Psiho kauč

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Samo se udobno smestite i počnite da pričate. :mm:

Ova tema postoji da bi na tu mogli da ispričamo nešto što nas muči. Svako
od nas ima neki bag ili nešto što smatra pogrešnim u svom ponašanju. Možda
znamo rešenje, ali nas mrzi da nešto preduzmemo. Možda i ne znamo šta
s tim, pa nam je potreban savet.
Pošto stručno lice za savete nemamo, nemojte ih ni uzimati suviše ozbiljno.

[kojica]

Šta se stidite, pa to nije ništa strašno. :kapa:

Evo sad ću da vam ispričam šta se meni povremeno dešava. Kad spavam po podne,
često se budim totalno dezorijentisana. To nekada traje par minuta, ili ni toliko, ali
onda je bilo.. :qq:

Sam imala negde oko 18 godina.
Probudim se, pustim TV, a tamo neka emisija u kojoj ženama čestitaju osmi mart i
uopšte priča o tom prazniku. Ja se živa isečem. Jao.. :qq: nikome nisam kupila poklon..
Uzmem parice i iskradem se iz kuće, jer ne smem mami na oči. Odem do drugarice
da zajedno odemo po poklone. Ona sedi sa dečkom, inače mojim školskim drugom.
I ja tu krenem priču kako sam skroz zaboravila na praznik i kako ne znam kako mi se
to desilo.. i bla, bla.. što više pričam oni sve više ovaki...:eek: Jedva se drugarica
nekako usudi da promrmlja da je oktobar.. :pada: a ono na tv-u je bila repriza...
Posle sam im služila da zbijaju šale sa mnom. Al nije to toliko strašno koliko činjenica
da više od pola sata nisam mogla da se dozovem pameti.

[DaDole]

Orijentacija kao problem:hm:
Mnogi od nas imaju takve fiziološke promjene svijesti koja se očituje u pospanosti i to nam je onda jedna epizoda prilično konfuznog stanja..osjećaj je rasplinutost i sasvim smo kvalitativno pomjereni u toj orijentaciji..
kod mene se to ispoljava nakon faze kratkog sna,onih 15-tak minuta dremeža popodnevnog,recimo..
dezorijentisana u vremenu i prostoru..
i mene zanima da li je to zaista poremećaj svijesti a čini mi se da jeste.

[Nežnicah]

Meni se to isto desava, probudim se okrenuta ka zidu, otvorim oci, sve belo pred nosom i onda pocnem da kukam, aaaa ja sam oslepela, nista ne vidim :eek:
a najgore je zimi kada dremnem, pa se probudim oko 5 a ono vec mrak, i onda razmisljanje jesam posla il` sam dosla :drnd:

[Mistery]

I ja spavam popodne i sanjam tako glupe snove i onda isto ne mogu da se saberem da li je još isti dan ili već novi.

Plus, razvijam neku vrstu OKP-a, moram čaše da isperem 20 puta da bih bila sigurna da na njima nema više ni pene ni hemikalija od deterdženta.:rumenko:

[DaDole]

Svi pomalo i ponekad imamo taj OKP..u nastajanju,sporadičan,u slutnji valjda..ne znam,ali sam primijetila da se češće javlja kad sam pod nekom tenzijom ili stresom..
e,ono što je tu ključno je svakako da sve dok primjećujemo,dobri smo sami sa sobom:)
problem nastaje kad nam se nešto počinje dešavati,a mi toga nismo svjesni,nismo to ni registrovali.

[Mistery]

Ovaj OKP-za pranje i ispiranje čaša razvila sam gledajući TLC i slične kanale, a i čitam puno savete lekara na netu i o tome koliko su štetne hemikalije.

Potpuno sam svesna da je OKP, ali nekako sam sigurnija jer znam da sam supet oprala sudove..mada, danas je sve štetno i ne možemo u potpunosti da se zaštitimo od silnih bolesti koje vrebaju.

[причалица]

Svako
od nas ima neki bag ili nešto što smatra pogrešnim u svom ponašanju

imam bag...tj. bagove.
često imam osećaj da ne razumem tok događaja, razgovora ili nečijeg ponašanja...kao da ne mogu da se prilagodim dovoljno brzo.
što sam starija osećam se sve gluplje :srbpla:

[Ciciban]

samo da je super udoban, da se ja lepo smestim , pa da vidite sta su bagovi :mrgreen:

[Nežnicah]

samo da je super udoban, da se ja lepo smestim , pa da vidite sta su bagovi :mrgreen:

Legendo, bas sam se slatko nasmejala ovom komentaru :cmok:

[Cruz]

nije mi nista :cruz:

[Sagacity]

Sad da se setim...:hm:
Godinama radnim danima ustajem u isto vreme..Ranije sam se subotom budila u isto vreme sa istim osećajem da moram da se spremam za posao. I kao pod komandu, ustanem i spremam se...E sad, problem je bio što poneki put kada je radni dan mislim da je vikend pa se pitam, da li da se spremim ili ne...toliko sam se zbunjivala da je to bilo smešno...:lol::lol:
To je verovatno bio deo opterećenja i mržnje prema ranom ustajanju...Ili možda preterana odgovornost...:hm:

[DaDole]

meni to Sago,liči na veliki stepen odgovornosti i nešto manji stepen neodmornosti:)

[Sagacity]

meni to Sago,liči na veliki stepen odgovornosti i nešto manji stepen neodmornosti:)
Pa i ja bih rekla da je to i liči na mene...Jel' se to leči...mislim ta preterana odgovornost...(neodmornost znam, treba da se odmorim....:lol: ) :hm:

[DaDole]

Mislim da tome nema lijeka:nene:
Šalu na stranu,odgovornost posebno pretjerana,škodi i nerijetko takvi ljudi pridajući previše pažnje svemu,dajući na značaju nekim događajima i obavezama,pa i ljudima,(više nego što treba)zapadnu u latentno stanje stresa

[Sagacity]

Znači gotova sam :eek: Da... ranije sam imala taj problem, sada mislim da mi je svaki dan petak...:lol: Sad sam u nekoj drugoj krajnosti...

[DaDole]

Kad si mi već dala šlagvort,evo jednog dobrog pitanja..kako često idemo iz krajnjosti u krajnjost:kapa:
Poznato je da što, su vremena između tih krajnjosti kraća i manja,izloženiji smo lošem psiho stanju.

[Marko:]

Meni se to isto desava, probudim se okrenuta ka zidu, otvorim oci, sve belo pred nosom i onda pocnem da kukam, aaaa ja sam oslepela, nista ne vidim :eek:

Okreči u roze :bisa:

[Sagacity]

Kad si mi već dala šlagvort,evo jednog dobrog pitanja..kako često idemo iz krajnjosti u krajnjost:kapa:
Poznato je da što, su vremena između tih krajnjosti kraća i manja,izloženiji smo lošem psiho stanju.
Prema tvojoj proceni Dirka, izgleda da meni ''Laza'' ne gine...:lol: :lol:
Ma ja sam godinama imala taj osećaj da treba da ustanem rano i kada je vikend...Ali nekako sam to rešila..Mislim da je problem u opuštanju. Recimo da je odgovornost činila to da budem napeta i da podsvesno razmišljam o svojim obavezama. Sada to ne radim, ali sam zato preterano opuštena. Mada mi se to dešava posle svih nekih dešavanja sa zdravljem, kao da je podsvest shvatila da je preterala ili tako nekako...

[DaDole]

Nemam ja nikakvu procjenu:nene: samo pišem ono što me asocira,a svako sebe ipak najbolje pozna.

[Sagacity]

Nemam ja nikakvu procjenu:nene: samo pišem ono što me asocira,a svako sebe ipak najbolje pozna.
Ma šalim se bre :lol: pričamo, razmenjujemo iskustva...

[Cruz]

ovaj kauc kao stvoren za mene, sad cu da se opustim, samo da dovrsim :cruz:

[причалица]

meni kauč uvek treba posle maminih poseta :blenta:

[DaDole]

Uozbiljimo temu :) evo,na primjer..da li znate nekog ko je zaista bio na psiho terapiji..i kakva su njegova iskustva..
Poznajem jednu mladu djevojku koja je godinama imala prilične probleme ali i otpor prema posjeti stručnom licu..imala je sreću pa je "nabasala" na sjajnog neuropsihijatra koji se nije ponašao kao trgovac u farmakološkoj ustanovi ( lijek je prvi izbor,da recept i ajmo dalje) već je na seansama pokušavao da pronađe uzrok njenih nevolja..i bio je to dug proces od skoro tri godine,ali ona je sad prilično dobro,sa minimalnim farmakološkim podržavanjem,ali funkcioniše..ovih dana se i udaje:)