Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada...

[Sagacity]

Koliko je istine u ovoj izreci :''Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada''?
I da li zaista oni koji drugima čine zlo i neke smicalice sami dožive isto ili život ima neke druge kriterijume, pa njih nikada ne stigne zaslužena kazna?

[Padalica]

sve se vraca...kad tad :mm:
mada jeste ponekad bezveze sto se ne vrati onome kome treba,nego nekom sledecem narastaju:blenta:

[Sagacity]

Slično mislimo Padalice...Vrati se kad' tad', ali mi se čini da nekada kazna dođe mnogo kasnije, a ponekad ni za života onih koji su počinili zlo drugima.
Ako se setim samo pojedinih nacista koji su počinili ljudsko zlo i genocid, a da ih nije stigla nikakva kazna...pitam se kako je uopšte nastala ova izreka...:aha:

[Sarmica]

ja sam čula ko drugome jamu kopa sam u nju orleans:qq:

ma, ne vrati se nikad onome kome treba...te zloće uglavnom najbolje prođu, a na onom svetu ko će gde to je manje bitno

[DaDole]

Postoje mnoge mudre i dobrostive izreke..i ovo je jedna od njih,ali nažalost nije uvijek egzaktna..jer šta je zapravo kazna..posebno "zaslužena" kazna....i kako se hipoteka krivice prosleđuje na neke druge naraštaje a da pritom ponovno ne činimo zlo,odnosno kopamo jamu ..koji je to lanac kojim bismo znali šta je jama,a šta kazna..

[kojica]

Nisam sigurna da li se ovde radi o zasluženoj kazni, tamo negde u budućnosti,
ili o tome da si u ''jami'' već onog trenutka kada o njoj počneš da razmišljaš... :hm:

[Sagacity]

Ja se više tu pitam, šta bi za neke ljude bila granica...odnosno, ako znaju da ih njihovo zlo ne stiže, kako ih onda zaustaviti u njihovim postupcima koji su vrlo često iznad zakona, a zakon je vrlo često nemnoćan.
Da li upravo to što je očigledno da se zlo ne vraća onome koji ga očigledno načini motiviše i one potencijalne zloće da krenu nekim lošim putem.

Koliko bi svet bio drugačiji, kada bi ova izreka zaista funkcionisala na pravi način ?

[kojica]

Zar ne funkcioniše? :eek:

Meni se čini da funkcioniše savršeno. Za razliku od ''kako seješ, tako ćeš i da žnješ'' koja
se odnosi na rezultate koji stižu u budućnosti, ovde se radi o nečemu što se može primetiti
koliko odmah.
Samo treba oratiti pažnju na ono što se u umu dešava dok planiraš kako da iskopaš
nekome jamu. Mada se, realno, dešava i ako ne obratiš pažnju.. :lol:
Al ja ne znam kako bih to objasnila forumaškom svetu, pošto forumaši nemaju takvih
iskustava. :kapa: Nikada nikome ne žele zlo.

[Sagacity]

Tačno tako...''Nikada nikome ne želi zlo''... Sada bih mogla ovo ''okrenuti na religiju'', ali sam izreku namerno postavila na filozofiji, da bismo malo više filozofirali...:lol:
Dosta toga u izreci funkcioniše, pogotovo u onom delu nečistih misli. Kada nekome neko želi zlo ili ''navija'' na neko zlo i čini neke sitne smicalice...vrati se to zlo i to se vrlo često vidno primeti...
Problem se javlja onda kada je to zlo mnogo krupnije, gore sam pomenula naciste čije se zlo nikada nije vratilo, a učinjeno je naočigled svijuh. Tu mi nekako ova izreka ne funkcioniše..., a baš tu bi trebala da pokaže pravo lice...zbog nekih drugih potencijalnih zloća...

[DaDole]

Nisam mišljenja da je "jama" i praktično,odnosno konkretno kad je u pitanju izreka..mislim da nema veze sa stvarnim,dakle vidljivim zlima..izreka je više duhovne orijentacije i po mom mišljenju se odnosi na činjenje zla od strane jednog čovjeka drugom čovjeku..koje ne mora da bude vidljivo i kao takvo određeno konkretnim

[Sagacity]

Ako bismo analizirali samo izreku bukvalno (ja ko' naučnik :lol:), ona se pre svega odnosi na pravljenje nekih smicalica i zloćikavih zamki drugome, ali onaj koji je radio na tome sam to doživi...uleti u sopstvenu zamku...Tako nekako...:hm: I tu je to njihovo zlo baš vidljivo, kao što je vidljivo i onda kada im se ta njihova zloćikavost vrati...
Međutim, ljudi izreku doživljavaju mnogo šire...bar ja..., a malo i filozofiram...Takva tema...:lol:

[Picola]

Koliko je istine u ovoj izreci :''Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada''?
I da li zaista oni koji drugima čine zlo i neke smicalice sami dožive isto ili život ima neke druge kriterijume, pa njih nikada ne stigne zaslužena kazna?

Upravo tako. Kad god sam "kopala jamu" drugome, sto znaci da nisam imala bas najjasnije namere, brzo me je stigla "kazna" i to je uvek tako, i to neverovatno koliko brzo, da odmah znam da sam pogresila.

Inace da, verujem da se i drugome to vrati itekako, samo sto to neko krije, a kod nekog se vidi i to su oni "bolji" ljudi, cije se male greske racunaju u velike i koje su "javne".

Zato je strpljenje majka mudrosti - dovoljno je samo sacekati mirno i videti kako neko "pada u sopstvenu jamu" za one za koje nismo sigurni.

[Mistery]

Jama je pojam za zlo. Sada bih je ja tu zaustavila..Zlo može da bude ubijanje, krađa, pakost, zle misli, spletke sve to da bi se "uništio" neko drugi zbog mržnje koja se oseća prema tom drugom.

"Sam u nju pada" - retko se desi nešto loše onome ko je ubio, krao, pravio spletke..razboli se, pogine i sl. Uglavnom se to pokaže mnogo kasnije, na potomcima.

Ti potomci mogu da budu dobri i potpuno suprotni od pretka koji je učinio zlo i obično je to tako. Stigne ih neka nesreća a oni koji pamte učinjeno zlo kažu- sve se vraća.

Banalno sam opisala sve ovo, ne znam drugačije.

[kojica]

Ko drugome jamu kopa potomak u nju upada. :man1:

[Sagacity]

Ko drugome jamu kopa potomak u nju upada. :man1:
Ko drugome jamu kopa, čisti blato ispod noktiju....:aha:

[Rosa]

:blenta:

[Sagacity]

To je inverzna izreka...a u suštini znači....da se ništa ne dešava...Osim što se taj koji drugome jamu kopa...''malo zaprlja''...posle se obriše...I nikom ništa.....:aha:

[Moonster]

Koliko je istine u ovoj izreci :''Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada''?
I da li zaista oni koji drugima čine zlo i neke smicalice sami dožive isto ili život ima neke druge kriterijume, pa njih nikada ne stigne zaslužena kazna?
Nema istine, ni najmanje :aha:
Ne, znam ih jako puno koji su baš zli, na svaki mogući način i nikada im se ništa, ali baš ništa loše nije desilo.
Čak ni onim osobama koje im nešto znače u životu.
Ta izreka je više vrsta utehe onima koji upadnu u nečiju jamu ili koji ne mogu da uzvrate kako treba takvim osobama, drugim rečima: "Čekaj mago dok trava naraste" :aha:
Mene su učili jednom drugom kriterijumu u životu, a koji glasi:
"Ko tebe kamenom, ti njega olovom" i zaista je tako najbolje, kada sam vratiš neko zlo koje ti je neko drugi naneo.
Kod mene je barem prisutna neka inverzija, što sam bolji to mi je gore u životu, a čim sam loš, meni sve bolje u životu, tako da biti zao nije nekada ni loše.
It's good to be bad :pusi:

[Rosa]

Možda im se nikad i ne vrati ništa u bukvalnom smislu..Ali gube ono najdragocenije a to je "mir"..to je njihova najveća jama koju sebi iskopaju kopajući drugome..:pusi2:

[Sagacity]

Uh, pa mislim da oni koji hladno drugima ''kopaju jame'', nemaju griže savesti, tako da njima i ne treba nikakav duhovni mir, jer ne misle da su učinili bilo šta loše. Zato im se njihovo zlo i ne vraća, jer ga nisu ni svesni...Bar ja tako mislim...:aha:

[Moonster]

Uh, pa mislim da oni koji hladno drugima ''kopaju jame'', nemaju griže savesti, tako da njima i ne treba nikakav duhovni mir, jer ne misle da su učinili bilo šta loše. Zato im se njihovo zlo i ne vraća, jer ga nisu ni svesni...Bar ja tako mislim...:aha:
Pa i nisu učinili ništa loše,to je samo pos'o, ništa lično. Ako je lično to je druga priča :kapa:
Nego, meni se dešavalo da jamu kopam za jednu osobu, a upadne mi druga osoba u nju :facepalm:
Tako da bi se moglo reći, ko dugom jamu kopa, treći u nju upada, barem nekada :aha:

[Rosa]

E pa Moon sad smo ga zakomplikovali :raz_114: :lol:

[Moonster]

Pa istina je Roska, Saga zna :kapa:
Ja sam nekome drugome jamu kopao, sve iskopao i sredio, sve je bilo spremno, kada odjednom umesto toga kome je bila namenjena Saga upade u nju i tako smo se uzeli ja i ona :pusi:
Sada sam malo zbunjen je l' ona sama namerno upala il' je slučajno upala ? :hm:

[kojica]

znala sam.. :blenta: nikoj ne razume šta sam rekla...

[Sarmica]

Ko drugome jamu kopa potomak u nju upada. :lolan:

Ovde ima istine:dada:
Zavisi od težine počinjenog "zločina" ali ako se već vrati vrati se nedužnim pokolenjima...ebi ga...to su već ozbiljne stvari:aha:

[Bisernica]

Koliko je istine u ovoj izreci :''Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada''?
I da li zaista oni koji drugima čine zlo i neke smicalice sami dožive isto ili život ima neke druge kriterijume, pa njih nikada ne stigne zaslužena kazna?

Kakve su ti misli,takav ti je život ,rekao je još pre dva milenijuma skoro,Marko Aurelije i ja zaista mislim da je to tako
ili što bi se reklo - sve ide iz glave.Ne može čovek biti zao ,pa da mu zlo ne bude deo života na ovaj ili onaj način.sa
jedne ili druge strane ,bilo da ga čini ili da mu ga na kraju učine ,onda kad se nekome smuči pa čisto da bi izuzetak
potvrdio pravilo - exceptio firmat regulam na kraju uvek bude tako !!

[Sagacity]

Ja se uvek setim Andrije Artukovića, koji je umro prirodnom smrću u 88-oj godini života. Lepo proživeo čovek. Do kraja života je bio zaštićen.

''Kad je Artuković imao 87 godina Amerika je odlučila da ga isporuči Jugoslaviji, da ne bi umro na njihovoj teritoriji. Anegdota koju je on prepričavao po ustaškim krugovima ispostavila se kao tačna. Govorio je: " Kad se budem vratio u ZG dočekaće me na rukama." Na zg aerodromu su ga izneli iz aviona noseći ga u bolničkom ćebetu, jer je bio toliko star da nije mogao da hoda. 1986. počinje proces protiv njega , gde je osudjen na smrt ali ta presuda nije izvršena zbog njegovog zdravstvenog stanja. Umro je 1988. u zatvorskoj bolnici.''

U principu, ova izreka uglavnom funkcioniše...ali tamo gde treba da pokaže pravi intezitet, zakaže...Savest je ono što muči čoveka i to ga na kraju i vrati na njegovo zlo, ako ga je svestan, ali ako nije...

[Bisernica]

Nije Artuković jedini,na žalost,ali ....je li tome on kriv ?!..nije.

[Sagacity]

U tome i jeste poenta. Nije jedini i ponekad se nekome zlo ne vraća nikada. Njegov primer sam namerno navela, jer i pored truda mnogih, nikako nije mogao biti priveden pred sud. Ljudi koji nemaju griže savesti imaju jaku psihilogiju, koja ih čuva do neverovatnog.
On je tipičan primer.
Naravno, depresivno je razmišljati, da se zlo počiniocu nikada ne vraća, mada neki primeri obaraju tu tvrdnju.
To je neki moj zaključak, koji ne mora biti tačan.

[Picola]

U tome i jeste poenta. Nije jedini i ponekad se nekome zlo ne vraća nikada. Njegov primer sam namerno navela, jer i pored truda mnogih, nikako nije mogao biti priveden pred sud. Ljudi koji nemaju griže savesti imaju jaku psihilogiju, koja ih čuva do neverovatnog.
On je tipičan primer.
Naravno, depresivno je razmišljati, da se zlo počiniocu nikada ne vraća, mada neki primeri obaraju tu tvrdnju.
To je neki moj zaključak, koji ne mora biti tačan.

Ovo nije istina. Vraca se njihovoj deci ili unucima, a ako nemaju potomaka, i sama griza savesti (koju glume da nemaju) dovoljna im je kazna za ceo zivot.

[Sagacity]

Ovo nije istina. Vraca se njihovoj deci ili unucima, a ako nemaju potomaka, i sama griza savesti (koju glume da nemaju) dovoljna im je kazna za ceo zivot.
Rekla sam Picola da to uglavnom funkcioniše...da se svako zlo vraća, ali ima izuzetaka. I sigurna sam da ih ne grize nikakva savest. Ovaj čovek je sve vreme poricao svoja nedela (ma koliko da glumiš, ne možeš biti tako dobar glumac).
Namerno sam gore pomenutog uzela za primer, jer je on neko ko je bogato proživeo, bio zaštićen kao beli medo, imao zdravu i normalnu porodicu (koliko znam ima sina i kćer), doživeo je da vidi njihovo odrastanje itd. Jednom rečju, čovek je vodio sasvim normalan život unatoč tome šta je sve počinio.
Pa i da se desi toj njegovoj deci ili nucima ne znam šta, on se neće sekirati zbog toga niti to gledati, jer ga nema. Čemu i pravda, kada kasno stiže...
Pazi, to je neki moj rezon....što ne mora značiti da je tačan...

E sad se postavlja pitanje, zašto se dešava da neki ljudi ''iskoče'' iz sistema ?
Moja teorija je bila, da im je bila jaka psihologija..recimo. (ne sekiraju se za svoja zlodela, jer iz njihovog ugla to i nisu zlodela, recimo)...

[Picola]

Rekla sam Picola da to uglavnom funkcioniše...da se svako zlo vraća, ali ima izuzetaka. I sigurna sam da ih ne grize nikakva savest. Ovaj čovek je sve vreme poricao svoja nedela (ma koliko da glumiš, ne možeš biti tako dobar glumac).
Namerno sam gore pomenutog uzela za primer, jer je on neko ko je bogato proživeo, bio zaštićen kao beli medo, imao zdravu i normalnu porodicu (koliko znam ima sina i kćer), doživeo je da vidi njihovo odrastanje itd. Jednom rečju, čovek je vodio sasvim normalan život unatoč tome šta je sve počinio.
Pa i da se desi toj njegovoj deci ili nucima ne znam šta, on se neće sekirati zbog toga niti to gledati, jer ga nema. Čemu i pravda, kada kasno stiže...
Pazi, to je neki moj rezon....što ne mora značiti da je tačan...

E sad se postavlja pitanje, zašto se dešava da neki ljudi ''iskoče'' iz sistema ?
Moja teorija je bila, da im je bila jaka psihologija..recimo. (ne sekiraju se za svoja zlodela, jer iz njihovog ugla to i nisu zlodela, recimo)...

Pa nemaju grizu savesti, jer su "monstrumi" od ljudi. Ali tek sad zapazih ovaj podatak da ima dece - onda ce ona nazalost da snose njegovu krivicu ili unuci i sl...tako to biva u zivotu.