Kad krivnja izjeda

[DaDole]

Krivnja je osjećaj koji je destruktivan i sa kojim se teško živi.
Šta zapravo osjećamo..strah,sram,opterećenje,odgovornost,kaj anje,pred-bacivanje sebi,pravdanje,bojazan od kazne,potrebu za praštanjem:hm: ili sve skupa?
Ko nam je nametnuo osjećaj krivnje i kako ga nositi..kako oprostiti samom sebi i odbaciti zlehudost krivnje..

[DaDole]

Prvo što me zanima je da li ona zaista odnekud nametnuta kao pojam,kao proces,kao nekakvo prirodno stanje stvari pa je nosimo još iz ranog djetinjstva kao podlogu na kojoj kasnije može da izraste svašta...

[Sagacity]

Pa savest nas opominje, da nismo uradili nešto što je trebalo ili smo uradili nešto, što nije trebalo.:hm:Inače, sa krivicom se ne rađa.

[DaDole]

Jeste,često znamo reći ili čuti "Peče me savjest"..ili "Kako sebi da oprosti jer sam.."
O krivnji smo mnogo čitali i čuli,ali kako je nositi,kako zapravo postići da je NE osjećamo:kapa:

[Sagacity]

Jeste,često znamo reći ili čuti "Peče me savjest"..ili "Kako sebi da oprosti jer sam.."
O krivnji smo mnogo čitali i čuli,ali kako je nositi,kako zapravo postići da je NE osjećamo:kapa:
Pa neki je ne osećaju...Na primer kriminalci. Oni nemaju osećaj krivice. Oni su sebe izgradili tako, da se oni najbolje osećaju, bez obzira kako je drugima...
Banalan primer, ali toga se setih..

[ljubičica]

Krivnja je osjećaj koji je destruktivan i sa kojim se teško živi.
Šta zapravo osjećamo..strah,sram,opterećenje,odgovornost,kaj anje,pred-bacivanje sebi,pravdanje,bojazan od kazne,potrebu za praštanjem:hm: ili sve skupa?
Ko nam je nametnuo osjećaj krivnje i kako ga nositi..kako oprostiti samom sebi i odbaciti zlehudost krivnje..dvane 96 koto bila kod jednog cike..
on joj reko da oprosti sebi sto nije savrsena..:sojka:
evo vezbam 16 godina..

[DaDole]

dvane 96 koto bila kod jednog cike..
on joj reko da oprosti sebi sto nije savrsena..:sojka:
evo vezbam 16 godina..
da..to i kažem,najteže je oprostiti sebi..ali,možemo li nekako uspjeti u tome da ne živimo sa krivnjom,bez obzira kakva je , da li je iracionalna ili ne..da je se odreknemo,da oslobodimo sebe od sebe..

[Steppenwolf]

Ako volis sebe onda mozes biti nezan prema sebi i oprostiti si greske jer niko nije savrsen, isto tako trebas biti dovoljno samosvestan i ne dozvoliti da ti drugi ljudi nabiju olako osecaj krivice jer upravo to mnogi ljudi makar i nesvesno vole da rade.
Ima ljudi koji su lako podlozni da za sve i svasta prihvate krivicu pa muce sebe kroz ceo zivot, takvi obicno ne pokazuju milosrdje ni prema drugima i u svemu vide katastrofu.
Covek treba da ima savesti i da preispituje svoje greske i normalno je da oseti krivicu ako je negde pogresio ali ne treba da glaba o tome i ceo zivot si prebacuje vec da izvede neki zakljucak oprosti sebi i ide dalje.

[Tibi]

To je sasvim jednostavno:)
Covek treba da radi samo ono sto bi zeleo da njemu drugi rade, cine...
Kada se tako nastupa, nema posledica, jer sebe najvolimo;), zato...idemo dalje:)

[ljubičica]

To je sasvim jednostavno:)
Covek treba da radi samo ono sto bi zeleo da njemu drugi rade, cine...
Kada se tako nastupa, nema posledica, jer sebe najvolimo;), zato...idemo dalje:)
najvece su istine uvek vrlo jednostavne..:aha:

[DaDole]

To je sasvim jednostavno:)
Covek treba da radi samo ono sto bi zeleo da njemu drugi rade, cine...
Kada se tako nastupa, nema posledica, jer sebe najvolimo;), zato...idemo dalje:)
Lijepo rečeno,ali utopijski..malo ljudi postupa po gore napisanom,nažalost:(
Krivnja postoji u bezbroj oblika,upakovana u male i nešto veće kutije,sakrivena u ladice iz kojih ponekad proviri tek da vidi kakvo je vrijeme napolju..

[Cruz]

sto utopijski? i ja tako razmisljam

[DaDole]

sto utopijski? i ja tako razmisljam
zašto..zato što ne rade svi ljudi dobre stvari,ne polaze svi od toga da ne čine nikom ono što ne bi da im neko čini..ljudi povređuju ljude ne razmišljajući kako bi njima bilo da ih neko tako povrijedi..u tom kontekstu kažem kako bi bilo idealno da SVI radimo ono što nikog neće povrijediti.

[Cruz]

a pa dobro, ja drugacije razumela, hvala na pojasnjenju :)

stvarno, kad nesto radim, pisem, obracam se nekome uvek razmisljam kako bih ja reagovala ili kako bih dozivela da neko meni tako isto... onda biram reci, nacin na koji cu da izgovorim ili napisem i jos bezbroj nekih sitnih analiza imam u glavi, a sve bas iz razloga da drugu stranu ne povredim.. nekad imam uspeha, nekad ne, ali i kada ne uspem, to je nenamerno zaista..