koju igru igraš?

[ljubičica]

U rečniku transakcione analize (TA) pak, Igre koje ljudi međusobno igraju su obično nesvesne i imaju karakter nepoštenja. Kako Erik Bern, osnivač TA objašnjava - u njima se folira i neko uvek ućari. A igrač nije samo narator već i akter, čija uloga ne završava hepiendom.

Na prvi pogled mnogi bi mogli da negiraju igranje Igara, verovatno zato što je čovek skloniji da posmatra kritički ljude i svet oko sebe negoli svoju malenkost, ali i zbog toga što se većina ovih ponašanja dešava na nesvesnom nivou. Knjiga Erika Berna Koju igru igraš postala je bestseler šezdesetih godina i dan-danas je popularna, moguće upravo zbog toga jer kad dublje zavire u sebe i analiziraju svoje ponašanje, ljudi prepoznaju određenu igru. A igra izgleda kao običan isečak iz života pojedinca. Neupadljiva, svima bliska, ali repetitivna.

Igre o kojima Bern govori imaju karakteristične, životne nazive iz kojih se već može naslutiti fabula - "Vidi šta sam napravio zbog tebe", "Da nije bilo tebe", "Frka", "Hoću samo da ti pomognem", "Lokalni mudrac", "Šutni me", "Seljanka", "Doš'o si mi na zicer, đubre"..
verujem da ste svi čitali knjigu.
pitanje: koliko smo sposobni da sagledamo sopstvene scenarije? (bez profesionalne pomoći)
i da onda načinimo kvalitativni pomak u životu , i iskoričimo iz njih?

[kojica]

Nisam čitala knjigu.

Misliš, da pronađemo pravi motiv za ono što radimo? :hm:

[причалица]

ma bre....ta transakciona analiza je baš bezveze...ja čitala tog erika berna, pa mi se smučio s analizama i grafikonima interakcija. nema veze, naročito sa srbima.

[Cruz]

ni ja nisam citala...

ovo sada znaci da sta god u zivotu radili je neka vrsta svesne/nesvesne igre?

[DaDole]

Čitala sam knjigu i ima dosta toga što je primjenjivo ,naravno za one koji žele da se bave sobom..
Vlastiti scenario je nešto što najteže vidimo,priznamo,analiziramo ,a kamoli poradimo na njemu konstruktruktivno..nikad nije lako poniranje u sebe na način kritike ..

[ljubičica]

preporucujem knjigu najtoplije.
sigurno ste se svi zapitali kako neke zene uvek biraju muskarce koji ih biju, a druge su uvek nesrecne u ljubavi? zasto su neki ljudi uspesni i srecni, a neki gubitnici i nesrecni?
programiranje koje pocinje od najranije detinjstva, i svako od nas ima odredjeni sceniraio po kome se ponasa..neki, srecni, imaju roditelje koji ih programiraju da budu slobodni, uspesni, uporeni, vredni, nauce ih da daju, da prime, da vole, da se izbore za sebe..
drugi, manje srecni, imaju roditelje koji čine sve suprotno
nekad covek osvesti svoj scenario, samo da bi upao u antiscenario..pa dete alkoholicara bude antialkoholicar, sto je svakako srecnija varijanta, ali opet vrsta neslobode..jer covek koji nema scenario vezan za pice, pije onda kad hoce, onoliko koliko hoce..
bice coveka deli se na dete, roditelja i odraslog..
i cela se prica svodiaan to kad iz kog dela reagujemo, i sta je koren takvog ponasanja..
ja citav zivot radim na sebi, a opet cesto odreagujem iz deteta..umesto iz odraslog. naprosto, moje dete je vrlo jako..sto me cini veselom, otvorenom i radoznalom, s jedne strane , ali brzopletom, i nestrpljivom sa druge strane. to je samo banalan primer.
scenarija su ugradjena duboko u nasu podsvest, i proces osvescivanja je dugotrajan i bolan...cesto neuspesan i kad smo vodjeni strucanjakom. moje pitanje je bilo koliko smo sposobni sami da se izborimo za slobodu postupanja, misljenjenja i osecanja, odnosno koliko smo sposobni da iskoracimo iz losih scenarija.

[DaDole]

i ja je isto preporučujem:) svima koji žele da spoznaju i koriguju mnoge "nejasnoće" ..prosto je nevjerovatno koliko nas podsvijest uništava,onemogućava ili usmjerava a da pritom nismo ni svjesni moguće samospoznaje..

[kojica]

A meni niko neće da odgovori na pitanje.. :hm:

i sad imam još jedno pitanje..
Na koji način pisac knjige savetuje da prevaziđemo te sheme? Eto, svesni smo da
smo sebe stavili u kalup i šta sad?

[DaDole]

Imam hrabar prijedlog za postavljača teme..jer je zanimljiva i možemo da je komentarišemo pa predlažem da navodimo neke citate iz knjige kojima bismo nadam se,adekakvatno,odgovorili na sva pitanja..šta kažete na to?

[kojica]

Ma možeš i svojim rečima, pa ako baš ne budem shvatila, tražite citat. :jede:

[ljubičica]

pa ja sam ti kojice odgovorila, cak, vrlo opsirno..
:eek:

[ljubičica]

sjajan predlog dirka..ali poslepodne, ja nemam vremena sad za to..
meni je knjiga ekstremno super, citala sam je tri puta:drnd:

[DaDole]

e,dobro onda koto:) svako od nas u datom trenutku povuče,isčeprka,izbaci iz sebe jedan dio sebe kojim odreaguje..nekad iz nas progovori djevojčica koja je razbila koljeno,dijete koje je bilo usamljeno,djevojka koja je plakala nad pismom u kom je on ostavlja,žena koja se smješkala u nekoj nekad opciji zaludnoj..itd
sve što Jesmo( a ima nas mnogo u jednom)je u nama..i i izlazi iz nas nekad po klišeju,po utvrđenom i nametnutom,a nekad po nečem sasvim iznenadnom..nije sve scenario ..zahvaljujući knjizi,mišljenja sam da možemo imati neku svoju samonavigaciju koja bi nam koristila..zaštitila od ispraznog i samodestruktivnog..
uh..nije lako..lakše ćemo sa malim citatima:)

[Sagacity]

scenarija su ugradjena duboko u nasu podsvest, i proces osvescivanja je dugotrajan i bolan...cesto neuspesan i kad smo vodjeni strucanjakom. moje pitanje je bilo koliko smo sposobni sami da se izborimo za slobodu postupanja, misljenjenja i osecanja, odnosno koliko smo sposobni da iskoracimo iz losih scenarija.
Da svaki mozak je na neki način ''programiran''..Mi se rađamo sa već ugrađenim ''psihološkim'' čipom. Neki ljudi se rode sa strahovima, plaše se svega i svačega i svašta sebi privlače. Na podsvesti se može raditi i mnogo toga korigovati, što afirmacijama, što kroz molitve...Sve je moguće.

[Nežnicah]

E da kazem i ja koju :)
Nisam cula za ovu knjigu, samim tim je nisam ni procitala, a znam i da je necu procitati jer od zivljenja zivota nemam vremena da citam o tome, ja to sve usput spoznajem dok zivim i volim da razmisljam na tu temu zaista, ali bas nemam volje a ni zivaca da citam knjigu o tome...:nene:

Zato cu rado pratiti ovu temu :dada:

[kojica]

pa ja sam ti kojice odgovorila, cak, vrlo opsirno..
:eek:

Na pitanje na koje se može odgovoriti sa da ili ne.. :pada:
Dobro, otprilike je to to što sam i očekivala. Sada me i nteresuje odgovor na pitanje
Kako?

[ljubičica]

sagledati, i korigovati.
zvuci jednostavno, jel da?:lol:
prvi korak je sagledati sebe. ko je sposoban da radi na sebi? samo onaj ko sagledava svoje greške.
Kad sagledaš obrasac, kad mu nadješ koren, ako mu nadješ koren, onda krećeš ka slobodi od programiranja.
pitaš-zašto to radim tako? zašto je moja rekeakcija sad takva? zašto me to vredja i boli, kad nema razloga? zašto je moj izbor takav, kad nema logike?
jačaš-probaš sebe-koliko sam jak? zašto se plašim? šta je to najgore što može da se desi? gde leži moja snaga? šta je to, što je u meni najjače, za šta uvek mogu da se uhvatim?
iz mog iskustva, to su dve ključne stvari za svaki napredak:
1. naći uzrok problema
2. naći u sebi snagu za život, naći u sebi uporište, i prestati da se plašiš
onog trenutka kad prestaneš da se plašiš, počneš da veruješ u sebe, a pri tom realano sagledaš svoje reakcije, svet postaje drugačije mesto.
to je proces koji traje ceo život.

[DaDole]

praktično te vodi kroz malu psihoanalitičku igru u kojoj razdvajaš sebe od sebe:)

[kojica]

jeste jednostavno, ali je teško.. :dada:

Kreneš na posao, zastoj na mostu, kasniš, stigneš tamo, pravdaš se,
žuriš da završiš svoj deo posla, dete zove da te podseti da je danas
poslednji rok da se uplati prva rata za ekskurziju, a ti švorc jer se
sa tekuđeg još uvek odbija rata za letovanje i novi bicikl. Šef se
najednom predomisli i kaže da to što si radila od sada ide drugačije
i da sve moraš ponovo..
A ti se mirno sagledavaš i koriguješ. :lol: Pa nemaš vremena za to
jel da? Posle kada premotaš film jasno vidiš gde si pogrešila i zašto,
ali šta to vredi? Sledeći put ćeš opet uraditi isto i nikakvo jačanje
snage volje, razumevanje i analize ti neće u tome pomoći.

Ja mnogo volim te popularne sihologe koji sve znaju šta nam je,
pa mi to čitamo i oduševljavamo se. Jao, što je ovo dobro, pa jeste
sve je baš tako kako piše... al šta s tim?

[ljubičica]

jeste jednostavno, ali je teško.. :dada:

Kreneš na posao, zastoj na mostu, kasniš, stigneš tamo, pravdaš se,
žuriš da završiš svoj deo posla, dete zove da te podseti da je danas
poslednji rok da se uplati prva rata za ekskurziju, a ti švorc jer se
sa tekuđeg još uvek odbija rata za letovanje i novi bicikl. Šef se
najednom predomisli i kaže da to što si radila od sada ide drugačije
i da sve moraš ponovo..
A ti se mirno sagledavaš i koriguješ. :lol: Pa nemaš vremena za to
jel da? Posle kada premotaš film jasno vidiš gde si pogrešila i zašto,
ali šta to vredi? Sledeći put ćeš opet uraditi isto i nikakvo jačanje
snage volje, razumevanje i analize ti neće u tome pomoći.

Ja mnogo volim te popularne sihologe koji sve znaju šta nam je,
pa mi to čitamo i oduševljavamo se. Jao, što je ovo dobro, pa jeste
sve je baš tako kako piše... al šta s tim?
pa vidi kojice.
svi zure, svi kasne, svi imaju decu..sve drka neki sef, svi imaju problem s lovom zdravljem, istatijaznamscim
a opet, neki su vecinu zivota ok, mirni, stalnozeni, nasmejnani, voljeni, zive
dok su drugi nadrkani, ocajni, depresivni, smoreni, bez izlaza.
u cemu je ralika izmedju prvih i drugih?
jel prvima zivot med i mleko, pa je"lako njima"?
ne bih rekla.
naravno da je tesko. zivot menje..
sve nas. na ovaj, ili onaj način.
ja rekoh prvo, treba sagledati..ko nece da sagleda, on ce uvek naci izgovor..te glupa psihologija, te surovi zivot, te nemoguce okolnosti..
ja imam drugaciji pristup.
daleko od toga da nemam milion mana, i da ne klonem duhom s vremena na vreme.
ali makar se trudim da razdvojim ono sto je do mene, od onog sto nije, i da na ono prvo uticem
koliko uspevam? delimicno..

[kojica]

pa dobro.. i bila sam prilično nejasna... pa mi je potpuno jasno što ovo što pričaš
nema veze sa onim na šta sam ja mislila...

Samo sam htela da pitam, kako u toj gužvi odreagovati ispravno? Kako u pravom
trenutku naći vremena za donošenje ispravne odluke i izbeći onu naviknutu?

[причалица]

pa treningom, kojice :srbpla:....posle kažu da nema dresiranja...

[ljubičica]

pa dobro.. i bila sam prilično nejasna... pa mi je potpuno jasno što ovo što pričaš
nema veze sa onim na šta sam ja mislila...

Samo sam htela da pitam, kako u toj gužvi odreagovati ispravno? Kako u pravom
trenutku naći vremena za donošenje ispravne odluke i izbeći onu naviknutu?
e to ni bern ne bi znao da ti kaze:rile:
salim se. vezbom.
kao sto vezbas voznju bicikla,ili skijanje, ili klizanje..u pocetku mislis na svaki korak, tresnes, sve radis pogresno..
vremenom, sve postaje lakse, uskladjenije..
ja sam recimo na sebi radila najvise po pitanju unutrasnje ravnoteze, jer sam bila sklona depresijama, crnim mislima, omiljena zabava mi je bila razmisljanje o tome sta bi sve moglo da krene naopako:rile:
kad me je zdrmala ozbiljna zivotna nevolja, bila sam na prekretnici..da postanem psihoticno, zlo, ljuto, i depresivno ljudsko bice..
ili da postanem nesto drugo.
odlucila sam da postanem nesto drugo.
ne umem tacno da ti kazem kako je tekao taj proces..znam da je trajao dugo, znam da sam se mnogo promenila, znam da se te promene nisu dopale nekim meni bliskim ljudima..u svakom scenariju ljujdi imaju razne vrste dobiti, kojih se ne odricu lako..zato i ostaju u situacijama zboh kojih stalno kukaju
ali ja sam ono najvaznije, taj oslonac u sebi, tacku koja se ne pomera, pronasla..
i moze ceo svet da gori, ta tacka u meni miruje..i ja sam ok.
e sad, desi se naravno da se potrefi gomila nekog zivotnog smeca koje naprosto ubiju tu moju radost..koje me guraju dole, dole, dole..dok ne dodjem do dna.obicno se razbolim tad. ali ne uzbudjujem se narocito zbog toga, prosto sam sagledala zivot kao ciklus, i znam da kako imam vreme pada, tako imam vreme rasta..
samo sacekam da dodje trenutak, i krenem..imam tacno utvrdjene ritalne koje znam da mi pomazu, da me vracaju, i samo je potrebno da ih se disciplinovano pridrzavam..i vracam se sebi lakse, i brze nego ranije, bez dileme da li ce se to desiti. jer sam vec bila tu, videla to, osetila..i svoj pad, i svoj rast..i svoju slabost, i svoju snagu.

[причалица]

meni nije potreban erik bern za to :huh:

[Steppenwolf]

A koji su to rituali?

[ljubičica]

meni nije potreban erik bern za to :huh:
pa to je odlicno prico..ynaci da si svesna sebe vise nego 99% covecanstva..
meni dobro dodje, kad god skliynem..malo me pogura..;)

A koji su to rituali?
to je sasvim individualno, nesto sto sam ja otkrila da meni prija..ne znaci da bi upalilo za druge ljude.
-setnja, na prvom mestu..kilometarske setnje, pored vode, ili u zelenilu
-fizicke vezbe, dva-tri puta nedeljno..fizicki dinamicne
-korigovana ishrana..manje secera i ugljenih hidrata, vise proteina i vitamina
-igra sa decom..sto vise, to bolje
-knjige
-vedri i pozitivni ljudi
-tacan plan aktivnosti..jasno definisanje sta se mora , sta ne.
- resavanje konretnih problema koji su doveli do poremecaja.

[причалица]

ma nisam ja toliko svesna sebe, koto, koliko me je neka muka naterala da joj ne dam da me saplete svaki put kad me spopadne. ne može da se, u ovom kratkom životu, dozvoli da nam svaka gorka sitnica uporopasti generalni plan radosnog življenja.
to ne sme da se događa.

[kojica]

e to ni bern ne bi znao da ti kaze:rile:
salim se. vezbom.
kao sto vezbas voznju bicikla,ili skijanje, ili klizanje..u pocetku mislis na svaki korak, tresnes, sve radis pogresno..
vremenom, sve postaje lakse, uskladjenije..
ja sam recimo na sebi radila najvise po pitanju unutrasnje ravnoteze, jer sam bila sklona depresijama, crnim mislima, omiljena zabava mi je bila razmisljanje o tome sta bi sve moglo da krene naopako:rile:
kad me je zdrmala ozbiljna zivotna nevolja, bila sam na prekretnici..da postanem psihoticno, zlo, ljuto, i depresivno ljudsko bice..
ili da postanem nesto drugo.
odlucila sam da postanem nesto drugo.
ne umem tacno da ti kazem kako je tekao taj proces..znam da je trajao dugo, znam da sam se mnogo promenila, znam da se te promene nisu dopale nekim meni bliskim ljudima..u svakom scenariju ljujdi imaju razne vrste dobiti, kojih se ne odricu lako..zato i ostaju u situacijama zboh kojih stalno kukaju
ali ja sam ono najvaznije, taj oslonac u sebi, tacku koja se ne pomera, pronasla..
i moze ceo svet da gori, ta tacka u meni miruje..i ja sam ok.
e sad, desi se naravno da se potrefi gomila nekog zivotnog smeca koje naprosto ubiju tu moju radost..koje me guraju dole, dole, dole..dok ne dodjem do dna.obicno se razbolim tad. ali ne uzbudjujem se narocito zbog toga, prosto sam sagledala zivot kao ciklus, i znam da kako imam vreme pada, tako imam vreme rasta..
samo sacekam da dodje trenutak, i krenem..imam tacno utvrdjene ritalne koje znam da mi pomazu, da me vracaju, i samo je potrebno da ih se disciplinovano pridrzavam..i vracam se sebi lakse, i brze nego ranije, bez dileme da li ce se to desiti. jer sam vec bila tu, videla to, osetila..i svoj pad, i svoj rast..i svoju slabost, i svoju snagu.

Meni je drago da je tebi bolje. :dada:

Samo mi nije jasno o kakvim vežbama se radi.
Čitala sam, na primer, ''Emocionalnu alhemiju'' Tare Goleman i ona je sasvim
fino objasnila način na koji se sheme ''razgrađjuju'', pa me je eto interesovalo
ima li i ovaj pisac neko rešenje.

[причалица]

http://www.4shared.com/office/mOnBQRU5/Erik_Bern__Koju_igru_igra.html

ako možeš, ''skini'' je, pa vidi da li ti odgovara to što piše.
mada, mislim da je imam negde na polici u predsoblju :hm:....

[ljubičica]

ma nisam ja toliko svesna sebe, koto, koliko me je neka muka naterala da joj ne dam da me saplete svaki put kad me spopadne. ne može da se, u ovom kratkom životu, dozvoli da nam svaka gorka sitnica uporopasti generalni plan radosnog življenja.
to ne sme da se događa.
:bisa::srce::raz_099:

[Man]

U wordovom formatu http://speedy.sh/g9FaM/Koju-igru-igras.rar

[ljubičica]

7. BRAČNE IGRE
Skoro svaka igra može da predstavlja oslonac bračne i porodične idile, ali neke od njih - kao „Da nije bilo tebe" - uspevaju na tom tlu bolje, ili - kao „Frigidna žena" - bivaju duže neotkrivene pod okriljem zakonske zaštite koju pruža bliskost zapečaćena ugovorom. Bračne igre je, naravno, samo uslovno moguće odvajati od seksualnih igara kojima smo posvetili posebno poglavlje. Sledeće igre dostižu najrazvijenije forme baš u bračnim odnosima: „Hvatanje za reč", „Tužakanje", „Frigidna žena" (i „Frigidni muškarac"), „Večito zadihana", „Da nije bilo tebe", „Vidiš da sam se trudio" i „Draga moja".

[ljubičica]

1. HVATANJE ZA REC
Teza. Mnogo jasnije od većine drugih igara „Hvatanje za reč" pokazuje da igre služe sprečavanju bliskosti i korišćenju drugih za svoje ciljeve. Za divno čudo, ovu igru karakteriše odbijanje da se igra tuđa igra.

1. Gđa Bela predlaže mužu da izađu u kino. G. Beli prihvata. 2a. Gđa Bela pravi jednu „nesvesnu" omašku. Ona tokom razgovora sasvim normalno pominje da bi trebalo omalati kuću. To prilično košta, a g. Beli joj je nedavno rekao da ne stoje baš najbolje i zamolio je da se uzdrži od vanrednih troškova, makar do početka sledećeg meseca. Prema tome, ovo nije baš najbolje odabran trenutak za pominjanje da je kući potrebno malanje, te Beli reaguje grubo.

2b. Alternativno: Beli navodi razgovor na kuću, tako da gđa Bela teško može da odoli iskušenju i ne kaže kako je kući potrebno malanje. Kao i u prethodnoj varijanti, Beli reaguje grubo.
3. Gđa Bela je posle toga uvređena i saopštava mužu da ona i ne mora s njim da ide u kino, ako je on tako nakrivo nasađen, i da je bolje da on ide sam. G. Beli odgovara da i hoće da ide sam ako ona misli da je tako najbolje.
4. Beli odlazi u kino (ili u šetnju sa decom), a gđu Belu ostavlja kod kuće da leci svoja povređena osećanja.

[ljubičica]

evo, situacija :)
sta mislite o njoj? sta se ovde desilo? kako se jedan odlazak u kino, koji je trebao biti lep zajednicki dozivljaj, pretvorio u to u sta se pretvorio?
uzroci? posledice?