenositi. Najveća je verovatnoća da će se depresija širiti unutar porodice, sa jednog člana na druge. Kao što pojedinci pate od depresije, tako je moguće da čitave porodice pate od nje, čak i kada nisu svesne toga.
Depresija u porodici može da isisa svu energiju u kući i pretvori dom u vrtlog negativnih emocija. Obično se takva depresija ispoljava kao fizička bolest ili opšta atmosfera razdražljivosti i negativnosti. Članovi porodioce se povlače u svoje lične prostore i postaju robovi televizije i kompjutera. U porodičnoj komunikaciji dominiraju pesimizam, sarkazam ili tišina.
Porodica može sprečiti depresiju da se trajno naseli u njihovom domu, ako obrati pažnju na neke obrasce interakcije. Pre svega, potrebno je rano uočiti simptome depresije kod člana porodice, jer je tada moguće brže ukazati pomoć i smanjiti mogućnost širenja "zaraze".
Pored uočavanja simptoma, veoma je važno razviti veštine pozitivnog mišljenja i pozitivne komunikacije u kući. Porodice često nasleđuju stil negativnog mišljenja koji u sebi nosi "bacil" depresije. Često je to nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju, obrazac pesimizma koji se javlja kako bi zaštitio voljene osobe od razočarenja ili stresa. Međutim, negativno mišljenje ima upravo suprotan učinak, jer razara mentalno zdravlje svih koji su mu izloženi.
Porodica uvek treba da ima "zalihe" pozitivnog iskustva i mogućnost da ga prizove svaki put kada nastupe teška vremena. Negativna iskustva nose ogroman psihološki teret, pa je potrebno mnogo više pozitivnih iskustava da bi se nadjačalo neko negativno.
Porodica treba da se okuplja i da napravi pregled emocionalnih potreba za sledeću nedelju u skladu sa važnim događajima planiranim u to vreme. Svako treba da se zapita šta treba da uradi da bi pomogao drugom u tim važnim događajima, kao što je, na primer, test u školi. Na taj način se izazovi mogu anticipirati, a porodica se sa njima može suočiti uz manje stresa.
Proveravanje psihičkog blagostanja članova poroice, a ne samo liste njihovih aktivnosti, doprinosi osećaju povezanosti, koji postaje glavni odbrambeni bedem protiv depresije u svakom periodu života. Najbolji način borbe protiv porodične depresije je podjednako posvećivanje pažnje osećanjima i aktivnostima članova.
Preuzeto sa
http://www.psihologija-blog.com/
Svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najčešći uzročnik samoubistva i četvrti po redu "potrošač" zdravstvenih fondova. Kakva sve može da bude i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo http://razbibriga.net/imported/2009/10/584968_642020Otvorna20slika-1.jpg "Okidač koji mene pokreće i usporava leži duboko unutra i ja na njega ne mogu da utičem. Evo već godinu dana čekam da okine, životarim i samo kukam."
"Ne znam kako sebi da pomognem, prepuštam se sve više ovom odvratnom stanju. Šta mi se dogodilo da više ne želim ništa? Gledam svoju decu i samo mi se plače. Mislim da nisu zaslužili ovakvu mamu. Umorila sam se od sebe i od svog gledanja na svet. Gubim nadu, gubim sebe. Tonem. Zombi sam koji luta svetom, traži pomoć, a može li iko uopšte pomoći zombiju? Njegovo mesto je duboko pod zemljom."
"Zašto mi je često i najobičnija stvar koja treba da se obavi teška? Neki ljudi lagano ustaju u cik zore, a ja evo već četvrti dan preskačem jednu gomilu pored kreveta i ne mogu ni da je pogledam, a kamoli da je raskrčim."
Ovako posetioci različitih internet foruma na kojima se okupljaju oboleli od depresije opisuju svoje stanje. Prema istraživanju koje je 2006. godine po nalogu Ministarstva zdravlja sproveo Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", svaki drugi čovek u Srbiji pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca ona je konstatovana kao oboljenje. Međutim, to ne znači da depresija češće pogađa žene. "One se češće obraćaju za pomoć stručnjaka, muškarci to ređe čine zbog stida. Agresivniji su, prave gluposti", objašnjava u razgovoru za "Vreme" Aleksandar Vučo, psihoanalitičar.
Šta je depresija i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo?
ZAŠTO UMIRU ŠIMPANZE: Vučo kaže da je granica između tuge i depresije fluidna i da zavisi od posmatrača. Po njemu, treba razlikovati dve vrste depresija – psihotične i nepsihotične: "Psihotične su uzrokovane nasiljem. Kod njih ima mnogo ‘hardverskog’ uticaja i one se leče lekovima. Za razliku od njih, nepsihotične su često uzrokovane gubitkom koji ne mora nužno da bude stvaran, već se određena životna situacija tako doživljava." Dobra ilustracija za ovu tvrdnju jeste slučaj jedne od učesnica pomenutih foruma koja kaže da je prvu depresivnu epizodu imala sa pet godina kada je njena majka otišla na posao i ostavila je kod komšinice. "Moderna istraživanja mozga pokazuju da se kod njih javlja sistem panike, karakterističan za sve sisare. To su osećaji straha i tuge izazvani gubitkom. Zato se dešava da bebe šimpanze umiru kad se odvoje od majke iako su voljene i pažene, psi uginu ukoliko im ode gazda", kaže Vučo.
Psiholog Petar Jevremović izričit je u tome da treba praviti razliku između depresije i depresivnosti, naglašavajući da se pod depresijom podrazumeva isključivo grupa psihičkih oboljenja koja mogu imati različit nivo ozbiljnosti na psihotičnom i neurotičnom nivou, dok se depresivnost tiče sentimenta, odnosno osećanja.
Vučo objašnjava da depresija nije samo oznaka bolesti već razvoja našeg mentalnog aparata. Citirajući Sigmunda Frojda koji u knjizi O žalovanju i tugovanju kaže da je depresija reakcija na našu agresivnost prema bliskim osobama, Vučo dodaje da depresivni ljudi imaju sado-mazohistički odnos prema sebi, a da, iako privlače pažnju okoline, odbijaju pomoć zbog osećaja krivice.
POD MASOM SREĆE: Da je agresija jedan od bitnih obeležja depresivnosti, potvrđuju i reči Petra Jevremovića koji kaže da se u samoj srži jednog takvog sentimenta nalazi agresija sa kojom nismo u stanju da izađemo na kraj i koju ne možemo da prepoznamo, pa je okrećemo prema sebi: "Ono što čini depresivca jeste hostilnost koju on ne može da ispolji." Zato, po Jevremovićevom mišljenju, depresivnost ne treba vezivati za pojavne oblike. Premda većinu depresivnih karakteriše tužan izraz lica, bezvoljnost i prisustvo crnih misli, mogući su i potpuno suprotni efekti poput preterane aktivnosti. "Dešava se da je depresija maskirana maničnom odbranom. Iza preteranog aktivizma može se naći depresivnost, tako da manifestacija ima mnogo, ali suština depresivnog iskustva je nemogućnost da se sa drugima podeli ono u sebi živo", kaže Jevremović, dodajući da je važno da čovek, šta god da mu se desi, bude u stanju da zadrži kvalitetne odnose sa okolinom, a da je njihovo gubljenje upozoravajuće.
Pored agresije, u depresiji se može javiti i autoagresija, koja u najgorem slučaju vodi do samoubistva. S obzirom na to da ova bolest jeste jedan od najčešćih uzročnika samoubistva, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da će do 2030. godine depresija biti jedan od četiri glavna uzročnika smrti i radne onesposobljenosti, odmah iza srčanih oboljenja, cerebrovaskularnih napada i side. Pored toga, podaci SZO-a pokazuju da je depresija na četvrtom mestu liste bolesti na koje odlazi najveći deo tereta zdravstvenog osiguranja. Studija "Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji", rađena 2003. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju, pokazala je da u ovom pogledu Srbija ne zaostaje za svetom. I kod nas se depresija nalazi na istom, četvrtom mestu, a prethode joj ishemijska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti i rak pluća.
SZO još procenjuje da će do 2020. godine depresija postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajući samo žensku populaciju, zdravstveni problem broj jedan. To je posledica konstantnog rasta broja depresivnih u svetu koji se prati od 1910. godine. Najmanje deset odsto svetske populacije ima šansu da jednom u životu oboli od depresije. Ona se može javiti još u detinjstvu, a najčešća je u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. Većina stručnjaka slaže se da je to za čoveka najbolnije životno iskustvo s kojim se može suočiti.
Bez obzira na to što većina onih koji su prošli kroz depresiju može da navede događaj koji je uzrokovao njihovo stanje, Jevremović smatra da nije bitno šta je okidač, već šta se nalazi u osnovi: "Kvalitet života u porodici, da li je osoba u porodici stekla imunitet na gubitak. Osobe koje nisu na funkcionalan način ugradile u sebe mehanizme iz porodice, koji postaju lični mehanizmi, imaju veće predispozicije za oboljevanje."
Aleksandar Vučo navodi da je depresija veoma povezana sa narcizmom i da ponekad služi održanju čistog i uzvišenog lika: "Depresivni nude sebe kao objekat drugima, ali retko mogu da im se posvete. To zavisi od jačine i dubine depresije."
Mnogi od njih boje se da imaju decu, jer nisu sigurni da će biti u stanju da se o njima staraju. Imaju potrebu da budu praćeni, negovani, da im se posvećuje pažnja. Zbog toga se često dešava da depresija nije jedini psihički problem, već je prate socijalna fobija, panični napadi, razne druge fobije ili hipohondrija.
PROLAZNICI SPUŠTENE GLAVE: Zbog svega toga, oboleli se nalaze u začaranom krugu iz kog je bez stručne pomoći nemoguće izaći. Zato je vrlo bitna reakcija najbliže okoline. Oba sagovornika "Vremena" slažu se da depresivnima ne vredi predočavati argumente i ubeđivati ih da nije sve tako crno kao što njima izgleda. S druge strane, i kod najbližih dolazi do frustracije zbog nemogućnosti da pomognu, zbog čega se javlja konflikt, koji samo pogoršava situaciju. "Jedino što okolina može da uradi je da što više podrži depresivnu osobu da se obrati za stručnu pomoć. Okolina mora da se suoči sa bespomoćnošću, jer pored sebe imate nekoga kome ne možete sami da pomognete", kaže Jevremović.
Depresija se leči na tri načina: psihoterapijom, lekovima ili i jednim i drugim. Antidepresive prati fama da pojačavaju simptome na početku terapije, a neka istraživanja pokazuju da se najveći broj samoubistava uzrokovanih depresijom dogodi baš u prvim danima uzimanja lekova. Aleksandar Vučo kaže da to ne znači da ovi medikamenti prvo pojačavaju simptome, kako se to obično misli, a da ih onda ublažavaju, već da pacijenti gube nadu zato što njihovo dejstvo počinje tek za oko dve nedelje: "Depresivni se plaše da piju lekove zbog neželjenih dejstava ili ih nesvesno odbijaju, da bi produbili patnju." Terapiju lekovima često otežava i strah pacijenta od zavisnosti, međutim, Vučo smatra da je ovaj strah prenaglašen, jer je u svojoj dugogodišnjoj karijeri video samo dva slučaja zavisnosti, i oba su sanirana za nekoliko dana.
Oba sagovornika "Vremena" slažu se da se ne može govoriti o depresivnim nacijama. Vučo primećuje da su na srpskim ulicama poslednjih godina ređi prolaznici spuštene glave i izgubljenog pogleda, što je bila sasvim normalna reakcija na sve događaje prethodnih decenija. Dakle, Srbi ne pate od depresije više nego ostale nacije, ali, prema podacima Ministarstva zdravlja prikupljenim u istraživanju obavljenom 2006. godine, čak 43,9 odsto naših građana je pod stresom, 28,1 odsto ima emocionalne probleme, a 22,6 odsto pati od nesanice.
Depresija jeste široko rasprostranjena bolest sa potencijalno smrtnim ishodom. Granica između nje i uobičajenog neraspoloženja efemerna je i individualna. Isto važi i za njene uzročnike, način i dužinu lečenja, kao i reakcije na terapiju. Srećom, izlečiva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stručnu pomoć.
Oblici
U medicinskoj literaturi postoji mnogo podela depresije. Endogene depresije su biološkog porekla, i smatra se da se javljaju kod osoba sa genetskim predispozicijama. Reaktivne depresije su reakcije na životne probleme i stresne situacije – smrt bliske osobe, razvod, gubitak posla... i traju duže od "uobičajenog" tugovanja.
Psihotične depresije, za razliku od nepsihotičnih, prate halucinacije, sumanute ideje, osećaj krivice, grešnosti, siromaštva, bezvrednosti, teške telesne bolesti. Komplikovanije su i zahtevaju hitno bolničko lečenje.
Sezonska depresija karakteristična je u jesen ili zimu. Kod nje se javlja usporenost, umor, loše raspoloženje, pojačan apetit, potreba za slatkišima i za snom. Uspešno se leči za svega nekoliko dana fototerapijom, a sama se povlači na proleće ili u leto. Smatra se da važnu ulogu u nastanku ove depresije ima hormon epifize melatonin, na čiju proizvodnju deluje sunce. Zato je sezonska depresija češća kod stanovnika severnih delova planete.
Većina bolesnika, između 50 i 80 odsto njih, tokom života ima više depresivnih epizoda, a sledeća se ponekad javlja već nakon pola godine. Prema nekim tvrdnjama, rizik je veći kod starijih osoba, kao i kod onih koji unose alkohol i droge.
Najmlađi i najstariji
Simptomi depresije kod dece ne razlikuju se mnogo od onih koji se javljaju kod odraslih. Međutim, kod dece je mnogo češća tzv. maskirana depresija. Ona se, za razliku od odraslih koji se ne osećaju depresivno, ali su povučeni i manje posvećeni aktivnostima u kojima inače uživaju, kod mladih manifestuje strahom od škole, razdražljivošću, slabije razvijenim socijalnim veštinama, bežanjem od kuće...
U Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije i ona se u oko 80 odsto slučajeva uspešno leči, kažu podaci Instituta za mentalno zdravlje. U uzrastu do 12 godina, ova bolest učestalija je kod dečaka, dok se nakon toga situacija menja pa su adolescentkinje mnogo češći pacijenti Instituta. Klinička depresija koja zahteva ozbiljan tretman prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, a simptome depresije ima 15 do 20 odsto adolescenata. Četvrtina dece i adolescenata sa kliničkom depresijom – koji imaju negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu, manjak samopoštovanja, anksioznost – prethodno su bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja.
Poslednja istraživanja predstavljena na Kongresu dečjih psihijatara, održanom u Firenci početkom meseca, pokazuju da u svetu oko 2,5 odsto dece do osam godina pati od depresije, podjednako devojčice i dečaci. Od 8,2 odsto obolelih adolescenata dve trećine čine devojčice.
Depresija se češće javlja u starijoj životnoj dobi i tada je prati veći broj komplikacija. Stari tada obično nisu u stanju da se brinu o sebi a njihovi bližnji često ne prepoznaju depresiju kao uzrok brojnih drugih simptoma na koje se ovi žale: glavobolje, bolovi u zglobovima i mišićima, poremećaji spavanja, apetita, koncentracije...
причалица
31-03-2010, 21:17
ok. da ne bih otvarala temu - šta da radim? svi simptomi su tu:
Depresija se češće javlja u starijoj životnoj dobi i tada je prati veći broj komplikacija. Stari tada obično nisu u stanju da se brinu o sebi a njihovi bližnji često ne prepoznaju depresiju kao uzrok brojnih drugih simptoma na koje se ovi žale: glavobolje, bolovi u zglobovima i mišićima, poremećaji spavanja, apetita, koncentracije...
E vako prico..
depresivno stanje je jedno od stanja u psihijatriji koje sam pacijent najteze podnosi..radi se o tome da kod depresije covek ne gubi kontakt sa realnosu, a oseca se grozno, svestan svog loseg stanja,sa manjim ili vecim (kompletnim)odsustvom zivotne energije
depresija , kao i podloga za iste, ima raznih..da ne bih preterano tupila o tome, moj ti je savet da nadjes nekog dobrog psihica koji ce vec naci nacina da te malo 'podigne'
Iskreno, sama ne verujem u bajke tipa" lecite depresiju vitaminima, setnjom..p..materinom..kad covek upadne u takvo stanje nije mu do zivota, a ne do babranja po pijaci i lelemudanjima po ulici.
QueenOfClubs
28-04-2010, 13:29
Мене занима да ли депресија може постати "стил живота"?
Како најбоље да опишем...
Наишла сам на приличан број људи који у свему виде неко зло по себе, чак и кад нема разлога.
Такви ће за своју тугу разлог пронаћи и у вулканском пепелу у Европи...
Они никада немају разлог за радост и увек одговарају са "да, али".
Тако да је сваки покушај да им се мало увесели живот пропао у старту.
Да ли је то неки поремећај, васпитање, карактер...
od uvek sam depresivne odstranjivao iz moje okoline upravo zato sto je zarazno, zamisli 1 ceo dan da provedem sa takvom osobom, obavezno da se obesis kad padne mrak tolko te smori da nema sta drugo
причалица
28-04-2010, 22:12
mene depresivna osoba stimuliše da mislim kako je moj život ok i pokušavam da je saslušam i pomognem....nemam utisak da sam ugrožena prisustvom depresivne osobe, osim ako to ne krije jako dobro.
na mene jako utiče raspoloženje osobe koja je sa mnom, ukoliko je to depresivna osoba, kroz par dana mi se više ni ne živi ... a ukoliko je to osoba puna pozitivne energije, mogu da poletim :trci:
причалица
29-04-2010, 12:06
na mene jako utiče raspoloženje osobe koja je sa mnom, ukoliko je to depresivna osoba, kroz par dana mi se više ni ne živi ... a ukoliko je to osoba puna pozitivne energije, mogu da poletim :trci:
onda treba sa mnom da se družiš...bar kad se oporavljaš od depresivnih:D
onda treba sa mnom da se družiš...bar kad se oporavljaš od depresivnih:D
ma ko sunđer sam ... :stid:
ne mogu da ih izbegnem i ne želim da bežim od depresivnih ljudi ... trudim se iz sve snage da pomognem ako mogu, a posle toga ću da dođem kod tebe po pomoć :raz_013:.
причалица
29-04-2010, 13:32
ma ko sunđer sam ... :stid:
ne mogu da ih izbegnem i ne želim da bežim od depresivnih ljudi ... trudim se iz sve snage da pomognem ako mogu, a posle toga ću da dođem kod tebe po pomoć :raz_013:.
dogovoreno.
Mr.OneTwo
29-04-2010, 17:37
od uvek sam depresivne odstranjivao iz moje okoline upravo zato sto je zarazno, zamisli 1 ceo dan da provedem sa takvom osobom, obavezno da se obesis kad padne mrak tolko te smori da nema sta drugo
ovo je i moje misljenje. kukanje i prenemaganje uzasno smara. rodjace, uzmi zivot u svoje ruke i uradi nesto a nemoj po ceo dan da patetises i malerises ostale. za takve smarace, napalm je keva.
ovo je i moje misljenje. kukanje i prenemaganje uzasno smara. rodjace, uzmi zivot u svoje ruke i uradi nesto a nemoj po ceo dan da patetises i malerises ostale. za takve smarace, napalm je keva.
Mislim da grešite ako mislite da oni svesno smaraju ... da su u stanju da u tom trenutku uzmu život u svoje ruke i da po pitanju svog stanja nešto učine. To je jače od njih. Jedno su depresivci a drugo pesimisti. Depresija je stanje (bolest)... i u takvom stanju im je obično potrebna pomoć stručnjaka. To nije njihov izbor.
A zarazna jeste za ljude koji su skloni depresiji.
Eto pričalici ne smetaju ... ne smetaju ni meni, mada posle izvesnog vremena provedenog u njihovom društvu dok su u depresivnoj fazi počinjem da se osećam loše... i tad moram da se sklonim ili postajem poput njih.
Mr.OneTwo
29-04-2010, 18:34
Mislim da grešite ako mislite da oni svesno smaraju ... da su u stanju da u tom trenutku uzmu život u svoje ruke i da po pitanju svog stanja nešto učine. To je jače od njih. Jedno su depresivci a drugo pesimisti. Depresija je stanje (bolest)... i u takvom stanju im je obično potrebna pomoć stručnjaka. To nije njihov izbor.
A zarazna jeste za ljude koji su skloni depresiji.
da, u pravu si. ja nisam mislio na ljude koji su psihicki bolesni, nego na one koji non stop kukaju. mada, mozda i oni imaju psihickih problema... nemam pojma, nisam se udubljivao u materiju : ) na mene ne uticu, samo me te price uzasno smaraju, kao sto me smaraju i lovacke price i baronisanja pojedinih primeraka homosapiensa : )
причалица
29-04-2010, 20:28
ma, depresija je najraširenija bolest na planeti...nije za nipodaštavanje, uopšte.
i ja sam ponekad depresivna, ali onda radim kao manijak i izvučem se iz toga....ili spavam ....ne sad kao manijak, ali spavam dosta i probudim se kao nova. to kod mene ne traje duže od dan-dva....
ima mnogo depresivnih ljudi koji neće da leče svoju bolest....i onda treba izdržati takav njihov način funkcionisanja, ukoliko ste u blizini depresivne osobe - to nije ni malo lako...isisava energiju.
ali, ljubav je univerzalni lek...
a to što neko gore reče ''napalm'', pa stvarno...žešći si momak, nema šta. ebo te napalm.
Mile sa klise
29-04-2010, 22:53
Mislim da grešite ako mislite da oni svesno smaraju ... da su u stanju da u tom trenutku uzmu život u svoje ruke i da po pitanju svog stanja nešto učine. To je jače od njih. Jedno su depresivci a drugo pesimisti. Depresija je stanje (bolest)... i u takvom stanju im je obično potrebna pomoć stručnjaka. To nije njihov izbor.
A zarazna jeste za ljude koji su skloni depresiji.
Eto pričalici ne smetaju ... ne smetaju ni meni, mada posle izvesnog vremena provedenog u njihovom društvu dok su u depresivnoj fazi počinjem da se osećam loše... i tad moram da se sklonim ili postajem poput njih.
Čsk šta više depresivni , u društvu ne moraju delovati depresivni.
Problem je kada su sami i kada su sa onima sa kojima su vrlo intimni.
Depresija je opasna bolest koja može biti izazvan i nekim fizičkim problemima , naprimer trovanje kandidom.A tađe ako je uzrokovan psihološkim stanjem može izazvati vrlo ozbiljne fizičke probleme. Ako joj se olaku pristupi ,može biti jako gadna.
Čsk šta više depresivni , u društvu ne moraju delovati depresivni.
Problem je kada su sami i kada su sa onima sa kojima su vrlo intimni.
Depresija je opasna bolest koja može biti izazvan i nekim fizičkim problemima , naprimer trovanje kandidom.A tađe ako je uzrokovan psihološkim stanjem može izazvati vrlo ozbiljne fizičke probleme. Ako joj se olaku pristupi ,može biti jako gadna.
Kako da ne ... može biti izazvana stresom, traumom, gubitkom voljene osobe .. što je i najčešći slučaj jer tuga uglavnom prelazi u depresiju. Naravno i genetske predispozicije imaju jako važnu ulogu ... A greška je misliti da pozitivnim razmišljanjem i jakom voljom mogu da se izvuku iz tog stanja jer je baš to ono što njima nedostaje... pozitivno razmišljanje i jaka volja.
причалица
01-05-2010, 12:17
nađoh ovo na netu - izvinjavam se ako vam ne prija hrvatski da čitate, ali mislim da tekst nije loš....dapače.
Depresija - test
Beckov indikator depresije
(iz knjige dr. Samuela Pfeifera ''Bodriti slabe'')
Ovaj se upitnik sastoji od tvrdnji raspoređenih u skupine. Pročitajte pozorno svaku skupinu. Zatim u svakoj od njih odaberite tvrdnju koja najbolje opisuje kako ste se osjećali ovoga tjedna, uključujći i današnji dan! Zaokružite broj tvrdnje koju ste izabrali. Ako vam se prikladnom čini više od jedne tvrdnje, možete zaokružiti više brojeva.
U svakom slučaju pročitajte sve rečenice u skupini prije nego što odaberete.
A. 0 Ne osjećam se tužno.
1 Osjećam se tužno.
2 Osjećam se tužno cijelo vrijeme i ne mogu se trgnuti iz toga.
3 Tako sam žalostan ili nesretan da to više ne mogu podnijeti.
B. 0 Nisam posebno obeshrabren glede budućnosti.
1 Obeshrabren sam glede budućnosti.
2 Osjećam da se nemam čemu veseliti.
3 Osjećam da je budućnost beznadna i da se stvari ne mogu popraviti.
C. 0 Osjećam da sam neuspješna osoba.
1 Osjećam se neuspješnimjim od prosječnog čovjeka.
2 Kad sagledam unatrag vlastiti život, vidim samo mnogo neuspjeha.
3 Kao osoba osjećam se kao potpuni promašaj.
D. 0 Neke mi stvari i dalje čine zadovoljstvo kao i ranije.
1 Ne uživam više u nekim stvarima kao ranije.
2 Više mi gotovo ništa ne donosi pravo zadovoljstvo.
3 Ništa mi ne može pričiniti zadovoljstvo i sve mi je dosadno.
E. 0 Ne osjećam se posebno krivim.
1 Dobar dio vremena osjećam krivicu.
2 Većinom se osjećam krivim.
3 Cijelo se vrijeme osjećam krivim.
F. 0 Ne mislim da sam kažnjen.
1 Osjećam da sam možda kažnjen.
2 Očekujem da ću biti kažnjen.
3 Osjećam da mi je ovo kazna.
G. 0 Nisam razočaran sobom.
1 Razočaran sam sobom.
2 Gadim se sam sebi.
3 Mrzim se.
H. 0 Ne osjećam se gore nego bilo tko drugi.
1 Kritičan sam prema sebi zbog svojih slabosti ili pogrešaka.
2 Cijelo vrijeme se okrivljavam zbog svojih pogrešaka.
3 Krivim sebe za sve loše što se dogodi.
I. 0 Uopće ne pomišljam na samoubojstvo.
1 Pomišljam na samoubojstvo, ali ne bih ga počinio.
2 Volio bih se ubiti.
3 Ubio bih se, da imam priliku.
J. 0 Ne plačem više nego obično.
1 Sada plačem više nego ranije.
2 Sada stalno plačem.
3 Ranije sam mogao plakati, ali sada više ne mogu plakati čak i kada to želim.
K. 0 Više se srdim nego ikada.
1 Lakše se razljutim nego ranije.
2 Sada se cijelo vrijeme ljutim.
3 Više me uopće ne ljute stvari koje su me ranije ljutile.
L. 0 Nisam izgubio zanimanje za druge ljude.
1 Drugi me ljudi zanimaju manje nego ranije.
2 Uglavnom sam izgubio zanimanje za druge ljude.
3 Izgubio sam svako zanimanje za druge ljude.
M. 0 Odluke donosim dobro kao i uvijek prije.
1 Odlažem donošenje odluka više nego ranije.
2 Teže mi je donositi odluke nego ranije.
3 Uopće više ne mogu odlučivati.
N. 0 Ne mislim da izgledam išta gore nego uvijek.
1 Bojim se da izgledam staro ili nepoželjno.
2 Osjećam da su se u mojem izgledu dogodile promjene koje me čine neprivlačnim.
3 Mislim da ružno izgledam.
O. 0 Mogu raditi jednako dobro kao i prije.
1 Moram uložiti poseban napor da bih počeo nešto raditi.
2 Moram se vrlo teško tjerati da bilo što radim.
3 Uopće ne mogu raditi.
P. 0 Spavam dobro kao i obično.
1 Ne spavam dobro kao prije.
2 Budim se sat-dva ranije nego obično i teško mi je ponovno zaspati.
3 Budim se nekoliko sati ranije nego prije i više ne mogu zaspati.
Q. 0 Ne umaram se više nego obično.
1 Umaram se lakše nego prije.
2 Ako bilo što radim, umorim se.
3 Preumoran sam da bih bilo što radio.
R. 0 Nemam slabiji apetit nego obično.
1 Nemam više tako dobar apetit kao prije.
2 Apetit mi je sada mnogo slabiji.
3 Uopće više nemam apetita.
S. 0 Nisam mnogo smršavio - ako sam uopće smršavio.
1 Izgubio sam više od 2 kg.
2 Izgubio sam više od 5 kg.
3 Smršavio sam više od 7 kg.
T. 0 Zdravlje me ne zabrinjava više nego obično.
1 Brinem zbog fizioloških smetnji kao što su bolovi, ili nervoza želuca, ili zatvor.
2 Vrlo sam zabrinut zbog zdrastvenih problema i teško mi je razmišljati o drugim stvarima.
3 Tako sam zabrinut zbog zdrastvenih problema da više ni o čem drugom ne mogu
razmišljati.
U. 0 U posljednje vrijeme nisam primjetio da se moje zanimanje za seks promijenilo.
1 Seks me zanima manje nego ranije.
2 Jako sam izgubio zanimanje za seks.
3 Potpuno sam izgubio zanimanje za seks.
Zbrajanje
Zbrojite sve brojke ispred zaokruženih rečenica. Najveći mogući rezultat je 63 boda.
Prosječni rezultati
a) Nema depresije 11 bodova
b) Blaga depresija 12-19 bodova
c) Umjerena depresija 20-26 bodova
d) Teška depresija 26 bodova
dr. Samuel Pfeifer: ''Bodriti slabe''
Ova je knjiga namjenjena onima koji ne tragaju samo za specijalističkim znanjem, već žele razumjeti i probleme psihološke slabosti nasuprot pozadini kršćanske vjere. Ovo je knjiga za dušobrižnike i laike koje ta problematika zanima, kao i za rođake mentalnih bolesnika.
Dr. Pfeifer razumljivim jezikom objašnjava kako radi naš mozak (Je li suvremeno istraživanje mozga učinilo dušu nepotrebnim mitom? Ako je mozak središte koje upravlja ljudskim bićem, kakvo je značenje duše i duha?), što može poći po zlu, kako skrbiti za psihičke bolesnike te kako živjeti s ograničenjima koje psihičke bolesti nužno nameću bolesniku.
Depresija se može nazvati bolešću osjećaja. Njezina klasifikacija kao mentalne bolesti ne čini ju manje stvarnom ili bolnom. To je uobičajena bolest svih vremena od koje obolijeva jedan od dvadeset ljudi.
Depresija je poremećaj u raspoloženju čije su značajke različiti stupnjevi tuge, razočarenja, osamljenosti, beznađa, sumnje u samoga sebe i krivnje. Ovi osjećaji mogu biti vrlo intenzivni i mogu trajati duže vremensko razdoblje. Svakodnevne aktivnosti mogu postati otežane, ali pojedinac još uvijek može biti u mogućnosti nositi se s njima. Ipak, na ovoj razini osjećaji bespomoćnosti mogu postati tako intenzivni da se samoubojstvo može činiti kao jedino rješenje.
Osoba koja prolazi kroz jaku depresiju može doživjeti ekstremne promjene raspoloženja ili čak želju za potpunim povlačenjem iz svakodnevice i/ili vanjskog svijeta. Depresije se ne treba sramiti i ona nije znak slabosti. Ona se može liječiti, bilo s lijekovima, terapijom i savjetovanjem, bilo kombinacijom emocionalnog liječenja.
причалица
01-05-2010, 12:20
imam 10 poJena.
uh, ne smem ni da kažem koliko sam nakupila ... :(
QueenOfClubs
01-05-2010, 12:58
Па ја 4.
Не љуте ме многе ствари као раније и малкице се више умарам него раније.
причалица
01-05-2010, 13:51
izvukoh se...da sam odgovorila za sex pod 3, upala bih u blagu depresiju....
Zazijavalo
01-05-2010, 19:05
Jedva sam uspeo da sakupim šest poena na testu. To mi je dokazalo da zapravo niko ne može da mi pomogne. Dođe mi da plačem. Mislim da će se utepam do ujutro. :cry:
причалица
01-05-2010, 19:10
Jedva sam uspeo da sakupim šest poena na testu. To mi je dokazalo da zapravo niko ne može da mi pomogne. Dođe mi da plačem. Mislim da će se utepam do ujutro. :cry:
pa i meni tako bilo prvi put kad sam rešavala test....pa rekoh, ae nemoj da se foliraš, nakupi bar do deset...i tako.
dakle, reši nekoliko puta.
Jedva sam uspeo da sakupim šest poena na testu. To mi je dokazalo da zapravo niko ne može da mi pomogne. Dođe mi da plačem. Mislim da će se utepam do ujutro. :cry:
Ne čekaj jutro.. jutro će promeniti sve...:lol: ako ćeš da se utepavaš, uepaj se odma...
il da viknem Tinku da ti pomogne? :pusi:
E da.. ja i dalje neću da čitam temu, da se ne zarazim.. a neću ni da rešavam test... :kojica:
причалица
01-05-2010, 19:44
što nećeš? šta me briga. ja znam da sam depresivna, a po testu ispade da nisam...a to što samu sebe bodrim i tako to - to je samo da se čupam iz sranja.
причалица
04-09-2010, 18:48
14 komada ovaj put...dakle...blaga depresija...kako li izgleda jača varijanta, da mi je znati?
Waterfall
16-10-2010, 23:17
Prico,
bolje da ne znas.
Btw, treba shvatiti da je depresija bolest i da depresivni ljudi nisu takvi zato sto zele vec zato sto su bolesni.
Njima treba podrska okoline, a ne ostaviti ih same, u svojoj bolesti, da jos vise tonu.
Takve osobe znaju da budu teske i same sebi, a i svojoj okolini, ali njima je potrebna pomoc
jer sve vide crno, beznadezno, itd.
Kazu psihijatri da je depresija jedno od najtezih stanja u psihijatriji po pacijenta , jer je svestan da se lose oseca, ima kontakt sa realnoscu , a tesko da moze sam sebi pomoci...za razliku od psihoza i drugih varijanti gde se gubi kontakt sa realnoscu i gde je kao takav vece opterecenje za svoju okolinu , nego sam za sebe.
A oni ne mogu pomoći. Pa su im tako najdraži pacijenti koji mogu sebi pomoći. :lol:
Oni su tu samo da posmatraju ko pomaže sebi a ko ne i da se prave pametni...:lol:
A oni ne mogu pomoći. Pa su im tako najdraži pacijenti koji mogu sebi pomoći. :lol:
Oni su tu samo da posmatraju ko pomaže sebi a ko ne i da se prave pametni...:lol:
:lol:..kojo, ovo kad bi procitao neki depresivac, pao bi u jos dublju depresiju, jer tvoja poruka je "nema pomoci"..
Depresija se danas uspesno leci medikamentima, postoji nova generacija veoma dobrih antidepresiva. Problem je u tome sto depresivan bolesnik treba da shvati da je depresivan i da se obrati se na pravu adresu..do tada mnogo vode protece, mnogo s evremena izgubi, a za to vreme on tone sve dublje ..
Mahom svi lutaju,... traze razlog zasto se preznojavaju, imaju lupanje srca, poremecen san, poremeceno svakodnevno funkcionisanje..misle da je problem u stitnoj zlezdi,..sami sebi traze pomoc kroz pijenje sedativa, a ne tako retko i alkohola.
Depresija je zarazna? Onda smo mi kao nacija u karantinu. Sad su mi mnoge stvari jasne...:facepalm:
Waterfall
17-10-2010, 12:37
:lol:..kojo, ovo kad bi procitao neki depresivac, pao bi u jos dublju depresiju, jer tvoja poruka je "nema pomoci"..
Depresija se danas uspesno leci medikamentima, postoji nova generacija veoma dobrih antidepresiva. Problem je u tome sto depresivan bolesnik treba da shvati da je depresivan i da se obrati se na pravu adresu..do tada mnogo vode protece, mnogo s evremena izgubi, a za to vreme on tone sve dublje ..
Mahom svi lutaju,... traze razlog zasto se preznojavaju, imaju lupanje srca, poremecen san, poremeceno svakodnevno funkcionisanje..misle da je problem u stitnoj zlezdi,..sami sebi traze pomoc kroz pijenje sedativa, a ne tako retko i alkohola.
Ovo je tacno, ali isto tako i dr. drugih specijalnosti treba da znaju da je prepoznaju (depresiju) kao potenc. moguci problem i upute pacijenta na pravu adresu.
Mada stitna zlezda je vrlo zeznuta, ona moze da napravi itekako psih. probleme.
Ovo je tacno, ali isto tako i dr. drugih specijalnosti treba da znaju da je prepoznaju (depresiju) kao potenc. moguci problem i upute pacijenta.
Mada stitna zlezda je itekako zeznuta, ona moze da napravi itekako psih. probleme.
Jeste , samo retko je da se lekari drugih specijalnosti udubljuju u to...tesko oni izlaze iz svojih okvira, na zalost.
Waterfall
17-10-2010, 12:44
Jeste , samo retko je da se lekari drugih specijalnosti udubljuju u to...tesko oni izlaze iz svojih okvira, na zalost.
Da, zato i kazem.
Valjda zato što se podrazumeva da je bolestan čovek i depresivan. Specijalisti se ne bave depresijom, ali zato lekari opšte prakse prepisuju bendžu kao nekad andol...:)
:lol:..kojo, ovo kad bi procitao neki depresivac, pao bi u jos dublju depresiju, jer tvoja poruka je "nema pomoci"..
Depresija se danas uspesno leci medikamentima, postoji nova generacija veoma dobrih antidepresiva. Problem je u tome sto depresivan bolesnik treba da shvati da je depresivan i da se obrati se na pravu adresu..do tada mnogo vode protece, mnogo s evremena izgubi, a za to vreme on tone sve dublje ..
Mahom svi lutaju,... traze razlog zasto se preznojavaju, imaju lupanje srca, poremecen san, poremeceno svakodnevno funkcionisanje..misle da je problem u stitnoj zlezdi,..sami sebi traze pomoc kroz pijenje sedativa, a ne tako retko i alkohola.
O nisam rekla da nema pomoći. Samo sam rekla da čovek mora u nekom trenutku,
makar na kratko, da bude pokrenut željom da sebi pomogne,
inače ni lekar ni lek ne mogu pomoći.
e Sani... sad se setih jednog mladog čoveka koji se skoro ubilo..
familija objašnjava da ga je povremeno hvatao grip.. a njega kad uhvati grip
ne može da ustane iz kreveta.. niti može da jede samostalno, niti da se okupa.. ništa..
i samo viče ''vidite kako sam jadan, samo vam smetam''..
a kad se pridigne onda dobije napad besa..
I tako.. ubio se zbog gripa...
O nisam rekla da nema pomoći. Samo sam rekla da čovek mora u nekom trenutku,
makar na kratko, da bude pokrenut željom da sebi pomogne,
inače ni lekar ni lek ne mogu pomoći.
e Sani... sad se setih jednog mladog čoveka koji se skoro ubilo..
familija objašnjava da ga je povremeno hvatao grip.. a njega kad uhvati grip
ne može da ustane iz kreveta.. niti može da jede samostalno, niti da se okupa.. ništa..
i samo viče ''vidite kako sam jadan, samo vam smetam''..
a kad se pridigne onda dobije napad besa..
I tako.. ubio se zbog gripa...
Pa eto ti tipicno..kako porodica nije ukapirala jbt..!??
Pa eto ti tipicno..kako porodica nije ukapirala jbt..!??
Ne znam Sani. Duša me boli.
Ja ukapirala polse par rečenica, kad sam otišla da izjavim saučešće.
Da su bar pomenuli taj grip ranije. :lupko:
Pored toga što ima malo tendencije da se psihičke bolesti prikriju,
da ne bi taj neko obruko familiju.. jel?
Ovde je u pitanju čista neinformisanost.
причалица
17-10-2010, 12:57
sad slušam emisiju o alkoholizmu....sve je tačno, a najtačnije je da porodica uopšte ne želi (dok bilo kakva bolest uzme maha) da zna za probleme svojih najbližih...mislim, najtačnije je za porodice u kojima žive osobe koje su oboleli od depresije, alkoholizma, droge...sve takve neke bolesti...
a što je to tako - ne znam.
Ne znam Sani. Duša me boli.
Ja ukapirala polse par rečenica, kad sam otišla da izjavim saučešće.
Da su bar pomenuli taj grip ranije. :lupko:
Pored toga što ima malo tendencije da se psihičke bolesti prikriju,
da ne bi taj neko obruko familiju.. jel?
Ovde je u pitanju čista neinformisanost.
sad slušam emisiju o alkoholizmu....sve je tačno, a najtačnije je da porodica uopšte ne želi (dok bilo kakva bolest uzme maha) da zna za probleme svojih najbližih...mislim, najtačnije je za porodice u kojima žive osobe koje su oboleli od depresije, alkoholizma, droge...sve takve neke bolesti...
a što je to tako - ne znam.
El imamo temu o alkoholizmu?
Nemamo...A baš bi nam trebala. Mada biće nekoliko likova koji će je u startu opstruisati na svaki način...;)
причалица
17-10-2010, 13:09
pa bolesti zavisnosti su usko vezane s depresijom....trebalo bi da imamo temu, ako je nemamo - da se otvori.
причалица
20-10-2010, 19:46
Četvrtina građana boluje od depresije
Poslednjih nekoliko godina sve veći broj građana ima neki oblik straha, zaključak je psihijatara. Kao nacija smo depresivni, ali sve više patimo od raznih fobija. To su pre svega strahovi od otvorenog prostora, prevoznih sredstava, zatvorenog prostora, velikih supermarketa, liftova. Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak.
Ministarstvo zdravlja radi na tome da psihijatrijsku službu učini humanijom i dostupnijomMentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere. Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres. Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija, do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi došlo je do porasta zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva.
- Moj utisak je da se strahovi uveličavaju zbog dugogodišnjeg iscrpljivanja potencijala za adaptaciju. Kao nacija smo u hroničnom stresu dugo godina. Sve ima svoju granicu, ali mi smo mnogo više na ivici nego u uređenom sistemu - priča za "Blic" dr Milan Milić, psihoterapeut i direktor Zdravstvenog centra Pančevo.
Strahovi donose muku, osećaj je intenzivan, neprijatan i to konačno tera čoveka da potraži pomoć.
- Iz iskustva mogu da kažem da najveći procenat ljudi na psihoterapiju dolazi zbog neuroza straha, anksioznih poremećaja i anksioznih depresivnih stanja. To je jedan miks straha i depresije - objašnjava dr Milić.
Kada se pogleda statistika koja proizilazi iz slobodnih procena stručnjaka ili nezvaničnih podataka, jer zvaničnih u našoj zemlji nema, vidi se porazan broj onih kojima je potrebna stručna pomoć . Prema mišljenju dr Milića, sve više će biti mentalnih poremećaja koji, nažalost, neće biti biološki predisponirani.
- Ne ide nam ovaj svet na ruku jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve smo manji i nebitni u poređenju sa tehnologijom. Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja - savetuje dr Milić.
Dr Periša Simonović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da su brojna istraživanja pokazala da kvalitet života i mogućnost ponovne socijalizacije osoba koje pate od duševnih poremećaja ne zavise samo od lečenja već i od načina na koji se u svakodnevnom životu drugi ljudi ophode prema njima.
- Uzmimo za primer najčešći poremećaj , a to je depresija. Epidemiolozi kažu da sedam odsto odraslih ljudi barem jedanput doživi depresiju u nekoj fazi svog života, kao i da je svaki osmi adolescent njena žrtva. Depresija je glavni uzrok suicida i treba podsetiti da na 100.000 stanovnika svake godine u Srbiji njih 20 izvrši samoubistvo. Drugim rečima, svakoga dana šest građana Srbije digne ruku na sebe. Procene kažu da tek 25 odsto onih koji pate od depresije potraži pomoć. Preostalih 75 odsto su oni koji se ne leče i koji često samo doprinose tome da se i onako veliki statistički broj samoubistva još više uveća - napominje dr Simonović.
On kaže da je glavni uzrok toga što se ljudi ne obraćaju za pomoć strah od društvene osude i da iz toga proizilazi da stigmatizacija mentalne bolesti ubija.
- Ministarstvo zdravlja će nastojati da promeni organizaciju psihijatrijske službe, da ih učini humanijim i dostupnijim građanima. Važno je i promeniti predrasude vezane za psihičke poremećaje, odstraniti sve primitivne ideje o strogoj podeli na normalne i bolesne. Jer svi mi koji sebe smatramo zdravima imamo neke neobične osobenosti koje se mogu smatrati devijacijom normalnosti - objašnjava dr Simonović.
ljudi, epidemiolozi i depresija!?:eek:
Čekaj bre.. svaki četvrti je depresivan
20% njih se leči, što su dakle registrovani slučajevi
i nekih 75% se ne leči, što su dakle samo pretpostavljeni slučajevi..
što im je statistika...:huh:
причалица
20-10-2010, 20:03
Čekaj bre.. svaki četvrti je depresivan
20% njih se leči, što su dakle registrovani slučajevi
i nekih 75% se ne leči, što su dakle samo pretpostavljeni slučajevi..
što im je statistika...:huh:
pa kao i naše ministarstvo zdravlja...missim da se mnogo veći broj ljudi krka antidepresivima, ali to neće da kažu.
a statistika kao statistika - ništa se ne kaže, ali podiže pritisak....ipak, najviše me je šlognulo da se epidemiolozi bave ovom statistikom....dakle, depresija jeste zarazna :eek:
nemoj si tako depresivna.. jeste zarazna, ali je i prolazna...:lol:
Zazijavalo
20-10-2010, 20:07
A cšto se čudite da ljudi neće dobrovoljno da idu... tamo? :eek:
Jer te ustanove su kao hotel Kalifornija. Može unutra, al ne možeš napolje.
prave oni te statistike da ne bi kolege psihijatri ostali bez posla..
saće da izmisle da moraju da krenu u hajku na tih 75% depresivaca..
pa će po kućama da zađu...:raz_067:
''Dobar dan. Mi smo došli da vam kažemo da ste u depresiji.'' :lol:
причалица
20-10-2010, 20:11
prave oni te statistike da ne bi kolege psihijatri ostali bez posla..
saće da izmisle da moraju da krenu u hajku na tih 75% depresivaca..
pa će po kućama da zađu...:raz_067:
''Dobar dan. Mi smo došli da vam kažemo da ste u depresiji.'' :lol:
:huh: a zato mene dr pita koliko čega oću....mora da je u nekom lobiju farmakološkom....bolje da ja kupim malo loze.
Zazijavalo
20-10-2010, 20:12
prave oni te statistike da ne bi kolege psihijatri ostali bez posla..
saće da izmisle da moraju da krenu u hajku na tih 75% depresivaca..
pa će po kućama da zađu...:raz_067:
''Dobar dan. Mi smo došli da vam kažemo da ste u depresiji.'' :lol:
A ići će u timovima od po pet. Pa kad naiđu na manijakalno-depresivnog tipa, četvorica ga drže, a peti mu rokne sedativ. I ona ga odnesu i niko ga više ne vidi. :eek:
причалица
20-10-2010, 20:13
pa to gore od js :huh:
A cšto se čudite da ljudi neće dobrovoljno da idu... tamo? :eek:
Jer te ustanove su kao hotel Kalifornija. Može unutra, al ne možeš napolje.
Pa kad je satanisticka pesma :neutral:
dr.Kadžija
21-10-2010, 14:11
Pa kad je satanisticka pesma :neutral:
ta pesma nema veze sa satanizmom :lol:
ta pesma nema veze sa satanizmom :lol:
ne, hoću da kažem da ta pesma nema veze sa satanizmom :lol:
...ali ima veze sa nečim drugim :per: :lol:
...Last thing I remember, I was
Running for the door
I had to find the passage back
To the place I was before
’relax,’ said the night man,
We are programmed to receive.
You can checkout any time you like,
But you can never leave!
:per:
:lol:
p.s. ja sam ovaj što se ovako smeje :lol:
dr.Kadžija
21-10-2010, 14:26
@ tema :lol:
glavni, ali ne i jedini, uzrok depresije leži u nedovoljnoj izloženosti Sunčevoj svetlosti. Obično vole da depresiju tumače kao disbalans moždane hemije (tako valjda stručnije zvuči :lol: ), a pravilno bi bilo depresiju nazvati NSS iliti nedostatak sunčeve svetlosti :lol:
Depresija je nesto sto svako ima, neko se uzivi sa njom i bude mu...ko kod kuce, neko izadje ponekad iz nje...i ondaK...problemi :mrgreen:
A sunce joj samo godi, al ovo nefiltrirano zracenje bas i nije...zdravo, bar za...depresiju :raz_088:
Waterfall
22-10-2010, 18:03
:huh: a zato mene dr pita koliko čega oću....mora da je u nekom lobiju farmakološkom....bolje da ja kupim malo loze.
Kako to - koliko cega 'oces?:huh:
Btw, epidemiolozi se bave depresijom zato sto se ona siri tacnije sve vise ljudi boluje od nje. Ne znam zasto se ne za pitaju - zbog cega je to tako (a mozemo pretpostaviti) nego neke price o zarazi :huh:
Po toj logici bi onda zdravstveni radnici (sestre, doktori..itd)koje rade sa depres.ljudima takodje bili depresivni.:raz_126::mrgreen:
QueenOfClubs
22-10-2010, 18:05
Мене занима, ако неко зна, какав је то профил људи који је подложан депресивним стањима?
Да ли постоји нешто у карактеру, да ли постоји нека заједничка црта... нешто... што нам говори да је та и та особа, па немам појма како да се изразим, али мислим да сте ме разумели...
Zazijavalo
22-10-2010, 18:06
Uglavnom su vegetarijanci. :neutral:
Waterfall
22-10-2010, 18:12
Мене занима, ако неко зна, какав је то профил људи који је подложан депресивним стањима?
Да ли постоји нешто у карактеру, да ли постоји нека заједничка црта... нешто... што нам говори да је та и та особа, па немам појма како да се изразим, али мислим да сте ме разумели...
Podlozni su najpre oni koji su genetski predisponirani, kao i kod vecine bolesti, a zatim oni koji imaju neko teze oboljenje, ili su stalno pod stresom,
od okolnosti kojima zive itd.
Mislim da neka zajednicka crta ne postoji(bar ja tako mislim :lol:) da prepoznas unapred da li ce neko oboleti od depresije.
QueenOfClubs
22-10-2010, 18:19
Podlozni su najpre oni koji su genetski predisponirani, kao i kod vecine bolesti, a zatim oni koji imaju neko teze oboljenje, ili su stalno pod stresom,
od okolnosti kojima zive itd.
Mislim da neka zajednicka crta ne postoji(bar ja tako mislim :lol:) da prepoznas unapred da li ce neko oboleti od depresije.
Е за ово – под сталним стресом, сам се, да простиш, ухватила...
Да ли неки људи можда преувеличавају, или можда сами себи праве стрес, или чак уживају у томе да су "под стресом"...
Ако имамо две особе које живе под сличним околностима, једна падне у депресију, друга не...
Мислим, колико спољни фактор може заиста бити узрок депресији?
Zazijavalo
22-10-2010, 18:26
Ja o evolucijskom prilagođavanju. Gladni ljudi su depresivni.
Kako izgleda depresivno biće. Leži u krevetu, ništa ga ne interesuje... Ima napred bolji opisi.
Zašto je to tako? Zato što štede energiju.
U ljuckom telu ima svakakvih receptora. E, ima i oni što vide kolko imaš holesterola u krvi. I kad ti padne holesterol, onda ti poraste depresija. :)
A kako ti najlakše padne holesterol? Udariš dijetu. :pusi:
QueenOfClubs
22-10-2010, 18:28
Зато сам ја на месној дијети :lol:
Него, колико ме памћење служи, шећер је тај који даје енергију...
Waterfall
22-10-2010, 18:32
Е за ово – под сталним стресом, сам се, да простиш, ухватила...
Да ли неки људи можда преувеличавају, или можда сами себи праве стрес, или чак уживају у томе да су "под стресом"...
Ако имамо две особе које живе под сличним околностима, једна падне у депресију, друга не...
Мислим, колико спољни фактор може заиста бити узрок депресији?
Dobra pitanja.
Znas kako, sve zavisi od osobe. Jednostavno jedan od njih dvoje je pesimista a drugi optimista (n.pr). Naravno da ce ovaj prvi pre upasti u depresiju. Ili naprimer ako je slabija licnost, automatski ga je lakse slomiti.
Sigurno da ima ljudi koji preuvelicavaju stres ali mislim da su u slucaju depresije oni u manjini. Ybg, nekome je stres sto nema najnoviji model LV:lol: Ali, stres je, kao i kod svih bolesti i fiz.i psih, vrlo bitna stavka.
Spoljni faktor - po meni bitan. Naravno, nije presudan, ali moze doprineti da se depresija razvije, ili da se depres. epizoda nastavi.
Bilo da je rec o tome da ta osoba zivi u komplikovanom zivotnom okruzenju, ili da je usamljena, ili da ima finansijkih problema, itd.
Zazijavalo
22-10-2010, 18:32
Pa jes... Šećer...
Bijo ciga pa umro od žeđi. I pitali pirandu mu - kako to?
A ona kaže:
- Nije imo za čim da pije vode. :(
Mesnata dijeta ti krade energiju (jer je varenje proteina naporno), ali ti ne daje depresiju.
Znam iz prve ruke. Moja gospoja u porodilištu upala tako u neku tugu. Čim zine, počne da dreči. I onda joj donesem pljesku sa kioska. Odma se oporavila! Živa istina. :)
Waterfall
22-10-2010, 18:33
Зато сам ја на месној дијети :lol:
Него, колико ме памћење служи, шећер је тај који даје енергију...
Da, zato se preporucuje cokolada kad je osoba neraspolozena jer onda podize serotonin ;)
Pa jes... Šećer...
Bijo ciga pa umro od žeđi. I pitali pirandu mu - kako to?
A ona kaže:
- Nije imo za čim da pije vode. :(
Mesnata dijeta ti krade energiju (jer je varenje proteina naporno), ali ti ne daje depresiju.
Znam iz prve ruke. Moja gospoja u porodilištu upala tako u neku tugu. Čim zine, počne da dreči. I onda joj donesem pljesku sa kioska. Odma se oporavila! Živa istina. :)
:raz_067:
Pa nije baš zdrava rana, al je zdravija od lekova...:raz_067:
Možda može da se desi da neko padne u depresiju zato što mu lekari savetuju
da ne jede više prasećinu..:lol:
Depresija nastaje kad izgubimo smisao života, pa se onda upletemo ko pilence u kučinu,
tumaramo tamo amo ne znajući zašto radimo to što radimo sve dok potpuno ne
izgubimo volju za životom. To se u prirodi samo ljudima dešava, ne i životinjama.
Ni biljojedima ni mesojedima. :lol:
Waterfall
24-10-2010, 12:17
:huh: a zato mene dr pita koliko čega oću....mora da je u nekom lobiju farmakološkom....bolje da ja kupim malo loze.
Danas je dobar deo njih u nekom lobiju ;)
I kakvo glupo pitanje - koliko cega 'oces:lupko:, valjda on treba da odredi terapiju i koliko cega.
причалица
24-10-2010, 12:31
Danas je dobar deo njih u nekom lobiju ;)
I kakvo glupo pitanje - koliko cega 'oces:lupko:, valjda on treba da odredi terapiju i koliko cega.
missim, ovo nema veze sad sa depresijom, ali ima veze s tvojim pitanjem...lepo me pita koliko mi kojih lekova treba i to me gleda direkt u oči. i ja kažem šta mi treba i u kojoj količini i shvatam da je mrzi da pročita moju istoriju bolesti (jer pojma nema ko sam ja, iako joj dolazim svaka 2 meseca).
Е за ово – под сталним стресом, сам се, да простиш, ухватила...
Да ли неки људи можда преувеличавају, или можда сами себи праве стрес, или чак уживају у томе да су "под стресом"...
Ако имамо две особе које живе под сличним околностима, једна падне у депресију, друга не...
Мислим, колико спољни фактор може заиста бити узрок депресији?
Ne verujem da iko uživa da bude pod stalnim stresom (pod stresom uopšte) osim ako nema neki oblik patološkog ponašanja u šta zaista ne bih ulazio jer nisam dovoljno stručan. Dve osobe mogu živeti pod istim okolnostima u momentu kad se akutni stres događa i da, reagovaće verovatno različito...Zašto? Što zbog preduslova i životnog iskustva tako i zbog ranije izloženosti stresu i njegovim posledicama koje ostaju...Nekoga muka i stres očvrsnu nekoga oslabe. Ljudi različito podnose razna dešavanja u životu... Mislim da spoljnji faktor zaista može uzrokovati stres mada ne i intenzitet stresa. Preciznije mislim da svako apsorbuje stres na različit način...U suprotnom ako se stres ne apsorbuje nastaje ono što žargonski zovemo "Nervni slom".
A vezano za naziv teme...
Ne slažem se da je depresija zarazna ... naravno :g:
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.