Opsada Vaznesenja: Policija hapsi i vuče vernike po blatu! [Arhiva]

Man

25-05-2012, 23:52

Brojni sveštenici Eparhije žičke u pratnji policije u petak uveče su iz manastira Vaznesenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri izbacili vernike koji su drugog dana praznika Vaznesenje Gospodnje došli na večernje bogosluženje kao i da igumaniji Jeleni (Đurić) i sestrinstvu ove svetinje čestitaju manastirsku slavu. U manastir je stigao i vladika žički Hrizostom, a pronela se i vest da je posle 22 časa uhapšen i grešni Miloje, čačanski biznismen Miloje Stevanović. U međuvremenu, monahinje su odbile da ispoštuju odluku episkopa žičkog, kojom im se nalaže da napuste manastir jer su otkazale poslušnost eparhijskim crkvenim vlastima.

- Kad su Hrizostomovi sveštenici sa mnogobrojnom policijom ušli u manastir mi smo se mirno molili Bogu i pevali crkvene pesme. Desetak minuta su nas slušali a onda su izgubili strpljenje i počelo je nasilno izbacivanje. Vukli su nas po blatu dok nas nisu isterali izvan manastirskih zidina. Sad smo okruženi policijom koja nam ne dozvoljava ni da uđemo u manastir ni da se udaljimo. Monahinje na čelu sa igumanijom su zadržali pod opsadom tako da ne znamo šta se trenutno događa sa sestrinstvom. Jednu monahinju su takođe nasilno vukli po blatu da je izbace izvan manastira, ali se prisutni narod pobunio što je maltretiraju pa su je vratili unutar manastirskog kompleksa - ispričao je oko 21 čas za grešni Miloje.

Igumanija Vaznesenja Jelena (Đurić) saopštila je u četvrtak na manastirskoj slavi da su ona i njeno celokupno sestrinstvo obavestile nadležnog episkopa žičkog Hrizostoma (Stolića) da napuštaju Eparhiju žičku i prelaze u "Eparhiju raško-prizrensku u egzilu" na duhovno staranje kod raščinjenog episkopa bivšeg raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića).

Kao razloge za ovakav korak igumanija Jelena navela je "otvoreno deklarisanje patrijarha srpskog Irineje kao ekumeniste i pacifiste, kao i prećutno odobravanje ove jeresi i bezakonja koje, u cilju njenog nametanja u SPC, spovode neki pastiri: arhijereji, namesnici i parosi..."
Sestrinstvo Vaznesenja se ovim činom, kako je objašnjeno, "ogra|uje od besporetka i duhovnog odpadanja episkopata i sveštenstva od vere otačke", a vladici Hrizostomu zamera što se "ni na koji način nije ogradio od jeretičkog istupanja adimnistrativnog vrha SPC, nego spovodi bogoslužbene reforme koje su, kao crkvenorušilačke novotarije, samo prethodnica i pripravljanje puta za potpuni silazak Srpske crkve u duhovnu tminu bogodstupničke jeresi ekumenizma".

Man

26-05-2012, 13:33

Биљана Диковић:

Ово је била демонстрација силе епископа Хризостома. Познато је да је овчарско – кабларска клисура са својих 12 манастира друга србска Света гора, душа србске духовности. Намера је била да се поступком према мати Јелени и њеном сестринству “бесно, јасно и силеџијски” поручи осталим монашким породицама да им ни случајно не падне на памет да исто учине, тј. да одаберу да чувају чисту веру, Светосавље, неизмењену литургију коју су својим животом записали Свети – Јован Богослов, Златоусти и остали свети – а да их сада неки обични људи по наредби неког тзв.владике мењају… Нарочито се порука односи на то да се Владика Артемије не сме следити и одабрати за духовника јер он је на том путу Светосавском и исто тако, као и Мати са својим сестринством прогоњен јер је одбио да “мења веру за вечеру”… и учествује у циркусу који се данас прави у цркви у Србији: посебно се народу говоре неистине о томе шта јесте и шта није – и под плаштом СПЦ “дебело наплаћују услуге свештеника” – ко нема пара не може се ни венчати, ни крстити, ни кућу освештати… Сиромашни народ верни, кога је ова држава наопаком политиком довела до дна егзистенције и голог опстанка, тако мора да без “касе и пдв-а” плаћа “по тарифи”, а да би се имало за скупе куће, аутомобиле и раскалашан живот људи који се зову свештеницима СПЦ данас у Србији. Народ није луд, а ни ћорав, а празан стомак боље види и јасније драга наша браћо, и нема дванаест година да може са њим да се манипулише, бар овима који су били сведоци овог догађања у манастиру Вазнесење.

Страшно је то што су свештеници, по налогу Хризостома дошли да малтретирају монахиње и народ! Двадесетак мирјана који су били у манастиру, а претходно дошли да помогну око манастирске славе и задржали се на манастирским послушањима, после вечерње службе седели су са сестринством у манастирској трпезарији и читали молитве када су упали свештеници жичке епархије по налогу епископа Хризостома и прекинивши њихову молитву, захтевали од њих да напусте манастир. Пошто су одбили да изађу, поједина братија и сестре су легли на под, неки су се држали за комаде намештаја… Али, то није спречило свештенике да наставе избацивање – ломећи намештај и бацајући столове, они су подизали људе са пода држећи их за ноге и за руке, и вукући их по земљи и блату избацивали из манастира. Један брат и Христу ми је лично потврдио да га је један од свештеника ударио ногом у главу! Том брату су одузели и један телефон који му накнадно није враћен.

Страшно је било видети ту сцену – свештенство на силу избацује народ из манастира вукући људе по земљи… видети људе поцепане, блатњаве, како се опиру и не желе да напусте свој манастир…
Сестра у Христу Снежа, која је све време била уз мати Јелену, сведочи нам да су свештеници беснели у трпезарили, викали, почупали Мати игуманију – буквално је износећи из трпезарије, вукући је за камилавку… Сестра је у једном тренутку помислила да ће тако удавити игуманију Јелену … вукући је за ноге и руке и по земљи одвукли су је изван трпезарије…

Свештеници су разгртали народ буквално довлачећи људе (мирјане) до капије одакле их их је преузимала полиција. Иначе, полиција није улазила у манастир – наоружани полицајци су све време стајали испред манастирске капије. Полицијска марица је највећи део времена била паркирана испред манастирске капије где се и догодило хапшење брата Милоја!

По речима полицајаца они су добили налог да не дозволе народу да уђе у манастир. Прилази манастиру били су блокирани. На путу који води ка манастиру зауставила нас је полиција – “ми имамо налог, не можете да прођете! Ни пешке!” Људи који су се упутили ка манастиру питали су их – Због чега нам ограничавате слободу кретања… зашто браните народу да прилази манастиру… по чијем налогу? Ко може народу да забрани да дође до свог манастира?

Страшно је чути од свештенства (и полиције) да се тако врши “примопредаја”! Да се спор решава на такав начин да се народ и монаштво истерује из цркве! Зар нема начина да се на други начин разреше настали проблеми… зар не постоје прописана правила о поступању у цркви у сваком спору… чак и у ситуацији када монаси или монахиње нису у послушности црквеним властима… Чему та “брза брзина” којом су се ови догађаји одиграли?

Отац Сава је умео да громко прича, да то делује као грмљавина, али његова грдња била је родитељска, препуна љубави и без трунке осуде, и пријала је души, више него ма чије похвале. Свака његова поука била је препуна мудрости, дар од Господа, разумљива сваком и најпростијем човеку, и више од ма какве философије.. Волела бих да га сада чујем, шта би он на све ово рекао… Како би на срце сада привили топле речи његове утехе, на ово сведочење вере. Надамо се само да смо достојни да следимо пут вере који је он утабао, да не сагињемо главу пред злочинима против ње, већ да дигнуте главе исповедамо истину…

Свеопшти горки утисак након ове вечери – ово је била реприза Дубоког потока!