Русија [Arhiva]

причалица

12-01-2013, 19:10

Вотка је најпопуларнији део руске традиционалне трпезе, познат у целом свету. Сами становници Русије су страствени љубитељи вотке, али и њени страствени мрзитељи.

О корисним и штетним својствима вотке у руској литератури је написано на хиљаде страница. Покушаћемо да откријемо у чему је, заправо, тајна ове прозирне течности карактеристичног мириса, помало „ватреног“ укуса и јачине 40 степени.Најпре неколико речи о томе шта је то „права“ вотка. Таквом се може сматрати само пиће произведено од ражаног или пшеничног алкохола високе чистоће (96-98 степени, за разлику од вискија, који се прави од много слабијег алкохола), разређеног изворском водом у односу 40:60, и то искључиво по маси, а не по запремини.Стручњаци се слажу да се права вотка производи само у Источној Европи – у Русији, Белорусији, Украјини и Пољској. Неки познаваоци овом списку додају и Финску, али се у том погледу мишљења разилазе. Истински љубитељи сматрају да све остале вотке, ма колико биле скупе, и ма по којој технологији произведене, не поседују карактеристичан укус „праве“ вотке. Љубитељи вотке Grey Goose или Absolut треба да имају то у виду.

Међутим, нико још није успео да установи зашто се баш у Источној Европи производи „права“ вотка. Једни као разлог наводе посебан укус житарица које се користе у производњи, други изузетне карактеристике воде, али о томе не постоји јединствено мишљење.

Додуше, чињеница да је вотка оригинално руско пиће добила је и своју правну потврду. Пољски произвођачи су у 20. веку покушали да региструју „вотку“ као свој производни бренд, тврдећи да се она први пут појавила на територији данашње Пољске. Међутим, руски гастроном и историчар Виљам Похљопкин је на основу историјских докумената доказао да Русија има право првенства и међународни суд је то потврдио.

Узгред, сам Похљопкин заслужује да се о њему напише посебан чланак. Овај научник је писао радове из историје Скандинавије и тиме стекао углед у научним круговима, али је постао чувен захваљујући књигама које је написао о кулинарству, између осталог и књизи „Историја вотке“. Његови радови из гастрономије су умногоме заслужни за својеврсну „ренесансу“ руског кулинарства. На жалост, Похљопкин је живот завршио на застрашујући начин. Пронађен је убијен у свом стану са 11 убодних рана, нанесених неком врстом изузетно великог шприца. Изгледа да је оружје којим је почињен злочин било напуњено вотком, јер је у Похљопкиновим мишићима пронађена висока концентрација алкохола, а зна се да је он умерено конзумирао алкохолна пића. Убице до данас нису пронађене.

Узгред, сам Похљопкин заслужује да се о њему напише посебан чланак. Овај научник је писао радове из историје Скандинавије и тиме стекао углед у научним круговима, али је постао чувен захваљујући књигама које је написао о кулинарству, између осталог и књизи „Историја вотке“. Његови радови из гастрономије су умногоме заслужни за својеврсну „ренесансу“ руског кулинарства. На жалост, Похљопкин је живот завршио на застрашујући начин. Пронађен је убијен у свом стану са 11 убодних рана, нанесених неком врстом изузетно великог шприца. Изгледа да је оружје којим је почињен злочин било напуњено вотком, јер је у Похљопкиновим мишићима пронађена висока концентрација алкохола, а зна се да је он умерено конзумирао алкохолна пића. Убице до данас нису пронађене.

причалица

12-01-2013, 19:11

наставак:

Мендељејев и вотка

Крајем 19. века славни руски хемичар и творац Периодног система елемената, Дмитриј Мендељејев, формулисао је стандард по коме удео алкохола у вотки произведеној у Русији мора бити управо 40%.
Оставимо драматичне детаље везане за употребу вотке и вратимо се кулинарству. У сваком престижном ресторану традиционалне руске кухиње поред такозване „беле вотке“, то јест чисте вотке без додатака, на менију ће се међу жестоким пићима обавезно наћи и врсте „горке“ и „слатке“ ароматичне вотке. „Горка“ се прави без додавања шећера, тако што се додају различити ароматични додаци, а затим се вотка остави да одстоји извесно време. Најчешће се на пола литра вотке додаје кора од једног лимуна, и то се остави да одстоји на топлом месту око три недеље, а затим се добро охлади. „Слатка“ се добија додавањем свежег јагодичастог или другог воћа, као и шећера или меда. Воћни плодови треба да заузму две трећине запремине суда, а шећер и мед се додају по укусу. Напитак треба да одстоји два и по месеца на топлом месту и након тога се процеди. Слатку вотку не треба тако интензивно хладити као „белу“ или „горку“.

И најзад, неколико савета о томе како у Русији изабрати добру вотку. Прво правило: најквалитетнија вотка није увек и најскупља. Ако за флашу вотке плаћате више од 20 долара, знајте да тај новац нисте дали за садржину флаше, него за дизајн, маркетинг и рекламу. Вотка по нешто приступачнијој цени сигурно неће бити ништа лошијег квалитета. Друго правило: треба се најпре распитати која вотка се недавно појавила у продаји. Нови производ ће сигурно бити квалитетнији него производ који је већ дуго на тржишту. Ствар је у томе што се временом прљају филтери у ректификационој колони, у којој се производи рафинирани алкохол за прехрамбену употребу. Зато је неопходно да се рад постројења повремено обуставља, али с обзиром да сваки прекид производње доноси губитке, паузе се праве што је могуће ређе, а то се неизбежно одражава на квалитет вотке.
Треће правило: када пију вотку, Руси никада не кажу „Живели!“ (рус. „На здоровье“). Уместо тога држе разне здравице, али најчешће кажу једноставно „Појехали!“ (рус. „Поехали!“, у преводу: „Крећемо!“). То је рекао Гагарин када је полетео у свемир.

извор: http://www.ruskidom.rs/sr/votka-i-njene-tajne

причалица

12-01-2013, 20:35

Чувене руске зиме обично плаше туристе, али страху нема места. Добро се обуците, искористите кафиће, позоришта и музеје да се угрејете после шетњи и упознаћете прави дух руске престонице. Суштина Москве као да постаје најприсутнија када преко града падне снег.

http://www.dodaj.rs/f/2I/dL/3TG3ApAj/1.jpg
Црвени трг и снег увек чине веома складну комбинацију. Фотографија из слободних извора.

Снег који је тек пао улепшава сваки пејзаж, сакрива сваки неред и умекшава оштре обрисе зграда. Лед може да пружи разна задовољства: посматрање лепих шара на прозорима, клизање, чак и једрење; од њега се праве скулптуре. А у Русији неки ломе лед на рекама како би се окупали.

Предели из бајке
Златне куполе православних цркава, зимзелено дрвеће, монументалне скулптуре и дрвене кућице део су бајковите слике руског зимског пејзажа. Када снег прекрије паркове у Кремљу (http://kreml.ru/), на обали реке Москве, његова чаролија делује и на звоник Ивана Великог и оближње куполе Вазнесењског, Успењског и Архангелског храма. Ове древне грађевине у срцу града симбол су Русије баш као и њена чувена зима, и заједно са њом чине веома складну комбинацију. Зимско клизалиште и окићене божићне јелке испред бајковито осветљене зграде ГУМ-а на Црвеном тргу додају још чаробног праха на овај призор.

У јужном крају града, у близини станице метроа „Туљска“, налази се древни Даниловски манастир (http://www.msdm.ru/) чији зидови и ружичаста црква-капија окружују разнолику скупину цркава, којима снежни прекривач стоји као саливен. Светлост свећа саборног храма Светих отаца обасјава древне иконе и фреске. Преко пута, окружен јелама, налази се саборни Светотројични храм изграђен у неокласичном стилу по пројекту Осипа Ивановича Бовеа, чувеног архитекте који је изградио и Бољшој театар. Мала капела са златном куполом подигнута је недалеко одатле 1988. у част прославе 1000 година православља у Русији. Пошто је овај манастир званична резиденција патријарха, чувају га козачки стражари у чизмама и са крзненим шубарама на главама.

Ко тражи сасвим другачију зимску причу, може да крене на сеоски посед Деда Мраза у парку Кузмињки, југоисточно од центра града. Ова групица китњастих кућица добија посебан шарм ноћу када пада снег.

http://www.dodaj.rs/f/1o/8l/12Vr3rmM/danielmonastery468.jpg
Даниловски манастир. Фотографија Ростислава Смолина.

причалица

12-01-2013, 20:37

Скијање, пливање и ледене скулптуре

Не морате да одете изван Москве како би уживали у природи – савршено место за то је пространа шумовита речна обала која се пружа од Парка Горког све до долине реке Сетуњ. Можете је разгледати кроз стаклене зидове метро станице „Воробјове горе“ („Врапчева брда“) или панорамски, са 22. спрата ексклузивног кафеа „Sky Lounge“ (http://www.skylounge.ru/) на Лењинском проспекту. Сноубордере и скијаше до врха падине превози успињача на Воробјовим горама. Постоје многобројне стазе за алпско скијање у одмаралиштима као што је Парк Вољен (http://www.volen.ru/), али су благо валовите букове шуме – чест део московског пејзажа – много погодније за нордијско скијање.

Зими, у дане викенда, брда и језера шумовитог парка Покровско-Стрешњево, недалеко од метро станице „Војковска“, преплаве љубитељи санкања, скијања, ратних игара и риболова испод леда. Руски риболовци обично седе на залеђеном језеру, а у борби против хладноће савезник им је најчешће само флаша вотке. Неки од њих чак не носе ни рукавице јер тако могу боље да осете када риба почне да гризе.

http://www.dodaj.rs/f/x/rY/1VPxvKbn/zima468.jpg
Клизалиште на Црвеном тргу и Чебурашка, један од најомиљенијих ликова руских цртаних филмова. Извор: РИА „Новости“.

Прављење великих отвора у леду и пливање у леденој води још је један екстремни спорт популаран у Русији. „Моржи“ („моржеви“ – популаран назив за људе који уживају у зимском купању), тврде да је ово из више разлога добро за здравље. Ако се окупате 19. јануара, када се слави Богојављање и када се вода освештава, можете доживети и духовну благодат. Серебрјани бор, до кога се аутобусом или таксијем стиже са станице метроа „Полежајевска“, такође представља место где у ово доба године можете видети купаче у леденој води. Наравно, можете им се и придружити!

Острво Серебрјани бор једно је од најбољих места за зимски провод у Москви. Име је добило по шуми сребрних борова. Љубитељи нордијског скијања овде могу да нађу све што им је потребно – од бројних локала за изнајмљивање опреме, дугих стаза кроз шуму и дрвених кућица у загрљају борова. Када се река заледи, претвара се у стазу за скијање или шетњу. У удаљеном крају острва налази се кафић са свиленим јастучићима, као и отворено клизалиште и санкалиште на обали реке.

Сваке зиме, у оквиру Фестивала ледених скулптура „Вјуговеј“ (http://www.icefestival.ru/), на неколико места у Москви организују се изложбе на отвореном. Овогодишњи фестивал одржаће се од децембра 2012. до марта 2013, између осталог и у простору величанственог Сверуског изложбеног центра (ВДНХ), чије златне статуе и споменици посвећени истраживању космоса делују прелепо у снежном амбијенту. Професионални скулптори од огромних комада леда креирају сложене представе и сваке године се одређује нова тема – путовања у космос, светске знаменитости или бајке. Сама идеја о изради скулптура у леду, која је данас постала уметничка форма прихваћена широм света, зачета је у 18. веку у Русији под влашћу императорке Ане. У време њене владавине главни архитекта Петар Јеропкин начинио је једну ледену палату. На пространом Парку Победе такође се подижу ледена здања и скулптуре, а сваке године у време зимског фестивала уметници украшавају Трг Револуције леденим споменицима.

причалица

12-01-2013, 20:40

Зимска пловидба по реци Москви, клизање и хокеј на леду

Хотел „Редисон Ројал“ (некадашња „Украјина“) поседује флоту јахти-ледоломаца (http://radisson-cruise.ru/), тако да се крстарења по реци одвијају током целе године. Посетиоци могу да посматрају чувене знаменитости Москве кроз стаклене зидове брода.

http://www.dodaj.rs/f/2w/rv/39axYZyG/lori-0002384898468.jpg
Зими је могуће провозати се реком Москвом на јахтама-ледоломцима. Извор: Lori/Legion Media.

За љубитеље спорта у природи постоји лепша забава од пловидбе по реци. То је „сноукајтинг“ или једрење на снегу. Подсећа на скијање на води, али се одвија на леду, а при томе се може достићи брзина од око 100 km на час. Велико проширење реке Москве код метро станице „Строгино“ чини да тај део речног тока подсећа на језеро, што је право место за окупљање заљубљеника у овај спорт. Чим довољно захладни, по Москви почињу да ничу клизалишта једно за другим. Од Патријаршијских рибњака, познатих по липама и бронзаним скулптурама, до три километра удаљених замрзнутих поплављених стаза Парка Горког, Москва је клизачки рај.

http://ruskarec.ru/articles/2012/11/23/zimska_moskovska_bajka_18241.html

причалица

12-01-2013, 20:54

У Александровском парку, испод зидина Московског кремља, налази се Народни меморијални центар ратне славе Русије и његова чувена почасна стража и Вечни пламен, који гори за војнике погинуле у Великом отаџбинском рату.

У Александровском врту покрај зидина Кремља изграђен је меморијални комплекс поводом 25-годишњице победе у бици за Москву. У спомен на погинуле војнике подигнут је Гроб Незнаног јунака, постављени су и блокови са земљом донесеном из градова-хероја, а такође спомен-знак у част градова ратне славе. Овај меморијални центар има највиши статус као један од најважнијих ратних споменика у земљи, мада је првобитно замишљен као градско спомен-обележје.

Иницијатори изградње споменика били су Централни комитет КПСС и Савет министара СССР, који су новембра 1966. издали специјалну наредбу. Понуђено је неколико концепција будућег меморијалног центра, а изабрана је варијанта коју је понудила радионица „јединствених пројеката“, како се тада популарно називао „Моспројекат-2“, који и данас постоји. Управо је ова радионица на челу са академиком архитектом Д. И. Бурдином предложила да се Гроб Незнаног јунака и Вечни пламен поставе у Александровски парк. Овај парк је већ тада имао меморијални карактер, јер се у њему већ налазила пећина „Рушевине“ чији је аутор О.И. Бове, постављена у спомен на догађаје из 1812. године (http://ruskarec.ru/articles/2012/09/03/otadzbinski_rat_1812_16607.html). То, међутим, није био једини разлог због кога је изабран Александровски парк. Додатни разлог је било и то што се парк простире дуж северозападних зидина Кремља, од Угаоне Арсеналске до Тројицке куле. Избор правца је симболичан, јер су током битке за Москву руски војници бранили управо северозападне приступе престоници у насељу Крјуково, на 41. километру Лењинградског пута.

Меморијални центар је изграђен прилично брзо, за свега годину дана. Подигнут је скупоцен споменик строгог и благородног изгледа. Зналац ће препознати вредне врсте камена од којих је изграђен овај архитектонски ансамбл: тамноцрвени карелски кварцит, полирани гранит, порфир и тамносиви лабрадорит.

Ансамблом доминира Гроб Незнаног јунака. То је вајарска композиција на којој пажњу највише привлаче три елемента од ливене бронзе на надгробном платоу: војнички шлем, ловорова гранчица и положени барјак. Посмртни остаци војника погинулог 1941. пренесени су овамо из крјуковске братске гробнице у децембру 1966. уз пратњу погребне поворке и војног дувачког оркестра. Ако приђете ближе споменику и спустите поглед, уочићете бронзану звезду-петокраку из које избија Вечни пламен. Он је упаљен 8. маја 1967. од пламена који гори на Марсовом пољу у Санкт Петербургу. Поред московског Вечног огња може се прочитати натпис састављен од бронзаних слова: „Твоје је име непознато, твој подвиг је бесмртан“. У осмишљавању овог натписа учествовала су чак четворица аутора: М. Лукоњин, С. Смирнов, К. Симонов и С. Михалков, аутор савремене руске химне.

Са леве стране главног дела композиције налази се зид са натписом: „1941. Палима за Домовину 1945“, а са десне ансамбл допуњује гранитна алеја од дванаест блокова који симболизују градове-хероје, као и стела са именима градова којима је та титула касније додељена. На сваком блоку налази се утиснута медаља „Златна Звезда“ и у сваком од њих капсула са земљом једног од дванаест градова-хероја, у које спадају Лењинград, Кијев, Минск, Стаљинград, Севастопољ, Одеса, Керч, Новоросијск, Мурманск, Брестска тврђава,Тула (http://ruskarec.ru/articles/2012/09/28/tula_oruzarnica_rusije_17125.html) и Смоленск (http://ruskarec.ru/articles/2012/05/13/xeroski_chuvar_zapadne_granicze_ruske_zeme_15592.h tml). Стела је постављена недавно, уочи 65-годишњице завршетка Другог светског рата.

Ансамбл је поново доспео у жижу интересовања јавности 2009, када је објављен указ председника Русије „О народном меморијалном центру ратне славе“. Тада је отпочела комплексна рестаурација и модернизација споменика. Током рестаураторских радова неугасиви Вечни пламен премештен је на Поклону гору, да би затим био враћен на своје претходно место. Поред општих рестаураторских радова, посебна пажња поклоњена је положају почасне страже. Оно се до октобра 1993. године налазило поред Лењиновог маузолеја, а 1997. је премештено код Гроба Незнаног јунака. Кућице за војнике Стражарског места бр. 1 имају грејање.

http://ruskarec.ru/articles/2012/11/21/tvoje_je_ime_nepoznato_tvoj_podvig_je_besmrtan_182 03.html

причалица

13-01-2013, 10:04

слике Петрограда:

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/427756_525908477443213_343304380_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/734093_525658520801542_156486452_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/68672_525656257468435_1023014570_n.jpg

причалица

13-01-2013, 11:12

„Седов“, најстарији једрењак на свету, који се 20. маја отиснуо из Санкт Петербурга на пут око света како би поводом 1150 година руске државности пронео заставу Русије по свим океанима и континентима, дочекаће Нову годину у Тихом океану.

http://www.dodaj.rs/f/37/8f/4QGSZYYP/1/sedov468.jpg
Најстарији једрењак на свету је прешао половину пута који према плану треба да траје 14 месеци. Извор: GeoPhoto.

Посада једрењака „Седов“ дочекаће Нову годину у Тихом океану, хиљаду миља од Филипина. Морнари имају јелку и поклоне, бродски кувар ће им припремити празничну трпезу, само што неће бити алкохола – он се у поморском походу не конзумира.
Већ осми месец се једрењак „Седов“ налази на путу око света, и ово је својеврсни „екватор“ његовог путовања. Наиме, најстарији једрењак на свету је прешао половину пута који према плану треба да траје 14 месеци. Толико је потребно да се уз помоћ једара обиђе Земљина кугла. До овог тренутка једрењак је превалио преко 23 хиљаде морских миља.

Нова година ће за посаду „Седова“ наступити седам часова раније од Нове године у Москви. Морнари планирају да је дочекају најпре по астрономском, а затим и по московском времену. Посада и питомци поморске академије, који се обучавају на једрењаку, специјално за празник су припремили видео-снимак са песмом „Срећна Нова година, мрвице“ коју пева мегапопуларна руска рок група „Мумиј Трол“. Клип су монтирали музичари и он се сада може видети на сајту експедиције, а касније ће бити приказан и на ТВ каналима.

„Тренутно је једрењак ‘Седов’ на пола пута од Самое до Маниле, а 31. децембра ће бити у Тихом океану. До Филипина је преостало десет дана пловидбе, а то је око хиљаду миља. Посада је на пут око света понела све што је неопходно. Имају и јелке, и светлеће украсе и сва остала новогодишња обележја. Морнари намеравају да један од централних јарбола „Седова“ стилизују као јелку. Засада не знамо како ће они то извести, али верујемо да ће код њих дочек Нове године бити много занимљивији него код нас“, каже Љубов Јелкина, PR менаџер путовања око света.

Морнарски мени је прилично оскудан, без модерних ђаконија, али за празник ће бродски кувар припремити за посаду празничну трпезу. Наравно, неће бити специјалитета као у ресторану, али ће бити традиционална новогодишња руска салата и печено пиле. Људи који не познају живот морнара одмах замишљају весеље на коме се испија рум и бацају се коцкице, али реалност се драстично разликује од фолклора. Треба имати у виду да је за посаду „Седова“ путовање око света пре свега служба, тако да уопште неће бити алкохола, чак ни шампањца. Морнари за празник могу да рачунају само на додатну шољу чаја.

Временске прилике су главни организатор празника на отвореном мору, посебно када је реч о оваквом броду. Ако океан буде благонаклон, посада ће моћи мирно да дочека Нову годину, али када се разбесни бура, онда остају по страни сви празници и сви лични послови, јер цела посада мора да дејствује као један механизам. Сада је на „Седову“ већ друга гарнитура питомаца академије. За шест месеци су учествовали у најдужим путовањима на отвореном мору: Атлантик су прешли за 24 дана, а Пацифик ће прећи за 31 дан. За непуних пола године момци су се упознали са поморском науком и сада су у одличној физичкој форми. Ништа не може човека тако да прекали као рад на једрима и сурови океански ветрови.

http://www.dodaj.rs/f/6/R1/3DZU7jpW/1/sedov2468.jpg
„Седов“ ће за 14 месеци превалити преко 45.000 морских миља и посетити преко 30 лука Европе, Азије, Африке и Америке. Извор: GeoPhoto.

http://ruskarec.ru/articles/2012/12/30/jedrenjak_sedov_nova_godina_u_tihom_okeanu_19195.h tml

причалица

13-01-2013, 14:52

Руси и Срби славе ноћас долазак Нове 2013. године. Срећна нова година :) С Новым годом ! :)

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/543777_526186307415430_1438568074_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/312416_526186984082029_186260977_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/481199_521772754523452_1114903142_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/537786_521768884523839_104462883_n.jpg

причалица

13-01-2013, 20:03

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/398096_526208884079839_2009567691_n.jpg

Исаакиевский Собор, Санкт-Петербург.

причалица

13-01-2013, 22:18

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/603252_523814447652616_641424978_n.jpg

С Новым годом ! :)

причалица

14-01-2013, 21:39

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/309550_526806674020060_1693184387_n.jpg

Москва

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/148990_526803817353679_2059294609_n.jpg

Измайловский Кремль

причалица

14-01-2013, 21:44

Церковь Казанской иконы Божией Матери Коломенское

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/377155_526812110686183_892373403_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/68680_526812114019516_515034753_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/309577_526812220686172_256499784_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/603111_526812490686145_160197305_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/431254_526812544019473_914756755_n.jpg

причалица

15-01-2013, 19:47

Стара Ладога, северна колевка Русије

Ладога је вероватно била прва престоница Старе Русије, пре Новгорода и Кијева. Ово северно насеље је место у које је у 9. веку прво дошао оснивач руске државности, кнез Рјурик. Кажу да у подземним лавиринтима ладошке тврђаве, у кристалном сандуку на златним ланцима, кнез лежи све до наших дана.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/RD8-800x529.jpg

Нажалост, многи не знају да се на 120 km од Санкт Петербурга налази место које има јединствено место у историји Русије, и да се то место зове Стара Ладога.Сада је то мало село од 2000 становника, али пре 1150 година Ладога је била прва престоница руске државе. Ипатјевски препис староруског летописа бележи да се 862. кнез Рјурик, кога је овдашње становништво позвало да управља њиховом територијом, најпре настанио управо на овом месту, а тек две-три године касније прешао у Новгород.

Стара Ладога је никла на левој обали реке Волхов, на одморишту првих путника који су пловили речним путевима из Скандинавије у исламске земље (Волгом) и у Византију (Дњепром). Научници су утврдили да најстарије откривене грађевине у Ладоги потичу из времена пре 753. У време када су словенска племена позвала Рјурика да управља њиховом територијом, Ладога је већ била велика градска лука. У њој су цветали занати, била је развијена резбарија у кости и дрвету, производиле су се стаклене перле. Град се убрзано развијао и самим тим привлачио пажњу освајача, који су га више пута разарали. Овдашњи житељи су 862. позвали кнеза Рјурика да их заштити од сталних напада. Постоје многе историјске теорије о Рјуриковом пореклу; према једној од њих, он је био син балтичког кнеза Годољуба и Умиле, ћерке новгородског кнеза Гостомисла. Оно што је сигурно јесте да је тада започело формирање руске државности.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/RD1--300x199.jpg

Данас у Старој Ладоги постоји историјско-архитектонски и археолошки завичајни музеј. На површини од 190 хектара размештено је 150 историјских и архитектонских споменика. Најстарији међу њима потичу из 8. века. Туристе, међутим, највише привлачи Староладошка тврђава, такозвани „Рјуриков замак“. Тврђава какву данас видимо подигнута је у 15. веку, на месту где су се некада налазиле две старије камене тврђаве из 9. и 12. века. Тврђава је преуређена и модернизована у 16. веку, када је почела масовнија употреба ватреног оружја. Било је то утврђење са масивним бедемима и пет високих топовских кула. Староладошка тврђава је дуго била главна препрека на путу непријатељских војски према Новгороду и много пута је зауставила нападаче. Тек 1701. је изгубила свој стратешки значај. Нажалост, данас посетиоци могу да виде само две куле: Климентову и Вратну. Остале три тек треба да буду обновљене.

На територији тврђаве налази се храм светог Георгија из 12. века, који се убраја међу ремек-дела светске архитектуре. На његовим зидовима до данас су сачуване фреске из периода пре најезде Монгола. Овдашњи житељи кажу да се управо у овој цркви уочи битке са шведском војском молио кнез Александар Јарославович, који је након победе над Швеђанима назван Невски.Најстарији манастир у Старој Ладоги такође је повезан са именом легендарног војсковође. У питању је Никољски манастир, који је, према легенди, основан у 14. веку у част победе кнеза Александра Невског над Швеђанима. Међутим, приликом археолошких ископавања почетком 70-их година прошлог века испод очуване Никољске цркве откривени су остаци храма из 12. века.

Житељи Ладоге су 862. позвали Рјурика, сина балтичког кнеза Годољуба и Умиле, ћерке новгородског кнеза Гостомисла, да их заштити од сталних напада. Управо тада је започело формирање руске државности.

Ни за женски Успенски манастир се не може рећи када је тачно основан. Зна се, међутим, да је овде од 1718. до 1725. била заточена Јевдокија Лопухина, прва жена Петра Великог. Из тог времена су сачувани икона „Тројеручица“ и двоструки дрвени палисад као успомена на њено заточеништво. У оквиру манастира налази се још један бисер староруске архитектуре – храм Успења Пресвете Богородице са фрескама из 12. века.
Стара Ладога је један од најстаријих руских градова о коме се сачувао велики број легенди. Према једној од њих, управо је овде, у неприступачној пећини, сахрањен чувени Рјурик. Кажу да кристални сандук са кнежевим телом виси на златним ланцима, а око њега лежи небројено благо. Нико за сада није открио има ли у овој легенди истине. Исто тако се не зна где је сахрањен чувени кнез Олег, да ли у Кијеву, или на левој обали реке Волхов, под највишом хумком на пољу „Сопки“.

Староладошки завичајни музеј је јединствен споменик руске историје. У њему се чува преко две хиљаде различитих експоната. Музејски експонати се овде налазе како у просторијама музеја, тако и на читавој територији старог града, у коме је пре 1150 година почео историјски развој руске државе.

http://www.ruskidom.rs/sr/stara-ladoga-severna-kolevka-rusije/

причалица

17-01-2013, 19:00

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/156363_528050140562380_950801712_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/734157_528047507229310_184251444_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/19488_528047377229323_1802737654_n.jpg

причалица

17-01-2013, 19:01

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/537126_528039197230141_1503174325_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/25984_527653850602009_1772127956_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/64916_527607147273346_107981317_n.jpg

причалица

17-01-2013, 19:01

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/537283_527605740606820_918724082_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/555173_527288030638591_1499368021_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/36494_527282620639132_1537213350_n.jpg

причалица

17-01-2013, 19:02

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/14936_527276990639695_1162464922_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/431559_527099763990751_1161510247_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/207749_528052997228761_1173430360_n.jpg

причалица

17-01-2013, 19:04

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/547029_528052210562173_1529266028_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/530642_528051203895607_1188246638_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1189_527216130645781_226403234_n.jpg

причалица

19-01-2013, 09:12

Богојављање у Русији

19 января Крещение Господне — христианский праздник, отмечаемый в честь крещения Иисуса Христа в реке Иордан Иоанном Крестителем.

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/735217_528719120495482_258608668_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/528855_528717187162342_2144661639_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/26013_528715260495868_454962869_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/230623_528684843832243_895859495_n.jpg

причалица

19-01-2013, 12:45

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/s480x480/36496_528973960469998_779066181_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/397586_528973683803359_399835434_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/537294_528973530470041_1944526110_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/543781_528973013803426_2000888607_n.jpg

причалица

22-01-2013, 16:38

Од реформатора до убице сина

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/Rd1.jpg

Иван IV Васиљевич Грозни био је цар Русије, а владао је од 1533. до 1584. За цара свих Руса прогласио се 1547. године. У почетку своје владавине предузео је мјере које су допринијеле развоју државе. Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штампарије и отварања Русије ка Европи.

У почетку је владао са бољарима, а касније је предузео драконске мјере против њих. Подијелио је Русију на два дијела, Опричнину – територију под царевом управом и Земшћину – под управом бољара.

Дјетињство
Иван Грозни је рођен 25. августа 1530. године, а био је прворођени син тада већ старог великог кнеза Москве Василија III. У тренутку очеве смрти 1533. године Иван IV је има само три године и титулу великог кнеза.

Цијели период до пунољетства великог кнеза је доба борбе за регентску позицију између бољара династије Шујски и Белски. У тој борби они су готово потпуно заборавили на маленог кнеза који живи запуштеним и, по његовом мишљењу, понижавајућим животом.
Крајем 1546. године у водећим државним и црквеним круговима се дошло до закључка да је вријеме за укидање регентства. Како би се тај тренутак достојно прославио, донесена је одлука да се Иван IV прогласи за цара Русије. Иван је крунисан 16. јануара 1547. године, а потом се оженио Анастасијом, кћерком Романа, праоца династије Романов.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/RD24-300x186.jpg

Златно доба

Поставши пунољетан, Иван IV је одлучио да настави да спроводи мајчине државне реформе, од којих је најважнија стварање првог руског парламента, који се први пут окупља 1549. године. Иако парламент тада има ограничену власт, у тренутку изумирања династије својим гласањем одређиваће новог цара.

Нови цар двије године касније сазива Свети синод Руске православне цркве због одређивања религијских смјерница на подручју цијеле државе, доноси се нови законски кодекс, формира се стајаћа војска и долази до изградње првих штампарија. Покушаји отварања Русије свијету су, с друге стране, наилазили на проблеме.

Освајања

Без обзира на све реформе, да би био прихваћен као велики владар, Иван IV је кренуо путем освајања. Његов велики војни успјех тада постаје припајање Казанског и Астраханског каната 1552. и 1556. године. Омамљеност тим успјесима Ивана доводи у објаву рата против Литваније 1558. године, како би Русија добила излаз на Балтичко море.

Одлучујући тренутак ове првобитно успјешне владавине на крају постаје 1564. година, када је Ивана издао његов генерал, који прелази на страну Пољске и Литваније.

На вијест о томе цар се напокон сломио јер је већ отприје његов породични живот био потпуна катастрофа, од које он једва задржава своју психичку стабилност. Иван IV је сматрао још од дјетињства да су му мајку отровали бољари, што се на крају показало истинитим. Његовог сина и престолонасљедника Димитрија Старијег убила је у другој години живота дадиља у наводном несрећном случају, а затим умире његова обожавана супруга Анастасија. Иван је за ту смрт оптужио бољаре и неколико их погубио. Иванов глувонијеми брат Јурај такође умире 1560. године у 27. години живота.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/grozni.-300x191.jpg

Због таквог развоја догађаја Иван IV 1565. године напушта Москву и објављује своју жељу да абдицира, послије чега добија дијелове најбоље руске земље у своје руке како би с новцем са тих посједа могао да финансира властите војне снаге које ни о коме другом не би зависиле.
Те трупе под именом “опричници” имале су задатак да уништавају сваки потенцијални отпор царевој владавини. Њихово највеће забиљежено крвопролиће било је масовно убиство свих становника Новгорода по Ивановом наређењу. Бројчано много мања, али за Русију много важнија, постаје ликвидација цијеле породице Владимира од Старитсе 1569. године, пошто је та династија требало да наслиједи Иванову у тренутку њеног нестанка. Иван Грозни 1573. укида опричнике и забрањује спомињање њихових имена.

Посљедње године живота Иван Грозни свима наочиглед пропада. Своју владавину завршио је убивши најстаријег сина Ивана у наступу бијеса. Наслиједио га је син Фјодор. Умро је 1584. од посљедица тровања док је играо шах са Богданом Белским.

Извор: Глас Српске (http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Od-reformatora-do-ubice-sina/lat/106798.html)

причалица

22-01-2013, 21:00

http://www.youtube.com/watch?v=VC8SjWqqp1k&feature=youtu.be

причалица

24-01-2013, 16:03

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/421757_531783516855709_1984185803_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/3388_531730446861016_821347176_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/554461_531411950226199_784734238_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:04

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/309729_531357246898336_1729188694_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/224559_531345126899548_2017384359_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/309865_531343740233020_138132599_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:05

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/530748_531312046902856_1006597184_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/602949_531280593572668_1388537028_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/150990_530814763619251_1305825551_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:06

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/601212_530740300293364_178187964_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/65843_530740150293379_2081834658_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/735216_530379880329406_672027471_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:06

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/735128_530379403662787_649765105_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/549941_530378720329522_1282395473_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/75252_530375833663144_1981966699_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:07

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/72830_530374896996571_917371469_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/560826_530373860330008_1696346367_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/321091_530222400345154_2127489731_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:09

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/398045_529550103745717_603877085_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/379754_530180637015997_121494621_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/554464_529180127116048_531781111_n.jpg

причалица

24-01-2013, 16:41

Висоцки, или „Хвала што си жив“
Први канал руске телевизије ће 25. јануара, на дан 75-годишњице рођења чувеног руског кантаутора и глумца Владимира Висоцког приказати на малим екранима Русије и света филм „Хвала што си жив“. Филм говори о загонетним догађајима који су претходили смрти Висоцког и сниман је у ништа мање тајанственој атмосфери.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-01/big/kinopoisk.ru-Vysotskiy-3_468.jpg
Сцена из филма „Хвала што си жив“. Извор: kinopoisk.ru.

Премијера филма „Хвала што си жив“ на великом екрану била је 2011. најзапаженији филмски догађај у Русији. Филм описује драматичне догађаје из јула 1979, везане за живот човека кога је волео цео СССР.
Владимир Висоцки у пратњи организатора концерата, доктора, пријатеља и агената КГБ-а који га нису испуштали из вида, креће на гостовање у Узбекистан, у град Бухару, где треба да наступи пред партијском елитом републике. Међутим, Владимир Семјонович већ одавно има проблем не само са алкохолом, него и са наркотицима, а његови противници из КГБ-а покушавају да искористе ту околност у деловању против њега. Својим интригама су постигли да Висоцком после концерта позли, он пада у кому и у клиничку смрт. У последњем тренутку му дају инјекцију адреналина у врат, и то му спасава живот. До смрти 1980. преостало му је тачно годину дана...

Идејни иницијатор пројекта био је Никита Висоцки, син Владимира Семјоновича, а филм је режирао Петар Буслов, аутор филмова „Бумер“ и „Бумер 2“, који су својевремено подигли велику прашину у јавности. Снимање филма протицало је под велом тајанствености и трајало je готово 5 година. Име глумца који је играо Висоцког дуго је држано у тајности. Његов лик је обликован помоћу јединствене маске од силикона и пластике, израђене уз коришћење рачунарске обраде приказа и високих технологија. За израду маске-робота, која је трајала 6 месеци, искоришћен је посмртни отисак лица, узет 1980. Стављање маске глумцу који је играо Висоцког свакодневно је трајало 4 до 6 часова, а сат и по је требало да се маска скине после снимања. Глумац је на снимање излазио са маском на лицу, а на списку за прозивку уместо његовог презимена је писало „Висоцки“. У шпици филма такође пише да је Висоцког играо сам Висоцки, а да му је глас позајмио његов син Никита.

Па ипак, проницљиви гледаоци су брзо схватили да је Висоцког играо познати руски глумац Сергеј Безруков, који је српској публици познат по улогама Саше Белог у серији „Бригада“ („Сашина екипа“) и генерала Капеља у филму „Адмирал“. Пре тога је Сергеј већ имао запажене улоге Пушкина и Јесењина у истоименим серијама, што је било предмет многих шала о плановима Безрукова да убудуће одглуми и остала велика имена руске културе. Популарни глумац Валентин Гафт смислио је чак и афоризам на ту тему, који је сада већ постао чувен: „Није страшна смрт. Страшно је што ће после смрти да те глуми Безруков.“

Било како било, око лика Висоцког дигла се велика прашина, и то је ишло на руку продуцентима, с обзиром да је у руским биоскопима филм зарадио 27,4 милиона долара. Наравно, томе је поред вештих маркетиншких потеза допринео и квалитет филма, снимљеног у најбољим манирима савремене светске кинематографије. Радња је динамична, сцене су сликовите, напетост је непрекидна, идеја и садржај су оригинални, а глумачка екипа изванредна: Оксана Акињшина, Андреј Пањин, Андреј Смељаков, Владимир Иљин, Иван Ургант и др.
Критика је, природно, различито оценила филм: једни су истицали изванредно приказан лик и помало језив утисак који од првих кадрова привлачи сву пажњу својом реалистичношћу, а други су постављали питање ауторима филма зашто је за снимање одабрана баш та, прилично непријатна и неславна епизода из живота великог човека. У сваком случају, „Хвала што си жив“ је упечатљив догађај у савременој руској кинематографији, и свакако је лепа вест што ће милиони гледалаца „Првог канала“ и „Првог канала. Светска мрежа“ 25. јануара моћи да погледају овај филм.

http://ruskarec.ru/arts/2013/01/23/visocki_ili_hvala_sto_si_ziv_19565.html

причалица

24-01-2013, 20:02

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/543919_531826160184778_953445299_n.jpg

ДРУЗЬЯ
Сергей Анисимов /
Салехард

причалица

24-01-2013, 20:05

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/734892_531826896851371_955724651_n.jpg

БОРЬБА
Кирилл Клименков

причалица

25-01-2013, 19:43

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/321351_532404453460282_438554921_n.jpg

Kamchatka. Nikolai Zinoviev

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/154136_532403300127064_1759909433_n.jpg

Kamchatka. Nikolai Zinoviev

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/542405_532344316799629_1757363314_n.jpg

Якутия

причалица

25-01-2013, 19:48

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/428230_531926356841425_68376557_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/419657_531925810174813_1979701965_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/484823_531925266841534_14577300_n.jpg

Петроград

причалица

28-01-2013, 18:20

75. годишњица рођења Владимира Семјоновича Висоцког( 1938-1980 )

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/RD32-300x300.jpg

Невоље су га почеле пратити још од раног детињства. Веома буран развод родитеља и решење по којему Волођа одлази у нову породицу, код очуха који је био пијаница и агресиван, па је чак једном потегнуо тешку флашу и њоме гађао пасторка. Уследили су и нови ударци судбине кад је Висоцки подигао документа са МИСИ и однео их у Школу-судио МХТ, заједно са уверењем од оториноралинголога неопходно за упис у подмладак „художественика“ на којему је писало: „Слуха има, али певачког гласа нема!“

И коначно–гитара коју је као поклон за свој 17. рођендан добио од мајке. Показало се да је то био судбоносни мајчин дар.

Тешко је и данас у Русији замислити живот без Висоцког
Данас је тешко и замислити какав би живот у Русији изгледао да није било Висоцког. Без његових песама, позоришних и филмских улога. Без његовог промуклог гласа.А некад је био сиромашан, непознат, са месечном платом од 75 рубаља и хонораром за концерт од 9 рубаља и 50 копејки. Давао је крв, живео у заједничком стану „комуналки“.

Олако дата обећања пријатељу: Могу да оставим алкохол кад год хоћу
Истина, оговарања, омаловажавања и неразумевања су бивала и касније. Као и болест Висоцког с којом се он борио, али са којом није могао да изађе на крај. Један од његових блиских пријатеља, Владимир Туманов се сећа:
„Често сам са Волођом говорио и о алкохолизму и о наркотицима. Кад сам већ све знао, молио сам га-Дај, Волођа, баци то! – Он би се на то насмејао и рекао:-Запамти :Сваке секунде могу то да бацим, кад год хоћу. Али једног јутра је признао:-Морам да ти кажем једну непријатну вест. Једно две недеље сам издражао, али не могу више – додајући –Страшно ми је.
„И мени је то страшно“, прича Волођин пријатељ Вадим Туманов.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visocki1-300x226.jpg

Ни Марина Влади није могла да га спасе
Касније су уследила његова чудовишна опијања кад су га пријатељи везивали и стрпавали у каду да се не би истргао. У њему онако мршавом, витком и омањем била је огромна енергија.
Узалудни су били очајнички покушаји његове последње супруге Марине Влади да га спаси тако што ће га преселити у Француску и затворити у свом дому.

А даље…Даље је била Иза
Даље је била Иза. Иза Жукова. Са исте класе, која је изгубила његово дете. И тешка срца давала интервјуе о њиховом животу. А њихову преписку је спалила Нина Максимовна, мајка Висоцког.
У животу Висоцког жене су играле огромну улогу. Мушкарчина са невероватном енергијом, магнетизмом, како би се данас рекло-харизмом. Како је говорио један од гледалаца, кад би се Владимир Семјонович појавио на сцени, добијао се утисак да ће се под на бини под њим провалити.

Необично упознавање са другом женом, Људмилом Абрамовом, мајком његових синова
Потресна привлачност Висоцког деловала је на средину која га је окруживала моментално и интнезивно.
То потврђује и његово упознавање са будућом другом женом, Људмилом Абрамовом, која ће му родити четири сина.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visocki3-300x226.jpg

Снимали су у Лењинграду, али се нису познавали. Једном се касно увече Абрамова враћала у хотел и наједанпут примети на улици прилично поднапитог човека са седим власима у раскопчаној кошуљи .Таман кад је размишљала како да га мимоиђе, он изненадно затражи од ње новац: у ресторану се догодила нека бурна сцена кад су му испоставили рачун за пиће.
Људмила није имала ни копејке. Онда је скинула с прста стари породични прстен с дијамантом и дала га Висоцком. Затим је он дошао код ње у собу, певао јој песме и- запросио је …После се нису никад растајали. „Још једна је удовица била. На њу су заборавили. А можда су је и спомињали понекад…На њу су као на гроб заборавили…“, написала је Вероника Долина у песми посвећеној Абрамовој.

А даље, и још даље-слава.
А даље, и још даље –слава. Њега, „свенародног Волођу „волела је и слушала цела земља. Прича се како су волели да слушају његове песме и у „високим дачама „, „велики људи“ и лично – Леонид Иљич Брежњев. А једном је певао и свргнутом Хрушчову па чак и пио с њим кад је случајно упао у његов дом.

Ишао је улицама као Спартак након извојеване победе
Колеге се сећају како су на гостовању у Набережним Челнам једном после представе пролазили улицама, а глас Висоцког се чуо скоро иза сваког прозора. „А Висоцки је“ сећа се славна глумица Ала Демидова „ишао као Спартак, гладијатор, који је извојевао победу својим гласом“.

Фантастична радна способност
http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visocki2-300x226.jpg (http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visocki2.jpg)

Висоцког је одликовала фантастична радна способност: за 42 и по године, колико је живео, написао је преко 800 песама , снимио безброј грамофонских плоча у Совјетском Савезу и иностранству, писао прозу, снимио два филма, спремао се да режира филм „Зелени фургон“ за који је написао књигу снимања. Аутор је више радио-драма међу којима је и „Мартин Идн“ по Џеку Лондону, на филму је одиграо 27 улога, ( последњи Дон Жуан у „Малим трагедијама“ по Пушкину). А улогама у позоришту-ни броја се не зна. Понекад је играо и епизоде, али и по 5-6 улога у једној представи ! Био је потпуно посвећен послу и све је улоге играо часно, сав им се предајући.

Сложени односи с Љубимовим, оцем Таганке
Висоцки је био глумац Театра на Таганки а у том позоришном храму првосвештеник је био Јуриј Љубимов , утемељивач најславнијег позоришта совјетске епохе. Односи између ова два барда који су се често сукобљавали, били су комликовани. Забележено је да је једном након жестоких свађа Љубимов узео радну књижицу Висоцког исписану бројним примедбама и казнама, запалио је у својој пепељари и наредио му да извади нову

Власти његову славу као да нису ни примећивале
Песник Андреј Вознесенски је говорио да кад Висоцки пева неки страх га обузима: тај се може и заклати и то овде пред свима нама.Тај блефирати није умео.
Власти, међутим као да његову славу нису ни примећивале. Зато су поступале као у „Лову на вука“. Због тога што „леђа савијао није, усправно је ходао“. Забележена је његова реакција : „Објавили су ми рат зато што сам нарушио тишину, зато што нагињем на своју страну…
На официјелним афишама по граду није било ни звања, ни података о његовом чланству и савезима писаца и композитора. Његово име нису исписивали на филмским шпицама, избацивали су из завршених филмова кадрове са његовим учешћем, песме су му избацивали из филмова, нису пустили његов „Фургон“ у биоскопе…

Филмографија Висоцког: тридесетак филмова

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/V1-200x300.jpg (http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/V1.jpg)

Филмографија Висоцког броји тридесетак филмова и још око 70 улога које је могао одиграти. А није, јер му нису дали.
Могао је, на пример играти Остапа Бендера у филму „12 столица„ Гајдаја који је снимљен по истоименом славном роману Иљфа и Петрова. Међутим, редитеља Гајдаја су само дан уочи почетка снимања позвали и рекли му :“Висоцки неће играти“. И тако је великог комбинатора у овом филму одиграо Арчил Гомашвили.
Могао је постати и Хлудов у филму „Бежање„, али су улогу дали Владиславу Дворжецком.
Био је на пробном снимању и за два филма Тарковског – „Иваново детињство„ и „Андреја Рубљова „, али и у њима је остао без улоге, иако је на пробним снимцима био изванредан.
У филму „Саникова земља„ Висоцком су улогу Крестовског одузели у последњем моменту – зато што су се баш тада његове песме појавиле на радио станици “Дојче веле „ .Скинут је и са улоге у филму „Тешки десант „ са образложењем да је“ сувише распојасан, а зар градитељи комунизма могу тако да изгледају?''

Неуспела „режија„ сахране Висоцког
Покушај власти да режира сахрану Висоцког доживео је дебакл. Власти су наредиле и да се скине с репертоара представа „Владимир Висоцки„ која је припремана у театру на Таганки поводом годишњице његове смрти.

И једно „постановление“ ЦК КП СС по њему ће звати

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visotski-225x300.jpg (http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/01/visotski.jpg)

Оптуживали су га због идејне незрелости, да је подлегао непријатељском утицају Запада: за деловање које је антисовјетског карактера, чак му је Централни комитета КП СС посветио и једно „постановление„ (смернице).

Лед је кренуо, господо поротници
А онда је брана проваљена и лед је кренуо: зборници, касете, сабрана дела, телевизијске серије, мемоари пријатеља, књиге о детињству, интервјуи са женама, отварање Центра-музеја и на крају подизање два споменика-један на гробљу, а други на Страсном булевару напоредо са Великим Каретним. Иако је писао: „Мада сам у све светло веровао ја - на пример у наш совјетски народ - не подижите ми споменик на скверу било где код Петровских Врата.
Али, ипак подигоше.

Извор: РУСИЈА:РС (http://rusija.rs/kultura/knjizevnost/4831-75-godinjica-roenja-vladimira-semjonovia-visockog-1938-1980-.html)

причалица

02-02-2013, 20:20

Стаљинград и заокрет у светској историји
2. фебруара 1943. у Стаљинграду је, захваљујући великој и скупо плаћеној победи Црвене армије, дошло до наглог заокрета у светској историји. Па ипак, у западној литератури се могу видети покушаји фалсификације овог рата, према којима се одлучујући преокрет није десио на Волги, него у - северној Африци.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-02/big/stalingrad_468.jpg
Стаљинградска битка је била један од најстрашнијих и најкрвавијих окршаја у историји човечанства и преломна тачку не само Другог светског рата, него и светске историје. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија 2. фебруара 2013. обележава 70 година од победе Црвене армије у бици код Стаљинграда.
Било је у Другом светском рату и других победа совјетског оружја, и оне су по стратешким резултатима и нивоу војне вештине биле веома успешне. Зашто се онда међу њима посебно издваја победа код Стаљинграда? Поводом 70-годишњице Стаљинградске битке није наодмет мало размислити о томе.

У интересу историјске науке и развоја међународних односа требало би да се ратна историја ослободи од духа конфронтације, и да се научна истраживања подреде интересима дубоког, правичног и објективног тумачења Другог светског рата, поготово Стаљинградске битке. Ово стога што би поједини желели да фалсификују историју када је реч о Другом светском рату, и да „преправе“ ток рата на папиру.

Значај Стаљинградске битке и њен утицај на ток Другог светског рата
По завршетку рата у западној литератури су се појавиле тврдње да најзначајнија прекретница у Другом светском рату није била Стаљинградска битка, него победа савезничких трупа код Ел Аламејна.
Наравно, истине ради треба рећи да су савезници код Ел Аламејна однели велику победу која је битно допринела коначном слому заједничког непријатеља.
Међутим, у војностратешком смислу треба имати у виду да је Стаљинградска битка вођена на огромној територији од скоро 100 хиљада квадратних километара, а операција код Ел Аламејна у релативно уском појасу афричког приморја.
Код Стаљинграда је у појединим фазама битке са обе стране учествовало преко 2,1 милион људи са преко 26 хиљада топова и минобацача, 2,1 хиљада тенкова и преко 2,5 хиљада борбених авиона. Немачка команда је на Стаљинград послала 1 милион и 11 хиљада војника, 11290 топова, 675 тенкова и 1216 авиона. Код Ел Аламејна је Ромелов афрички корпус имао свега 80 хиљада војника, 540 тенкова, 1200 топова и 350 авиона.

Битка код Стаљинграда трајала је 200 дана (од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943), а борба код Ел Аламејна 11 дана (од 23. октобра до 4. новембра 1942). Интензитет и жестина ових двеју битака уопште се не могу поредити. Код Ел Аламејна је нацистички блок изгубио 55 хиљада људи, 320 тенкова и око хиљаду топова, док су код Стаљинграда губици Немачке и њених савезника (Италије, Румуније, Мађарске и Хрватске) били 10-15 пута већи, а заробљено је око 144 хиљада људи. И губици совјетске армије су били велики и ненадокнадиви: погинуо је 478.741 војник. Па ипак, наше жртве нису биле узалудне.

Неупоредив је и војнополитички значај поменутих догађаја. Стаљинградска битка је вођена на главном ратном попришту Европе, где се одлучивао исход рата. Операција код Ел Аламејна одвијала се у Северној Африци, тј. на споредном ратишту, тако да је она могла имати само посредан утицај на ток рата. У то време је цео свет помно пратио управо догађаје у Стаљинграду, а не у Ел Аламејну.

Велики порази и огромни губици Вермахта код Стаљинграда нагло су погоршали војнополитички и економски положај Немачке и изазвали су у њој велику кризу. Примера ради, код Стаљинграда су губици Немачке у тенковима и аутомобилима били равни њиховој шестомесечној производњи у немачким фабрикама, губици у топовима су били равни четворомесечној, а у минобацачима и ватреном оружју – двомесечној производњи. Да би надокнадила тако велике губитке, немачка војна индустрија је морала да ради на граници могућности. Нагло се осетио и велики недостатак људства.

Катастрофа на Волги приметно је утицала и на морално стање Вермахта. У немачкој армији се повећао број дезертера и војника који су отказивали послушност командирима, а учестали су и ратни злочини. После Стаљинграда је немачки војни суд својим војницима изрицао знатно више смртних казни. Хитлерови војници нису више били тако истрајни у борбеним дејствима, почели су да се боје напада са крила и опкољавања. У једном делу политичког и војног врха испољило се опозиционо расположење према Хитлеру.

Победа Црвене армије код Стаљинграда потресла је војни врх Немачке, изазвала потиштеност њених савезника, посејала панику и проузроковала нерешиве противречности у њиховом табору. У жељи да се спасу од предстојеће катастрофе, власти Италије, Румуније, Мађарске и Финске почеле су да траже повод за иступање из рата и игнорисали су Хитлерова наређења о упућивању трупа на совјетско-немачки фронт. Од 1943. се Црвеној армији не предају само поједини војници и официри, него читави одреди и јединице румунске, мађарске и италијанске војске. Заоштравају се односи између Вермахта и савезничких трупа.
Потпуни слом нацистичке армаде код Стаљинграда допринео је отрежњењу владајућих кругова Јапана и Турске, и њиховом одустајању од уласка у рат против СССР-а.

Успеси Црвене армије код Стаљинграда и касније у зимским операцијама 1942-1943. утицали су на све већу међународну изолацију Немачке. Совјетске власти су 1942-1943. успоставиле дипломатске односе са Аустријом, Канадом, Холандијом, Кубом, Египтом, Колумбијом и Етиопијом, а поново су успоставиле и раније прекинуте дипломатске везе са Луксембургом, Мексиком и Уругвајем.
Све то говори да је управо битка код Стаљинграда сломила кичму Вермахту и означила почетак потпуног преокрета у Другом светском рату у корист антихитлеровске коалиције. Боље речено, Стаљинград је омогућио да дође до тог преокрета.

http://ruskarec.ru/politics/2013/02/02/staljingrad_i_zaokret_u_svetskoj_istoriji_19817.ht ml

причалица

02-02-2013, 20:21

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-10/big/rodina_468.jpg

Џиновска Мајка Отаџбина
На Мамајевом кургану, брду изнад Волгограда, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа Мајке Отаџбине са мачем дугим 33 метра. Мало људи зна да је споменик дизајнирао Јевгениј Вучетич, вајар српског порекла.

dreamer

02-02-2013, 21:39

http://www.youtube.com/watch?v=s9XsfuonpMA

dreamer

02-02-2013, 22:07

http://www.youtube.com/watch?v=SDWmvnrH80I

причалица

04-02-2013, 14:35

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/563376_540429599324434_678195896_n.jpg

Белогорский Николаевский монастырь. Крестовоздвиженский собор. Пермский край

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/544485_540429242657803_839729057_n.jpg

Санкт-Петербург

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/531759_540422202658507_1114194475_n.jpg

Baikal

причалица

04-02-2013, 18:06

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/24270_540502809317113_547227100_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/580500_540431569324237_1886870557_n.jpg

Костромская обл.

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/603920_540420475992013_794579311_n.jpg

набережная г.Иркутск.

причалица

04-02-2013, 18:07

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/555105_536837079683686_1912377502_n.jpg

Kursk

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/529238_536835053017222_1810278743_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/299326_536807929686601_616714349_n.jpg

причалица

04-02-2013, 18:08

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/66129_536806226353438_973495984_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/604123_536804233020304_1845530102_n.jpg

Урал. Красновишерский район. Гора Шудья - Пендыш (1051 метр)

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/13222_536769863023741_909675260_n.jpg
Волга

причалица

05-02-2013, 21:18

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/531788_541065489260845_1230792046_n.jpg

Blagoveshenskiy Temple. Tula

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/531739_541065059260888_1052802677_n.jpg

Statuary & Church of the Epiphany. Moscow

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/419629_541064865927574_1777406055_n.jpg

причалица

05-02-2013, 21:18

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/379684_541064199260974_2043750390_n.jpg

Москва - Памятник маршалу Жукову

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/529415_541049672595760_119091566_n.jpg

Kamchatka

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/223513_540997809267613_371950116_n.jpg

причалица

05-02-2013, 21:19

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/67927_540586502642077_1588290260_n.jpg

Зимний Воронеж

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/529276_540862249281169_407905957_n.jpg

Кремль в Измайлово

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/487718_540591762641551_13049758_n.jpg

dreamer

05-02-2013, 22:34

Pogled na Crveni Trg - 3-D panorama 360°

http://rt.com/all-about-russia/panoramas/sites/red-square-day/

dreamer

05-02-2013, 22:40

Moskva - Crkva Hrista Spasitelja - 3-D panorama 360°

http://rt.com/all-about-russia/panoramas/buildings/cathedral-christ-saviour/

dreamer

05-02-2013, 22:44

Moskva - pogled sa Šukov radio tornja, visokog 160m - 3-D panorama 360°

http://rt.com/all-about-russia/panoramas/buildings/shukhov-radio-tower-3th-level/

dreamer

05-02-2013, 22:50

Moskva - Crveni Trg noću, 3-D panorama 360°

http://rt.com/all-about-russia/panoramas/sites/red-square-night/

dreamer

06-02-2013, 17:59

Санкт Петербург (рус. (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7% D0%B8%D0%BA) Са́нкт-Петербу́рг, раније Петроград, Лењинград) је град у северозападној Русији (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0) који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D 0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1 %81%D1%82) и Северозападног федералног округа (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D 0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0 %B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1% 80%D1%83%D0%B3).
После Москве (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0), Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B0) у Фински залив (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0% D0%BB%D0%B8%D0%B2)(Балтичко море (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_% D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5)), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.
Санкт Петербург је основао Петар Велики (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB% D0%B8%D0%BA%D0%B8) 1703 (http://sr.wikipedia.org/wiki/1703). на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80% D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE), значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE).
Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на свету.

Crkve Sankt Peterburga:

http://www.dodaj.rs/f/3o/A2/1ZUebFzZ/sp-1.jpg

http://www.dodaj.rs/f/39/ZF/4083uNJ5/sp2.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2A/zR/13z3A2G6/sp3.jpg

http://www.dodaj.rs/f/D/aa/4nsn00BS/sp4.jpg

http://www.dodaj.rs/f/i/wH/4Jt36vac/sp5.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2A/9Q/3whpSEER/sp6.jpg

причалица

06-02-2013, 21:21

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/529177_541594082541319_1787126815_n.jpg

Храм Василия Блаженного в Москве, Россия

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/163381_541594399207954_345703236_n.jpg
Храм Спаса на крови в Санкт-Петербурге, Россия

причалица

08-02-2013, 18:37

Александар Колчак

Александар Колчак је руски политичар, адмирал, поларни истраживач и научник-океанограф, учесник руско-јапанског, Првог светског и Грађанског рата, руководилац Белог покрета и у општеруским размерима, и на Истоку Русије, Врховни владар Русије (1918.-1920. године).

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/02/image001-235x300.jpg

Александар Колчак се 1888. године уписао у Поморски кадетски корпус, који је завршио 1894. године. Он је добио звање морнаричког заставника. 5. маја 1895. године на крстарици Рјурик она је пловио од Кронштадта преко јужних мора у Владивосток. Током похода је Колчак не само испуњавао своје службене обавезе, већ се активно бавио самообразовањем, покушао да учи кинески језик, привлачиле су га океанографија и хидрологија Пацифика, нарочито његовог северног дела: Беринговог и Охотског мора. Колчак је предузео велике напоре да би постао учесник још једне експедиције на север. 21. јуна 1900. године експедиција је кренула преко Балтичког, Северног и Норвешког мора према обалама полуострва Тајмир. Током експедиције је будући адмирал водио активни научни рад. 1901. године руководилац експедиције Тол је овековечио име Колчака, назвавши његовим именом острво у Карском мору и рт, које је открила експедиција.

Према резултатима експедиције је 1903. године Колчак био изабран за члана Императорског Руског географског друштва. Међутим, он је пре свега био официр. Од почетка руско-јапанског рата он је стигао на бојиште, учествовао у одбрани Порт-Артура, нашао се у јапанском заробљеништву, где је остао у току 4 месеца. По повратку је он добио одликовање – Ђорђевско оружје – Златну сабљу са натписом За храброст.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/02/4colchak2-300x174.jpg

После рата је Колчак наставио активну научну делатност, учествовао у модернизацији руске морнарице. 1909. године је Колчак објавио своје највеће истраживање – Лед Карског и Сибирског мора. После почетка Првог светског рата, у јесен 1914. године уз лично учешће Колчака је била разрађена операција за минску блокаду немачких војно-поморских база. Мине су биле постављене код Кила, Данцига (данас Гданск), Пилау (савремени Балтијск), Виндаве, а чак и код острва Борнхолм. На тим минама дигло се у ваздух 4 немачке крстарице, 8 разарача и 11 теретних бродова. 28. јула 1916. године Колчак је био унапређен у вице-адмирале и именован за команданта Црноморске морнарице.

После Фебруарске револуције Колчак је први у Црноморској флоти положио заклетву Привременој влади, али је већ лети Севастопољски савет одлучио да се разоружају официри, осумњичени за контрареволуцију, између осталих, одузму Колчаку Ђорђевско оружје – Златну сабљу, коју је добио за одбрану Порт-Артура. Адмирал је бацио сабљу у море са речима: Новине не желе да имамо оружје, нека иде у море. После три недеље су рониоци извадили сабљу и вратили Колчаку, угравиравши натпис: Витезу части адмиралу Колчаку од Савеза официра армије и флоте.

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/02/2-2.jpg

У јесен 1918. године, Колчака као популарног међу официрима човека позвали су на дужност војног и поморског министра у саставу Савета министара такозване Директорије – уједињене антибољшевичке владе, која се налазила у Омску. Колчак је изјавио: Примивши крст ове власти у искључиво тешким условима грађанског рата и потпуног расула државног живота, објављујем да нећу кренути путем реакције, ни погубним путем партијске припадности. 5. јануара је у Иркутску био извршен удар, град је заузео есеро-меншевички Политички центар.

Чехословачка команда на захтев есеровског Политичког центра, уз санкцију француског генерала Жанена, предала је Колчака његовим представницима. Ноћу између 6. и 7. фебруара 1920. године је адмирал Колчак био стрељан на обали реке Ушановка без суђења. После стрељања тела убијених су била бачена у реку.

http://www.ruskidom.rs/sr/aleksandar-kolcak/

dreamer

08-02-2013, 19:35

Историја Русије Древно царство, колевка три народа савременог доба...

http://vostok.rs/sajt/doc/01_02.jpgОво је била Кијевска Русија – моћна источнословенска држава, формирана око града Кијева. Створена у 9. веку, наставила je да цвета наредних 300 година. На империју се традиционално гледа као на почетак Русије и претка Белорусије и Украјине. Из тих давних времена долази изрека „Твој језик ће те одвести у Кијев“. Уколико се питате како ће вас део тела одвести до неког главног града у Европи, следи прича. Легенда каже да се 999. године, становник Кијева по имену Никита Шчекомјака, изгубио у далеким степама и да га је заробило једно војничко номадско племе. Никитине приче о богатству и сјају Кијева су толико импресионирале племенског вођу, да је он закачио Никитин језик за реп свога коња и отишао да води рат против Кијева. Ето како је језик Никиту вратио кући. Али немојте паничити ако чујете изреку – нећете делити Никитину несрећну судбину. Данас, изрека једноставно значи да се увек можете распитати за правац. Некада, у та давна времена, Русија је умало постала муслиманска земља. Прича каже да је њен тадашњи владар, принц Владимир, желео да замени паганизам неком новом религијом. Ислам га је доводио у искушење, јер је дозвољавао мушкарцима да имају неколико жена. Али се Владимир на крају није одлучио за ислам, јер је сматрао да његови људи неће бити срећни под религијом која забрањује вино. Тако да је 998. године Кијевска Русија прешла на православно хришћанство.

Инвазија Татара

http://vostok.rs/sajt/doc/icefight.jpgУ 13. веку Кијевску Русију су напали Татари. Њихова држава, Царство Златна Хорда, је владала руском земљом скоро три века. Али, 1380. године московски принц Димитриј Донски је, на Куликовом пољу, однео значајну победу над Татарима, којима је командовао Кан Мамај. Донски је постао славан јунак, а израз „клање Мамаја“ сада значи покољ или страшан пораз. А „Мамајева инвазија“ је израз који подругљиво описује незгодне госте, или госте који нису добродошли. А ако откријете да „шетња са свињама“ нема никакве везе са овим роктајућим животињама, за то је крива још једна епска битка – Битка на залеђеном језеру, 1242. године. У нади да ће искористити руску слабост након татарске инвазије, Теутонски витезови су напали град Новгород. Немачки крсташи су побеђени у борби на језеру Пеипус, које се налази између данашње Естоније и Русије. Током повлачења, многи витезови су се удавили у језеру, када је пукао лед под тежином њиховог тешког наоружања. „Свиња“ је била руски израз да се опише формација немачке војске која је била клинастог облика, и која је често била кориштена у Европи од 13. до 15. века. Говорећи о „напредовању свиња“, средњовековне руске хронике упућују читаоца на марширање Теутонских витезова.

Иван Грозни

http://vostok.rs/sajt/doc/grozniy.jpg
У међувремену је Москва заменила Кијев, као нови центар духовне и политичке моћи, поставши Велика московска кнежевина. Године 1547. Иван IV (Грозни), који је такође био и велики кнез Москве, се крунисао као први цар. Иван наравно није рођен као Грозни. Свој надимак је добио због свог окрутног прогона племства, одузимањем њихове земље, или кажњавањем изгнанством, или смрћу, онеих који су показали и најмањи знак непослушности. То је довело до јачања руске монархије као никада до тада. Али, он је започео реформе, реорганизовањем војске, доношењем новог законика и сузбијањем утицаја свештенства. Иван је био тај који је преобразио Русију у мултиетничку и мултирелигијску државу. Иван је 1552. године уништио татарско утврђене Казањ. Поход је био почетак руске експанзије у Сибир, анексиравши велику муслиманску популацију. Једно од најпознатијих московских обележја је Иванова заоставштина. Црква Св. Базила на Црвеном тргу је саграђена по његовом наређењу. Црква се састоји од девет црквица, које су постављене на један темељ. Централна, и највећа, слави успомену на инвазију Казања, док друге симболишу остале важне победе у походу на Татаре. Чувена легенда каже да су цркву саградила двојица архитеката – Постник и Барма (мада неки кажу да је то била једна те иста особа). Када је Иван видео цркву, толико му се свидела, да је дао да се архитекте ослепе, да би их спречио да тако нешто саграде било где другде.

причалица

11-02-2013, 16:56

Село Константиново у Рјазанској области је родно место чувеног руског песника 20. века Сергеја Јесењина. Специјални дописник RBTH Рикардо Маркина Монтањана представља фотографије јесење шетње десном обалом Оке на којој је млади песник састављао своје прве стихове.

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/36291_498183806867050_513218190_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/581024_498183660200398_1414175713_n.jpg
Константиново.

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/319041_498183633533734_1111150157_n.jpg
Константиново.
https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/486808_498183723533725_2129540947_n.jpg
Константиново.

причалица

11-02-2013, 16:57

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/576908_498183753533722_1883077979_n.jpg
Констатиново

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/559653_498183790200385_738600490_n.jpg
Констатиново
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/545266_498183830200381_621695605_n.jpg
Констатиново

причалица

11-02-2013, 16:59

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/550306_498183883533709_1480551478_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/486970_498183973533700_1899684029_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/534636_498183906867040_1032405652_n.jpg

причалица

15-02-2013, 09:06

140 година од рођења најпознатијег руског баса

13. фебруара 2013. навршило се 140 година од рођења најславнијег руског баса, оперског певача Фјодора Шаљапина (1873-1938). Он је у оперско певање унео много револуционарних елемената, док се неке његове интерпретације чак и данас сматрају непревазиђеним.

http://www.dodaj.rs/f/10/Pu/1o786q9t/chaliapin208.jpg
Шаљапинова интерпретација Мефиста у Гуноовом „Фаусту“ и данас се сматра непревазиђеном. Фотографија из слободних извора.

Руски оперски певач Фјодор Иванович Шаљапин рођен је 13. фебруара (1. фебруара по старом календару) 1873. године у Казању, у чиновничкој породици. Певајући у хору, од најраније младости је испољавао љубав према музици.
Шаљапинова уметничка каријера почиње 1889. када ступа у путујућу позоришну трупу Серебрјакова. Од тада наступа у позориштима у провинцији и упоредо школује глас. 5. априла 1895. дебитује као Мефисто у опери „Фауст“ Шарла Гуноа у петербуршком Театру „Мариински“. Све до данас Шаљапиново извођење ове оперске партије сматра се врхунским и непревазиђеним.

Мецена Сава Мамонтов 1896. позива Шаљапина у московску приватну оперу у којој постаје водећи извођач, и за само годину дана интерпретира низ маркантних класичних ликова руске опере. Наступа као Иван Грозни у „Псковљанки“ Николаја Римског-Корсакова (1896), као Доситеј у „Хованшчини“ Модеста Мусоргског (1897), као Борис Годунов у истоименој опери Модеста Мусоргског (1898).
Шаљапин 1899. постаје првак опере московског Бољшог театра и петербуршког „Мариинског“. Ускоро, 1901. године, одлази на своју тријумфалну турнеју по Италији и наступа у миланској „Скали“. Учествује и у „Руским сезонама“, које је у иностранству организовао Сергеј Дјагиљев.

Током Првог светског рата Шаљапин прекида турнеје. Певач од својих средстава отвара две мање војне болнице за рањене војнике и даје велике суме новца у добротворне сврхе. Шаљапин 1915. дебитује на филму, играјући главну улогу у историјској драми „Цар Иван Васиљевич Грозни“. Филм је био снимљен према драми Лава Меја „Псковљанка“.

После Октобарске револуције 1917. Фјодор Шаљапин ради на уметничкој реорганизацији бивших царских позоришта. У то време постаје изборни члан дирекције Бољшог и „Мариинског“ театра, а од 1918. постаје и уметнички директор „Мариинског“. Исте године постаје први уметник коме је додељено звање „народног уметника Републике“.

Међутим, када је 1922. отпутовао на гостовање у иностранство, Шаљапин се више није вратио у Совјетски Савез. У августу 1927. одлуком Савета народних комесара РСФСР одузето му је звање „народног уметника“ и забрањен му је повратак у земљу.

Оперски репертоар Фјодора Шаљапина обухватао је чак 67 улога различитог типа (епске, трагичне, улоге из свакодневног живота, романтичне, сатиричне). Велики део свог репертоара, чак 36 улога, интерпретирао је у операма руских композитора. Поред тога, изводио је око 400 песама и романси. Најпознатија су постала Шаљапинова извођења песама „Дубинушка“, „Блоха“ („Бува“), „Из-за острова на стрежень“ („Са острва на матицу“), „Вдоль по Питерской“ („Низ петербуршку улицу“) и многих других.

Фјодор Шаљапин је био и врстан извођач камерне музике, а окушао се и као режисер: режирао је опере „Хованшчина“ и „Дон Кихот“. Написао је аутобиографију „Странице из мог живота“ (1917) и књигу „Маска и душа“ (1932).
Током 1935. и 1936. певач је на својој последњој турнеји по Далеком Истоку одржао 57 концерата у Манџурији, Кини и Јапану. У пролеће 1937. дијагностикована му је леукоза. Преминуо је у Паризу 12. априла 1938. Сахрањен је на париском гробљу Батињол. Посмртни остаци великог певача пренети су у Москву 1984. и сахрањени на Новодевичјем гробљу.

http://ruskarec.ru/arts/2013/02/14/140_godina_od_rodjenja_najpoznatijeg_ruskog_basa_2 0121.html

причалица

16-02-2013, 19:33

Спектакуларни снимци пада метеора над Чељабинском

http://www.youtube.com/watch?v=NgLE4ky_QVs&feature=player_embedded

Према проценама руских и иностраних научника, небеско тело које је 15. фебруара улетело у Земљину атмосферу изнад Урала имало је масу између 10 и 30 тона и летело је брзином од око 30-40 километара у секунди. Био је то највећи метеор који је продро до површине наше планете у току 21. века.

Према последњим информацијама, медицинску помоћ је примило преко 1000 особа, углавном због посеткотина стаклом са многобројних разбијених прозора. Двоје повређених се налази на одељењу за реанимацију.

у Чељабинску је оштећено око три хиљаде грађевина. Процењује се да је укупна површина стакла раббијеног ударним таласима око 200.000 квадратних метара. Штета се процењује на 1 милијарду рубаља (око 33 милиона долара).

Министарство за ванредне ситуације РФ већ је прегледало територију Уралског и Приволшког федералног округа. Саопштено је да је ниво радијације у границама нормале. Присуство опасних хемијских супстанци није забележено.

У Чељабинској области, познатој по интензивној индустрији и рударству, налазе се многе фабрике, једна нуклеарна електрана и највеће руско предузеће за прераду нуклеарног отпада и производњу радиоизотопа, „Мајак“ (http://ruskarec.ru/articles/2012/07/24/opasna_sakrivena_nauka_15815.html). Власти су саопштиле да ниједно предузеће из нуклеарног сектора није претрпело никаква оштећења.

Председник Русије Владимир Путин наредио је министру за ванредне ситуације Владимиру Пучкову да се неодложно изврши процена штете и да се свим повређенима хитно укаже помоћ.

http://ruskarec.ru/news/2013/02/16/spektakularni_snimci_pada_meteora_nad_celjabinskom _20165.html

dreamer

16-02-2013, 22:43

http://www.dodaj.rs/f/I/j/3FCTG4y6/moskva--kremlj.jpg

Moskva - Kremlj

dreamer

16-02-2013, 22:45

http://www.dodaj.rs/f/2X/11g/3Dzar7pj/novodevicij-manastir-mos.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2L/wt/hT9UB2S/novodevicij-manastir-mos.jpg

Новодевичий монастырь, Москва

причалица

18-02-2013, 21:29

http://www.youtube.com/watch?v=ceeqM5JyWI4

причалица

18-02-2013, 21:30

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/182648_547220165312044_1096216705_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/17087_547219291978798_917061219_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/559672_546834428683951_1725347351_n.jpg

причалица

18-02-2013, 21:33

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/535901_541376749229719_1977845755_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/541598_541376792563048_1284916228_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/563832_541376812563046_1354184570_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/405658_541377059229688_1023626435_n.jpg

Пушкин. Екатерининский парк

причалица

19-02-2013, 16:04

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/45768_547542461946481_1911739886_n.jpg

Спасо-Преображенский Кафедральный собор.Кривой Рог.

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/13184_547264558640938_884433569_n.jpg
Петроград

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/216377_203655969668467_4091045_n.jpg

"Monastery of Sergiev Posad"

причалица

20-02-2013, 20:37

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/190373_547951458572248_1379735644_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/545597_547951465238914_1223478495_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/377579_547951478572246_48611615_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/551404_547951495238911_562430213_n.jpg

причалица

20-02-2013, 20:40

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/734662_525681194132608_1273485259_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/427591_525681290799265_229010118_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/427691_525681287465932_1842222463_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/185661_525681317465929_1887632742_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/545258_525681537465907_347011278_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/58430_547951178572276_412481504_n.jpg

причалица

22-02-2013, 08:56

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/251732_548410935192967_323755203_n.jpg
Петроград

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/188379_548345585199502_872986983_n.jpg
Камчатка

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/65552_548329888534405_1926666133_n.jpg

DaDole

22-02-2013, 09:06

http://www.b92.net/news/pics/2013/01/24/105795347851012c41d037c349769080_orig.jpgnajhladni je selo na svijetu Ojmjakon

DaDole

22-02-2013, 09:09

http://www.tportal.hr/ResourceManager/GetImage.aspx?imgId=77913&fmtId=131

причалица

22-02-2013, 20:55

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/538107_548781008489293_343753286_n.jpg
Краснојарск

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/485011_548780205156040_1630301907_n.jpg
Петроград

причалица

24-02-2013, 16:00

https://www.youtube.com/watch?v=gVpSzBHdBCo&list=UUxiPHZjHWr-jpbKXaD6TufQ

причалица

24-02-2013, 16:05

https://www.youtube.com/watch?v=hC0BruW0w0A&list=UUxiPHZjHWr-jpbKXaD6TufQ&index=17

Выйду ночью в поле с конем
Ночкой темной тихо пойдем
Мы пойдем с конем по полю вдвоем
Мы пойдем с конем по полю вдвоем

Ночью в поле звезд благодать
В поле никого не видать
Только мы с конем по полю идем
Только мы с конем по полю идем

Сяду я верхом на коня
Ты неси по полю меня
По бескрайнему полю моему
По бескрайнему полю моему

Дай-ка я разок посмотрю,
Где рождает поле зарю
Ай брусничный цвет, алый да рассвет
Али есть то место, али его нет

Полюшко мое -родники
Дальних деревень огоньки
Золотая рожь да кудрявый лён
Я влюблен в тебя ,Россия, влюблен

Будет добрым год-хлебород
Было всяко, всяко пройдет
Пой, златая рожь, пой, кудрявый лен,
Пой о том, как я в Россию влюблен

Мы идем с конем по полю вдвоем...

причалица

25-02-2013, 15:26

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/374569_549962188371175_1688938320_n.jpg

Altay

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/734412_549952658372128_1530402582_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/581932_549952445038816_180820852_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/69637_549685728398821_961566305_n.jpg

причалица

25-02-2013, 15:29

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/542571_549545058412888_1884840724_n.jpg

Surgut

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/644202_549542865079774_277828706_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/419265_549542711746456_1980792805_n.jpg

причалица

26-02-2013, 15:32

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/581789_550124915021569_166409914_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/59767_550124695021591_142478289_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/544088_550123848355009_1290290611_n.jpg

причалица

01-03-2013, 17:41

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/549318_551800694853991_936680692_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/644615_551741271526600_1521466916_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/295563_551730898194304_1769465888_n.jpg

причалица

05-03-2013, 15:31

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/426410_554036601297067_949391972_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/535371_551474391553288_1490742440_n.jpg

причалица

10-03-2013, 18:39

На данашњи дан преминуо Михаил Булгаков

Михаил Афанасјевич Булгаков је рођен 15. маја (3. маја по старом календару) 1891. у Кијеву (Руска Империја) у породици доцента Кијевске духовне академије Афанасија Булгакова.

Маја 1909. Михаил Булгаков је завршио Прву кијевску мушку (Александровску) гимназију. Августа исте године уписао се на Медицински факултет Кијевског универзитета. Радио је као лекар, а окушао се и у неколико других професија пре него што се потпуно посветио писању. Написао је велики број романа, приповедака и драма, које се убрајају међу класична дела руске књижевности. Међу њима су роман „Бела гарда” (1922-24), приповетке „Кобна јаја” (1924) и „Псеће срце” (1925), роман „Мајстор и Маргарита” (1929-40), драме „Дани Турбиних” (1925) и „Лицемерни богомољци” (1929).

Михаил Булгаков је сахрањен на Новодевичјем гробљу у Москви. По жељи његове супруге на његов гроб је постављен камен назван „голгота”, који се раније налазио на гробу Николаја Гогоља.

http://ruskarec.ru/news/2013/03/10/na_danasnji_dan_preminuo_mihail_bulgakov_20649.htm l

причалица

18-03-2013, 19:51

Масленица, седмица Јарилових палачинки

Масленица, седмица на крају зиме пуна весеља, породичних обичаја сваке врсте и укусних палачинки које симболизују сунце, преплетена са хришћанским календаром, остаје омиљени празник и у савременој Русији.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-03/big/Maslenitsa-468.jpg
„Шта је живот без масленице“: Масленица је током многих векова сачувала карактер свеопштег весеља и та традиција се продужава и у савременој Русији. Извор: Lori / Legion Media.

Реч „Масленица“ у руском језику означава древни словенски празник који води порекло из паганске културе, а сачувао се и после примања хришћанства. Црква је уврстила „Масленицу“ међу своје празнике, назвавши је Сиропусном седмицом (која претходи Великом посту). Ове године Масленица почиње 11. марта.

Назив „масленица“, према једној верзији, потиче отуд што се по православном обичају у току ове седмице не једе месо, а још увек се употребљавају млечни производи.

Масленица је највеселији период народног весеља, када се припрема највише хране. Народ га је увек волео и увек му је „тепао“ на разне начине: „шећерна уста“, „крчмарица“, „часна масленица“, „весела“, „пресита“.

Неодвојиви део празника су вожње саоницама са коњском запрегом на коју је за ову прилику стављана најбоља опрема. Момци који су се спремали за женидбу куповали су саонице специјално за ову прилику. У вожњи су обавезно учествовали сви млади парови. Поред вожње у великим саоницама празник се масовно обележавао и санкањем. Било је и других обичаја, као што су прескакање ватре и освајање снежног града.

У 18. и 19. веку главни догађај празновања била је сеоска покладна комедија, чији су учесници били прерушени у „Масленицу“, „Војводу“ и др. Сценарио комедије био је у духу празника: учесници су се гостили уочи предстојећег поста, опраштали су једни другима увреде и обећавали да ће се вратити догодине. Често су у сценарио додавани и неки реални догађаји из дотичног краја.

Масленица је током многих векова сачувала карактер свеопштег народног весеља. Сви обичаји везани за овај празник имају за циљ да одагнају зиму и пробуде природу из сна. Масленица је дочекивана покладним обредним песмама на снежним узвишењима. Симбол светковине била је лутка од сламе, обучена у женске хаљине, са којом је народ збијао шале и веселио се. Лутка је на крају спаљивана са све палачинком коју је држала у руци.

Палачинке су главна посластица и симбол Масленице. Пеку се сваког дана, почев од понедељка, а у посебно великим количинама се пеку од четвртка до недеље. Традиција печења палачинки у Русији је постојала још у паганско време. Тада је бог сунца Јарило позиван да протера зиму, а округла палачинка веома личи на летње сунце.

Традиција је била да свака домаћица има свој сопствени рецепт за припремање палачинки, и тај рецепт је преношен са колена на колено по женској линији. Палачинке су се пекле углавном од пшеничног, хељдиног, овсеног и кукурузног брашна у које је додавана каша од проса или гриз, а такође кромпир, бундева, јабуке и слатка павлака.

У Русији је постојао обичај да се прва палачинка увек пече за покој душе, и она је давана сиромасима ради помена свих умрлих, или је остављана на прозору. Палачинке су пуњене киселом павлаком, јајима, кавијаром и другим укусним додацима, а дегустиране су од јутра до вечери, заједно са другим јелима.

Дан по дан
Читава седмица у народу се звала „часна“, „широка“, „весела“ „бољарка-масленица“, „госпођа масленица“. Још увек сваки дан у овој недељи има свој назив из кога се види шта тога дана треба радити. У недељу уочи Масленице било је уобичајено да се посећују рођаци, пријатељи и суседи, а такође да се позивају гости. У току Масленице се не једе месо, и зато се последња недеља пред почетак Масленице звала „месна“. Тога дана је таст позивао зета да „докрајче месо“.

Понедељак је био „сретање“ празника. Тога дана су се правиле стазе за санкање. Деца су од јутра правила лутку од сламе, облачила је и возала по улицама. Правиле су се љуљашке и приређивале трпезе са слаткишима.

Уторак је био „разигравање“. Тога дана су почињале веселе игре. Од јутра су се девојке и младићи санкали и јели палачинке. Момци су тражили младе, а девојке младожење (с тим што су се свадбе организовале тек после Ускрса).

Среда је „изјелица“. У свим гозбама су палачинке, наравно, биле на првом месту. Зетови су на палачинке одлазили код ташти.

Четвртак је „разбибрига“. Тога дана је требало помоћи сунцу да протера зиму и зато се организовала вожња саоницама са коњском запрегом „по сунашцету“, тј. обилазило се око села у смеру казаљке на сату. Четвртком је за мушкарце било најважније да одбране или заузму снежни град.
Петак су „таштине вечери“, када ташта иде „код зета на палачинке“.

Субота је „заовино посело“. Тога дана се ишло у госте код свих рођака и сви су правили палачинке.

Недеља је завршни, „опроштајни дан“, када се од ближњих тражи опроштај због свих увреда, а после тога почиње весеље са песмом и игром, чиме се испраћа Масленица. Тога дана се у огромној ватри спаљивала лутка од сламе, која је била оличење одлазеће зиме. Она се постављала усред ватре, а окупљени народ се од ње опраштао шалама, песмом и игром, грдећи зиму због мразева и оскудне хране, и хвалећи је због веселих зимских забава. На крају је лутка спаљивана уз веселе узвике и песме. Када „зима изгори“, почиње финална забава у којој омладина прескаче ватру. Тим надигравањем се завршавао празник Масленице.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-03/big/masl_468.jpg

Коначни опроштај од Масленице био је први дан Великог поста, тј. Чисти понедељак, који се сматрао даном очишћења од греха и мрсне хране. На Чисти понедељак је био обичај да се сви купају, а жене су прале посуђе и „париле“ посуде за млеко, чистећи их од масти и остатака мрсне хране.

За дане Масленице везане су многе шале, доскочице, песме, пословице и изреке: „У снегу до појаса, у палачинкама до грла“, „Шта је живот без масленице“, „На Масленицу и прсте полижеш, и новчиће нанижеш“, „Последњу би пару дао, само да Масленицу прослави“, „Није сваки дан Масленица, доћи ће и Велики пост“, „Боји се Масленица горке роткве и куване репе“ (тј. поста).

10. март 2013. РИА „Новости“

jankovic

20-03-2013, 09:44

Evo maslenica je bila bas prosle nedelje. Ja zivim u Kijevu i ovo mi je prva zima ovde pa su toliko reklamirali taj dogadjaj da sam resio da odem. I necu otici nikad vise. Proveo sam tamo sa prijateljem 3 sata i sve vreme se krstio. Hiljade i hiljade ljudi je dolazilo i ja sam se sve vreme krstio od cuda. Ceo taj dogadja sastoji se u sledecem: Platis ulaz 10 evra (to je bilo na nekom velikom ogradjenom parku), a onda kad udjes tamo sem destina improvizovanih trafika u kojim se prodaju najobicnioje palacinke nema ama bas niceg. Redovi za palacinke su ogromni, mi smo cekali ceo sat, kupili po dve palacinke, pojeli u hodu jer drugacije i ne moze i vrteli smo se tamo jos sat dva i posli kuci. Bile su i dve bine na kojima je isla neka muzika, ispred svake bine mozda stotinak ljudi i to je to.

причалица

24-03-2013, 21:16

причалица

17-05-2013, 12:47

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/936345_585154928185234_353678642_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/401958_585315408169186_786869646_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/428384_584896844877709_733464069_n.jpg

причалица

17-05-2013, 12:48

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/309899_584897128211014_1868366602_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/970730_585315104835883_760521353_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/946128_581819681852092_1638523663_n.jpg

причалица

17-05-2013, 19:20

12 ликова из руских бајки

Ликови руских бајки живе у чаробном и далеком царству преко седам мора, иза седам гора и пролазе кроз врло узбудљиве авантуре: поједини савладавају разне препреке како би испунили цареву вољу или заслужили руку неке лепотице, док су други приморани да бране свој крај или своје ближње од злих волшебних бића. „Руска реч“ вам представља најпопуларније и најживописније ликове из чудесног света руских бајки.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Bilibin._Baba_Yaga_240.jpg

Баба Јага је један од најпопуларнијих ликова из руских бајки. Најпознатија је она која живи у колиби на кокошјим ногама и стражари на улазу у густу и непроходну шуму куда не пушта свакога. Баба Јага често проверава храброст и способности главног јунака, коме, уколико успешно савлада све њене изазове, она даље помаже на његовом путу дајући му притом нешто што му даље може користити.

Међутим, оној другој врсти Баба Јаге уопште не треба веровати пошто воли да једе децу. У сусрету са њом главне хероје опет спасава њихова памет и сналажљивост, као и чињеница да ова зла баба због своје старости или лењости пребацује „кухињске“ послове на неког другог ко због глупости или због своје доброте омогућава ономе ко треба да постане њена „вечера“ – да побегне. Баба Јага иначе зна да буде врло борбена и упорна: она се упушта у дугу потеру за главним јунаком тако што лети у авану и весла метлом (као на чувеној Билибиновој слици). Неке од бајки у којима се овај лик појављује су: „Баба Јага“ („Баба-Яга“), „Василиса Прекрасна“ („Василиса Прекрасная“), „Баба Јага и слабић“ („Баба-Яга и заморышек“), „Гуске-Лабудови“ („Гуси-Лебеди“).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Kikimora_240.jpg

Кикимора је представница злих духова. У зависности од тога за кога је удата разликују се две врсте: мочварна кикимора (жена шумског духа) и „домаћа“ кикимора (жена кућног духа). Мочварна кикимора се у причама појављује као ружна старица у одори од алги. Њен задатак је да наводи путнике у мочвару и да плаши све који тамо залутају, али и да краде малу децу. „Домаћа“ кикимора тихо живи у кући и приказује се људима много ређе него њен муж. Према древним веровањима, кикимора би настајала од утопљеница или умрле некрштене деце. Позната је истоимена бајка „Кикимора“ од Алексеја Толстоја.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Ivan_the_Fool_240.PNG

Иван Блесан (рус. „Иван-дурак“) је обично сељачки син, најмлађи у породици. Он се не руководи разумом у својим поступцима, већ готово увек реагује брзоплето и насумично. Нико из његове околине га не схвата озбиљно, него се према њему сви опходе у најбољем случају снисходљиво, а понекад га и бију. Иван не воли да ради и испоставља се да није у стању да испуни чак ни најлакше послушање, а породици и послодавцу само прави штету, па ипак, често има среће и уз неочекивану помоћ чудом успева много тога што остали не могу. И уз сву своју залудност Иван Блесан има важну улогу: својим неспретним поступцима он увесељава и забавља остале ликове у бајци, а уједно и читаоце, показујући да и онај последњи може постати први. Бајке: „Иванушка Блесавко“ („Иванушка-дурачок“), „Коњић Грбоњић“ („Конек-Горбунок“), „Сивац Бурка" („Сивка-Бурка“).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/lyagushka_240.jpg

Принцеза Жаба је идеална жена: паметна и лепа, разборита и сналажљива, штедљива и верна. Поред тога, бави се још и враџбинама и има на располагању читаву војску дадиља, тако да за њу не постоје немогуће ствари и препреке. Осим једне: по наредби њеног моћног оца приморана је да три године проведе у облику жабе, како се и приказује свом драгом – Ивану Царевићу. Кроз истоимену бајку се провлачи читав низ класичних бајковитих елемената заплета: постоји и ритуал – царевић налази жабу помоћу одапете стреле, као и мотив кршења забране – Иван спаљује жабљу кожу и тако губи своју вољену, због чега му предстоје велика искушења, и пролазећи кроз њих он успева да поново поврати своју драгу. Бајка: „Принцеза Жаба“ („Царевна-лягушка“).

причалица

17-05-2013, 19:25

наставак:

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Solovej_240.jpg

Славуј Разбојник је легендарни лик из руске народне епске песме „Иља Муромец и Славуј Разбојник“ („Илья Муромец и Соловей-разбойник“). Он живи у гнезду исплетеном на девет или на дванаест храстова. Он је глава породице: његове три одрасле кћери и зетови живе заједно са њим. Лови на путу који води од Чернигова у Кијев: без обзира да ли путник тим путем пролази на коњу или пешке – Славуј Разбојник све редом заглушује својим разбојничким звиждуком до смрти. Све до појаве Иље Муромца, који га на крају побеђује и одводи кнезу у Кијев. Славуј Разбојник је приказиван на различите начине: и као човек и као полуптица, али у сваком случају он је извор страха и оличење опасности које могу да задесе сваког путника на његовом путовању.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Viktor_Vasnetsov_Kashchey_468_288.jpg

Кошчеј Бесмртни (у српској литератури се може срести и облик „Кашћеј“), цар таме, обично је приказан као страшно мршав и шкрт старац, понекад и на коњу. Он је условно бесмртан, јер да би се усмртио, неопходно је сломити чаробну иглу. Игла је пак скривена у јајету, а јаје у патки, а патка у зецу, а зец у ковчегу на храсту. У појединим бајкама за смрт Кошчеја је заслужан коњ. Његова животна прича је прилично тужна – једна од легенди о њему – „О Кошчеју Јунаку" – каже да је Кошчеј некада био јунак, али су га другови издали па га је непријатељ заробио. Од тада је много година прошло, ланци су зарђали, а он се ослободио и кренуо да се свети. Кошчеј често држи заробљене жене главних јунака. То се управо дешава у бајкама „Кошчеј Бесмртни“ („Кощей Бессмертный“), „Марија Моревна“ („Марья Моревна“), „Принцеза Жаба“ („Царевна-лягушка“).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Firebird_240.jpg

Жар-птица је руска верзија Феникса, али је пре свега изазов за јуначине који траже славу и богатство. То је велика птица изузетне лепоте са огњеним перјем: „на њој су пера златна, а очи као од јасписа“. Међутим, и поред племенитог изгледа, често је ухвате да једе забрањене јабуке из царског врта или пшеницу расуту по пољу. Главни јунак у бајкама понекад добије задатак да пронађе перо Жар-птице које он затим наивно односи Цару на дар, не слутећи да ће му то донети још већу главобољу и проблеме. Када добије перо које сија као безброј свећа, Цар обично жели целу птицу и шаље јунака у нове авантуре. Бајке: „Бајка о Ивану Царевићу, Жар-птици и сивом вуку“ („Сказка об Иване-царевиче, жар-птице и сером волке“), „Жар-птица и Принцеза Василиса“ („Жар-птица и Василиса-царевна“).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Vodyanoy_468.jpg

Цар Водењак (Водяной) се у неким бајкама назива још и Морски Цар. Дух воде се у словенској митологији најчешће описује као ружни старац, прекривен жабокречином, понекад има рибљи реп, али и способност да на кратко промени облик. Он обитава у свим воденим површинама и бунарима, а посебно се често среће у вировима покрај воденица. У митологији се сматра опасним, док у бајкама није увек зао, иако гледа да спречи главног јунака да ожени своју вољену, поготово ако је то његова кћер. Бајке: „Иван Царевић и Марта Принцеза“ („Иван-царевич и Марфа-царевна“), „Ко ће кога" („Кто кого“).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/schuka_240.jpg

Штука је једно од бића коме стари Словени приписују ужасавајуће особине: сматрало се да ова монструозна риба може да прогута човека и да на њој по свом царству јаше Цар Водењак. У руској народној бајци штука постаје мања и безопасна. Сусрет са њом више не представља опасност, већ велику срећу јер она испуњава жеље. Само најпре мора да се ухвати као што је то учинио Емеља Блесан у истоименој бајци, а затим да се пусти назад у воду. А број жеља није ограничен: Емеља је на пример пожелео чак осам. Бајка: „Емеља Блесан“ („Емеля-дурак“).

причалица

17-05-2013, 19:27

наставак:

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Vasilisa_240.jpg

Василиса Прекрасна је доста популарно име лепотице у руским бајкама, које понекад може да збуни и да асоцира на своју имењакињу Василису Премудру. Али ова последња је чаробница и кћи Морског Цара – док је Василиса Прекрасна девојка из трговачке средине која је рано остала без мајке па мора да се уклопи са опаком маћехом. Будући љупка и добродушна, она се суочава са многим тешкоћама, доспева и код Баба Јаге, али се све добро завршава пошто јој помаже Лутка коју јој је оставила мајка. Судбина Василисе Прекрасне одражава народно веровање да родитељи пуни љубави чак и после смрти штите своју децу и помажу им. Бајка: „Василиса Прекрасна“ („Василиса Прекрасная“)

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/Ivan_Bilibin_zmej_240.jpg

Змaј Горинич је чудовиште са много глава у облику аждаје – како му и само име каже. У исто време обједињава више природних стихија: он излази из воде, бљује ватру, понекад лети на огњеним крилима и најчешће живи у планинама. Овај опаки змaј отима девојке, запоседа градове, чува границе, али за разлику од Баба Јаге – не погађа се, већ делује увек одлучно – гледа да поједе за ручак сваког ко му квари планове или га узнемирава док се одмара. Змаја по правилу може да победи само један једини јунак на свету који пре или касније долази и изазива Горинича на двобој. Руске бајке и народне епске песме у којима се појављује Змaј Горинич су: „Фролка Сидењ“ („Фролка-Сидень “), „О Добрињи Никитичу и Змaју Гориничу“ („Про Добрыню Никитича и Змея-Горыныча “).

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/car_468_440.jpg

Цар је најважнији споредни лик у руском фолклору. Често долази до сусрета главног јунака са њим још на почетку бајке. Цару је обично потребна прелепа и премудра невеста, Жар-птица или златогриви коњ, што уједно постаје задатак за главног јунака – то може да буде и његов син, или храбри јунак који га служи, или некакав дошљак који га за нешто моли – а којег он шаље у далеке земље у потрагу за нечим изузетно важним и неопходним. Дешава се и да јунак стиже код цара тек у средини приче када његов захтев узрокује неочекивани развој догађаја и истовремено отежава остварење јунаковог циља. Бајке: „Жар-птица и Принцеза Василиса“ („Жар-птица и Василиса-царевна“), „Принцеза Жаба“ („Царевна-лягушка“).

http://ruskarec.ru/arts/2013/05/17/12_likova_iz_ruskih_bajki_22083.html

причалица

19-05-2013, 08:53

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/935705_586804344686959_676016305_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/936804_586145501419510_676711090_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/943334_586844858016241_1895244746_n.jpg

причалица

19-05-2013, 08:55

Петергоф Основанный в самом начале XVIII столетия императором Петром I неподалеку от новой северной столицы - Санкт-Петербурга, Петергоф должен был стать самой роскошной летней царской резиденцией.

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/378392_551795981521129_1080852277_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/563385_551795988187795_646815540_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/74773_551795978187796_1869580933_n.jpg

причалица

19-05-2013, 08:55

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/426573_551796041521123_669813037_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/553198_551796038187790_502186508_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/555444_551796084854452_1675201442_n.jpg

причалица

20-05-2013, 15:46

Ледено цвеће Арктика

На површини Северног леденог океана близу северног приморја Русије расте „цвеће“ у коме кипти микроскопски живот. У питању је врло необичан и недовољно истражен феномен. „Цветна поља“ која расту на океану окованом у лед као да су призор са друге планете у неком научнофантастичном филму. Штавише, у њима се можда крије и тајна појаве живота на Земљи.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/frost_flowers_468.jpg
Немогуће је речима исказати буру осећања која вас обузме усред ледених брегова када се пред вама открива читаво поље прозирно-белог цвећа од леда. Фотографија: © Matthias Wietz.

Океан скривен испод дебелог слоја леда, бескрајна снежна пустиња, ветар, мраз... Тако ми обично замишљамо Арктик. У сваком случају, када је реч о овом делу планете, не очекујемо да се ту може видети нешто што личи на поље пуно прозирног белог цвећа. А на Арктику заиста постоји цвеће од леда. То је необично лепа, ретка и недовољно изучена појава, још једно непоновљиво, чаробно и филигранско уметничко дело природе.

Ово „цвеће“ расте на танком леду који се тек ухватио. Вода из чврстог агрегатног стања може да прелази у гасовито без претходног преласка у течно, и захваљујући томе се на површини леда Северног леденог океана формира слој засићен влагом. У условима када је разлика у температури воде и ваздуха око 20°С, тај слој се нагло хлади и кондензује. Када се први лед тек ухвати, његова температура је око 0°С, а температура ваздуха око -20°С, и у том тренутку за само неколико секунди израста „арктичко цвеће“, тј. ледени кристали високи неколико центиметара. После извесног времена на кристалима леда се хвата скрама соног аеросола, тако да је концентрација соли у леденим цветовима око четири пута већа него у морској води.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/frost_flowers_2_468.jpg
Арктичко цвеће од леда је непоновљиво, чаробно и филигранско уметничко дело природе. Фотографија: © Matthias Wietz.

На први поглед се чини да су ледени цветови апсолутно беживотни кристали, али тај утисак вара. Они су заправо својеврсни привремени минијатурни екосистеми. Из засада непознатих разлога број живих микроорганизама који обитавају у суровим условима Арктика неколико пута је већи у леденом цвећу него испод дебелог слоја леда. Сваки ледени цвет садржи око милион бактерија. С обзиром на ту околност поједини научници заступају теорију по којој је живот на нашој планети настао у сличним природним творевинама.

Арктичка природа је непоновљива у свом аскетизму. Брежуљци покривени ледом и снегом неприметно се спајају са облачним небом. Често се и не примећује граница између неба и земље. Као потези невидљивог уметника, мутни обриси бледог сунца продиру кроз снежне облаке, а тамне мрље воде кроз слој леда. То су једини обојени делови на непрегледном белом платну, на том нетакнутом окрајку планете Земље. И немогуће је речима исказати ону буру осећања која вас обузме усред ледених брегова, када се пред вама открива читаво поље леденог цвећа.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-05/big/frost_flowers_3_468.jpg
Цветови од леда су заправо својеврсни привремени минијатурни екосистеми. Сваки ледени цвет садржи око милион бактерија. Фотографија: © Matthias Wietz.

Нажалост, ледено цвеће Арктика је крхко и кратког је века. Цветови нестају чим се дебљина младог леда повећа, а његова температура приближи температури ваздуха. Поред тога, висина цветова и подручје у коме ничу зависи од слоја презасићеног влагом, а тај слој је врло нестабилан. На њега утиче мноштво фактора, а један од њих је ветар.

Научници упозоравају на то да ледено цвеће, и поред све своје лепоте, може опасно утицати на атмосферу. Сунчева светлост покреће у њима реакције услед којих цвеће ослобађа велику количину једињења брома и формалдехида, а они нарушавају озонски омотач око наше планете. Истина, наука засада не може прецизно да каже у којој мери ова појава реално утиче на природне процесе, али на Арктику је све више младог леда, а ледено цвеће расте управо на њему, и та околност би требало да буде стимуланс за свестраније проучавање овог природног феномена.

http://ruskarec.ru/science/2013/05/20/ledeno_cvece_arktika_22131.html

причалица

27-05-2013, 06:57

https://www.youtube.com/watch?v=GAI60hi3j-g

причалица

05-06-2013, 18:24

Пушкин и Србија

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/uploads/2013/06/p5.jpg

У време Пушкинова боравка у Кишињеву и Одеси, у овим градовима налазили су се многи Срби. Док су у Кишињеву, после пропасти Првог српског устанка, живели у избеглиштву са породицама многи устаници, дотле су у Одеси, у српској трговачкој колонији живели и стварали бројни Срби, заслужни за културу своје дијаспоре и нове домовине, као и народа из којег су потекли.

Код Пушкина, који је у Кишињеву живео у кући грчког трговца Липрандија, долазили су многи виђени Срби. Са Пушкином су се сусретали Атанасије Стојковић, ректор и професор Универзитета у Харкову, војвода Јаков Ненадовић, попечитељ унутрашњих дела у Карађорђевој Србији, са сином Јевремом, хусарским царским официром, као и Стефан Живковић, књижевник који је Пушкина упознао са делима Вука Караџића.

У Кишињеву је у то време боравио и књижевник Лазар Арсенијевић Баталака који је учио децу богатијих српских избеглица. Овде се Пушкин упознао са Карађорђевим сином Алексом Петровићем, руским царским официром и његовим сестрама и мајком. Најмлађој Карађорђевој кћери, Стаменки, спевао је једну од својих „српских“ песама. У своје песништво унео је легендарни и митски лик вође српске револуције, вожда Карађорђа.

У време боравка у Бесарабији, Пушкин је ишао и у Измаил, где је био у дому Србина Николе Славића. Овде је упознао Ирину, рођаку Славићеву, која му је певала српске народне песме, преводећи их на руски.

У бројним сусретима са Србима, Пушкин се упознао са њиховом историјом, народним стваралаштвом и актерима устанка. Године 1823. Пушкин је био премјештен у Одесу. У Одеси у то вријеме живи Србин Јован Ризнић, директор одеске опере, једна од најугледнијих одеских личности, иначе ученик Доситеја Обрадовића.

http://www.ruskidom.rs/sr/puskin-i-srbija/

причалица

10-06-2013, 18:20

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/5831_599176030116457_421848651_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/9778_593240137376713_660045846_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/983757_593239460710114_807751058_n.jpg

причалица

10-06-2013, 18:21

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/8688_599176246783102_704319964_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/264934_221760721191325_6075926_n.jpg

причалица

11-06-2013, 18:35

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1000447_599805823386811_1415443742_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/8618_599373413430052_525992977_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/1005717_599370580097002_1176489517_n.jpg

причалица

11-06-2013, 18:36

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/295524_599363293431064_2034999208_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/999258_599362796764447_2030303629_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/999906_599362166764510_1961945625_n.jpg

причалица

25-06-2013, 21:30

Исконску руску кухињу формирале су веома дуге зиме и изобиље дрвета за огрев: могло би се рећи да она сва произилази из традиционалних „пећки“. Друга важна идеја је кисељење. Испреплетане, ове две идеје су породиле шчи, каше, пецива и палачинке.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-06/big/pancakes_lori_legion_media_468.jpg
Идеје за руска јела обликовали су хладна клима и специфичан начин живота. Извор: Lory/ LegionMedia.

Руско кулинарство први пут је споменуто у писаним изворима код арапског историчара, астрoнома и географа из 10. века, Ибн-Русте. Он је сматрао да се источни Словени хране искључиво кобиљим млеком. Степен знања често није бивао бољи ни 1000 касније: у јеку Хладног рата у једном познатом европском кулинарском часопису наилазимо на податак да се руска чорба окрошка припрема од мешавине пива и вина, а да се руски боршч обавезно служи тек када ускисне.

Након пада „гвоздене завесе“ свет је открио још једну страну псеудоруске кухиње: велике количине црног кавијара, који је постао обавезан део сваког ручка у „руском стилу“. Кувари из Русије који су радили у Европи или Америци нису се трудили да тамо представе праву руску кухињу, већ ону коју су од њих очекивали странци, а ови су далеку снежну земљу познавали само из филма „Доктор Живаго“ са Омаром Шарифом.

Дакле, све то није руска кухиња. А шта она уистину јесте?

„Пећка“

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-06/big/MikhailFomichev_RIAN_00177251_horno_468.jpg
Традиционална руска „пећка“. Извор: РИА „Новости“.

Хладна руска клима разлог је што у Русији земља већи део године не може да се обрађује. Зато је, с друге стране, у Русији увек било много шума. Листопадне шуме у умереном климатском појасу и четинарска тајга у северном пружале су довољну количину дрва за ложење и омогућавале свакодневно коришћење посебне националне врсте ложишта - руске „пећке“ (рус. печка).

„Пећка“, говорећи савременим језиком технике, има веома низак коефицијент корисног дејства – не више од 30%. Шупљина унутар ње довољно је велика да одрастао човек може у њу да уђе, а по потреби чак и да се окупа.

Како би се у тако великом грејном телу температура подигла толико да на њој може да се испече хлеб потребно је барем десетак цепаница, што чини скоро једно мање дрво. Међутим, када се добра „пећка“ једном загреје, на њој се може у исто време припремити неколико јела која захтевају дуго кување, испећи хлеб и пецива за велику породицу. Управо је овај дуг процес хлађења, код којег се чак и након 8-12 сати после ложења у пећи чува топлота, омогућио Русима да развију своју националну кухињу.

Шчи и каше

То су, пре свега, јела која захтевају вишечасовно кување на температури од 20 до 80 степени Целзијуса. Међу њима током векова најпопуларније и најомиљеније су биле, а у многим руским породицама и до дан данас остале, бројне врсте шчија и каша. Традиционални ручак у сеоској породици некада је чинио земљани лонац шчија и земљани лонац раскуване, растересите каше од хељде, проса, ражи или пшенице.

Кисељење

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-06/big/zasol_468.jpg
Извор: stepzh.

Традиционално кисељење поврћа и печурака уз коришћење природног млечног киселинског врења важан је део руске кухиње. А расол од киселих краставаца и купуса некада је у руској националној кухињи играо исту улогу као соја сос у земљама Југоисточне Азије.

Од укисељених намирница се, осим шчија, припремају и такозвана расолна јела, као што су сољанка, расолник и каља (чорбе у које се, између осталог, додају кисели краставци и расол). Један средњовековни путник, немачки научник Адам Олеариј, путујући кроз Московију (стари назив руске државе коришћен у западним земљама од 15. до почетка 18. века) наишао је на јело које је описао као печену овчетину у расолу од киселих краставаца.

причалица

25-06-2013, 21:32

Риба и црни кавијар

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-06/big/TASS_483174_caviar_468.jpg
Извор: ИТАР-ТАСС.

Као једна од најважнијих намирница у Русији, не може се заобићи речна риба најразличитијих врста, које је у Русији увек било у изобиљу. У „Домостроју“, књижевном споменику 16-17. века, говори се о преко десет начина на које се може усолити и чувати риба, укључујући сушење на ваздуху, чување у бурадима, пресовање у слојевима итд.

Наравно, не смемо заборавити ни чувени руски црни кавијар, онај кавијар, кога у Русији, на жалост, данас скоро да и нема. А пре само четристо година у неким руским губернијама су сељаци када су биле гладне године сушену икру јесетре мешали са брашном, јер то је била најјефтинија замена.

Са надевом од рибе припремају се и посебна пецива, позната само у Русији, као што су кулебјака, рибник и растегај.

Пецива и палачинке

Пецива и други производи од теста су оно по чему се руска кухиња препознаје у свету. Постоји небројено врста надева, типова теста и самих пецива. Она могу бити са „отвореним“ и „затвореним“ надевом, савијена и округла, од бесквасног и киселог теста, слатка и са расолом.

Празник Масленица, карневалска прослава која пада уочи Великог поста и која је карактеристична за Русију, не може се ни замислити без посебних руских палачинки. А после Божића наступају празнични дани, Свјатки,, који се у неким крајевима називају „овсјанице“, зато што се тада пеку палачинке од овсеног брашна.

Постоје и празнична пецива која се припремају само једном годишње, за посебне прилике, као што су ускршњи кулич и пасочке од сира, пролећни жаворонки (пециво у облику птице шеве), ражане лествице које се пеку на Дан светог Јована Лествичника и архангелски божићни козули (кекс у различитим облицима).

Обавезно треба споменути и толико омиљене руске хладне чорбе окрошку и ботвињу које се праве од кваса.

причалица

25-06-2013, 21:35

Где можете пробати праву руску кухињу

Русија је вишенационална земља. Кухиња руског народа већ вековима се прожима са националним кухињама других народа. Нека јела, која се данас сматрају чисто руским, дошла су у руску кухињу од суседних народа, као што су угро-фински пељмени и туркијска лапша (врста резанаца). Са друге стране, кулинарство националности које насељавају Русију је исто тако обогаћено изворно руским јелима.
РЕЦЕПТИ (http://ruskarec.ru/recepti)
На жалост, у данашњој Русији на јеловницима ресторана тешко је пронаћи праву руску кухињу. Највероватније ћете наићи на имитацију неког руског јела, која може бити укусна, али обично је далеко од аутентичног начина припреме.

Постоје изузеци, али су прилично ретки. На пример, у историјском центру Санкт Петербурга квалитетну руску кухињу можете пробати у ресторану „Руска рјумочка бр.1“.

Ипак, ситуација се у последње време полако мења. У неким ресторанима, најчешће у унутрашњости, користе се старе руске „пећке“, а млади кувари се више не труде да посетиоце фасцинирају „богатством“ јела, већ покушавају да сачувају аутентични начин припреме. Пољопривредници су почели да узгајају крупник (стара сорта пшенице) и репу, скоро заборављене културе, а неки московски ресторани, као што је кафе „Лавка лавка“, популарни су управо због мајсторски припремљених јела од ових исконско руских намирница.

http://ruskarec.ru/arts/2013/06/25/snezna_metafizika_ruske_kuhinje_22801.html

причалица

08-07-2013, 17:04

8. јула се у целој Русији прославља Дан св. Петра и Февроније - Дан породице, љубави и верности. Ова историјска традиција сеже у хришћанску прошлост, а у савременој Русији је доживела препород у виду новог општенародног празника који је објединио све верске конфесије. За разлику од западног празника заљубљених, дана светог Валентина, руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Petr_Fevronia_Eysk_468.jpg
Споменик Петру и Февронији у Јејску, Краснодарски крај. Фотографија из слободних извора.

Дан породице, љубави и верности, који ће ове године већ пети пут бити обележен у Русији, везан је за брачни пар из Мурома.

Љубав између Петра и Февроније детаљно је описана у „Повести о Петру и Февронији“ – ремек-делу староруске књижевности 16. века. Супружници су управљали Муромском кнежевином у 13. веку, живели су дуго, умрли истог дана и сахрањени у истом гробу. Руска православна црква их је канонизовала 1547. године. Од тада су свети Петар и Февронија за православне хришћане постали симбол супружанске љубави и верности. Горњи дом руског парламента је 2008. године празнику доделио статус Сверуског државног празника и дефинисао његов симбол: белу раду. Идеју празника подржале су све верске конфесије у земљи.

Тада су многи градови Русије, у оквиру Свенародног програма „У кругу породице“, почели да подижу споменике Петру и Февронији. Први споменик се појавио исте 2008. године у граду Мурому, постојбини православних светитеља. И њихове мошти су тамо, у Тројицком манастиру. Већ наредне 2009. године споменици су подигнути у Архангелску, Уљановску, Јарослављу, Сочију и Абакану, а касније и у Нефтејуганску, Јошкар Оли, Самари, Владивостоку, Благовештенску, Иркутску и другим градовима. Ове године ће споменици бити откривени у Јекатеринбургу, Калуги, Тамбову и Новосибирску.

2012. године ће већ пети пут бити уручена медаља „За љубав и верност“. Медаља се додељује брачним паровима који живе у браку 25 и више година. У организациони одбор стигло је око 6 хиљада пријава из целе Русије.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Petr_i_Fevronija_Joskar_Ola_468(1).jpg
Споменик Петру и Февронији у Јошкар Оли, Република Мариј Ел. Фотографија из слободних извора.

Празновање дана Петра и Февроније често се упоређује са даном светог Валентина, иако се догађаји везани за ове празнике, као и њихов смисао, веома разликују. Дан светог Валентина је дан заљубљених, испуњен романтиком и малим изјавама љубави. Руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави. Дан светог Петра и Февроније везан је за појмове као што су породица, брачна верност и љубав која одолева свим животним искушењима.

Данас млади у Русији сами бирају шта ће да празнују. Ако неко хоће да проводи време у кругу пријатеља и размењује комадиће папира исечене у облику срца пробијеног стрелом, он бира Дан светог Валентина. А коме су важнији национална традиција и историјски садржај празника, њему ће више одговарати Сверуски дан породице, љубави и верности, везан за древну руску причу о брачном пару Петру и Февронији.

http://ruskarec.ru/articles/2012/07/08/dan_ljubavi_na_ruski_nacin_15719.html

причалица

11-07-2013, 17:23

Окрошка је прави руски кулинарски класик: освежавајућа хладна чорба за топле летње дане у чијој основи леже освежавајући и здрави напици - квас и кефир, а надградњу мноштво свежег хрскавог поврћа, шунка и јаја.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-07/big/okroshka_468.jpg
Све верзије окрошке садрже свеже краставце, млади лук, мирођију, ротквице и тврдо кувана јаја. Извор: PhotoXPress.

Ова класична руска хладна чорба традиционално се прави са квасом, ферментисаним напитком од ражи или јечма, и кефиром - или са само једним од та два напитка (пошто је, уз ретке изузетке, ван граница Русије и Украјине лакше пронаћи кефир него квас).

Окрошка је комбинација хрскавог свежег поврћа са месом и јајима, и представља чорбу која је истовремено и освежавајућа и хранљива.

Традиционални рецепти веома се разликују, што само указује на порекло чорбе – „узми све што нађеш у остави и убаци у чорбу“. Састојци зависе и од тога које су намирнице заступљене у кухињи одређеног региона: неки као месни додатак користе језик и кобасице, други пак димљеног лососа или шунку. Све верзије садрже свеже краставце, млади лук, мирођију, ротквице и тврдо кувана јаја. У посну окрошку додаје се воће попут јабука или трешања. Према неким рецептима додају се и делимично скувани млади кромпири - од њих чорба добија брашњаву структуру али губи се одличан спој меких и хрскавих текстура.

У овом рецепту као основу се употребљава кефир са ниским садржајем масноће, а уместо традиционалних кобасица ћуреће месо и свега једно жуманце уместо два. Свеже поврће и прегршт мирођије учинило је чудо!

Састојци

½ литра кефира (садржај масноће изаберите по свом укусу)
½ литра кваса
300 грама меса, рибе или шунке - исечено на коцкице
1 краставац, ољуштен и без семена, исечен на коцкице
6 ротквица, исечених на коцкице
4 млада лука, танко исечена
½ шоље мирођије
1 супена кашика шећера
1 супена кашика морске соли
2 супене кашике сенфа (идеално дижонског)
2 тврдо кувана јаја
кашика павлаке или киселог млека (није обавезно)

Припрема
1. Припремите два тврдо кувана јаја, кувајући их у сланој води 17 минута. Јаја потопите у чинију са леденом водом на 7 минута. Овако ћете лакше одвојити беланца од жуманаца, али и жуманцима сачувати чисто жуту боју. Ољуштите и исеците јаја, одвајајући жуманце од беланцета. Беланца исеците на коцкице и оставите са стране.
2. Жуманца ставите у велику чинију за мућење (можете употребити само једно жуманце ако водите рачуна о холестеролу) и додајте сенф, шећер и со. Полеђином кашике умешајте састојке у пасту.
3. У пасту постепено додајте кефир и квас мешајући жицом за мућење док смеса не постане уједначена.
4. Према традиционалним рецептима у овој фази додаје се и велика кашика павлаке. Како сам настојала да чорба буде нискокалорична, павлаку нисам додала што ни најмање није нашкодило укусу јела. Павлака даје већу густину чорби, али и пријатан кремаст укус и текстуру. Можете додати и кисело млеко, чиме ћете постићи жељени укус, али са далеко мање калорија.
5. Додајте и остале састојке и оставите да се хлади најмање два сата пре служења. Окрошка се увек служи хладна.

http://ruskarec.ru/arts/2013/07/11/okroska_corba_od_kvasa_i_kefira_23343.html

причалица

11-07-2013, 17:38

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1013122_613993101968083_1186498236_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/971672_613314662035927_1090489217_n.jpg

причалица

08-09-2013, 08:14

Какву тајну крије матрјoшка?

Свет је сазнао за матрјoшке 1900. године, када је једна таква лутка однета у Париз на међународну изложбу домаће радиности и тамо освојила медаљу. Али, каква је историја ове необичне лутке?

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Artyom-PAvlov_RIA-Novosti_igrushki2_468.JPG
Лутке-амајлије. Извор: РИА „Новости“/Аврора, Артјом Павлов.

Играчке постоје откако постоји човечанство. Првобитни људи су их правили од костију и камена. Археолози стално наилазе на различите фигуре за које је тешко одредити да ли више личе на људе или на животиње. Додуше, многи научници сматрају да то уопште нису играчке, него предмети религиозног култа. Засигурно се зна само једно: прва играчка сваког детета у свим временима и народима била је звечка.

„Шаркунок“, „пеленашка“ и лутка „дорожница“
Музеј руских играчака у Измаиловском кремљу у Москви има много експоната, а међу њима и звечку коју је у рукама држало дете у доба древне Русије.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Artyom-PAvlov_RIA-Novosti_igrushki3_468.JPG
Шаркунок. Извор: РИА „Новости“/Аврора, Артјом Павлов.

„Та играчка се зове ‘шаркунок’. Прављена је од брестове коре, а унутар звечке су била или осушена зрна грашка, или семенке јабуке“, објашњава Светлана Колосова, кустос Музеја руских играчака. „Детету су давали шаркунок чим се роди. Али постојала је и лутка коју су сеоске жене правиле пре него што дете дође на свет.“

То је била лутка „пеленашка“. Правили су је од комадића мајчиног или бабиног одела. Било је забрањено да се тканина сече, зато су је кидали, а такве лутке су се понекад звале „рванке“ (од руског „рвать“ - кидати). Пеленашку би стављали у колевку да „греје“ будуће новорођенче.

Пеленашка је више „играчка за одрасле“, јер је то лутка-амајлија.

Занимљиво је да су код Словена, али и код многих других народа, лутке у почетку прављене за одрасле, а тек касније за децу.
У сеоској кући је било много амајлија. Лутка „зерновушка“ била је задужена за летину и чувала је зрно од труљења, „десјатиручка“ је помагала младој домаћици, а минијатурна „дорожница“ је штитила путнике.

„Наравно, лутке-амајлије су биле везане за веровања тога доба. Интересантно је да нису имале очи. Ако се таквој лутки додају очи, сматрало се да то већ није амајлија, јер онда она види и оно што не треба, па у њу може да се усели зли дух. Међутим, временом је лутка престала да се доживљава као магични предмет и постала обична дечија играчка“, прича Светлана Колосова.

причалица

08-09-2013, 08:15

наставак:

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Artyom-PAvlov_RIA-Novosti_igrushki4_468.JPG
Димковски коњаници. Извор: РИА "Новости"/Аврора. Артјом Павлов.

„Стригушке“, витез Полкан и димковски коњаници
Најпре су играчке прављене од сламе и звале су се „стригушке“. Једноставније стригушке могле су бити и од дрвета, а сложеније су прављене од крпа.

У 11. веку се у Русији појављује први грнчарски точак. Са појавом грнчарства деца су добила играчке-звиждаљке од глине. Наравно, у почетку су оне прављене од отпадака при изради важнијих предмета: ако грнчару остане вишак глине од глинене посуде, ето прилике да се и деца обрадују.
Прављење глинених играчака је касније постало посебан занат. И данас су свима добро познате филимоновске, плешковске, каргапољске и димковске глинене играчке.

„Иако су све оне направљене од истог материјала, ипак су веома различите, лако их је разликовати по начину моделирања и шарања. На пример, филимоновске играчке увек имају танке пруге, док плешковске уопште нису обојене. Каргапољске, опет, имају карактеристичне боје и главног јунака: витеза Полкана. Препознатљиви су и димковски храбри коњаници и румене госпођице“, прича Светлана Колосова.

причалица

08-09-2013, 08:17

наставак:

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Artyom-PAvlov_RIA-Novosti_igrushki_468.JPG

Прва руска матрјошка, звана Матрјона. Извор: РИА „Новости“/Аврора, Артјом Павлов.

Како је Фукуруму постао Матрјона
У богатим кућама је поред глинених звиждаљки било и играчака од скупљег материјала. На пример, лутке од порцелана су обликоване као лепе ћерке богатих трговаца, гренадири, па чак и царице. Истина, оне су служиле за украс, тако да су добростојећа деца могла само да их гледају. Тако су се и звале: „лутке за гледање“.

Матрјошка се одавно доживљава као један од симбола Русије, али ова играчка, која је постала сувенир, страног је порекла.

Најчешће се помиње верзија да је прототип матрјошке била фигура будистичког мудраца Фукурумуа, коју је неко донео у „Дечије васпитање“ – московску радионицу за израду играчака познатог индустријалца и мецене Мамонтова.

„Тешко је рећи одакле је Фукуруму донет. Можда из Јапана, а можда из Француске. Али сви извори се слажу да је фигурица тог мудраца, у којој је било скривено још неколико ситнијих Фукурумуа, надахнула дрводељу Звјоздочкина да створи будућу матрјошку. Играчку је осликао уметник Маљутин“, излаже „родослов“ матрјошке Светлана Колосова.

Од ћелавог старчића са главом надувеном од непрекидног размишљања о будистичким причама, фигурица се трансформисала у сеоску девојку. Убрзо се за њу некако само по себи везало тада веома често име Матрјона, које се касније почело употребљавати у деминутиву: Матрјошка.
Прва матрјошка се састојала од осам лутака, с тим што су на њима приказани и младићи и девојке.

Најпрепознатљивија црта првих матрјошки је било њихово осликавање. Те лутке су обавезно нешто држале у рукама: црног петла, срп, метлу...

„1900. године матрјошка је однета у Париз на међународну изложбу домаће радиности и тамо освојила медаљу. Запамтили су је, а четири године касније из престонице Француске је стигла велика поруџбина ове играчке“, каже Светлана Колосова.

Тада су се матрјошке већ правиле у радионицама Сергијевог Посада.

причалица

08-09-2013, 08:18

наставак:

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2012-06/big/Artyom%20PAvlov_RIA%20Novosti_igrushki1_468.JPG
Богородске дрвене играчке. Извор: РИА „Новости“/Аврора, Артјом Павлов.

„Ковачи“ и куглица на кончићу
Недалеко од Сергијевог Посада се налази село Богородско, где се још од 17. века праве покретне дрвене играчке. Овај занат је настао под утицајем Тројице-Сергијевог манастира који је у то време био познати центар занатских вештина. Чувени „Ковачи“ сељак и медвед постали су симбол тог заната, а сада су стављени чак и на грб овог села.

Међутим, најтипичнија богородска играчка је клатно коме за балансирање служи обична куглица на кончићу.

Најпознатија играчка-клатно су коке које стоје на постољу и кљуцају. Њих су као мали много волели Пушкин и Љермонтов, а и данашња деца се подједнако радују богородским играчкама.

http://ruskarec.ru/articles/2012/07/17/kakvu_tajnu_krije_matrojska_15783.html

причалица

13-09-2013, 17:47

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1231638_645876818779711_398143110_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1235309_645412198826173_1078247904_n.jpg

причалица

13-09-2013, 17:47

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1175507_644675998899793_1502327004_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1174791_634374383263288_1460451527_n.jpg

причалица

13-09-2013, 17:48

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/564390_634373986596661_1580137658_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1150406_633957349971658_767659050_n.jpg

причалица

13-09-2013, 17:49

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/598768_633956329971760_1990623521_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1146691_633869346647125_172578205_n.jpg

причалица

13-09-2013, 17:49

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/999858_633863803314346_937414505_n.jpg

причалица

18-09-2013, 17:08

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/543948_648362028531190_1854049520_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/60588_648358491864877_1443589695_n.jpg

причалица

18-09-2013, 17:09

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1239471_647491998618193_1616102976_n.jpg

причалица

18-09-2013, 17:09

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/553035_647491575284902_1923946620_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1000017_646808295353230_46164567_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:29

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1391609_667619403272119_1422959354_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:29

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1385474_667619236605469_572134915_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:30

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1391569_667017719998954_1280808643_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:30

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1393832_666512246716168_675269356_n.jpg
Волгоград

причалица

23-10-2013, 18:40

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1374849_664283970272329_1147596470_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:43

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1384179_664280300272696_1381905465_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:45

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1381995_664280223606037_703745280_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:45

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1394168_664280193606040_243178232_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:45

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1375738_664279990272727_937670677_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:45

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1381592_664279926939400_1134377080_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:46

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1380644_664279890272737_536939308_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1385709_664279836939409_1473284359_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:46

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1377227_664279810272745_342122166_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/2516_664279790272747_1896343188_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:46

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1390750_664279750272751_1531909447_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1377566_664279733606086_1547689237_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:47

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1382395_663576897009703_1169000657_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:48

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1395267_660982893935770_1165947827_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1395841_660982427269150_1375371417_n.jpg

Ростов Велики

причалица

23-10-2013, 18:53

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1236463_650072925026767_1512950519_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1374345_650070011693725_2017436334_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:54

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1374368_650069531693773_1705765731_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1239883_650069848360408_1281046873_n.jpg

причалица

23-10-2013, 18:55

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/1234979_648364371864289_300198013_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/543948_648362028531190_1854049520_n.jpg

причалица

06-11-2013, 07:45

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/558891_674875709213155_1822215498_n.jpg

причалица

06-11-2013, 07:46

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/578100_674648572569202_800700807_n.jpg
Сибирь (https://www.facebook.com/hashtag/%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C) ,Томск (https://www.facebook.com/hashtag/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA)

причалица

06-11-2013, 07:46

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1393774_674287282605331_435815646_n.jpg

причалица

06-11-2013, 07:47

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1390732_673816145985778_828170320_n.jpg

причалица

06-11-2013, 07:48

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1381890_666955930005133_1639323101_n.jpg
Jesen u Volgogradu

причалица

06-11-2013, 07:48

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1393832_666512246716168_675269356_n.jpg
Volgograd

причалица

08-11-2013, 17:42

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1463684_676225072411552_1254563921_n.jpg
Камчатка

Picola

09-11-2013, 04:08

http://jungletribe.com/putovanja/wp-content/uploads/2011/11/st__petersburg_by_so_live.jpg

Petrograd - bele noci

Picola

09-11-2013, 04:17

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/06/bajkal-2.jpg

Bajkal - najcistije i najdublje jezero na svetu

Picola

13-11-2013, 06:02

http://s20.postimg.org/6n3y5os4d/Rusija_on_a_volga_river_in_kostroma_sity_autumn.jp g

Kostroma na Volgi

причалица

17-11-2013, 13:05

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1456790_679503368750389_434257595_n.jpg

Kzhi

причалица

17-11-2013, 13:06

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1453432_679431488757577_1686030603_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1470059_679431392090920_1520219749_n.jpg

причалица

17-11-2013, 13:06

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1452010_678546335512759_492355230_n.jpg

Picola

21-11-2013, 03:12

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1450044_226019387573470_209433391_n.jpgPetrograd

paculjkica

22-11-2013, 21:34

Interesantan video snimak dolazi nam iz Rusije. Klip je na Jutjubu pogledalo čak pet miliona ljudi.*Petominutni spot „Good people / Mir ne bez dobrыh lюdeй“, koji predstavlja kompilaciju snimaka sa automobilskih kamera, postavljen je na portalu YouTube i za prvih nekoliko dana je zabilježio oko tri miliona pregleda.*Izbor video-materijala koji pokazuje kako Rusi čine dobra djela uticao je na mnoge da promjene svoj stav prema Rusiji. Ljudi koji su videli snimak u komentarima priznaju da su se rasplakali čak i ako su bili na poslu i da su povratili vjeru u čovječanstvo, piše Ruska reč.

http://youtu.be/MGEiA80ZL08

Picola

28-11-2013, 06:09

Rusi su jako dobri ljudi, uvek spremni drgome da pomognu, i iako je ovo verovatno propagandni spot, u svakom slucaju je dobar i treba slediti taj primer.

***********************

Negde u Rusiji.....

http://s20.postimg.org/x6k6c9ftp/rusija_kao_Stanicenje.jpg

причалица

04-12-2013, 16:03

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1475861_690324641001595_1378543504_n.jpg

Bajkalsko jezero

причалица

05-12-2013, 02:16

Странци мисле да су Руси туробни, сувише озбиљни, да се „никада не смеју“ или да чак и „не умеју да се осмехују“. То се често тумачи као одсуство љубазности, али није тако. Код Руса је осмех врло специфичан и има сасвим другачију, често супротну функцију него код других народа.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-12/big/shutterstock_126025562_468.JPG

У Русији постоји феномен „подразумеваног одсуства осмеха“. То је једна од најупадљивијих и национално специфичних карактеристика невербалне комуникације Руса и њиховог понашања уопште.

Могу се издвојити специфичне националне карактеристике руског осмеха.

1. Руси се најчешће осмехују само уснама, а врло ретко се при осмеху виде зуби; осмех који открива све зубе сматра се вулгарним, па се назива церење или „коњски осмех“.

2. У међусобној комуникацији Руси осмех не сматрају гестом учтивости. Учтиви осмех који човеку не силази са усана Руси зову „дежурни осмех“ и сматрају га лошом особином. По њиховом мишљењу, тако се осмехују неискрени људи који не желе да покажу своја права осећања.

3. Руси се не осмехују непознатим људима. Осмех се упућује углавном познаницима. Зато се продавачице не осмехују свим купцима, него само онима које познају.

4. Руси на осмех не одговарају увек осмехом. Они неће аутоматски узвратити осмехом чак ни познанику. Осмех познатог човека се више сматра позивом на контакт и разговор.

5. Осмех је код Руса знак личне наклоности према одређеној особи. Они се осмехују само познаницима јер према непознатима не осећају личну симпатију. Зато на осмех непознате особе Рус може узвратити питањем: „Зар се ми познајемо?“.

6. Руси се не осмехују на радном месту. Цариници се не осмехују јер обављају одговоран посао. Не осмехују се ни продавци, ни конобари. Не осмехују се чак ни деца за време наставе у школи. Одрасли деци говоре: не клибери се, у школи треба бити озбиљан, не смешкај се док учиш или када са тобом разговарају одрасли. Учитељи и наставници у руским школама најчешће опомињу ученике речима: не смешкај се, него пиши.

7. Руси осмехом исказују заиста добро расположење или искрене симпатије према саговорнику. Руски осмех је израз искрености. У комуникацијској свести Руса важи правило: осмех мора бити искрен израз доброг расположења и пријатељских односа. Само тада осмех је оправдан.

8. Руси сматрају да човек треба да се осмехује само онда када за то постоји добар разлог очигледан и његовој околини. Зато се увек труде да схвате шта се крије иза наизглед безразложних осмеха њихових саговорника.

9. Осмех мора бити уместан са тачке гледишта околине и примерен ситуацији. Не приличи осмехивати се у напетим ситуацијама или у присуству особа за које знате да су потиштене због болести, личних или породичних проблема и слично.

10. Руси у пракси осмех готово увек поистовећују са смехом. Зато у Русији људима који се осмехују често говоре: „Не разумем шта је ту смешно!“.

Главне одлике руске комуникацијске културе су искреност и отвореност, док осећај колективности код Руса рађа поимање да људи једни о другима треба све да знају, да од околине не треба готово ништа скривати. Зато су они навикли да не скривају своја осећања и расположење, али и да осмех чувају само за специјалне прилике.

izvor: www.ruskarec.ru (http://www.ruskarec.ru)

причалица

08-12-2013, 09:42

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1426441_692032984164094_1485601366_n.jpg
Nizhny Novgorod

причалица

08-12-2013, 09:44

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/1453304_692006387500087_297335720_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1424564_692005184166874_780363329_n.jpg

причалица

08-12-2013, 09:46

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1450888_691155150918544_2248572_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1456119_690982524269140_814171915_n.jpg

Picola

13-12-2013, 06:17

http://russiatrek.org/blog/wp-content/uploads/2013/03/beautiful-ice-of-baikal-russia-1.jpg
Bajkal

причалица

15-12-2013, 07:15

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1472977_692747587425967_1418452370_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1463222_692747474092645_1218443825_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1235213_692747384092654_424008323_n.jpg

Очень красивые фотографии северного сияния в поселке Умба, Мурманская область, Россия.

причалица

15-12-2013, 07:17

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1426604_692684667432259_1226364130_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1488278_692683824099010_820052877_n.jpg
Nizhny Novgorod

причалица

15-12-2013, 07:20

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1426441_692032984164094_1485601366_n.jpg
Nizhny Novgorod

причалица

15-12-2013, 07:22

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/1453304_692006387500087_297335720_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1424564_692005184166874_780363329_n.jpg

paculjkica

17-12-2013, 15:12

Deca u ruskom vrtiću se kupaju ledenom vodom na snegu

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/359919/Deca-u-ruskom-vrticu-se-kupaju-ledenom-vodom-na-snegu

Picola

18-12-2013, 03:54

http://russiatrek.org/blog/wp-content/uploads/2012/03/winter-kazan-city-russia-birds-eye-view-1.jpg
Kazanj

причалица

21-12-2013, 08:19

Они су побегли из Русије у 17. веку, страдали су од прогона власти, сами себи су забранили брак и свете тајне, створили су мноштво цркава, били су покретачка снага руског капитализма почетком 20. века и опстали су до данашњег дана. То су људи који нису хтели да прихвате нове црквене обреде, уведене у 17. веку, и због тога су добили назив „старообредници“.

http://nl.media.rbth.ru/web/rs-rbth/images/2013-03/big/old_believers_468.jpg
Григориј Мјасоједов: „Спаљивање протопопа Авакума“, 1897. Протопоп Авакум је био противник богослужбених реформи патријарха Никона из 17. века.

Бурјатија је руски регион поред језера Бајкал. Ту се говори језик близак монголском и исповеда се будизам. Али у том крају има и руских села, и ако се на празник нађете у неком од њих, видећете жене у украшеним ношњама старим и по 200 година. Још пре уласка у село приметићете да се променио амбијент: уместо пашњака и голих ледина свуда унаоколо су пшенична поља.

Те њиве припадају старообредницима, такозваним „породичним“. Они су крајем 17. века побегли од „Раскола“ (тј. од реформе Руске православне цркве) најпре у Пољску, а када је затим Руска Империја заузела део Пољске пресељени су на тадашњу границу са Кином да тамо култивишу земљу и бране територију.

До раскола у РПЦ дошло је због жеље патријарха Никона да усклади богослужење са старим византијским стандардима, да описмени свештенство, да се ослободи од обреда који су били научени напамет, али су изгубили смисао, и самим тим да „поврати снагу молитве“. Тада, у 17. веку, Русија је званично већ 600 година била хришћанска земља. Током тако дугог периода у богослужбеним књигама се приликом преписивања поткрало мноштво грешака. Многи свештеници нису били писмени и уопште нису разумели шта заправо изговарају.

Црквена реформа је била неопходна и Никон је био непомирљив у њеном спровођењу, што је изазвало раскол. Многи свештеници и мирјани уопште нису схватали зашто се уводе „новотарије“. Зашто Русија, која је преживела инвазије Татара и Пољакаи опстала у свим страдањима, треба да се „прилагођава грчкој учености“, и то у време када је читава грчка православна јерархија под влашћу турских султана? То питање су постављали расколници, и остали су верни „старом обреду“.

Како то често бива у верским ратовима, разлике у ставовима супротстављених страна су помало чудне и за већину људи несхватљиве. Да ли се треба крстити са два или са три прста? Да ли треба писати „Исус“ или „Иисус“? Довољно је у Симболу вере изменити само неколико слова, и људи су спремни да због тога беже из земље, да иду на мучење и ломачу. Држава је почела да третира расколнике као преступнике, а онај ко их пријави добијао је њихову имовину.

Независно од прогона расколници су се и сами поделили на огроман број култова и фракција. Главно питање је било „где наћи попове“? Православни свештеник је морао бити рукоположен и припадати јерархији на чијем је челу епископ или неко друго духовно лице. Међу расколницима дуго није било епископа, што значи да није имао ко да рукополаже свештенике. Један део расколника је тај проблем решио на радикалан начин: потпуно је одбацио свештенство и „попове“, и тако добио назив „беспоповци“. Други су себи изабрали свештенике рукоположене од стране епископа који су прихватили реформу, јер су многи такви свештеници прешли у „Раскол“. Касније је расколницима ипак пошло за руком да формирају неколико старообредничких јерархија.

Беспоповци су се такође међусобно поделили по разноразним питањима. На пример, по ставу према светим тајнама. Ако нема свештеника, онда нема ко да обави ни крштење, ни опело, ни венчање. У појединим беспоповским фракцијама функције свештеника су вршили угледни грађани, као у неким протестантским сектама. Други су једноставно одбацили поједине свете тајне, на пример венчање. То значи да су одбацили и брак, а са браком су одустали и од рађања деце, јер не желе да „рађају децу у греху“ (тј. у ванбрачној вези). Па ипак, поменуте фракције постоје вековима, што улива извесну сумњу у њихову верност прокламованим принципима.

Старообредници су били прогањани и у царској Русији и за време совјетске власти. Као речит пример могу послужити „породични“, који су силом пресељени са територије данашње Белорусије на обале Бајкала (и сачували су тамо врло чист руски језик, ношњу, традицију и песме из доба Петра Великог, тј. са прелаза из 17. у 18. век), али су многи од њих и сами бежали на Урал, у Сибир, у погранична подручја или у иностранство. Заједнице руских старообредника разних фракција постоје у Канади, САД и Јужној Америци. Географија њихових путовања је импресивна: из Забајкалског Краја су од совјетеске власти побегли у Кину, где су се настанили близу Харбина, у региону који је пре Октобарске револуције практично био руска колонија, а затим је постао центар руске емиграције. После Другог светског рата су депортовани у САД, да би се многи од њих раселили по Јужној Америци. Поред тога, у САД живе потомци старообредника који су крајем 19. века емигрирали са територија данашње Белорусије и источне Пољске.
Крај 19. века у Русији је био период фантастичног економског раста, а једна од многих локомотива тог раста били су капиталисти-старообредници, они који нису побегли. Мамонтов, Морозов, Рјабушински, Третјаков (љубитељ уметности, филантроп и мецена, оснивач Третјаковске галерије) – све су то презимена руских „Ротшилда“ и „Рокфелера“.

Увек постоји искушење да се у овом контексту помене „Протестантска етика и дух капитализма“ Марка Вебера и да се богатство руских старообредника упореди са протестантским праведним стицањем и „спасењем кроз рад“. Многи подлежу том искушењу и изводе погрешне закључке. Реално гледано, разлика између једних и других је веома велика. Новац старообредника у суштини није био њихово власништво. Заједнице разних старообредничких фракција стварале су читаву паралелну економију и давале својој једноверној браћи позајмице са малом каматом или без камате, или чак неповратну новчану помоћ. Другим речима, бавиле су се оним што се данас зове социјална заштита и социјална помоћ. Њихови предузимачи су управљали капиталом који је припадао читавој заједници, али су га административно приказивали као своју имовину да би плаћали мањи порез и да би избегли притиске и изнуђивања од стране власти. Капиталисти-старообредници су почетком 20. века почели озбиљно да се баве политиком, тј. трудили су се да олакшају живот радника у својим фабрикама и уједно да издејствују усвајање разумног радног законодавства. Таква „социјална одговорност“ била је сасвим у духу древног православног колективизма. У исто време су поједини чланови старообредничких финансијско-индустријских кланова били у дослуху са револуционарима и снабдевали их новцем, и то су чинили углавном са циљем да изврше притисак на владу у царској Русији. Када је 1917. почела Револуција, старообредници су већ били довољно моћни и могли су да врше притисак на цара.

Сада у Русији живе стотине хиљада старообредника. Они се данас суочавају са озбиљним проблемима. Најтеже је беспоповцима, јер урбанизација подрива њихов традиционални начин живота и преношење животних правила са колена на колено, а и одсуство свештенства и јерархије не помаже им у очувању вере. Број беспоповаца брзо опада чак и у њиховој најбројнијој, поморској фракцији. О томе у своме извештају говори јереј Јован Севастјанов, настојатељ Покровске старообредничке заједнице Ростова на Дону. Далеко боље су се очувале фракције које имају своје свештенство, и оне придобијају нове чланове. „Старообредништво постепено прелази границе гетоа у који су биле затворене и ослобађају се од свих оних културолошких наноса којима је била маскирана Истина старообредништва, тако да оно за све већи број људи постаје оличење Истините Цркве Христове“, каже се у извештају овог јереја.

izvor: www.ruskarec.ru (http://www.ruskarec.ru)

причалица

04-01-2014, 21:45

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/558079_712932145384304_1644193109_n.jpg
Софийский собор Тобольского Кремля

причалица

04-01-2014, 21:46

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1422386_711460885531430_703447839_n.jpg
Спасо-Преображенская церковь. Якутск

причалица

04-01-2014, 21:49

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1465325_703294903014695_511328130_n.jpg
Природный парк Ергаки. Красноярский край

причалица

04-01-2014, 21:49

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1469960_701264739884378_1068431016_n.jpg
Кодарский хребет. Забайкалье

причалица

04-01-2014, 21:50

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1470356_700777773266408_627496585_n.jpg
Осень в Бурятии

причалица

04-01-2014, 21:52

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/544075_680722911938561_1689654540_n.jpg

причалица

04-01-2014, 21:53

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/62871_671609396183246_2034583997_n.jpg
Омск. Свято-Успенский Кафедральный Собор

причалица

04-01-2014, 21:54

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1238967_671605049517014_1893938160_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/1017494_671604956183690_623872960_n.jpg

причалица

04-01-2014, 21:54

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1239593_671604909517028_1873085232_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1239925_671604916183694_124231755_n.jpg

причалица

04-01-2014, 21:55

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/526547_670585699618949_1833782160_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/600276_670585552952297_1061100952_n.jpg

причалица

04-01-2014, 22:00

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/522422_589215164422670_1676964963_n.jpg

Picola

05-01-2014, 05:27

http://b.vimeocdn.com/ts/388/401/388401227_640.jpg

причалица

05-01-2014, 19:14

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1501747_723878334289685_2003370894_n.jpg
Омск. Успенский Кафедральный Собор

причалица

05-01-2014, 20:39

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/1530546_708250989208960_1489328850_n.jpg

причалица

06-01-2014, 01:29

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1426441_692032984164094_1485601366_n.jpg
Nizhny Novgorod

причалица

07-01-2014, 23:43

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1546073_708710385829687_2004213781_n.jpg
С Рождеством всех Вас!!!

причалица

07-01-2014, 23:44

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1509185_708710729162986_1913425491_n.jpg

причалица

08-01-2014, 00:02

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1536580_689283874426516_807512862_n.jpg

Picola

12-01-2014, 07:10

http://hdwallpaper.freehdw.com/0002/nature-landscapes_hdwallpaper_the-church-is-surrounded-by-the-russian-winter_13930.jpg

причалица

13-01-2014, 20:34

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/7558_733386080005577_209037036_n.jpg
Лесная избушка. Красноярский край

причалица

14-01-2014, 17:09

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/t1/1005925_712226192144773_92091908_n.jpg

причалица

14-01-2014, 17:10

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/t1/1604937_712257295474996_615331945_n.jpg

причалица

14-01-2014, 21:15

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/t1/1517555_713263762041016_1463876399_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1501710_713256318708427_4269558_n.jpg

причалица

15-01-2014, 20:50

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/t1/1604737_734620933215425_1757437392_n.jpg
Sibir

причалица

15-01-2014, 20:50

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/154484_734621003215418_1271135199_n.jpg

причалица

16-01-2014, 19:31

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/1546046_714281171939275_1456849822_n.jpg

причалица

16-01-2014, 19:32

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1549358_714275858606473_1665157310_n.jpg
Yakutia

причалица

16-01-2014, 19:35

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1505290_714289365271789_940950673_n.jpg

Picola

06-02-2014, 06:23

http://www.dubbed-adventourer.com/Galleries/Russian%20Winter%20Wonderland/318139_380603668636584_619178216_n.jpg

причалица

06-02-2014, 18:50

АНДРЕJ ТАРКОВСКИ − АНДРЕJ ПРВОЗВАНИ РУСКОГ ФИЛМА

http://www.ruskidom.rs/sr/wp-content/themes/patterns-v08/patterns/timthumb.php?src=http%3A%2F%2Fwww.ruskidom.rs%2Fsr %2Fwp-content%2Fuploads%2F2014%2F02%2Ftar.jpg&q=90&w=650&zc=1

Разговори са познатим руским глумцем и режисером, директором филмског и позоришног фестивала «Златни витез» Николајем Бурљајевим и сестром чувенога руског и свјетског режисера Андреја Тарковског, Марином Арсењевном Тарковски, једнако су актуелни сада као и прије петнаест година, када су вођени приликом организације Дана Тарковског у Црној Гори.

Разговор са Николајем Петровичем Бурљајевим:

Господине Бурљајев, с великим задовољством и чашћу позвали смо Вас да нам поводом организације Дана Тарковског на Цетињу, кажете нешто о овој култној личности не само руске него и свјетске кинематографије.

Веома се радујем што се у Србији и Црној Гори обиљежава сјећање на Андреја Тарковског.Андреј Тарковски је Андреј Првозвани руског филма, човјек који је први почео да говори о Богу у сопственим филмовима. Он је све вријеме живио са Богом у души и покушавао да то изрази на екрану. Његов живот је био кратак. Снимио је само седам филмова, али у сваком се исповиједао и тражио истину. Он је прошао крсни пут у Русији. Живио је прилично сиромашно, а стварао је и говорио, оно што је хтио.

Играо сам у два његова филма. То су «Иваново дјетињство» из 1961. године и «Андреј Рубљов», чије снимање је почело 1964, а завршено 1966. А онда седам година филм нијесмо приказивали људима, јер се он није допао некоме из КПСС-а.Андреј Тарковски је био велики патриота Русије. Он је веома волио Русију, обожавао ју је. И принудно је остао на западу, а у томе су му помогли како совјетско руководство, тако и његово блиско окружење, поред осталих и његова жена, која га је тамо практично оставила. И Андреј је умро без отаџбине. Он је, како су ми причали наши заједнички пријатељи, који су га виђали у Италији, прије него што је отишао из живота, био веома уморан и говорио је: „Маштам о нашој колиби код Рјазања“.

Како сте ступили у контакт са Тарковским, будући да сте били млади када сте играли у његовим филмовима?

Прије Рубљова, Тарковски је снимао филм «Иваново дјетињство» у који сам упао, јер сам до тада играо у филму Андрејевог пријатеља Андреја Кончаловског. И један Андреј другом Андреју је предао мене на пробу. Пробао сам да глумим у «Ивановом дјетињству» и примљен сам. Четири године након «Ивановог дјетињства», као што сам и рекао, дошао је филм «Андреј Рубљов».

причалица

06-02-2014, 18:51

наставак:

Хришћанство које је очевидно у филмовима Тарковског, постоји и у Вашим.

Наравно, сигурно у сваком мом раду, од мог првог филмског рада. Када сам завршавао Институт кинематографије, поставио сам филм «Вањка Каин» – новела из књиге великог руског класика Солтикова-Шчедрина. Тај филм је добио главну награду у Оберхаузену. И већ у том првом филму постојали су духовни мотиви и вјерски, такође. А што даље, тим више. Поготову у мом филму «Љермонтов» још више је дато мјеста трагању за Богом и истином, јер за читавог свог кратког живота и Љермонтов је искао Бога и истину. А даље, у филму о Пушкину на првом мејсту говори се о духовности и религиозности поете.

Колико је Тарковски утицао на Вас и на Ваше стваралаштво?

Тарковски је безусловно имао утицај на мене као личност. Примјером сопственог живота и подвига без компромиса, и мене је заразио. И ја сам даље генерално кренуо тим истим путем, бескомпромисним у умјетности. Као режисер свакако је утицао на мене, додуше ја као режисер радим по другачијим духовном кључу. Док је Андреј развлачио вријеме, печатио га на екрану, ја сам пошао путем пресовања времена у веома краткој метражи, да бих у кратком временском периоду филма, изразио што више. На том плану смо различити.Ја сам се наравно учио од Андреја и читав кинематографски свијет учи од Андреја Тарковског. Познато ми је да се и блистави југословенски режисер Емир Кустурица, такође учио од Андреја Тарковског.

причалица

06-02-2014, 18:52

Разговор са Марином Арсењевном Тарковски

Огромна нам је радост што разговарамо са сестром славног режисера. Шта нам можете рећи о култу Тарковског у Русији?

Иду године и све се мијења… Ово је за мене сложено и болно питање… Срећна сам што је сјећање на Тарковског живо, иако је прошло доста година од његове смрти, али оно што је он говорио људима кроз своје филмове, оно што нам је завјештао, до данас узбуђује гледаоце, и чини ми се да ће филмови Тарковског бити живи све док људе буду дотицали духовни проблеми, проблеми постојања, проблеми материјалног и духовног људског живота. То је веома важно за нас, а посебно у овим немирним временима, када се све заповијести, а посебно оне духовне и вјерске газе. Газе их неке страшне силе. И Тарковски је управо устајао у одбрану те високе духовности човјека.

Да ли је религиозност која постоји у његовим филмовима, била присутна и у његовом животу?

Андреј се стално интересовао за религиозна питања, још као млад. Ако се сјећате «Ивановог дјетињства» тамо ћете наћи вјерске симболе. Тада је то био његов почетак трагања за Богом, и он је читавог свог живота испољавао ту чежњу за Богом. И чини ми се да је он на крају свог живота, прије смрти, нашао истинског Бога, праву вјеру, иако су та трагања за њега била веома сложена.За Тарковског његова кинематографија је била његов живот. И смисао његовог живота је био у стваралачком духу. Он је сматрао да је филм поступак. Тако је говорио о филму. Направити филм, за њега је значило учинити неки поступак, покренути се корак напријед у неком свом трагању, у свом односу према човјечанству. Андреј се веома озбиљно односио према филму. И ако сте погледали све његове филмове, схватили сте да сви они говоре о једној истој ствари, да су на исту тему − говоре о човјеку, о његовом духовном путу. Његов живот је био потчињен управо томе, иако је у то вријеме у совјетској Русији њему било веома тешко да ради. Његови филмови су одлагани, сваки је лежао на полицама по неколико година. Било му је јако тешко да се пробије до гледаоца, јер сваки филм, почев од сценарија, пролазио је кроз страшну совјетску цензуру. И поред тога, он је увијек био и остајао то што јесте – Тарковски! Није ишао линијом мањег отпора, него је увијек говорио оно што је желио.

Колико је Ваш и Андрејев отац Арсениј, иначе познати пјесник, утицао на Андрејево дјело?

Они су били веома блиски, као отац и син. Андреј га је веома волио и «користио» ту љубав. И отац је њега веома много волио. Андрејева смрт за њега је био страшан ударац, послије којег се отац никада више није опоравио, и након неколико година, и он је отишао. Отац је нарочито утицао на Андреја у периоду одрастања, младости, у периоду када је Андреј сакупљао животно искуство и знање, сабирао свјетску клутуру − и све то улагао у филм. И у тој етапи веома је био важан утицај оца на Андреја. А то се види и из његових филмова и његове љубави према очевој поезији. Андреј је сматрао да је Арсениј Тарковски најбољи пјесник нашег времена. И не случајно, у његовим филмовима звуче очеви стихови. Они се чују у три његова филма. У филму «Огледало» сам отац их чита.

Можете ли нам мало описати Андрејеву личност. Какав је он био у породици?

Андреј је био необичан човјек. Он је био непоновљив, сложен. Бивао је и весео и тужан, и добар и груб. Једном ријечју, веома сложен. Понекад веома дирљив, беспомоћан, а понекад веома тежак и твдр. Веома разноврстан. Чини ми се да му није било лако да живи, јер је он био необично одан пријатељству, а често је доживљавао издају од пријатеља, и то је веома мучно преживљавао. Андреј се несмотрено заљубљивао у жене и давао им веома много свог срца, и често је доживљавао разочарења. Тежак је био његов живот. Али, истовремено, он је био великодушан, веома много је пружао људима са којима је општио, веома много је давао пријатељима, ближњима.

Како су године пролазиле, његов карактер се мијењао, наравно под утицајем околности: његовог личног живота, под утицајем непрестане борбе за оно што хоће да каже, борбе за своје филмове. То челичи човјека. Чини његову душу грубљом и мијења карактер човјека. И од доброг отвореног младића, он је постао затворен човјек. На то је утицала и свјетска слава. Слава је веома тешко бреме, и понекад људи немају снаге да носе то бреме.Иако су околности доводиле до тога да се Андреј јако мијењао, он је међутим, ипак остао Тарковски, остао великодушан и духовно богат човјек до самога краја.

Извор: ПРАВОСЛАВИЕ.РУ (http://www.pravoslavie.ru/srpska/68146.htm)