Klima Srbije

[причалица]

Klima Srbije se može opisati kao umereno-kontinentalna sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Prostorna raspodela parametara klime uslovljena je geografskim položajem, reljefom i lokalnim uticajem, kao rezultatom kombinacije reljefa, raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom rečnih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Od geografskih odrednica koje karakterišu bitne sinoptičke situacije značajne za vreme i klimu Srbije treba spomenuti Alpe, Sredozemno more i Đenovski zaliv, Panonsku niziju i dolinu Morave, Karpate i Rodopske planine kao i brdovito planinski deo sa kotlinama i visoravnima. Preovlađujući meridionalni položaj kotlina reka i ravničarski predeo na severu zemlje, omogućuju duboko prodiranje polarnih vazdušnih masa na jug.

Prosečna godišnja temperatura vazduha za period 1961–1990. za područja sa nadmorskom visinom do 300 m iznosi 10.9 oC. Područja sa nadmorskom visinom od 300 do 500 m imaju prosečnu godišnju temperaturu oko 10.0 oC, a preko 1000 m nadmorske visine oko 6.0 oC.

[причалица]

http://www.dodaj.rs/f/42/i1/2WeJUQ73/slika-1.png
Slika 1. Odstupanje srednje godišnje temperature u periodu 1888-2005. u Beogradu, od normale. Referentni period je 1961-1990.

[причалица]

Na slici 1. prikazana je srednja godišnja temperatura za GMS Beograd, preko odstupanja iste od normale.

Crna linija je 5-godišnji klizni srednjak, a žuti stubići su odstupanja od normale, za svaku godinu. Apsolutni maksimum temperature u periodu 1961–1990. izmereni su u julu, i kreću se u intervalu od 37.1 do 42.3 oC u nižim predelima, dok se u planinskim područjima kreću od 27.6 do 34.0 oC.

U avgustu je takođe veoma toplo, sa izmerenim maksimalnim temperaturama u inetrvalu od 37.4 do 40.3 oC. Apsolutne minimalne temperature registrovane su u januaru, u opsegu od -30.7 do -21.0 oC u nižim predelima, dok se u planinskim područjima kreću od -35.6 do -20.6 oC.

[причалица]

http://www.dodaj.rs/f/2O/DR/4VIkfumx/slika-2.png
Slika 2. Opseg srednjih i apsolutnih mesečnih maksimalnih temperatura u Beogradu. Referentni period je 1971-2000.

[причалица]

Na slici 2. prikazane su razlike između srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura po mesecima za tridesetogodišnji

Godišnje sume padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. U nižim predelima godišnja visina padavina se kreće u intervalu od 540 do 820 mm. Područja sa nadmorskom visinom preko 1000 m prosečno imaju 700 do 1000 mm padavina, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije obilnije padavine do 1500 mm.

Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine, izuzev jugozapadnih krajeva gde se najviše padavina izmeri u jesen. Najkišovitiji je juni, kada u proseku padne 12 do 13% od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina imaju meseci februar i oktobar. Pojava snežnog pokrivača karakteristična je za hladniji deo godine od novembra do marta, a najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u januaru.

[причалица]

Godišnje sume trajanja sijanja Sunca kreću se u intervalu od 1500 do 2200 sati godišnje. Prizemna vazdušna strujanja su u velikoj meri uslovljena orografijom. U toplijem delu godine
preovlađuju vetrovi sa severozapada i zapada. Tokom hladnijeg dela godine dominira istočni i jugoistočni vetar–košava. U planinskim oblastima na jugozapadu Srbije preovlađuju vetrovi sa jugozapada.

Temperatura vazduha se meri na otvorenom prostoru na visini od 2 m iznad zemljine površine, i u naročitom meteorološkom zaklonu, koji termometre štiti od padavina i zračenja.

Temperaturni režim kao mera toplotnih uslova, na području Srbije je prvenstveno uslovljena Sunčevom radijacijom, geografskim položajem i reljefom. Takođe, u zavisnosti od reljefa i ekspozicija padina, svuda na području naše zemlje susrećemo odlike lokalne klime. Najveći deo teritorije Srbije pripada klimi umerenog pojasa. Jugozapadni deo Republike nalazi se na granici sredozemne suptropske i kontinentalne klime.

[причалица]

Prosečna godišnja temperatura vazduha za područja sa nadmorskom visinom do 300 m iznosi 10.9оC , a za područja sa nadmorskom visinom od 300 m do 500 m oko 10.0оC. U planinskim predelima od preko 1000 m nadmorske visine srednje godišnje temperature su oko 6.0оC , a na visini preko 1500 m oko 3.0оC.

Jesen je toplija od proleća. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesečnom temperaturom u intervalu od -6.0оC u planinskim predelima do oko 0.0оC u ravničarskim delovima zemlje. Najvišu srednju januarsku temperaturu od 0.4оC ima Beograd zbog izraženog urbanog uticaja, dok područja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju srednju januarsku temperaturu od -1.0 do 0.0оC, gde se izdvaja područje Timočke krajine i izraženih kotlina sa srednjim temperaturama u januaru i do -3.0оC. Za mesta sa nadmorskom visinom u intervalu od 300 do 500 m, srednje januarske temperature se kreću od -3.0 do -1.0оC, a u mestima sa nadmorskom visinom preko 1000 m od -6.0 do -3.0оC.

[причалица]

Najtopliji mesec je jul sa srednjom mesečnom temperaturom u intervalu od 11.0 do 22.0оC. Područja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju srednju julsku temperaturu u intervalu od 20.0 do 22.0оC, kao i neka mesta u južnoj Srbiji čija je nadmorska visinaod 400 do 500 m. Iznad 1000 m nadmorske visine, srednja julska temperatura je u intervalu od 11.0 do 16.0оC.

Najniže temperature u periodu 1961 – 1990. su registrovane u januaru i kreću se u intervalu od -35.6оC (Sjenica) do -21.0оC (Beograd). Apsolutni maksimumi temperature u posmatranom periodu izmereni su u julu i kreću se u intervalu od 37.1 do 42.3 оC.

[причалица]

Na slikama koje slede pokazane su varijacije srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperaturama po mesecima za tridesetogodišnji period.

Slike su urađene na osnovu dnevnih izveštaja sa GMS Novi Sad (sever zemlje), GMS Zlatibor (planinska stanica), i GMS Niš (jug zemlje), iz perioda 1961 – 1990.

http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima10.gif
slika 1.

http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima11.gif

slika 2.

http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima12.gif
slika 3.

[причалица]

Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno raspoređene u vremenu i prostoru. Normalna godišnja suma padavina za celu zemlju iznosi 896 mm. Godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa padavinama ispod 600 mm, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini Južne Morave i delu Kosova. Oblast koju čine Podunavlje, dolina velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 mm padavina. Idući na istok, u oblast Homoljskih planina, godišnje sume padavina dostižu vrednosti blizu 800 mm. Slično je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije. Veća i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkišovitije predele Srbije. Prema Pešterskoj visoravni i Kopaoniku vrednosti rastu do 1000 mm godišnje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine i preko 1000 mm.

Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine. Najviše kiše padne u junu i maju. U junu padne 12 do 13% od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina imaju meseci februar ili oktobar kada u proseku padne 5 do 6% od ukupne godišnje količine padavina. Područje jugozapadne Srbije usled reljefa, obronaka visokih planinskih masiva i uticaja mediteranske klime, ima mediteranski režim padavina sa maksimumom u novembru, decembru i januaru, a minimumom u avgustu mesecu.

[причалица]

Na slici 1 (http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima13.gif) i slici 2 (http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima14.gif), prikazan je godišnji hod prosečnih količina padavina za period 1961-1990., za Palić (stanica sa kontinentalnim režimom padavina) i Negotin (stanica koja nema tipičan režim padavina).

Pojava snežnog pokrivača karakteristična je za period od novembra do marta, a ponekad i u aprilu i oktobru, dok ga na planinama iznad 1000 m može biti i u ostalim mesecima. Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u januaru mesecu, kada se u proseku javlja 30 do 40% od ukupnog godišnjeg broja dana sa snežnim pokrivačem.

http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima13.gif

slika 1.

http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/meteorologija/klima14.gif

slika 2.

[причалица]

Prosek ukupne godišnje temperature u Srbiji porašće do 2.100. godine za tri do tri i po stepena, navodi se u izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/233048/i/1/klima-Foto--A--VASILJEVICH.jpg

Do kraja veka, prosečna temperatura leti u Srbiji porašće četiri stepena, budućnost je kakvu skicira poslednji izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Broj dana tokom kojih će termometar pokazivati više od 30 stepeni Celzijusa drastično će se povećati, na čak 60 dana u proseku. Vrelina kakva nas je morila ovog leta, za naše unuke, ako ne već i za našu decu, postaće uobičajena.
Te procene su deo scenarija, u koji većina naučnika čvrsto veruje, da će do 2100. godine globalna temperatura skočiti između dva i tri stepena. Te brojke su prosek za celu planetu, ali najslabiji udar se sprema u predelima koji su već užareni, to jest u tropima. Rast temperature u Sibiru i subpolarnom krugu biće još veći i pretpostavlja se da bi mogao iznositi i pet do šest stepeni.
– Na teritoriji našeg kontinenta, kako su prosudili istraživači Evropske agencije za zaštitu životne sredine, klimatskim promenama će najviše biti pogođen region jugoistočne Evrope. To, međutim, ne znači da će Srbija, Grčka, Bugarska i ostale zemlje iz ovog dela kontinenta preteći one koji sada prednjače po proseku toplih dana i temperature. I njihov skor će porasti, tako da će ta evropska „rang-lista vreline” ostati kakva je i sada – kaže dr Vladimir Đurđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Prosek ukupne godišnje temperature u Srbiji pomeriće se naviše za tri do tri i po stepena, navodi se u izveštaju evropske agencije. Naši meteorolozi ne sračunavaju godišnji ni letnji prosek temperature za celu zemlju jer, objašnjava dr Đurđević, jedino što bi se tako postiglo jeste da bi se pomešali veliki gradovi i planine, pa bi se dobio broj koji ne bi odslikavao pravo stanje ni za jedne ni za druge. Uzimaju se samo prosečne vrednosti za pojedinačne stanice. Radi poređenja sa pretpostavkama evropskih stručnjaka, za Beograd je godišnji prosek 11,9 stepeni, a letnji – onaj koji će se pomeriti za četiri podeoka – iznosi 21,1 stepeni Celzijusa.
O tome šta izaziva klimatske promene, pa čak i da li se one uopšte zbivaju, naučnici se i dalje spore. Jedni su ubeđeni da su im isključivi uzrok kosmička zračenja, drugi krivicu svaljuju i na nemar ljudi, koji nemilice ispuštaju ugljen-dioksid i ostale „gasove staklene bašte”. U tim raspravama u Srbiji od svih naučnika najviše učestvuju „konspirolozi”, koji imaju nesravnjivo jednostavnije objašnjenje za vrućine koje nas sve više maltretiraju – sve nam je to, naime, „smestila” Amerika. Uobičajeno je u diskusijama kafanskih „naučnih sekcija” da se nalazi vremenska podudarnost, tobož prevelika da bi se ignorisala, između skoka temperature kod nas i bombardovanja 1999. godine.
– Ta mogućnost je isključena. Bombardovanje je na klimu moglo uticati samo dok je trajalo, tako što su se od pogođenih zgrada i industrijskih pogona u nebo mogli podići oblaci atmosferskog aerosola, odnosno sitnih čestica, poput prašine i čađi. Dugoročni uticaj na našu klimu je, naučno gledano, nemoguć – kaže dr Đurđević.
Prema modernijoj verziji domaćih teorija zavere, ono što nisu doveli do kraja bombardovanjem, Amerikanci sada pokušavaju da izvedu HAARP antenom, koja je navodno instalirana negde u Barajevu, nadomak Beograda, svrdla rupu u ozonskom omotaču. Kroz proderotinu u tom zaštitnom pokrovu, tvrdi se u ovim teorijama, Sunce će slobodno moći da prži Srbiju.
– HAARP je postavljen na Aljasci i koristi se za ispitivanje jonosfere. On emituje radio-talase koji bi trebalo da ozonski omotač saniraju, a ne da ga izbuše. Nije reč o jednoj antenici koja bi se možda i mogla neprimetno podići i sakriti u Barajevu. To je čitav kompleks antena, na površini koju bi približno zauzeo fudbalski stadion – navodi dr Đurđević.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Leta-u-Srbiji-jos-vrelija.lt.html

[причалица]

U Srbiji će sutra i u petak biti umeren i jak mraz, od -16 C do -9 C, lokalno i do -20 C. Sutra ujutru veoma hladno sa umerenim i jakim mrazem, po kotlinama ponegde magla. Tokom dana pretežno sunčano. Vetar slab i umeren zapadni, jugozapadni, krajem dana jugoistočni.

Minimalna temperatura od -16 C do -9 C, lokalno po kotlinama i na visoravnima i do -20 C, najviša dnevna od -8 C do -2 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

U Beogradu sutra ujutru veoma hladno sa umerenim, na širem području grada i jakim mrazem. Tokom dana pretežno sunčano.

Vetar slab zapadni, jugozapadni, krajem dana umeren jugoistočni.

Minimalna temperatura oko -9 C, na širem području grada i do -15 C, najviša dnevna oko -2 C.


Izgledi vremena za Srbiju u narednih sedam dana - do 20. decembra


U petak ujutru veoma hladno sa umerenim i jakim mrazem. Tokom većeg dela dana malo i umereno oblačno i suvo uz porast dnevne temperature. Južni i jugoistočni vetar u pojačanju. Krajem dana i u toku noći naoblačenje, ponegde sa slabim padavinama uglavnom u zapadnim i severnim krajevima.
Kiša, ledena kiša, na višim planinama sneg. U Timočkoj krajini povremeno sa snegom.


U subotu u većem delu toplije, sem Timočke krajine. Pre podne umereno oblačno, posle podne i krajem dana oblacno mestimično sa kišom, u višim planinskim predelima i u Timočkoj krajini sa snegom, u istočnim krajevima moguca je pojava ledene kiše. U košavskom području duvaće umeren i jak jugoistočni vetar.


U nedelju pre podne oblačno, mestimično sa kišom, na planinama i u Timočkoj krajini sa snegom. Vetar u slabljenju. Posle podne delimično razvedravanje, prvo na severu i zapadu.


U ponedeljak umereno oblačno i suvo, krajem dana naoblačenje sa padavinama prvo u severnim i zapadnim krajevima kiša, u višim predelima susnežica i sneg.
U utorak i sredu oblačno sa susnežicom i snegom u većini krajeva.
U četvrtak prestanak padavina.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/357630/Brrrr-Mraz-sneg-i-vetar-sve-do-sledeceg-cetvrtka-temperatura-do-minus-20

[причалица]

Oluja, kiša, sunce, led - juče su se u Srbiji smenila sva četiri godišnja doba u samo jednom danu. Osim toga, ceo Balkan se u poslednjih nekoliko dana suočio sa nizom neobičnih nepogoda - Tornada su zadesila Banat i Dubrovnik, u Beogradu je padala "žuta kiša" sa peskom iz Sahare, a temperatura se menja gotovo iz sata u sat. Najčešći komentar koji može da se čuje ovih dana kratak je i jasan: Poludelo vreme! Kako to objasniti?

U Centru za unapređenje životne sredine smatraju da je grad koji je pogodio Beograd i deo Srbije jedna od pojava koja se javlja usled uslova izmenjene klime i da se u budućnosti može očekivati veći intenzitet ovakvih i sličnih pojava, kao što su ekstremni pljuskovi, suše i jaki vetrovi.

Žuta kiša, koja je u noći između srede i četvrtka pala u većem delu zemlje, zapravo je prašina, odnosno sitne čestice peska iz Sahare, koje su zahvaljujući južnom strujanju stigle u atmosferu iznad naše zemlje, objašnjava meteorolog Todorović i dodaje da može da pada i narednih dana.

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, kaže da se i narednih sedam dana može očekivati promenljivo vreme, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom.

[причалица]

Narednih dana, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, možemo očekivati novo nevreme sa gradom, a pritom je krajnje nepovoljna okolnost da je 80 protivgradnih stanica, od ukupno 194, ostalo bez protivgradnih raketa u toku nevremena koje je u četvrtak bilo zahvatilo Srbiju.

Kako kaže Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZ, moguće je da u sledećih sedam dana bude ponovo nevreme sa gradom, a temperature će biti ispod proseka.

- Nemoguće je precizno odrediti lokaciju gde će se odvijati nevreme, ali statistički gledano, nevreme sa gradom retko kada dva puta pogodi isto mesto u toku godine - navodi Todorović.


On takođe dodaje i da je vreme “nemoguće prognozirati” do kraja, da mogu da se sagledaju parametri, ali da svakoga dana postoje nove polazne informacije, tako da su prognoze na duži period manje pouzdane.

Đorđe Kardum, pomoćnik načelnika Uprave za rizike u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, kaže da su radarski centri i juče pre podne dejstvovali sa više od 100 raketa sa sedam stanica u Srbiji.

- Za sada imamo rakete kojima ćemo popuniti stanice koje su ostale bez njih. Ali ako nevreme naiđe istom trasom, nećemo imati dovoljno raketa - kaže Kardum.

[причалица]

Лето долази


Од 16. до 27. јуна очекује се углавном суво и сунчано време, са јутарњом температуром од 17 до 22 степена и највишом дневном од 27 до 31 степен, а од 17. до 19. јуна око 34 степена.

У периоду од 28. јуна до 10. јула очекује се чешћа појава краткотрајне кише или локалних пљускова са највишим дневним температурама од 27 до 31 степен, а од 2. до 6. јула од 24 до 26 степени.

Од 11. до 15. јула предвиђа се стабилно и сунчано с највишим дневним температурама од 29 до 33 степена.

[Man]

Trebalo bi da se spremimo za velike vrućine :aha: mnogo iznad proseka, i koje će potrajati...

[причалица]

Nakon tropskih vrućina koje su poslednjih dana zadesile Srbiju, izgleda ćemo ponovo morati da obučemo dugačke rukave pošto će temperatura od utorka opasti za skoro 20 stepeni.

http://www.24sata.rs/resources/img/24-05-2011/single_horizontal/46837-46918-kisa01-reuter-hazir-reka-f.jpg

Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, nakon temperatura od 40 stepeni, od utorka u našu zemlju stiže zahlađenje pa će živa u termometru retko gde preći 20. podeok.

Pored niže temperature očekuje nas mestimično ili potpuno oblačno vreme sa mogućim pljuskovima.

U Beogradu će u utorak minimalna temperatura iznositi 17 stepeni, a maksimalna 21.

U sredu i četvrtak bić još hladnije pa će tako ujutro biti 13, a tokom dana temeperaturta neće ići preko 20 stepeni Celzijusa.

Od petka počinje ponovni porast temperature kada će maksimalna dnevna iznositi 23 stepena.

Slično je i u ostalim gradovima Srbije gde će se maksimalne dnevne temperature kretati od 16 do 25 stepeni.

:say:

[причалица]

До 20. јула биће стабилно, суво и просечно топло, а након тога, од 21. до 26. јула очекује се нестабилно време. Јутарња температура биће од 16 до 18, а највиша дневна од 26 до 31 степен. У поподневним или вечерњим сатима могући су локални пљускови праћени грмљавином.

Од 27. јула до 10. августа поново ће се успоставити суво и нешто топлије време са највишом дневном температуром од 28 до 33, понегде и до 35 степени. Средином августа могућа је појава пљускова и грмљавине.

http://www.politika.rs/uploads/editor/35806i4pol01.jpg

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Suncano-i-toplo.sr.html

[причалица]

Sa velikim vrućinama završeno je za ovu godinu. Temperature do kraja septembra i početkom oktobra neće prelaziti 23-24 stepena, a čeka nas i puno kišnih dana, predviđaju meteorolozi RHMZ.

http://www.blic.rs/data/images/2013-09-17/379342_08_origh.jpg?ver=1379447970.jpg

- Prošle godine prešli smo naglo iz velikih vrućina u septembru, kada su temperature bile i do 34 stepena, u hladnije vreme početkom oktobra. Ove godine taj prelaz će biti mnogo blaži, a u oktobru se očekuje smena stabilnog i kišnog vremena bez velikih oscilacija temperature - kaže Nedeljko Todorović, hidrometeorolog.

Dnevna temperatura do kraja septembra i u oktobru biće povremeno za stepen-dva iznad prosečnih vrednosti, što znači da ćemo imati i malo miholjskog leta.

[причалица]

SVE je pošlo naopačke, ali ne za vrapce i mačke, već, sudeći po meteorološkim podacima - za zimu i sneg. Osim što predstojeće godišnje doba neće biti hladno kako smo navikli, ili kako je oni stariji pamte, zima je svoje rekorde na dobrom delu planete, pa i u Srbiji, "ispucala" davnih godina. Da je, pod uticajem globalnog zagrevanja, izgubila svoju oštrinu i na našem podneblju svedoče podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda - najhladnija zima bila je 1954. godine, najveći snežni pokrivač izmeren je pre 40 godina, a Beograd je svoj vrhunac u hladnoći pregrmeo u pretprošlom veku - čak 1893. godine.

Dok su iz decenije u deceniju zime sve blaže, a ovo godišnje doba u poslednjih 30 godina uspelo da se izbori za samo jedan rekord, leto je u ovom periodu odnelo mnogo pobeda.

- Zime su sve toplije u poslednjih 30 godina, što je u skladu sa globalnim zagrevanjem - kaže Branko Sparavalo, iz "Meteosa". - Tako su najtoplije tri zime u Srbiji ikada zabeležene bile u poslednjih 15 godina. Čitava najtoplija godina bila je 2000, sa prosečnom temperaturom od 11,9 stepeni Celzijusovih. Poslednji put maksimalno hladna zima dogodila se pre 10 godina, a to je rekord za poslednjih 20 godina. Međutim, najhladnija pre nje bila je zima 1983/1984. godine.

Kako Sparavalo kaže, od kada postoje merenja nije prevaziđen prosek od minus 4,5 stepeni zime iz 1889/1890. godine. U Srbiji se već uveliko osećaju posledice globalnih klimatskih promena. Nekada se znalo - četiri godišnja doba, lagani prelazi, topla leta, oštre zime sa mnogo snega. Poslednjih godina, iz sandala naglo se prelazi u čizme. Zima definitivno više nije lav.

- Kada pogledamo celu teritoriju Srbije, najhladnija je bila 1954. godina sa srednjom temperaturom vazduha -4.7 stepeni Celzijusa, a najtoplija 2007. sa 4 stepena Celzijusova - kaže Dragan Mihić, šef odseka za klimatske i meteorološke analize iz RHMZ.

- Najniža minimalna temperatura vazduha na jednoj glavnoj meteorološkoj stanici u istom periodu je takođe izmerena 1954. godine, u Sjenici, -38 stepeni Celzijusovih (26. januara). Najviša maksimalna temperatura vazduha u toku zimskih meseci je izmerena u Loznici 19. decembra 1989. godine, 26,4 stepena Celzijusova. Takođe je 1954. godine na skoro polovini glavnih meteoroloških stanica zabeležena maksimalna visina snežnog pokrivača.

Prema Mihićevim rečima, ipak apsolutno maksimalna visina snega je bila 198 cm na Kopaoniku 15, 16. i 17. februara 1984. godina, što se može i očekivati za planinsku stanicu. Od stanica na nižim nadmorskim visinama maksimalna visina snežnog pokrivača je izmerena u Leskovcu 31. januara pre 50 godina, kada je sneg napadao 24 centimetra iznad metra.

Borba leta i zime u Srbiji unazad 125 godina izgleda ovako - čak šest najtoplijih meseci dogodilo se u poslednjih 13 godina, dok je skoriji rekorder u hladnoći - 1997. godine - april. Ostali rekordi u hladnoći meseca u godini dogodili su se pre najmanje šest decenija.

Prema rečima Branka Bijelića, iz sektora dugoročne prognoze RHMZ, i ova zima bi trebalo da bude blaga, sa periodima neobično toplim za taj period godine. Ipak, čini se da zime sa manjom oštrinom nisu, a tek neće biti, neobična meteorološka pojava.

- Što se tiče najmanjih vrednosti dnevnih minimuma temperature vazduha od 1887. godine, najsvežiji maksimum je iz sepembra 1970. godine - kaže Sparavalo iz „Meteosa“. - Tako su najhladniji januar, mart i novembar zapamćeni još u pretprošlom veku, a do tridesetih godina prošlog - februar, april, maj, jun, jul, avgust, septembar i decembar.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:458542-Zime-u-Srbiji-sve-toplije

[причалица]

Meteorološke analize pokazuju da od 1983. godine započinje porast godišnje temperature, koji i dalje traje. Godišnja temperatura do kraja veka porašće za 2,6 stepani Celzijusovih. Otapanje neće biti ravnomerno tokom godine. Leto će biti toplije za 3,5, a zima za 2,3 stepena Celzijusiva. Biće nam potrebno manje energije za grejanje, a više za klimatizaciju. Ekstremne vrućine postaće naša stvarnost.

- Mi već sada nemamo četiri godišnja doba kao nekada, nemamo tri meseca leta sa temperaturama od 25 do 30 stepeni Celzijusovih, već periode sa temperaturama iznad 40 stepeni, a onda period sa povećanim padavinama - kažu stručnjaci.

- Zime su blaže, ali sa kratkim periodima kada se temperature naglo spuštaju. Analize pokazuju da će zbog manje padavina do 2020. godine količina vode u Srbiji opasti za 12,5 odsto.

Od 1887. godine, od kada postoje merenja u Beogradu, najtoplije leto bilo je prošle godine. Jun 2012. godine sa 24,5 stepeni Celzijusovih bio je drugi najtopliji, a jul sa 26,7 apsolutni rekorder. U ovoj godini avgust je odneo vicešampionsku titulu. Pobednik u ovoj kategoriji dogodio se takođe ne tako davno - 1992. godine.

- Ovogodišnje leto pobiće mnoge rekorde - kaže Sparavalo iz "Meteosa". - U ova tri letnja meseca imali smo 62 dana sa temperaturama iznad 30 stepeni i čak 24 dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Dosadašnji rekod bile su 1946. i 2003. godina sa srednjom letnjom temperaturom u Beogradu od 24,5 stepeni, a ove godine je taj prosek 25,7 stepeni.

To što će buduće generacije mališana imati manje prilike da se sankaju, grudvaju i uživaju u drugim zimskim avanturama, najbezbolnija je posledica klimatskih promena. Predviđanja stručnjaka su da nam sa ovakvim zimama i vrelim letima stižu suše, epidemije, retke bolesti i toplotni udari.

ZAPAMĆENA 2007.
TEMPERATURE u Srbiji bile su ekstremno visoke 24. jula 2007. godine - kaže Sparavalo. - Oboreni su apsolutni temperaturni rekordi u mnogim gradovima. Posle 57 godina oboren je rekord, u Somboru, sa zabeleženih 39,8 stepeni Celzijusovih. Najtopliji dan bio je Smederevska Palanka sa 44,9 stepeni, čime je nadmašen maksimum iz 1939. godine. Još 19 gradova upisano je sa novim rekordima te godine.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013//10/12/1012-Temperaturni-rekordi-u.jpg

http://www.novosti.rs/upload/images/2013//10/12/1012-Najhladniji-meseci-LAT.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:458542-Zime-u-Srbiji-sve-toplije

[причалица]

http://www.politika.rs/uploads/editor/35914i1pol01.jpg

До 9. новембра биће топлије и углавном суво, с јутарњим температурама од осам до 12 степени и највишим дневним до 23 степена. Од 10. до 25. предвиђа се хладније време с чешћом појавом кише, а почетком треће декаде могућа суснежица или снег. Јутарње температуре износиће од нула до шест степени, а 22. и 23. биће иминус два степена.

Постоје изгледи да се до краја новембра поново успостави топлије и углавном суво време праћено умереном кошавом са средњим дневним температурама од шест до 10 степени. Киша се предвиђа крајем новембра.

[причалица]

Од 16. до 26. новембра очекује се релативно топло време са највишом дневном температуром од 10 до 15 степени. Од 27. новембра до 4. децембра предвиђа се мањи пад температуре али суво време.
До средине децембра биће хладније с чешћим падавинама. Јутарња температура износиће од минус три до четири степена, а највиша дневна од један до седам степени. Од 7. до 9. децембра очекује се суснежица и снег.

http://www.politika.rs/uploads/editor/dugorocna-prognoza-od-15_11-do-16_12_2013.jpg

[причалица]

Najhladniji period ove zime biće u januaru, kada se očekuje temperatura od šest stepeni Celzijusa ispod nule, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).

Kako se navodi u saopštenju, predviđa se da će srednja zimska temperatura biti od jedan stepen ispod nule do pet stepeni Celzijusa u nižim predelima, a od šest ispod nule do jedan stepen u planinskimpredelima.


Tokom decembra, januara i februara broj dana sa maksimalnom temperaturom ispod nula stepeni kretaće se od 14 do 30, a u brdovito-planinskim predelima oko 40 dana. Broj dana sa minimalnom temperaturom ispod nule, iznosiće od 54 do 72.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

До 3. маја јутарње температуре биће од 10 до 12 степени, највише дневне од 18 до 21 степен, а локални пљускови могући су на Дан рада.
До краја прве декаде биће нестабилно и свежије с чешћом појавом кише. и средњим дневним температурама од 10 до 15 степени. У периоду од 11. до 24. биће променљиво, нестабилно, с највишим дневним температурама од 20 до 25 степени. Киша или пљускови, предвиђају се у периоду од 13. до 17.. као и 21. и 22. маја.
До краја месеца успоставиће се стабилно, суво и топлије време с јутарњим температурама од 12 до 17 степени и највишим дневним од 24 до 28 степени.

http://www.politika.rs/uploads/editor/vreme-2.jpg

[причалица]

Svemirska agencija NASA objavila je i današnju fotografiju Evrope iz svemira, sa džinovskim olujnim oblakom koji je iznad Srbije još gušći nego juče.

Naša zemlja se i juče nalazila u središtu kišnog oblaka koji je prekrio ceo kontinent, a on danas deluje još strašnije. Zbog kiša koje je izazvao cela zemlja je u vanrednom stanju.

U poplavljeni područjima život su dosad izgubile dve osobe, a dve se vode kao nestale. Širom zemlje je evakuisano više stotina ljudi, a veliki broj mesta odsečen je od sveta. U mnogim krajevima nema struje ni vode, a spasilačke službe rade punim kapacitetom da pomognu ugroženima.

http://www.blic.rs/data/images/2014-05-14/468996_nasina-satelitska-slika-srbije-foto-nasa_lb.jpg?ver=1400082871.jpg

[причалица]

Најкишовитији јул у последњих 15 година, а кише ће бити честе и у августу

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/300904/i/1/Untitled-1.jpg

„Опет киша”, вероватно су две најчешће изговорене речи овог лета. Није ни чудо када време обара рекорде – ово је најкишовитији јул у последњих 15 година, а да ли је у Београду премашен максимум просечних падавина у јулу забележен 1999. године од 262 литра по квадратном метру знаћемо данас: до јуче пре подне у главном граду пао је 251 литар кише. Нестабилно време, са кишом, градом и грмљавином обележиће најмање првих седам дана августа, најављује за „Политику” метеоролог Бранко Спаравало. Нада да ћемо ипак угледати сунце постоји – од 10. августа наш саговорник најављује лепше, летње време, са више сунчаних дана и температурама вишим од 30 степени. Додуше, дугорочна прогноза Републичког хидрометеоролошког завода није толико утешна: по њој киша ће нас пратити током целог августа. Ни светске прогнозе се не поклапају, објашњава Спаравало разлику између два предвиђања и додаје да дугорочна прогноза, без обзира на то чија је, обично није прецизна.

– Ово лето јесте неуобичајено, пре свега због рекордних количина падавина нарочито у Београду и Вршцу. Али, понекад мора да се деси и овакво екстремно кишно лето, такве осцилације у природи су сасвим уобичајене – истиче Спаравало.

Чињеница је, додаје он, да смо у последње три деценије имали више рекорда у високим температурама и падавинама у односу на 125 година уназад. Да ли је то довољан доказ да се клима мења питање је које не мучи само обичан свет, већ ствара раздор и међу стручњацима. Једни сматрају да је све ово, па и неуобичајене грмљавине и незапамћене кише, нормалан процес у природи који је ко зна колико пута у прошлости виђен, док други, чије визије нагињу апокалипси, упозоравају да је промена климе драстична и да ће оваквих екстремних појава бити све више. Наравно, ту су и заговорници теорија завере који сматрају да облаци изнад Србије и целог Балкана нису случајно ту где јесу, али и да смо ми жртве експеримената који се обављају помоћу ХААРП система.

Без обзира на то ко је у праву, чињеница је да је ово лето пресело многима, нарочито онима који су кренули пут мора, али и планина и бања на одмор. Сигурно се, док море гледају кроз слапове кише која удара у прозор изнајмљених и хотелских соба питају због чега су дали огромне паре на летовање по оваквом времену.

[причалица]

http://www.politika.rs/uploads/editor/dugorocna-prognoza-za-avgust-2014.jpg



До 4. августа биће топлије и углавном суво време. Јутарње температуре биће од 18 до 21 степен, а највише дневне од 28 до 33 степена. Од 5. до 17. августа одржаваће се просечно топло, али нестабилно време са чешћом појавом кише. Јутарње температуре кретаће се од 17 до 20 степени, а највише дневне од 26 до 31 степен. Око 6. и 17. августа могуће су и временске непогоде праћене градом, олујним ветром и обилним падавинама.

До краја августа предвиђа се просечно топло и углавном суво време. Јутарње температуре биће од 16 до 19 степени, а највише дневне од 25 до 31 степен, крајем августа од 22 до 25 степени.

[причалица]

Ekstremne vremenske pojave - suše, poplave, toplotni i hladni talasi sve su učestalija pojava u Srbiji, ali i svetu poslednjih decenija.

Stalni predstavnik Srbije u toj organizaciji i rukovodilac Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić kaže da je samo u Beogradu prosečna temperatura u poslednjih 125 godina povećala za 1,6 stepeni Celzijusa, što je uslov za sve ekstremnije padavine.

"Ovaj porast temperature doveo je do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, što predstavlja povoljne uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi- manjih tornada", rekao je Nikolić Tanjugu.

On kaže da je nesporna činjenica da su pojedine ekstremne klimatske i vremenske pojave učestalije poslednjih decenija, što se najčešce dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima i industrijalizacijom.

"U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni dogadaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature", kaže Nikolić
Srbija je, dodaje on, jednom takvom ekstremu bila izložena u maju kada je došlo do formiranja iznad Mediterana koji se sporo premeštao preko Balkanskog poluostrva, što je uslovilo obilne padavine i poplave.

"Padavine su za tri dana u oblasti Podrinjsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-dugodišnje trodnevne kiše. Za to se ne može reci da je uobičajena pojava", naglašava Nikolić.

U Evropi, podseća on, u poslednje 32 godine na većim rekama dogodilo se 325 poplava od toga u poslednjih 12 godina bilo je 200.


Veza između nivoa okeana i klime u Srbiji
"Klimatski indeksi vezani za epizode ekstremnih padavina i suša pokazuju povećanje u periodu 1961-2012.godine na skoro svim osmatračkim stanicama u Srbiji. Kako se okean i atmosfera sve više zagrevaju, u vazduhu se zadržava više vodene pare pa se i u narednim godinama mogu očekivati ređe, ali intenzivnije padavine", naglašava Nikolić.

Prema stavovima Medjunarodnog panela za klimatske promene u budućnosti nas očekuje porast temperature vazduha i mora, promene u globalnom hidrološkom ciklusu, redukcija snežnog i ledenog pokrivača, porast nivoa mora i promene nekih klimatskih ekstrema.


Takođe, panel se zalaže za globalnu akciju za smanjenje emisije, kao i za odredivanje mera za adaptaciju, a to se poklapa i sa aktuelnim stavovima Medjunarodnog kongresa koji je upravo prethodnih dana održan u Montrealu.

"Do sredine 2014. godine šesnaest zemalja članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Srbija obavlja početne aktivnosti u vezi donošenja nacionalne strategije za klimatske promene u više sektora", naglašava Nikolić.

[причалица]

Prema prognozama Republičkoh hidrometeorološkog zavoda, zime skoro i da neće biti. Posle kišovitog leta, pred nama su inenađujuće topla jesen i zima.

Miholjsko leto u oktobru
Srednja minimalna temperatura vazduha u oktobru imaće vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.3ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost oktobarske srednje minimalne temperature vazduha od 9.6ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u oktobru biće u granicma višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku nižim za oko 0.2ºC u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom oktobra biće oko 18.5ºC.


Topliji i prosečno vlažan novembar
Srednja minimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.8ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost novembarske srednje minimalne temperature vazduha od 4.8ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u novembru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom novembra biće oko 11.1ºC.

[причалица]

Nema zime ni u decembru
Srednja minimalna temperatura vazduha u decembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.7ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost decembarske srednje minimalne temperature vazduha od 1.9ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u decembru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1.1ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 6.7ºC.

Nastavak blaže zime u januaru
Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarske srednje minimalne temperature vazduha od 0.4ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku nižim za oko 0.8ºS u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 4.6ºC.

Blaži februar
Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.1ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha od 1.1ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.9ºS u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara biće oko 7.4ºC.

Topliji mart
Srednja minimalna temperatura vazduha u martu imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.8ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost martovske srednje minimalne temperature vazduha od 4.3ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u martu biće malo iznad ili u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom marta biće oko 12.9ºC.

[причалица]

...aj baš da vidimo :dosada: