ĐURĐEVDAN ! [Arhiva]

marabu

05-05-2012, 23:30

Легенде о постојању
> МИРИС ВЕКОВА (http://*********************/blog.php/299652-orfej-sa-ibra?blogcategoryid=543) <

НЕБЕСКИ СТУПОВИ- ЂУРЂЕВДАН

Оне беху потпуно наге, само са бујном косом расутом на голим раменима.

Упркос противљењу онемоћалог господара Зете, жупана Десе, старији син Тихомир је дограбио најмлађег Стефана Немању и одвео га у брда око Раса. Желео је да сломи његов младалачки немир, јер је он више волео слободу него све чари и примамљујуће лепоте умируће Византије.

Тихомир је желео мир и спокој на свом двору уз кадифне скуте визанстијских велможа, звецкање злата и шуштање свиле на похотним грудима и бедрима младих Гркиња. А Немања, ношен немиром прадедова, хтео је борбу, да кроз њене крваве токове шикне зора слободе над модрим водама Зете, Таре, Лима и Ибра
.
Додуше, Тихомир се јавно удварао Византији, а потајно је говорио да треба љубити руку коју не можеш да сломиш и чекати мирно и стрпљиво дан када ћеш слободу убрати као зрели смокву. То је огорчавало Немању. У путањама његове крви уврежило се сазнање да слобода стиже само на крвавом мачу.

Зато га је Тихомир везао за једно уже и лагано спустио у дубоку јаму.

Уцвељени младић са зетског двора немоћно је кршио руке, проклињао немилосрдног брата и молио Светог Ђорђа да долети на крилатом коњу и извуче га на светло дана:

"О, славни свече, чије храбро срце није уздрхтало пред пламеним језицима ужасног змаја, изнеси ме и спусти ме међу моје ратаре и пастире да их дигнем на оружје против подлог брата, коме последњи трзаји Византије замагљују очи. Заветујем се, када се слобода зарумени Зетом, на овом месту саградићу диван храм да увелича твоју блиставу славу.“

Шестог дана у мају, на Ђурђевдан, удари га уже по глави. Он га грчевито зграби обема рукама. Уже се растеже. Када му преплашене очи најзад изронише из јаме, он откри запањујућу слику. Други крај ужета није држао Свети Ђорђе а још мање његов брат.

Учинило му се да су то шумске виле, па покри очи да не би ослепео. Оне беху потпуно наге, само са бујном косом расутом на голим раменима. Уже је било необично - саставњено од ланених кошуља, вунених сукања и чарапа.

-Ко сте ви?-још ошамућен необичном сликом, бојажљиво упита Немања светлошћу дана.

-Не прилази нам-јекну молећив глас из жбуна-Иди својим путем и срећа нека те прати. Остави нам само уже.Морамо да га што пре раставимо и навучемо сукње и кошуље.

Немања тек тада дође себи.

-Нисмо виле, жупанов сине. Ми смо обичне чобанице из Дежеве. Не говори о нама, а још мање причај какве си нас затекао, да зли језици не би просули пакост на нашу невиност...

-А ко вам рече да сам ја у јами?

-Миона, слушкиња са двора...Она је знала да те је окрутни Тихомир, твој брат и наследник Жупанов,сурово казнио, заточивши те у неку проклету јаму.А ми смо знале за ту јаму. Прошле године ту нам је упало неко јагње. Два дана је немоћно блејало а онда је јама занемела...

-А што Миона није дошла?

-Страх од Тихомира приковао ју је за двор.

-Одакле у вама толика храброст'?

-Каква храброст ?!.. Ево дрхтимо у жбуну као срне... Молимо те иди и не причај никоме да смо те спасле. Реци да те је спасао Бог или Свети Ђорђе.

-Добро, моје лепе виле.Ако постанем жупан потражићу вас по Дежеви.

Немања је одржао реч.
Никада није рекао да су га из јаме извукле храбре чобанице, већ да је то урадио Свети Ђорђе.

И испунио је свој завет.
На почетку своје владавине подигао је прекрасни храм Ђурђеве Ступове у славу неустрашивог свеца.

http://www.youtube.com/watch?v=IsS8yhBmKpE&feature=player_embedded

***