Odluke

[DaDole]

Kako odlučujemo,na koji način se opredjeljujemo pri donošenju manjih,svakodnevnih i onih značajnih životnih odluka? Da li smo više racionalna ili intuitivna bića?
Ako razumom odlučujemo potrebno je da "važemo"argumentima za i protiv,a to je uvijek proces koji zahtijeva napor..
Često,u svakodnevnim obavezama postupamo po intuiciji jer određene situacije ne ostavljaju vremena za razmišljanje ..Koliko se oslanjate na intuiciju prilikom donošenja odluka?

[kojica]

Intuiciju? :hm:
Primetila sam da, kada nemam vremena da razmislim, odluke donosim
po navici. Na intuiciju bih se mogla osloniti u nekim situacijama u kojima
se nalazim po prvi put u životu, a takve situacije su zaista retke.

[DaDole]

Meni je intuicija svakodnevna:kapa: ne moraju biti neke nove situacije..jer već dok su nove ili se dešavaju prvi put uključujem racio..naravno,ako imam vremena..
intuitivno ,često nemam vremena da važem za i protiv već postupim upravo po nekom "unutrašnjem glasu"..

[paculjkica]

Kada racionalno ne mogu da procenim šta je dobro rešenje na primer, onda radi intuicija.Ona je uglavnom više uključena u situacijama koje se prvi put dešavaju, mada je vrlo često i svakodnevno prisutna. Volim tu intuiciju ,ne znam zašto. ;)

[DaDole]

I ja je volim..izvan svake sumnje,mnogo mi je pomogla u životu i ma kako to zvučalo..al,oslanjam se na nju veoma često...kad klikne "ono nešto" i pođem za njim..dosad me nije prevarila..a razum je znao da izda..što je i normalno..rezonovanje je često stvar trenutka,a okolnosti se mijenjaju i na kraju,mi se mijenjamo..

[причалица]

Kako odlučujemo,na koji način se opredjeljujemo pri donošenju manjih,svakodnevnih i onih značajnih životnih odluka? Da li smo više racionalna ili intuitivna bića?
Ako razumom odlučujemo potrebno je da "važemo"argumentima za i protiv,a to je uvijek proces koji zahtijeva napor..
Često,u svakodnevnim obavezama postupamo po intuiciji jer određene situacije ne ostavljaju vremena za razmišljanje ..Koliko se oslanjate na intuiciju prilikom donošenja odluka?

kad bih o svakoj odluci ponaosob tokom dana mislila i razmišljala - ne bih uradila ništa :sojka: većinu svakodnevnih stvari osmislim i postavim u redosled ujutro, dok pijem kafu. to traje nekih pola sata i tad skoro sve bitne stvari tokom dana koje me čekaju - dobiju svoj red i oblik.
ako me nešto saleti tokom dana iznenada - samo ga smestim u već postojeći redosled...ako mi se ne uklapa nikako - jednostavno to preskočim i ostavim za neki drugi put - i odluku o tome i razmišljnje treba li to da se odradi ili ne.
a bitne životne odluke - udaja, rađanje dece...ne mogu da kažem da sam to planirala...jednostavno sam to radila po osećaju i nekako mi je lakše što sam to radila na taj način.
zašto?
pa zato što je osećanje ljubavi u bitnim životnim odlukama jedini dobar argument koji se nikad ne zaboravlja.