Пркос
03-11-2009, 21:36
http://razbibriga.net/imported/2009/11/Kako20prepoznati20novi20grip20NASLOVNA-1.jpg
Stručnjaci ukazuju da je sezonski grip respiratorna zarazna bolest izazvana humanim virusom influence (A i B) i javlja se u epidemijama, a zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje pet dana, kod dece do sedam dana.
Simptomi sezonskog gripa su povišena temperatura - iznad 38 stepeni, bolovi u mišićima, kašalj, curenje nosa ili njegova zapušenost.
Grip se najefikasnije širi sa osobe na osobu direktnim kontaktom - putem kapljica prilikom kašljanja i kijanja zaražene osobe, a prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.
Naglo širenje gripa tokom jeseni i zime predstavlja sezonsku epidemiju gripa i smatra se da zbog visoke zaraznosti od 5 do 15 odsto svetske populacije oboli od gripa.
Za razliku od sezonskog, u toku pandemije H1N1 zaraznost, broj obolelih i smrtnost znatno su veći.
Simptomi H1N1 gripa su: visoka temperatura, glavobolja, groznica, suv kašalj, bol u grlu, bol u mišićima i zglobovima, opšta malaksalost, otežano disanje i brzo zamaranje.
Ovaj grip može da izazove i veće komplikacije kao što su: upala uva, upala pluća i bronhitis, grčevi, toksični šok, Rejev sindrom ( teška upala mozga), upala srčanog mišića, Gilen-Bareov sindrom ( oštećenje nervnog sistema), ošećenje mozga.
Stručnjaci se slažu da je bolničko lečenje neophodno samo u težim slučajevima.
Kod odraslih osoba neophodna je hospitalizacija ako postoji: upala pluća, bronhitis, neka druga veća upala, povišen šećer, bolest srca, problemi u radu bubrega ili jetre.
U slučaju obolele dece, sve zavisi od zdravstvenog stanja. Ako dete boluje od astme, neke bolesti srca ili dijabetesa, bronhitisa ili upale pluća neophodna je hospitalizacija.
Mere zaštite od gripa obuhvataju redovno pranje ruku tekućom vodom i sapunom, pokrivanje usta i nos maramicom prilikom kijanja i kašljanja, upotrebljenu maramicu treba odmah baciti u kantu za otpatke, ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke, izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja ako kijate i kašljete, ostanak kod kuće kada je osoba bolesna i obavezna konsulatcija sa lekarom opšte prakse.
Vakcina protiv novog gripa u Srbiji se, kako kažu nadležni, očekuje početkom 2010. godine, a vakcinacija će za deo populacije (zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama) biti obavezna dok će za ostalo stanovništvo biti na dobrovoljnoj bazi.
Obavezna vakcinacija će biti besplatna, dok će je ostali građani plaćati u okviru participacije.
Vakcinu će moći da prime deca od šestog meseca, ali uz konsultaciju sa pedijatrom, ona nije štetna za trudnice, ali će ih primati samo uz nadzor lekara.
Epidemiolozi upozoravaju
Epidemiolozi kažu da postoje značajne razlike između slučajeva prijavljenih tokom pandemije i onih koji se registruju tokom sezonske influence.
To znači da su pandemijom zahvaćeni pretežno mlađi, kod kojih se uglavnom opisuju slučajevi teške ili fatalne bolesti.
Do danas, najveći broj slučajeva i smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod 50 godina, u odnosu na retke slučajeve smrtnog ishoda kod starijih.
Kod sezonskog gripa se oko 90 odsto teških i fatalnih slučajeva dešava kod ljudi od 65 godina ili starijih.
Kliničari širom sveta prijavljuju veoma teške forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, što se retko viđa tokom sezonskih infekcija influencom.
Kod tih pacijenata, virus direktno inficira pluća izazivajući teške respirataorne poremećaje, kažu stručnjaci.
Povećan rizik tokom trudnoće je konzistentno dobro dokumentovan iz različitih zemalja, a značajnost rizika je utemeljena i u činjenici da su češće zaraženi mlađi ljudi.
Takođe i respiratorne bolesti, posebno astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i imunosupresija su stanja koja povećavaju rizik od teške i fatalne bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da širom sveta živi više od 230 miliona ljudi sa astmom i više od 220 miliona ljudi sa dijabetesom.
Nekoliko studija u svetu je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i smrtne ishode među marginalizovanim populacijama koje žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, a koji je i do pet puta veći u odnosu na opštu populaciju, jer je uslovljen i lošim životnim standardom i zdravstvenim stanjem ovih osoba.
Stručnjaci ukazuju da je sezonski grip respiratorna zarazna bolest izazvana humanim virusom influence (A i B) i javlja se u epidemijama, a zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje pet dana, kod dece do sedam dana.
Simptomi sezonskog gripa su povišena temperatura - iznad 38 stepeni, bolovi u mišićima, kašalj, curenje nosa ili njegova zapušenost.
Grip se najefikasnije širi sa osobe na osobu direktnim kontaktom - putem kapljica prilikom kašljanja i kijanja zaražene osobe, a prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.
Naglo širenje gripa tokom jeseni i zime predstavlja sezonsku epidemiju gripa i smatra se da zbog visoke zaraznosti od 5 do 15 odsto svetske populacije oboli od gripa.
Za razliku od sezonskog, u toku pandemije H1N1 zaraznost, broj obolelih i smrtnost znatno su veći.
Simptomi H1N1 gripa su: visoka temperatura, glavobolja, groznica, suv kašalj, bol u grlu, bol u mišićima i zglobovima, opšta malaksalost, otežano disanje i brzo zamaranje.
Ovaj grip može da izazove i veće komplikacije kao što su: upala uva, upala pluća i bronhitis, grčevi, toksični šok, Rejev sindrom ( teška upala mozga), upala srčanog mišića, Gilen-Bareov sindrom ( oštećenje nervnog sistema), ošećenje mozga.
Stručnjaci se slažu da je bolničko lečenje neophodno samo u težim slučajevima.
Kod odraslih osoba neophodna je hospitalizacija ako postoji: upala pluća, bronhitis, neka druga veća upala, povišen šećer, bolest srca, problemi u radu bubrega ili jetre.
U slučaju obolele dece, sve zavisi od zdravstvenog stanja. Ako dete boluje od astme, neke bolesti srca ili dijabetesa, bronhitisa ili upale pluća neophodna je hospitalizacija.
Mere zaštite od gripa obuhvataju redovno pranje ruku tekućom vodom i sapunom, pokrivanje usta i nos maramicom prilikom kijanja i kašljanja, upotrebljenu maramicu treba odmah baciti u kantu za otpatke, ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke, izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja ako kijate i kašljete, ostanak kod kuće kada je osoba bolesna i obavezna konsulatcija sa lekarom opšte prakse.
Vakcina protiv novog gripa u Srbiji se, kako kažu nadležni, očekuje početkom 2010. godine, a vakcinacija će za deo populacije (zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama) biti obavezna dok će za ostalo stanovništvo biti na dobrovoljnoj bazi.
Obavezna vakcinacija će biti besplatna, dok će je ostali građani plaćati u okviru participacije.
Vakcinu će moći da prime deca od šestog meseca, ali uz konsultaciju sa pedijatrom, ona nije štetna za trudnice, ali će ih primati samo uz nadzor lekara.
Epidemiolozi upozoravaju
Epidemiolozi kažu da postoje značajne razlike između slučajeva prijavljenih tokom pandemije i onih koji se registruju tokom sezonske influence.
To znači da su pandemijom zahvaćeni pretežno mlađi, kod kojih se uglavnom opisuju slučajevi teške ili fatalne bolesti.
Do danas, najveći broj slučajeva i smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod 50 godina, u odnosu na retke slučajeve smrtnog ishoda kod starijih.
Kod sezonskog gripa se oko 90 odsto teških i fatalnih slučajeva dešava kod ljudi od 65 godina ili starijih.
Kliničari širom sveta prijavljuju veoma teške forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, što se retko viđa tokom sezonskih infekcija influencom.
Kod tih pacijenata, virus direktno inficira pluća izazivajući teške respirataorne poremećaje, kažu stručnjaci.
Povećan rizik tokom trudnoće je konzistentno dobro dokumentovan iz različitih zemalja, a značajnost rizika je utemeljena i u činjenici da su češće zaraženi mlađi ljudi.
Takođe i respiratorne bolesti, posebno astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i imunosupresija su stanja koja povećavaju rizik od teške i fatalne bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da širom sveta živi više od 230 miliona ljudi sa astmom i više od 220 miliona ljudi sa dijabetesom.
Nekoliko studija u svetu je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i smrtne ishode među marginalizovanim populacijama koje žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, a koji je i do pet puta veći u odnosu na opštu populaciju, jer je uslovljen i lošim životnim standardom i zdravstvenim stanjem ovih osoba.