Пркос
02-11-2009, 21:59
Gubitak svesti nije uvek bezazlen
Kratkotrajni gubitak svesti, u medicini poznat kao kriza svesti,
većina ljudi ne shvata ozbiljno, pa, čim prođe nekoliko kritičnih
minuta, nastavljaju s normalnim aktivnostima, kao da se ništa nije
desilo. Međutim, lekari upozoravaju da ovaj problem ne sme da se
ignoriše, naročito ako se često javlja.
http://razbibriga.net/imported/2009/11/2780_gubitaksvesti_if-1.jpg?ver=1254166296
Dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u Kliničko
bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu, kaže da je za
uspostavljanje prave dijagnoze i terapije neophodno obaviti i
kardiološke i neurološke preglede kako bi se utvrdilo da li se iza ovih
simptoma krije tumor mozga.
Gubitak svesti, pojašnjava dr Milovanović, može biti potpun ili
delimičan, nekad i veoma opasan jer može da se završi padom i ozbiljnom
povredom. Uzroci koji dovode do gubljenja svesti veoma su raznoliki. To
mogu da budu virusne i bakterijske infekcije, ali i hormonski disbalans
do koga, kod mladih osoba, često dolazi usled ubrzanog rasta i razvoja.
Petina uzročnika je kardiološke prirode, a među njima su najzastupljenije aritmije, nizak krvni pritisak i usporen rad srca.
Sam gubitak svesti obično traje nekoliko minuta, a kontinuirano
se može pojavljivati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Najčešće se
javlja u zagušljivim prostorijama, vozilima javnog prevoza, usled
velikog stresa izazvanog strašnim prizorom, prilikom naglog ustajanja,
a ponekad i bez vidljivog razloga.
Najvažnije je, ukazuje dr Branislav Milovanović, da se utvrdi
pravi uzrok i tip poremećaja, i da se odmah započne lečenje. U
suprotnom, pacijent će biti izložen konstantnoj opasnosti od padova i
povreda. To u nekim slučajevima može da bude i kobno ako pacijent radi
na građevini ili ako izgubi svest tokom vožnje i plivanja. Zato mnogi
lekari smatraju da su „zadesna davljenja“ posledica poremećaja u
regulaciji krvnog pritiska, koji rezultira gubitkom svesti.
Gubitak svesti najčešće se događa mladima u pubertetu zbog
hormonskog disbalansa, u periodu kada naglo rastu i razvijaju se, i
zrelim osobama između 40 i 60 godina, najčešće zbog virusnih infekcija.
Ovaj poremećaj češće pogađa žene nego muškarce.
– Ako izgubite svest, trebalo bi da legnete, podignete noge i da
unesete dosta tečnosti. Preporučljivo je i odmaranje u provetrenoj
prostoriji – savetuje dr Milovanović.
Kratkotrajni gubitak svesti, u medicini poznat kao kriza svesti,
većina ljudi ne shvata ozbiljno, pa, čim prođe nekoliko kritičnih
minuta, nastavljaju s normalnim aktivnostima, kao da se ništa nije
desilo. Međutim, lekari upozoravaju da ovaj problem ne sme da se
ignoriše, naročito ako se često javlja.
http://razbibriga.net/imported/2009/11/2780_gubitaksvesti_if-1.jpg?ver=1254166296
Dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u Kliničko
bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu, kaže da je za
uspostavljanje prave dijagnoze i terapije neophodno obaviti i
kardiološke i neurološke preglede kako bi se utvrdilo da li se iza ovih
simptoma krije tumor mozga.
Gubitak svesti, pojašnjava dr Milovanović, može biti potpun ili
delimičan, nekad i veoma opasan jer može da se završi padom i ozbiljnom
povredom. Uzroci koji dovode do gubljenja svesti veoma su raznoliki. To
mogu da budu virusne i bakterijske infekcije, ali i hormonski disbalans
do koga, kod mladih osoba, često dolazi usled ubrzanog rasta i razvoja.
Petina uzročnika je kardiološke prirode, a među njima su najzastupljenije aritmije, nizak krvni pritisak i usporen rad srca.
Sam gubitak svesti obično traje nekoliko minuta, a kontinuirano
se može pojavljivati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Najčešće se
javlja u zagušljivim prostorijama, vozilima javnog prevoza, usled
velikog stresa izazvanog strašnim prizorom, prilikom naglog ustajanja,
a ponekad i bez vidljivog razloga.
Najvažnije je, ukazuje dr Branislav Milovanović, da se utvrdi
pravi uzrok i tip poremećaja, i da se odmah započne lečenje. U
suprotnom, pacijent će biti izložen konstantnoj opasnosti od padova i
povreda. To u nekim slučajevima može da bude i kobno ako pacijent radi
na građevini ili ako izgubi svest tokom vožnje i plivanja. Zato mnogi
lekari smatraju da su „zadesna davljenja“ posledica poremećaja u
regulaciji krvnog pritiska, koji rezultira gubitkom svesti.
Gubitak svesti najčešće se događa mladima u pubertetu zbog
hormonskog disbalansa, u periodu kada naglo rastu i razvijaju se, i
zrelim osobama između 40 i 60 godina, najčešće zbog virusnih infekcija.
Ovaj poremećaj češće pogađa žene nego muškarce.
– Ako izgubite svest, trebalo bi da legnete, podignete noge i da
unesete dosta tečnosti. Preporučljivo je i odmaranje u provetrenoj
prostoriji – savetuje dr Milovanović.