PDA

Pogledaj Punu Verziju : Može li se od tuge umreti ?



Sagacity
18-05-2012, 21:30
Koliko tuga može da razori čoveka ?
Znam za neke slučajeve,pri čemu kada umre suprug i supruga umre odmah za njim..Neki kažu umrla je od tuge za njim i obrnuto..Da li je to moguće? Ili su to samo pretpostavke...
Slično je i kod životinja....Kažu, uginula ...nema društvo...
Posle raskida, mnogi padaju u tešku depresiju. Gde je tu kraj ? Kako izaći iz takve krize ?
Može li se odupreti tuzi ?
Da li je tu potrebno misliti na nešto ili se baviti nečim, da bi se na tugu zaboravilo ?
Ili jednostavno, neki ljudi žele da joj se prepuste ?

Man
18-05-2012, 22:10
Od svega se može umreti :aha: a najčešće od smrta :b:

Sagacity
18-05-2012, 22:26
Pa jeste...:kapa: od svega se može umreti, pogotovo kada se nečemu prepuštaš, jer ne vidiš smisao življenja ako neko više ne postoji...ili te je napustio i otišao..Ima svega :aha:

Hidden
18-05-2012, 22:34
Koliko tuga može da razori čoveka ?
Znam za neke slučajeve,pri čemu kada umre suprug i supruga umre odmah za njim..Neki kažu umrla je od tuge za njim i obrnuto..Da li je to moguće? Ili su to samo pretpostavke...
Slično je i kod životinja....Kažu, uginula ...nema društvo...
Posle raskida, mnogi padaju u tešku depresiju. Gde je tu kraj ? Kako izaći iz takve krize ?
Može li se odupreti tuzi ?
Da li je tu potrebno misliti na nešto ili se baviti nečim, da bi se na tugu zaboravilo ?
Ili jednostavno, neki ljudi žele da joj se prepuste ?

Ja nešto ne verujem da se može umreti baš od tuge, ali verujem da može imati efekat razarača.
Nego, čovek je jači od kamena, šta sve neće izdržati i biti još jači, ili opet, pasti u depresiju, ali mislim da je to već stvar psihe. U depresiju ljudi upadaju i bez nekog konkretnog razloga.
A ovo za supružnike, pre bih rekla da je u pitanju efekat stresa, nego tuge. :)

Rad, rad i samo rad :bisa:

Umni, fizički, kakav god, samo da skrene misli.

Moonster
18-05-2012, 22:35
Koliko tuga može da razori čoveka ?
Znam za neke slučajeve,pri čemu kada umre suprug i supruga umre odmah za njim..Neki kažu umrla je od tuge za njim i obrnuto..Da li je to moguće? Ili su to samo pretpostavke...
Slično je i kod životinja....Kažu, uginula ...nema društvo...
Posle raskida, mnogi padaju u tešku depresiju. Gde je tu kraj ? Kako izaći iz takve krize ?
Može li se odupreti tuzi ?
Da li je tu potrebno misliti na nešto ili se baviti nečim, da bi se na tugu zaboravilo ?
Ili jednostavno, neki ljudi žele da joj se prepuste ?

Zavisi od toga koliko je neko (bez)osećajan, neke ljude može potpuno uništiti, neke ni okrznuti.
Da, moguće je jer potpuno zdrava osoba nedugo nakon smrti bračnog saputnika umre.
Zavisi od osobe do osobe, neko izađe tako što nađe zamenu za izgubljenu osobu, neko se zakopa u posao, a neko ne izađe nikada i nikako.
Ne, jer ljudi nisu zamenjiva kategorija, tako da kada se osoba izgubi, tu nema ni zamene ni popravke, tuga je neminovna.
Teško, može se pokušati, čak privremeno i uspeti, ali preboleti na taj način se ne može.
Nema tu prepuštanja, samo kod osoba kojima ljudi ne znače apsolutno ništa u bilo kom pogledu, samo kod takvih osoba gubitak nekoga nema nikakvog efekta na njih. U svim drugim slučajevima tuga je neminovnost koja nastupa nakon gubitka nekoga.

Sagacity
18-05-2012, 22:40
Bogami Hidden, ne znam šta da ti kažem..Ako nekog voliš svim srcem i ako ti nikada ni na kraj pameti ne bi palo da će baš taj nestati iz realnog sveta, tada sve to dobija neku drugu dimenziju.
Prvo se doživi jak stres i neverica, da se to dogodilo...E onda taj događaj počinje da teče kroz vene i da postaje sastvani deo tebe. Mnogo teško, do fizičkog bola...Tada se obično shvati da ni tvoj život ništa ne vredi, jer je otišlo ono zbog čega je vredelo živeti. Psiholozi bi na to rekli ''prevelika vezanost za osobu''...ali to je istina...

Kako se otrgnuti od toga..Uh, pa to je još teže..Svako ima neki svoj sistem..Rad...slažem se. Čovek treba da preusmeri misao na nešto drugo, ali ponekad i to teško ide...

A možda vreme leči sve ?

Moonster
18-05-2012, 22:42
Bogami Hidden, ne znam šta da ti kažem..Ako nekog voliš svim srcem i ako ti nikada ni na kraj pameti ne bi palo da će baš taj nestati iz realnog sveta, tada sve to dobija neku drugu dimenziju.
Prvo se doživi jak stres i neverica, da se to dogodilo...E onda taj događaj počinje da teče kroz vene i da postaje sastvani deo tebe. Mnogo teško, do fizičkog bola...Tada se obično shvati da ni tvoj život ništa ne vredi, jer je otišlo ono zbog čega je vredelo živeti. Psiholozi bi na to rekli ''prevelika vezanost za osobu''...ali to je istina...

Kako se otrgnuti od toga..Uh, pa to je još teže..Svako ima neki svoj sistem..Rad...slažem se. Čovek treba da preusmeri misao na nešto drugo, ali ponekad i to teško ide...

A možda vreme leči sve ?

Ne, sigurno ne, znam provereno, to je izraz koji je samo neka vrsta izgovora za neke ljude, ništa više od toga.
Ponovo, nismo svi isti, neko zaboravi i preboli odmah, neko za nekoliko godina, ali neko nikada, ali baš nikada.

Hidden
18-05-2012, 22:43
Sago, ja govorim iz ličnog iskustva. Nisam umrla, nastavila sam da živim.

Lažu da vreme leči sve. Bude samo još gore.

Sagacity
18-05-2012, 22:51
Vreme leči sve. Moje mišljenje.
Jedno je, ako želimo da živimo u nekoj patologiji. Novu šansu da živimo, nećemo dobiti. Tražiti zamenu za osobu je nemoguće. Dve iste ne postoje, ali pustiti je da stoji gde je i dati sebi šansu da nastaviš dalje je potpuno OK...

Možemo tugovati ceo život za nekim, nije to to...Možemo tragati za nečim sličnim ....i to je nemoguće..To ja znam iz sopstvenog iskustva...Treba puno vremena...I uvek, ali uvek kada se malo razočaramo, mi se setimo upravo onog nekog koga više nema..To je normalno, čovek se uvek vraća tamo gde se dobro osećao....

Sve što se više sa nekim živi i provodi vreme, bliskost je veća i ta blizina stvara neko jedinstvo...Kada se to jedinstvo naruši, onda ni onaj koji je preostao ne može da živi bez svog para..Verujem da ljudi umiru od prevelike tuge za nekim...Prosto, vezanost za neku osobu je toliko velika da je neraskidiva...

Hidden
18-05-2012, 22:54
Mislim da vreme ne leči, ali nauči nas da živimo sa svojom tugom.

Sagacity
18-05-2012, 23:01
Svaki čovek je borac za sebe. Postoje razni načini da se nečeg rešiš..Sve je u psihi. Možeš se racionalno savlađivati, a možeš i raditi na podsvesti. Sve je individualno.
Svakako da će neko ostati u sećanju i ne treba iz njega ni da ode, ali ako na primer doživiš neke stvari sa 26 (mojoj koleginici je poginuo suprug), moraš dobro da razmisliš...da li je život takav da ga baš u toj godini prekineš ?

Moonster
18-05-2012, 23:03
Svaki čovek je borac za sebe. Postoje razni načini da se nečeg rešiš..Sve je u psihi. Možeš se racionalno savlađivati, a možeš i raditi na podsvesti. Sve je individualno.
Svakako da će neko ostati u sećanju i ne treba iz njega ni da ode, ali ako na primer doživiš neke stvari sa 26 (mojoj koleginici je poginuo suprug), moraš dobro da razmisliš...da li je život takav da ga baš u toj godini prekineš ?
A neko ga i prekine, jer zamene nema. Zavisi, nije nam svima koncept ljubavi isti.

Raisa
18-05-2012, 23:04
Moj otac je izmedju ostalog umro iz tuge za nasim psom. Nas pas je umro mozda desetak ili malo vise dana,i onda je tata umro. Pas nije bio glavni razlog naravno ali,njena smrt je bila okidac, sto je izmedju ostalog moj otac i rekao na dan kad je umro,a takodje je i rekao taj dan da pas zeli nekog d apovede sa sobom.

Sagacity
18-05-2012, 23:05
A neko ga i prekine, jer zamene nema. Zavisi, nije nam svima koncept ljubavi isti.
Pa ti bi je sad živu sahranio..:kapa: Tako nekako deluje tvoj komentar...:lol:

Sagacity
18-05-2012, 23:06
Da Raisa i to sam čula, da se ljudi previše vezuju i za kućne ljubimce..I da slažem se sa tobom, to je bio ''okidač''...

Moonster
18-05-2012, 23:08
Pa ti bi je sad živu sahranio..:kapa: Tako nekako deluje tvoj komentar...:lol:
Rekoh ti da nisu svima isti koncepti ljubavi. Neko ide dalje jer je takav, neko jer ima izgovor, opravdanje, nazovi kako hoćeš.
Neko ne ide nigde, neko stane, sve zavisi od osobe do osobe.
Pitaj one koji su stali u 20-tim godinama, da li su sahranjeni na bilo koji način, ja znam da nisu.

Moonster
18-05-2012, 23:09
Moj otac je izmedju ostalog umro iz tuge za nasim psom. Nas pas je umro mozda desetak ili malo vise dana,i onda je tata umro. Pas nije bio glavni razlog naravno ali,njena smrt je bila okidac, sto je izmedju ostalog moj otac i rekao na dan kad je umro,a takodje je i rekao taj dan da pas zeli nekog d apovede sa sobom.
Ima ovde neke istine, o kojoj se i ne priča previše ili nikada, ali činjenica je da neke ljude smrt bližnjeg sama "povuče" ka samoj smrti.
Ma koliko to neko poricao, ali ima i takvih slučajeva.

Sagacity
18-05-2012, 23:10
Rekoh ti da nisu svima isti koncepti ljubavi. Neko ide dalje jer je takav, neko jer ima izgovor, opravdanje, nazovi kako hoćeš.
Neko ne ide nigde, neko stane, sve zavisi od osobe do osobe.
Pitaj one koji su stali u 20-tim godinama, da li su sahranjeni na bilo koji način, ja znam da nisu.
Ne znam Moon nikoga ko je stao u 20-tim..Ta moja koleginica je sama i dalje..Nije se udavala, ali ima nekog kraj sebe...On joj supruga ne može zameniti, ali mislim da je srećna...

Nežnicah
18-05-2012, 23:13
Sve je stanje svesti, ali zavisi i od toga u kom zivotnom dobu ste izgubili nekoga ko vam je bio sve. Nije isto kada vam se tako nesto desi sa 20,30 ili sa 70.
Gledam moju mamu, 44 predivne godine braka za sobom, i pre 5 meseci ostala je sama, sa 67 godina. Cemu ona da se nada? Da ce biti bolje? Da joj kroz par meseci nece nedostajati On sa kojim je vise od pola zivota delila dobro i zlo, koji joj je grejao ledja u krevetu kad joj je hladno... Strasno je posle toliko godina leci uvece sam u krevet, probuditi se sam, piti jutarnju kafu sam, nemati sa kim da prokomentarises vesti, vreme, ma nista... ne nadati se vise nicemu, ne planirati... Sto ste duze uz nekoga bili srecni, sve cete manje volje za zivotom bez njega imati. Nju trenutno drzi samo to sto je mog brata razmazila toliko da je nju strah sta ce on ako bi se njoj nesto desilo... njene reci, samo sto je kad je to izgovarala i mene stavila uz njega, ali znam da je on ono sto je drzi, ja sam `zbrinuta`... Prijatelji je tese, ajde, imas unuke, praunuke, mlada si baba i prababa, ali i oni su svesni dok joj to govore, da to ne moze da zameni gubitak voljene osobe, niti da zeni njenih godina bude motivacija da nastavi dalje da zivi zivot sama...
Prepolovila se za 5 meseci, sve mi je sitnija, krhija, osetljivija... tuga ubija. Strasno je i kad si mlad, ali u starosti mislim da tuga zaista moze da ubije ukoliko je osoba koju smo izgubili bila necija velika ljubav.

Moonster
18-05-2012, 23:13
Ne znam Moon nikoga ko je stao u 20-tim..Ta moja koleginica je sama i dalje..Nije se udavala, ali ima nekog kraj sebe...On joj supruga ne može zameniti, ali mislim da je srećna...
Ja znam i to nekoliko njih, i muškaraca i žena. Sve je to relativno, zavisi kako ko voli, neko voli kroz nekoga potpuno, neko samo voli nekoga i to je to.
Suštinska razlika, ogromna razlika. Najbolje se vidi na primeru roditelja i smrti deteta, koji to preboli, nema tu ljubavi, ma šta meni roditelj pričao.
Tačnije ima, ali takvi ljudi po mojoj definiciji ni ne vole, osim kao i svi ostali, samo na rečima.

Sagacity
18-05-2012, 23:19
Suštinska razlika, ogromna razlika. Najbolje se vidi na primeru roditelja i smrti deteta, koji to preboli, nema tu ljubavi, ma šta meni roditelj pričao.
Da, ovde se slažem.....Moj ujak je za svojim sinom bukvalno počeo da ''vene''...Nema dana kada ga ne pomene..:aha:



Tačnije ima, ali takvi ljudi po mojoj definiciji ni ne vole, osim kao i svi ostali, samo na rečima.
Grešiš. Zavisi koliko je vremena neko proveo sa nekom osobom. Drugo je ako postoje deca koja te stalno podsećaju na nekog, drugo je ako je preminula osoba sa kojom si bio u vezi..Ima tu različitih stvari..I različitih okolnosti, a ponajviše od toga zavisi šta će se desiti dalje...

DaDole
18-05-2012, 23:22
Svi smo čuli da je nekom nekad "puklo srce od tuge"..kad tuga dobije sve funkcije,kad rasloji..oduprijeti,boriti se ili je prepustiti da ubija lagano..zavisi ko je otišao i kome..i koliko se srce predaje..

Raisa
18-05-2012, 23:24
Pa mom ocu je puklo srce od tuge,doslovno. Tuga je bila glavni razlog,generalna, tesku depresiju je imao duze vremena, fizicki je bio zdrav.....recimo.

Moonster
18-05-2012, 23:26
Grešiš. Zavisi koliko je vremena neko proveo sa nekom osobom. Drugo je ako postoje deca koja te stalno podsećaju na nekog, drugo je ako je preminula osoba sa kojom si bio u vezi..Ima tu različitih stvari..I različitih okolnosti, a ponajviše od toga zavisi šta će se desiti dalje...

Ne grešim. Ljubav nema veze sa vremenom koju neko provede sa osobom. Ili voliš potpuno ili ne voliš potpuno, nema tu velike filozofije.
Vremenom stičeš navike u vezi neke osobe, doživljavaš nezaboravne momente sa tom osobom koji te još više vezuju na poseban način za tu osobu.
Ali voliš i dalje isto, kao i na početku, ako zaista voliš.
Ljubav nema veze sa decom koja podsećaju nekoga na osobu koje nema, sam osećaj koji je postojao i koji je nezamenjiv a koga više nema jer nema te osobe koja je davala taj osećaj sreće, na poseban način, to ne zavisi od ničega, najmanje od dece ili vremena provedenog u vezi.
Od toga zavisi samo kod ljudi koji su "voleli".

DaDole
18-05-2012, 23:26
da..znamo..svi znamo nekog kom je srce od tuge prepuklo..i mom ocu je isto..odjednom..
odgovor na temu ...Može.

Sagacity
18-05-2012, 23:26
Sve je stanje svesti, ali zavisi i od toga u kom zivotnom dobu ste izgubili nekoga ko vam je bio sve. Nije isto kada vam se tako nesto desi sa 20,30 ili sa 70.
Gledam moju mamu, 44 predivne godine braka za sobom, i pre 5 meseci ostala je sama, sa 67 godina. Cemu ona da se nada? Da ce biti bolje? Da joj kroz par meseci nece nedostajati O
Slažem se sa tobom Fajf....:dada: Upravo sam malopre rekla, da su okolnosti te koje određuju šta će posle biti i kako dalje..
Moji roditelji su takođe preko 40 godina u braku i to divnom braku. Oboje se boje ko će prvi napustiti svet, jer su već toliko bliski da imaju jedno jedinstvo i neraskidivu vezu. I normalno je da se plaše da ne ostanu sami...Moji su non stop zajedno..Zajedno rade, putuju...Imaju neki svoj svet, tu nedostatak osobe može biti fatalan...

Sagacity
18-05-2012, 23:30
Ne grešim. Ljubav nema veze sa vremenom koju neko provede sa osobom. Ili voliš potpuno ili ne voliš potpuno, nema tu velike filozofije.
Pričaš iz sopstvenog iskustva ?

Moonster
18-05-2012, 23:31
Pričaš iz sopstvenog iskustva ?
Ja nisam tema.

DaDole
18-05-2012, 23:36
svi pričamo onako kako mi mislimo i osjećamo..zar treba drugačije pa da copy paste vadimo..ne znam nijednu osobu koju tuga nije dotakla..

mona
18-05-2012, 23:38
moze :kk:

Sagacity
18-05-2012, 23:39
Ja nisam tema.
Ne nisi tema, ali pričaš kao da sasvim sigurno znaš kako to izgleda...

Ja sam već nešto prošla. Bila sam u vezi sa osobom koja je završila za mesec dana, potpuno neočekivano.Posle toga, a upravo zbog prevelike tuge, desile su mi se i još neke strašne stvari. Najlakše je bilo umreti. Veruje mi da bi mi to baš olakšalo, ali mi se nije dalo...
Pa kada sam već ostala u životu, onda sam za isti počela da se borim...To je bilo skoro pre deset godina..Vreme nije izlečilo ništa do pre možda 3, 4 godine...Ali posle shvatiš da život prolazi, da zamena nikada više neće naići, ali ideš dalje. Teško je kada osećaš neku bezrazložnu osudu. Ja odlično znam kako je kada se neko voli...Ali takođe odlično znam kako izgleda samouništenje...Na kraju krajeva zaslužuju neki drugi ljudi da nastavim dalje..Pre svega moji roditelji koji su tu zbog mene...

Druga je priča ovo što je Babsi rekla...

Moonster
18-05-2012, 23:46
Ne nisi tema, ali pričaš kao da sasvim sigurno znaš kako to izgleda...

Ja sam već nešto prošla. Bila sam u vezi sa osobom koja je završila za mesec dana, potpuno neočekivano.Posle toga, a upravo zbog prevelike tuge, desile su mi se i još neke strašne stvari. Najlakše je bilo umreti. Veruje mi da bi mi to baš olakšalo, ali mi se nije dalo...
Pa kada sam već ostala u životu, onda sam za isti počela da se borim...To je bilo skoro pre deset godina..Vreme nije izlečilo ništa do pre možda 3, 4 godine...Ali posle shvatiš da život prolazi, da zamena nikada više neće naići, ali ideš dalje. Teško je kada osećaš neku bezrazložnu osudu. Ja odlično znam kako je kada se neko voli...Ali takođe odlično znam kako izgleda samouništenje...Na kraju krajeva zaslužuju neki drugi ljudi da nastavim dalje..Pre svega moji roditelji koji su tu zbog mene...

Druga je priča ovo što je Babsi rekla...

Znam, ali ja nisam tema, kao što rekoh, o sebi nema potrebe da govorim ni ovde ni bilo gde.
Ali sam zato naveo neke druge realne slučajeve koji potvrđuju ono što sam na samom početku i naveo.
I kao što rekoh, svako to vidi na način na koji smatra da je adekvatan, a koliko je istinit to je sasvim druga priča.
Tako je i kod tebe...

причалица
19-05-2012, 07:48
Rad, rad i samo rad :bisa:

Umni, fizički, kakav god, samo da skrene misli.

slažam se potpuno.
svako zlo se radom isteruje, pa i tuga. tugovanje jeste razorno osećanje, ako mu se dopusti da preplavi čoveka.
inače, čula sam za slučajeve da supružnici brzo odalze sa ovog sveta jedno za drugim, ali u tome nisam videla da je tuga razlog. moram da kažem - ako i jeste razlog, to je onda neka patologija. ne znam....pod ''patologija'' mislim na shvatanje smrti na nezdrav način :lol:
šta to uopšte znači tugovati za nekim ko je otišao na onaj svet?
da li to znači da mi je žao mene što neću više moći da budem ''u društvu'' te osobe ili mi je žao što je osoba ''prerano otišla''?
za mene ne postoji prerani odlazak - svako ima svoj čas, u to čvrsto verujem. dakle, po tom osnovu ne treba žaliti.
a ako žalim sebe što neću više ''biti u društvu'' te osobe - onda to nije tuga za tom osobom, nego za samom sobom, što je malo bezveze.
dakle, tugovanje uopšte nije racionalna varijanta osećanja i svako ko se tugovanju toliko prepušta da mu bude ugroženo zdravlje i svakodnevno funkcionisanje - treba da zatraži pomoć.

mona
19-05-2012, 07:50
Jednom u sluzbi naisli smo na jednog coveka, zvao nas je da udjemo i ispricao svoju pricu... Sin mu je poguniuo u ratu u Vukovaru a zena njegova od tuge za sinom nakon godinu dana. :cry:

A s obzirom da sve potice od psihe, moguce je...

Cruz
19-05-2012, 07:51
pa, ja mislim da moze i to onda kada se bezgranicno voli onaj ko se izgubi, zato se i kaze prepuklo mu srce od tuge..

причалица
19-05-2012, 07:52
dakle, izgleda da se može umreti od tuge....ipak mislim da kod takvih osoba postoji nešto fatalističko.

Cruz
19-05-2012, 07:53
mozda su preosetljive takve osobe i ne mogu da se izbore sa osecajem bola za izgubljenim, otuda i njihova duboka patnja

причалица
19-05-2012, 08:01
zato kažem da treba da im se pomogne.

mona
19-05-2012, 08:02
treba ali kako? to mogu najblizi njihovi...

причалица
19-05-2012, 08:08
tačno, najbliži...a oni baš i rezonuju po principu ''od tuge će umreti'' i ćutke to gledaju. missim, uglavnom ćutke, čim se to dešava. verovatno ima primera gde se brigom i razgovorom takva osoba vrati u život.

DaDole
19-05-2012, 11:40
mišljenja sam da veoma mali broj ljudi kroz duboku patnju u kojoj ima izgleda da "pukne srce" može da sam sebi pomogne ili da mu pomognu najbliži..iskreno vjerujem da kad neko dođe u takvu fazu,mora da potraži stručnu pomoć..ali,ne nekog ljekara koji bi sve rješavao receptima,već dobrog psihoanalitičara.