Opustela sela

[причалица]

често наиђем у новинама на чланак попут овог:

Пут који из Топлице преко превоја Гребац на Јастрепцу води ка Крушевцу и Алексинцу, делимично је обновљен. На њему, на дванаестом километру од Прокупља, леже два села: јужно је Петровац, а северно Џигољ. У ствари то је сада као једно село, објашњава нам Љубиша Ђорђевић, заменик председника Месне заједнице, јер је овај Горњи Петровац срастао са Џигољем преко пута, па су им и муке и радости заједничке.
Остарела су оба села, млађих од 30 година готово да и нема. А и оних до 60, који се још баве пољопривредом, све је мање: у 160 домова је тек око 320 душа. Много је затворених кућа, као што су затворени и Дом културе и просторије Земљорадничке задруге. Ови огромни објекти усред села сада делују аветињски: нигде ни прозора ни врата, кровови пропали, почупане чак и електричне инсталације... Покушавали су, каже Ђорђевић, да нешто учине са овим објектима, али су им у општини рекли да се то води на ЗЗ „Ђуровац“ из Прокупља и да село нема никаква права.
А од општине мало су шта и добили: тек је ове године довршено улично осветљење и поправљен пут, било је и нешто помоћи за уређење гробља... „Управо сам јутрос био доле у општини и пренео предлог грађана да се уведе линија којом би аутобуси ишли преко нашег села до Алексинца, а и друга до Крушевца. Тако би сва ова запостављена села са јужне и са северне стране Јастрепца била повезана са већим градовима“, вели Љубиша Ђорђевић и додаје су имали велику муку да врате лекара, који је овде био са сталном службом, па је некоме пало на памет да и то укине.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Opustela-sela-ispod-Jastrepca.sr.html

мене стварно ухвати јад и туга кад ово видим...није да не знам док не прочитам, али овакви текстови ме само подсете да ће све наше лепо, домаћинско и старинско стварно да падне у заборав. нарочито ме је погодио први кометар испод чланка...да шиптари купују станове по прокупљу.
знам да се не бих вратила на село да живим, не зато што не бих волела то или што не готивим сеоски живот, него зато што је за мене касно, а ни моји потомци немају неки однос према селу. сигурно сам ја за то крива, ко би други био?
дакле..:(

[Asterix]

ne prico, nisi ti kriva...

ne znam za to sta se desava u prokuplju, ali je verovatno alarmantno, a time treba da se bavi neko drugi dok ne bude (opet) kasno, kao za Kosovo..

sto se tice odnosa prema selu, nemam tih afiniteta... rodjen sam u gradu, raspuste sam kao klinac provodio u selu, ono na petnastak dana... nikad ne bih otisao u selo da zivim, ali.. nikad ne reci nikad... ovde gde zivim, manje vise , moze se tretirati kao selo, osim sto nemam stoku i nemam zemlju za obradjivanje :raz_128:
moj otac bi se vratio na selo, odmah kad bi mogao, ali majka mi je kategoricna, hehehe, i sama kaze " ja sam iz sela dosla, ne pada mi na pamet da se vracam".. eto...

[причалица]

moj otac je iz kraja iz ''politikinog'' članka. često sam odlazila tamo sve do udaje, i tada sam zbog kojekakvih obaveza uspela da odem samo nekoliko puta za dvadeset i nešto godina.
znam da su ljudi dole uvek teško živeli, na granici siromaštva, ali su uvek bili spremni da dočekaju i podele ono malo što imaju sa ''beograđanima'' :lol:
od velike familije, na selu je ostao samo brat od strica...
mislim, samo po očevom delu porodice vidim koliko se selo osipa.
mama je gradska cura bila, tako da...sa njene strane - porodica je komplet u inostranstvu.
hoću da kažem -ili pobegoše iz sela u grad, ili iz grada - van zemlje...uopšte nam se ne piše dobro.
najgore je što po poslednjim anketama najveći broj ljudi ne veruje da će u srbiji ikad biti bolje.
i najgore je što ne vidim ni mrvu soli u mozgovima ljudi koji raspoređuju kakav-takav novac - da taj kraj malo istetoše i da daju ljudima nadu da je tu moguće normalno živeti.

[Asterix]

kapiram te skroz... i gotovo da sam istog misljenja...
vidis, da se niko ne uvredi (znam da zivis na NBG-u), ulazu se pare preko save i preko dunava, a sve to mislim da nije slucajno.. ulazu u evropu... i stalno se naglas pitam zasto se ne ulaze u juznije, nebitno, velika plana , despotovac, jagodina... ljudi se trude...
drago mi je da se ulozilo u Kragujevac

mislim da seljaci nemaju motivaciju da gaje bila sta kad ih drzava destimulise..

[причалица]

ne mora ni da ih stimuliše (mada bi to bilo normalno, jer seljaci hrane narod), ali treba da im obezbedi infrastrukturu i sve što ide uz nju.
koliko sam puta čitala da je toplica zagađena, baca se sve i svašta u nju....jasno, kad nema javnog komunalnog preduzeća koje će po dvorištoma da dostavi kante, kontejnere, šta već...da ljudi imaju gde smeće da bacaju.
ne opravdavam bacanje smeća u reku, daleko od toga. ali sama činjenica da više ni ljudi koji tamo žive ne vode računa o svojoj vodi - govori mnogo.

[Picola]

Sela su opustela i tamo gde ima infrastrukture...mada narocito brdska i planinska.

Zato zivimo kako zivimo, a ova zemlja nazaduje.

[kojica]

Moje selo ima lep put, ko staklo. Ima poštu, dom kulture, dom zdravlja,
prodavnice, redovnu autobusku liniju do Grada. Struju, vodu, kanalizaciju,
digitalnu telefonsku centralu, kablovsku i internet.
Al nema posla... :blenta: Zemlja kamenita, leta pretopla, pa retko šta od
useva uspeva. I baš to što uspeva, nikako se ne isplati proizvoditi. I tako,
dece je sve manje.

Skoro sam gledala neku reportažu, o planinskom selu Dojkinci, koje se
nalazi iznad Pirota. Selo je bilo čuveno po proizvodnji kačkavalja. U Titovo
vreme izvozio se odatle kačkavalj za Belu Kuću. E onda je narod, kad
je do para došao, pokupovao placeve u gradu, napravio kuće, decu poslao
u grad da se nikad ne vrate i ode sve u propast.
To me je malo zbunilo. Ako je već sve išlo kako treba, zašto onda ne
uložiti još novca da se posao razgrana i opstane, nego sve uništiti?

[Sagacity]

Činjenica je da je gradski život zanimljiviji. Osim toga, nije lako zavisiti od ''neba''...Na selu možeš uložiti mnogo toga u useve, a samo jedan grad uništi sve za pet minuta. S'druge strane, država na poljoprivredne proizvođače i ne misli baš. Umesto da se okrene tom sektoru, ona ga zanemaruje...Najmanje dobijaju poljoprivredni proizvođači...

Još ako se uzme u obzir da država uvozi mnogo toga, bez obzira što smo i sami proizvođači istog...recimo krompir...koji je bacan na smetlište, ...onda je jasno da na selu odavno nema šta da se traži...

I moje selo je opustelo, jer jednostavno ljudi ne mogu da se bave nekim isplativijim poslom. Mnogo je lakše otići u grad i raditi za neku platu, nego gledati u nebo ili tražiti nekog otkupljivača koji inače gleda samo svoju računicu...
Ubeđena sam, ako bi postojala veća podrška i uređeniji agrarni sistem, da bi ta sela oživela, bez obzira što skoro svi više vole grad...Ovako...nema se zašta vraćati...
Od kilo kajmaka, sira i par pilića ne može da se živi, a za farme treba mnogo više...

[причалица]

dakle, nikakava strategija po pitanju sela :hm:
dakle, nikakava strategija protiv bele kuge :hm:
dakle, uskoro će i gradovi da nam budu pusti.

[kojica]

Бранко Драгаш: Излазак из кризе – повратак на село

Кризу можете да пребродите ако се вратите на село или ако се чвршће повежете са селом.

Стање на нашим селима је катастрофално, од 4.600 села у 200 нема никога, у 200 нема млађих од 25 година, у наредних 10 година још 700 села ће остати празно, на селима је 50.000 напуштених кућа, на 145.000 кућа у селима пише да су привремено ненастањене (какав глуп назив за празну кућу), не обрађује се 600.000 хектара њива, од 1950. до 2000. из села је отишло у град осам милиона људи. Тај прелазак у развијеном свету је трајао 150 година. Дакле, наставља се програмирано уништавање наших села и не треба очекивати ни од овог режима да ће направити неки стратешки заокрет према селу.

50 000 Napuštenih kuća po selima, a mi ovde plaćamo, u proseku, 1 500e jedan metar kvadratni
stana u uslovima koji ni malo nisu zdravi za život. Pri tom uzimamo kredite kod stranih banaka.
I koga mi to zapravo bogatimo?

Dalje kaže čovek:


Шта онда да радимо? Треба да срушимо и овај однарођени режим и да доведемо способне стручњаке који ће направити нову економску политику према селу. Док се то не деси, предлажем вам да сами усмерите своју животну стратегију према селу. Ово пишем за оне који размишљају својом главом и који знају шта им саветујем.

Село је одбрана од кризе. Када дође до слома светских финансија и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбеди у сопственој производњи храну. Учите како се оре, копа, дрља, сади и одгајају пољопривредни производи. Ја сам тај животни колеџ завршио давно у Стрмици и знам да радим све сеоске послове, пошто су ме моји ђедови припремали за време када ће Ђаво однети шалу и када ће свако морати да научи да производи храну за себе.

[kojica]

Расправа Чернишевског да ли да се определимо за Шекспира или масну кобасицу, вођена негде средином XIX века, пада у воду пред громогласном грмљавином гладних црева, тако да је најважније да грађани буду спремни за други талас кризе и да знају да их уточиште чека на селу.

Поред овог материјалног момента, село је добро за нервозног и фрустрираног становника града и због тога што га оно ослобађа напетости, стреса, бенседина и ствара психолошку равнотежу неопходну за темељно ментално оздрављење личности. Човек који се врати на село и почиње да производи за себе, нема надређеног шефа, не мора да путује на посао, не мора да се гужва по градском превозу, добија смиреност коју му градски живот никада не може донети. Он може да планира своје време самостално, одређује колико ће радити и колико му је довољно хране за производњу, па тако постаје независан од тоталитарног режима и није подложан манипулацији политичког олоша.

Eto zašto država nikada neće napraviti dobru ekonomsku politiku prema selu.
Gladnom masom lako mogu da upravljaju.

[kojica]

Како долази из града и како му се смучио градски живот управо због тих политичких манипулација, њему је сасвим довољно да искључи све медије који му данас трују свакодневно живот и да се посвети и преда природи.

Рецепт да се победи криза је – повратак на села. Уколико имате неку цркавицу коју сте скупили и држите по паразитским банкама, вадите то што пре, пре цунамија који стиже, да вам се не би поново десило да ваша девизна уштеђевина постане нова стара девизна штедња.

Да ли сте ме разумели? Ако јестe, лепо. Ако нисте, не могу да вам помогнем.

Аутор: Бранко Драгаш

Nemam pojma ko je ovaj, ali mislim da je sve kazao kako treba.

Jel može neko da me razuveri? :lolan:

[DaDole]

Seosko pitanje je vjekovima neriješeno od strane vladajućih i sistema koji ga ostavlja kao rak ranu.Posljednjih godina nekako dolazim do spoznaje da sve veći broj ljudi (ovdje kod mene)odlazi iz gradova u rubna područja gdje se nastanjuju i žive a pritom putuju u gradove na dnevnom nivou,na posao ili na školovanje..Evo,ja imam kuću udaljenu 20 km od centra Banjaluke,dobra komunikacija,asfalt,organizovan prevoz i ozbiljno se bavim mišlju da se tamo u neko dogledno vrijeme preselim..pa kad se sa posla vratim da mogu da dišem do mile volje ispod loze ..taj je zaseok inače bio poprilično pust,ali se sve više placeva prodaje i polako se ljudi doseljavaju.