Пркос
13-11-2009, 22:07
http://www.adventisti-bih.com/Zdrav-ziv/21-umor.jpg
U svakom radu troši se energija i smanjuje se radna sposobnost. Tako se javlja nama svima dobro poznat umor koji se ispoljava u slabosti organizma, smanjenoj pažnji i teškoćama da se uloži potreban napor. Sve je to signal za uzbunu.
Umor je posledica više činilaca. Fiziološki umor dolazi posle jačeg telesnog naprezanja i nastaje kao posledica trovanja organizma nagomilavanjem štetnih materija.
Umor kao posledica sezonskih promena vremena osećamo kao prolećni umor. To neprijatno osećanje malaksalosti je izraz procesa obnavljanja. Drugačija vrsta umora je kada se zbog bolesti oseća nesposobnost za veći telesni napor. To je slučaj kod malokrvnih osoba, plućnih bolesnika i dijabetičara. Medjutim, ako neko previše razmišlja o svom umoru i ostaje suviše dugo da leži u postelji da bi se odmorio, još više postaje iscrpljen.
Hronični umor se poslednjih godina raširio u svetu kao epidemija. On se javlja zbog svakodnevnog i sve većeg opterećenja na poslu, uzimanju hrane u nepogodno vreme, neodgovarajućih higijenskih uslova i neadekvatne hrane. Još jedna vrsta umora je psihički zamor, koji je rezultat onog što preživljavamo.
Evo nekoliko saveta šta učiniti u borbi protiv umora:
- racionalizacija rada, davanje prvenstva onom što je hitno i važno da se uradi.
- upotreba svih sredstava koje skraćuju radno vreme, i poboljšavaju kvalitet.
- sanitetsko higijenski uslovi, svetlost i dovoljno vazduha u prostoriji.
- hrana i tečnost, obezbedjivanje onog što je potrebno organizmu.
- pauze, za umni rad na svakih sat vremena po 10 minuta u kojim je dobro prošetati.
- buka veoma nepovoljno utiče na čoveka, kao i muzika u toku umnog rada može da otežava rad, dok muzika u toku fizičkog rada deluje podsticajno, a pravi je melem posle napornog umnog rada. Zvuci harfe i flaute deluju posebno umirujuće.
- oduševljenje i raspoloženje je za rad najbolji lek protiv zamora. Isto tako vera u sebe i pravi optimizam smiruju nerve. Staloženi ljudi i oni koji se ne nerviraju za svaku sitnicu postižu bolje rezultate u svim oblicima delatnosti.
Lekari u SAD savetuju gradjanima da što više kućnih poslova sami obavljaju, a naročito onih koji su vezani za slobodan prostor: okopavanje bašte, pranje automobila i sl. jer taj rad ubrzava ritam disanja pa se umesto 15 udiše 20 litara vazduha u minutu, dok se pri velikom mirovanju udiše svega 6 litara. Kiseonik u krvi pojačava oksidaciju, odstranjuje toksine i intenzivnije pomaže sagorevanje masti, smanjuje se količinu mlečne kiseline u mišićima (koja inače izaziva umor).
Kraći odmor u ležećem stavu uvek koristi, ako se pri tom ništa naporno ne misli, ali najvažniji je noćni odmor. Za dobar odmor potrebno je spavati 7 do 8 sati posebno obuhvatiti vreme od 22.30 do 1 sat posle ponoći. Za dobar san postelja mora biti udobna, jastuk što niži, potrebno je dosta čistog vazduha, tišina i tama, mada je moguće spavati i pored galame, i svetla jer čovek uspeva da se navikne. Medjutim zvučne i svetlosne draži utiču da snovi budu nemirni i uzbudljivi, te ne odmaraju čoveka. Dobro spavanje je neophodno za dobro zdravlje, jer se umni i fizički odmor postižu najbolje mirovanjem u postelji i dubokim snom. San oporavlja i leči. Nedostatak može da oštećuje funkciju moždane kore, nosioca viših mentalnih sposobnosti - mišljenja pamćenja i mašte. U svakom eksperimentu videlo se da posle prvih 24 sata nespavanja ljudi postaju nervozni, imaju povećan apetit, slabi im sluh, smanjuje se osetljivost za dodir, javlja se vrtoglavica i td.
Znajući za ovoliku važnost spavanja i odmora, pružimo priliku našem organizmu da svakog dana obnovi snage za što bolju delotvornost.
U svakom radu troši se energija i smanjuje se radna sposobnost. Tako se javlja nama svima dobro poznat umor koji se ispoljava u slabosti organizma, smanjenoj pažnji i teškoćama da se uloži potreban napor. Sve je to signal za uzbunu.
Umor je posledica više činilaca. Fiziološki umor dolazi posle jačeg telesnog naprezanja i nastaje kao posledica trovanja organizma nagomilavanjem štetnih materija.
Umor kao posledica sezonskih promena vremena osećamo kao prolećni umor. To neprijatno osećanje malaksalosti je izraz procesa obnavljanja. Drugačija vrsta umora je kada se zbog bolesti oseća nesposobnost za veći telesni napor. To je slučaj kod malokrvnih osoba, plućnih bolesnika i dijabetičara. Medjutim, ako neko previše razmišlja o svom umoru i ostaje suviše dugo da leži u postelji da bi se odmorio, još više postaje iscrpljen.
Hronični umor se poslednjih godina raširio u svetu kao epidemija. On se javlja zbog svakodnevnog i sve većeg opterećenja na poslu, uzimanju hrane u nepogodno vreme, neodgovarajućih higijenskih uslova i neadekvatne hrane. Još jedna vrsta umora je psihički zamor, koji je rezultat onog što preživljavamo.
Evo nekoliko saveta šta učiniti u borbi protiv umora:
- racionalizacija rada, davanje prvenstva onom što je hitno i važno da se uradi.
- upotreba svih sredstava koje skraćuju radno vreme, i poboljšavaju kvalitet.
- sanitetsko higijenski uslovi, svetlost i dovoljno vazduha u prostoriji.
- hrana i tečnost, obezbedjivanje onog što je potrebno organizmu.
- pauze, za umni rad na svakih sat vremena po 10 minuta u kojim je dobro prošetati.
- buka veoma nepovoljno utiče na čoveka, kao i muzika u toku umnog rada može da otežava rad, dok muzika u toku fizičkog rada deluje podsticajno, a pravi je melem posle napornog umnog rada. Zvuci harfe i flaute deluju posebno umirujuće.
- oduševljenje i raspoloženje je za rad najbolji lek protiv zamora. Isto tako vera u sebe i pravi optimizam smiruju nerve. Staloženi ljudi i oni koji se ne nerviraju za svaku sitnicu postižu bolje rezultate u svim oblicima delatnosti.
Lekari u SAD savetuju gradjanima da što više kućnih poslova sami obavljaju, a naročito onih koji su vezani za slobodan prostor: okopavanje bašte, pranje automobila i sl. jer taj rad ubrzava ritam disanja pa se umesto 15 udiše 20 litara vazduha u minutu, dok se pri velikom mirovanju udiše svega 6 litara. Kiseonik u krvi pojačava oksidaciju, odstranjuje toksine i intenzivnije pomaže sagorevanje masti, smanjuje se količinu mlečne kiseline u mišićima (koja inače izaziva umor).
Kraći odmor u ležećem stavu uvek koristi, ako se pri tom ništa naporno ne misli, ali najvažniji je noćni odmor. Za dobar odmor potrebno je spavati 7 do 8 sati posebno obuhvatiti vreme od 22.30 do 1 sat posle ponoći. Za dobar san postelja mora biti udobna, jastuk što niži, potrebno je dosta čistog vazduha, tišina i tama, mada je moguće spavati i pored galame, i svetla jer čovek uspeva da se navikne. Medjutim zvučne i svetlosne draži utiču da snovi budu nemirni i uzbudljivi, te ne odmaraju čoveka. Dobro spavanje je neophodno za dobro zdravlje, jer se umni i fizički odmor postižu najbolje mirovanjem u postelji i dubokim snom. San oporavlja i leči. Nedostatak može da oštećuje funkciju moždane kore, nosioca viših mentalnih sposobnosti - mišljenja pamćenja i mašte. U svakom eksperimentu videlo se da posle prvih 24 sata nespavanja ljudi postaju nervozni, imaju povećan apetit, slabi im sluh, smanjuje se osetljivost za dodir, javlja se vrtoglavica i td.
Znajući za ovoliku važnost spavanja i odmora, pružimo priliku našem organizmu da svakog dana obnovi snage za što bolju delotvornost.