Пркос
09-11-2009, 18:32
Kroz istoriju, čovečanstavo se neprestano pribojava kraja sveta. U potrazi za odgovorom kada ljudski rod može da očekuje Apokalipsu, širom sveta analiziraju se drevna proročanstva Biblije, Maja i Nostradamusa, ali i traži mišljenje astrofizičara o sudbini planete u kosmosu.
Nepresušanu potrebu ljudskog roda da iščekuje konačnu kataklizmu i propast sveta dodatano pobuđuju visokobudžetni holivudski filmovi kao što su ''Armagedon'', ''Dan nezavisnosti'' ili najnovije filmsko ostvarenje Rolanda Emerika ''2012''.
Fatalni datumi
Opsesija o nestanku ljudske vrste okupira milione ljudi. Iako se nijedno dosadašnje zlokobno propročanstvo nije ispunilo, teorije o smaku sveta ne prestaju.
Prisetimo se panike zbog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, kada je najavljivan sumrak civilizacije. Zatim, milenijumske 2000 godine, (prenebregnuta je činjenica da novi milenijum počinje 2001.) kada se u ponoć očekivao kolaps svih kompjuterskih sistema, prestanak globalne komunikacije i pad satelita. Nezaobilazano je spomenuti i fatalni datum 6.6.2006. godine kada je trebalo da se pojavi Antihrist i uništi postojeći svet.
Poslednje doba
Naravno, ništa od toga se nije dogodilo, ali sledeći ''dokazi'' o Apokalipsi otkriveni su u kalendaru Maja koji ukazuju da je neminovni kraj sveta blizu.
Navodno, prema kalendaru Maja, 2012. godine užasna poplava uništiće svekoliki život na Zemlji. Ovu fatalističku tezu dodatno potkrepljuju i staroindijska predanja, koja o našem dobu govore kao vremenu kada se završava poslednji ciklus postojanja, odnosno doba Kali Juge koje traje već 5100 godina. Ovo doba se okončava upravo 2012. godine, naravno na dramatičan način. Posle strašne kataklizme, koju mogu da prežive samo duhovno čisti ljudi, dolazi zlatno doba za preostale stanovnike naše planete. Slično je i sa nepreciznim i tendecioznim tumačenjima Nostradamusovog proročanstva, po kome je treći svetski rat blizu, a neminovan je i atomski holokaust koji bi navodno trebalo da se dogodi između 2007. i 2012. godine.
Iskrivljeno tumačenje kalendara Maja
Amerikinac meksičkog porekla Jose Arqelis, u svojoj knjizi ''Maja faktor'', objavljenoj 1987. godine objasnio je princip funkcionisanja majanskog kalendara. Naime, veliki Venerin ciklus od 5125 godina koji je počeo3112. p.n.e., završava se 2012. godine. Fascinantno je da su Maje imale precizne matematičke proračune za ove planetrne cikluse. Kalendar predstvlja kombinaciju 20 znakova i 13 brojeva koji ukazuju na kretanje planeta.
Pored toga, tada se i završava veliki kosmički ciklus od 26 000 godina koji je astronomski dokazan. Preciznije rečeno, našem Suncu je potrebno 25 920 godina da obiđe oko Plejada i tako zaokruži putanju kroz nebeska sazvežđa, odnosno putanju ekliptike.
Povodom ove nedoumice šta će se dogoditi kada Sunce stane u ravan sa centrom naše galaksije, oglasili su se naučnici NASE i objavili da nema mesta za paniku. Ovaj kosmički ciklus dešava se svakih 26 000 godina u periodu zimskog solsticija, i predstavlja kosmički ciklus. Osim ove pojave ništa zanačajno neće se dogoditi 21.12. 2012. godine, tvrde u NASI.
Odbrojavanje godina do sudnjeg dana
Iako je knjiga ''Maja faktor'' imala za cilj da svetu približi znanja i kulturu ovog drevnog naroda, iz konteksta su izvučeni samo negativni predznaci. I tako je čovečanstvo od 1987. godine počelo da odbrojava godine do sudnjeg dana 21.12.2012.
''Sudbonosna'' 2012. godina predstavlja završetak jednog kosmičkog ciklusa i početak novog, a ne kraj sveta nedavno je izjavio potomak Maja, Apolinario Čile Piskutina. Ova planetrana promena više govori o duhovnom sazrevanju, odnosno promeni ljudskih sistema vrednosti, ali izgleda da savremena civilazicija nije u stanju da pravilno shvati poruke njegovih predaka. Piskutina je dodao je i da su ga u Londonu ''ugušila'' pitanja javnosti o smaku sveta.
Ista sudbina dinosurusa i ljudi
Pristalice kataklizmičkih predviđaja otišli su i korak dalje, pa su utemeljenje stanovišata o nestanku sveta pronašli i u nauci, a ne samo u mitologiji drevnih kultura. Fatalne prognoze se potkrepljuju i činjenicama koje govore o potencijalnom udaru asteroida u Zemlju. Dokaz za to je svakako udar koji se desio u davnoj prošlosti, koji je doveo do nestanka dinosaurusa. Slično može da očekuje i ljudska vrsta, naravno datum je 21.12.2012.
Prilikom udara nekog nebeskog tela u Zemlju, mogući su različita sceniriji. Prvi je neminovona klimatska promena, odnosno novo ledeno doba. Ukoliko, pak ne dođe do ove promene, udar će izazvati zamenu zemljinih polova, jug će biti na severu i obratno. Poremetiće se magnetno polje planete što vodi u neminovan kraj ljudske vrste.
Crna rupa ''guta'' Zemlju
Dalje, pristalice teze sudnjeg dana, ukazuju da nisu samo kosmički faktori potencijalni uzroci sveopšte kataklizme, nego i ljudsko delovanje. Nedavni eksperiment u Cernu gde je postavljen akcelerator čestica predstavlja novu opasnost za čovečanstvo, ubeđene su pristalice ideje skore propasti sveta. Smatraju da je još jedan od razloga za strah pojava crne rupe u ovoj labaratoriji dugoj 27 kilometara, gde se simulira Veliki prasak. Po njihovom tumačenju, eksperiment može inicirati pojavu crne rupe koja bi progutala Zemlju.
Stručnjak kvantne fizike Aleksandar Bjelić: Strah, zablude i neznanje
Kako smo u prošlosti bili svedoci sličnih predviđana i kako je sudnji dan, nekako za dlaku izbegnut toliko puta, postavlja se pitanje šta je to u ljudskoj psihi što je nagoni da veruje u nadrealne scenarije, a da se pri tome argumenti naučnika ne čuju.
Tim povodom za naš portal govori fizičar, stručnjak kvantne fizike, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu, Aleksandar Bjelić.
Interesantno je da se svake godine pojavi neko novo predskazanje sudnjeg dana koje nema nikakvu argumentaciju. Ilustracije radi ako recimo svako jutro u nekoj prodavnici želite da kupite jogurt, ali u ponudi nema tog proizvoda, pitam se da li i dalje idete u istu prodavnicu sa istim zahtevom. Tako se iznova bez osnova najavljuje smak sveta, i ljudi veruju ne pitajući se šta je istina. Izgleda da, što je priča nevoravatnija, odjek u javnosti biva veći, a teza o propasti sveta prihvaćenija.
Nepotreban strah, zablude i neobrazovanje ilustruje primer totalnog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, kada je najavljivano da će se na nebu pojaviti sam nečastivi i progutati svet. Dok se dešavala ova kosmička pojava ulice širom Srbije su bile prazne.
Znaćemo ako se desi
Najnovije spekulacije o smaku sveta su neozbiljne. Mislim da bi mediji trebalo da objave da će smak sveta biti sutra ujutru u 7.30. Kada se to naravno ne dogodi, ova tema prestaje da bude aktuelna.Neophodno je okončati fatalističke prognoze koje izazivaju neopravdana strahovanja.
Udar asteroida teorijski je moguć, ali danas postoje precizni teleskopi na zemlji i u svemiru koji prate kretanje nebeskih objekata. U narednih 50 godina možemo da budemo spokojni, jer nisu uočeni asteroidi koji bi nas udarili i ugrozili planetu.
Slično je i sa merenjem seizmičkih aktivnosti koja omogućavaju da se unapred otkrije potencijalni zemljotres ili aktiviranje vulkana.
Uostalom, svemirske agencije u svetu raspolažu tačnim podacima i u bilo kom alarmantnom slučaju mogu da upozore svoju vladu i stanovništvo. Kad je reč o istraživanjima i eksperimentu u Cernu, projekat je siguran i omogućiće nauci da spozna nove informacije o elementarnim česticima. Suvišno je i osporavati teorije o propasti sveta, jer na taj način im se pridaje značaj koji ne zaslužuju, zaključuje Bjelić.
Ukoliko, ipak iz znatiželje želite da vidite kako bi izgledao smak sveta, jednostavno se prupustite umetničkoj fikciji najnovijeg apokaliptičnog filma ''2012'', i naravno uživajte u šaramu glavnog glumca Džona Kjuzaka.
Tekst: Violeta Aleksić
Nepresušanu potrebu ljudskog roda da iščekuje konačnu kataklizmu i propast sveta dodatano pobuđuju visokobudžetni holivudski filmovi kao što su ''Armagedon'', ''Dan nezavisnosti'' ili najnovije filmsko ostvarenje Rolanda Emerika ''2012''.
Fatalni datumi
Opsesija o nestanku ljudske vrste okupira milione ljudi. Iako se nijedno dosadašnje zlokobno propročanstvo nije ispunilo, teorije o smaku sveta ne prestaju.
Prisetimo se panike zbog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, kada je najavljivan sumrak civilizacije. Zatim, milenijumske 2000 godine, (prenebregnuta je činjenica da novi milenijum počinje 2001.) kada se u ponoć očekivao kolaps svih kompjuterskih sistema, prestanak globalne komunikacije i pad satelita. Nezaobilazano je spomenuti i fatalni datum 6.6.2006. godine kada je trebalo da se pojavi Antihrist i uništi postojeći svet.
Poslednje doba
Naravno, ništa od toga se nije dogodilo, ali sledeći ''dokazi'' o Apokalipsi otkriveni su u kalendaru Maja koji ukazuju da je neminovni kraj sveta blizu.
Navodno, prema kalendaru Maja, 2012. godine užasna poplava uništiće svekoliki život na Zemlji. Ovu fatalističku tezu dodatno potkrepljuju i staroindijska predanja, koja o našem dobu govore kao vremenu kada se završava poslednji ciklus postojanja, odnosno doba Kali Juge koje traje već 5100 godina. Ovo doba se okončava upravo 2012. godine, naravno na dramatičan način. Posle strašne kataklizme, koju mogu da prežive samo duhovno čisti ljudi, dolazi zlatno doba za preostale stanovnike naše planete. Slično je i sa nepreciznim i tendecioznim tumačenjima Nostradamusovog proročanstva, po kome je treći svetski rat blizu, a neminovan je i atomski holokaust koji bi navodno trebalo da se dogodi između 2007. i 2012. godine.
Iskrivljeno tumačenje kalendara Maja
Amerikinac meksičkog porekla Jose Arqelis, u svojoj knjizi ''Maja faktor'', objavljenoj 1987. godine objasnio je princip funkcionisanja majanskog kalendara. Naime, veliki Venerin ciklus od 5125 godina koji je počeo3112. p.n.e., završava se 2012. godine. Fascinantno je da su Maje imale precizne matematičke proračune za ove planetrne cikluse. Kalendar predstvlja kombinaciju 20 znakova i 13 brojeva koji ukazuju na kretanje planeta.
Pored toga, tada se i završava veliki kosmički ciklus od 26 000 godina koji je astronomski dokazan. Preciznije rečeno, našem Suncu je potrebno 25 920 godina da obiđe oko Plejada i tako zaokruži putanju kroz nebeska sazvežđa, odnosno putanju ekliptike.
Povodom ove nedoumice šta će se dogoditi kada Sunce stane u ravan sa centrom naše galaksije, oglasili su se naučnici NASE i objavili da nema mesta za paniku. Ovaj kosmički ciklus dešava se svakih 26 000 godina u periodu zimskog solsticija, i predstavlja kosmički ciklus. Osim ove pojave ništa zanačajno neće se dogoditi 21.12. 2012. godine, tvrde u NASI.
Odbrojavanje godina do sudnjeg dana
Iako je knjiga ''Maja faktor'' imala za cilj da svetu približi znanja i kulturu ovog drevnog naroda, iz konteksta su izvučeni samo negativni predznaci. I tako je čovečanstvo od 1987. godine počelo da odbrojava godine do sudnjeg dana 21.12.2012.
''Sudbonosna'' 2012. godina predstavlja završetak jednog kosmičkog ciklusa i početak novog, a ne kraj sveta nedavno je izjavio potomak Maja, Apolinario Čile Piskutina. Ova planetrana promena više govori o duhovnom sazrevanju, odnosno promeni ljudskih sistema vrednosti, ali izgleda da savremena civilazicija nije u stanju da pravilno shvati poruke njegovih predaka. Piskutina je dodao je i da su ga u Londonu ''ugušila'' pitanja javnosti o smaku sveta.
Ista sudbina dinosurusa i ljudi
Pristalice kataklizmičkih predviđaja otišli su i korak dalje, pa su utemeljenje stanovišata o nestanku sveta pronašli i u nauci, a ne samo u mitologiji drevnih kultura. Fatalne prognoze se potkrepljuju i činjenicama koje govore o potencijalnom udaru asteroida u Zemlju. Dokaz za to je svakako udar koji se desio u davnoj prošlosti, koji je doveo do nestanka dinosaurusa. Slično može da očekuje i ljudska vrsta, naravno datum je 21.12.2012.
Prilikom udara nekog nebeskog tela u Zemlju, mogući su različita sceniriji. Prvi je neminovona klimatska promena, odnosno novo ledeno doba. Ukoliko, pak ne dođe do ove promene, udar će izazvati zamenu zemljinih polova, jug će biti na severu i obratno. Poremetiće se magnetno polje planete što vodi u neminovan kraj ljudske vrste.
Crna rupa ''guta'' Zemlju
Dalje, pristalice teze sudnjeg dana, ukazuju da nisu samo kosmički faktori potencijalni uzroci sveopšte kataklizme, nego i ljudsko delovanje. Nedavni eksperiment u Cernu gde je postavljen akcelerator čestica predstavlja novu opasnost za čovečanstvo, ubeđene su pristalice ideje skore propasti sveta. Smatraju da je još jedan od razloga za strah pojava crne rupe u ovoj labaratoriji dugoj 27 kilometara, gde se simulira Veliki prasak. Po njihovom tumačenju, eksperiment može inicirati pojavu crne rupe koja bi progutala Zemlju.
Stručnjak kvantne fizike Aleksandar Bjelić: Strah, zablude i neznanje
Kako smo u prošlosti bili svedoci sličnih predviđana i kako je sudnji dan, nekako za dlaku izbegnut toliko puta, postavlja se pitanje šta je to u ljudskoj psihi što je nagoni da veruje u nadrealne scenarije, a da se pri tome argumenti naučnika ne čuju.
Tim povodom za naš portal govori fizičar, stručnjak kvantne fizike, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu, Aleksandar Bjelić.
Interesantno je da se svake godine pojavi neko novo predskazanje sudnjeg dana koje nema nikakvu argumentaciju. Ilustracije radi ako recimo svako jutro u nekoj prodavnici želite da kupite jogurt, ali u ponudi nema tog proizvoda, pitam se da li i dalje idete u istu prodavnicu sa istim zahtevom. Tako se iznova bez osnova najavljuje smak sveta, i ljudi veruju ne pitajući se šta je istina. Izgleda da, što je priča nevoravatnija, odjek u javnosti biva veći, a teza o propasti sveta prihvaćenija.
Nepotreban strah, zablude i neobrazovanje ilustruje primer totalnog pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, kada je najavljivano da će se na nebu pojaviti sam nečastivi i progutati svet. Dok se dešavala ova kosmička pojava ulice širom Srbije su bile prazne.
Znaćemo ako se desi
Najnovije spekulacije o smaku sveta su neozbiljne. Mislim da bi mediji trebalo da objave da će smak sveta biti sutra ujutru u 7.30. Kada se to naravno ne dogodi, ova tema prestaje da bude aktuelna.Neophodno je okončati fatalističke prognoze koje izazivaju neopravdana strahovanja.
Udar asteroida teorijski je moguć, ali danas postoje precizni teleskopi na zemlji i u svemiru koji prate kretanje nebeskih objekata. U narednih 50 godina možemo da budemo spokojni, jer nisu uočeni asteroidi koji bi nas udarili i ugrozili planetu.
Slično je i sa merenjem seizmičkih aktivnosti koja omogućavaju da se unapred otkrije potencijalni zemljotres ili aktiviranje vulkana.
Uostalom, svemirske agencije u svetu raspolažu tačnim podacima i u bilo kom alarmantnom slučaju mogu da upozore svoju vladu i stanovništvo. Kad je reč o istraživanjima i eksperimentu u Cernu, projekat je siguran i omogućiće nauci da spozna nove informacije o elementarnim česticima. Suvišno je i osporavati teorije o propasti sveta, jer na taj način im se pridaje značaj koji ne zaslužuju, zaključuje Bjelić.
Ukoliko, ipak iz znatiželje želite da vidite kako bi izgledao smak sveta, jednostavno se prupustite umetničkoj fikciji najnovijeg apokaliptičnog filma ''2012'', i naravno uživajte u šaramu glavnog glumca Džona Kjuzaka.
Tekst: Violeta Aleksić