Opsjednutost ljubavlju

[DaDole]

Svi volimo da volimo,volimo da nas vole,ali koliko smo zaista opsjednuti ljubavlju,bili ili jesmo..
Koliko smo sanjali ili još sanjamo onu zanosnu ljubav koja oduzima razum,ruši rutine života,koja ne blijedi godinama.
Koliko u sebi svaka žena ima negdje duboko skrivenu čežnju koja se obruši kad suza krene dok gleda recimo "Mostovi okruga Madison"
....jesmo li oslobođene snova o ludoj,"filmskoj ljubavi"..jesmo li ikad mogli da pojmimo ludilo koje je natjeralo Anu Karenjinu da se baci pod voz,ili pojmili patnju Madame Bovary..
Da li te "velike ljubavi" zaista oduzimaju duševni mir ili je to samo naša fiksacija ili smo zapravo samo ponekad željni da nam se desi recimo jedan Clint Eastwood,barem u prolazu..

[DaDole]

evo citat koji je baš primjeren temi:

Ostavimo li po strani romantičarske predodžbe, činjenica jest da je zaljubljenost inferiorno stanje svijesti, oblik privremene imbecilnosti."
( španjolski filozof José Ortega y Gasset)
:kapa:
ne težimo li svi ponekad stanju te "privremene imbecilnosti" one naše face kad osmijeh ne silazi lica,a u stomaku nisu samo leptirići,već slonovi:)
to je neko stanje u kom caruje iluzija sveženske "lude ljubavi",iluzija u kojoj se gubi glava..nesumnjivo,opasna...ali,ima li neko kom se nije desila ili ko ne bi želio da se desi..

[kojica]

U tim amerikanskim romantičnim filmovima, opasno se ljubav i zaljubljenost ne razlikuje.
Posle dva viđenja, padne izjava, ja te volim.. :eek: kako da ne.. :aha:

[Rosa]

Zaljubljenost nastaje kada nam se dopadne osoba sa svim njenim vrlinama,a ljubav je kada zavolimo osobu sa svim njenim manama.
španjolski filozof S. F.
:blenta:

[naki]

sto se tice opsednutosti ljubavlju, upoznala sam dosta ljudi koji zivot posmatraju kroz prizmu ljubavi... u smislu, sve im je lepo, ako su "u ljubavi" sa nekim... kada su sami, zivot je jedna velika provalija u koju gledaju svakog trena kako da se bace... :qq:
ali nije sve tako sivo dok imas sa kime popiti pivo, kaze pesma :nana:

opasne, strasne ljubavi itekako kradu dusu... i bacaju je od visina do ambisa...
ko ima srece, ko je pusti u svoje srce, dozivi je...
kakve god posledice bile...

ipak, mislim da velika ljubav pruza konacni smiraj i harmoniju duse i tela dva bica...

[причалица]

....jesmo li oslobođene snova o ludoj,"filmskoj ljubavi"..jesmo li ikad mogli da pojmimo ludilo koje je natjeralo Anu Karenjinu da se baci pod voz,ili pojmili patnju Madame Bovary..
Da li te "velike ljubavi" zaista oduzimaju duševni mir ili je to samo naša fiksacija ili smo zapravo samo ponekad željni da nam se desi recimo jedan Clint Eastwood,barem u prolazu..

madam bovari je bila lujka, sa današnje tačke gledišta. doduše, da je živela u današnje vreme, ne bi imala nikakve frke ako bi bila finansijski nezavisna...ono vreme je bilo poprilično teško za žene, zaista.
to se isto odnosi i na anu karenjinu - strast, strast...jenjavanje strasti, razočaranje, sve začinjeno nemogućnošću da bude majka svom prvencu....
mislim stvarno....jad...današnje žene bar tu frku nemaju - niko ne može da im oduzme decu, niko se ne baca pod voz zbog ljubavi ako ima ima više od 17....
klint istvud u prolazu :hm:. može. al to stvarno nije ljubav...bar ja tako mislim. da li osećam potrebu da osetim tako nešto samo na kratko? iskreno govoreći - ne više. svesna sam šta to znači u stvari i nemam potrebu za posledicama ''ljubavi u prolazu''.

[DaDole]

sto se tice opsednutosti ljubavlju, upoznala sam dosta ljudi koji zivot posmatraju kroz prizmu ljubavi... u smislu, sve im je lepo, ako su "u ljubavi" sa nekim... kada su sami, zivot je jedna velika provalija u koju gledaju svakog trena kako da se bace... :qq:
ali nije sve tako sivo dok imas sa kime popiti pivo, kaze pesma :nana:

opasne, strasne ljubavi itekako kradu dusu... i bacaju je od visina do ambisa...
ko ima srece, ko je pusti u svoje srce, dozivi je...
kakve god posledice bile...

ipak, mislim da velika ljubav pruza konacni smiraj i harmoniju duse i tela dva bica...

napisala si "velika ljubav" e..je li to ona koja smiruje dušu i mirna luka postane ili je to opsesivna i ludilo ljubav..šta je veliko..racionalno ili izvan racija..opsjednutost ima rok trajanja,pa je li i to veliko..:kapa:

[naki]

napisala si "velika ljubav" e..je li to ona koja smiruje dušu i mirna luka postane ili je to opsesivna i ludilo ljubav..šta je veliko..racionalno ili izvan racija..opsjednutost ima rok trajanja,pa je li i to veliko..:kapa:

smatram da velika istinska ljubav ima upravo tu moc, smiruje dusu :dada:
opsesivnost i ludilo je patoloska ljubav... ona koja truje i koja menja tvoje bice, priblizavajuci ga tmini...
ume da bude "velika" u smislu stepena unistenja osobe koju zaposedne...

da dopunim definiciju velike istinske... :kapa:
takva ljubav samim svojim postojanjem prociscava dusu, uranja te u njeno blazenstvo i cini na korak blize raju... :dada:

[Nežnicah]

ja nemam više nikakvo mišljenje o ljubavi, niti sam sad opsednuta njome niti sam bila pre :pardon: meni je ljubav - ljubav, ili je osećam ili ne.

[DaDole]

Poznajem dosta onih koji su baš nekako ovisni i opsjednuti ljubavlju u bilo kojoj vrsti,u bilo kojem obliku..i sama sam jedna od onih koje nekako ne znaju kako bi živjeli da je nema,ali to ne smatam opsjednutošću,barem ne patološkom,posesivnom i nadasve onom koja isključuje sve ostalo..
ako je ljubav ono po čemu jesmo,čemu svaki čovjek teži,može li ona da bude prirodno stanje, a ne opsesija od koje boli sve i koja vodi u ponor...

[причалица]

ako je ljubav ono po čemu jesmo,čemu svaki čovjek teži,može li ona da bude prirodno stanje, a ne opsesija od koje boli sve i koja vodi u ponor...

ona naravno treba to da bude....ali, kao i mnogo što-šta, ljudi ne umeju da prepoznaju ljubav, nego ljubavlju zovu koješta :sojka: otud i patnje :lola:

[Moonster]

Svi volimo da volimo,volimo da nas vole,ali koliko smo zaista opsjednuti ljubavlju,bili ili jesmo..
Koliko smo sanjali ili još sanjamo onu zanosnu ljubav koja oduzima razum,ruši rutine života,koja ne blijedi godinama.
Koliko u sebi svaka žena ima negdje duboko skrivenu čežnju koja se obruši kad suza krene dok gleda recimo "Mostovi okruga Madison"
....jesmo li oslobođene snova o ludoj,"filmskoj ljubavi"..jesmo li ikad mogli da pojmimo ludilo koje je natjeralo Anu Karenjinu da se baci pod voz,ili pojmili patnju Madame Bovary..
Da li te "velike ljubavi" zaista oduzimaju duševni mir ili je to samo naša fiksacija ili smo zapravo samo ponekad željni da nam se desi recimo jedan Clint Eastwood,barem u prolazu..
Velike ljubavi su zaista velike, sve drugo je samo priča, ništa više.
Interesantno da se muškarci ne javljaju po ovom pitanju, izgleda da oni ne vole nikako...???
Voliš, samo sve zavisi kako ko voli, neko zaboravi, neko jednu "ljubav" zameni nekom drugom, a neko voli trajno pa kako bude.
Nema osobe na planeti koja ne voli da bude voljena i da voli nekoga.
Samo u životu postoje dve kategorije ljudi, oni za koje je stvoren negde neko, tako je sa većinom populacije i ona druga kategorija, malobrojnija, za koju nikada i nigde ne postoji niko. Najgore je kada neko u životu upadne u tu malobrojnu kategoriju.
Kako god bilo, bitno je da ljudi vole, pa kako god da vole, a ako ne vole, e to je praznina koju ništa ne može nikada popuniti, čak ni novac kako ogroman
broj ljudi nažalost misli.
Ja mora da sam opsjednut ljubavlju čim ovde postujem nakon toliko vremena moga odsustva :facepalm:

[Moonster]

evo citat koji je baš primjeren temi:

Ostavimo li po strani romantičarske predodžbe, činjenica jest da je zaljubljenost inferiorno stanje svijesti, oblik privremene imbecilnosti."
( španjolski filozof José Ortega y Gasset)
:kapa:
ne težimo li svi ponekad stanju te "privremene imbecilnosti" one naše face kad osmijeh ne silazi lica,a u stomaku nisu samo leptirići,već slonovi:)
to je neko stanje u kom caruje iluzija sveženske "lude ljubavi",iluzija u kojoj se gubi glava..nesumnjivo,opasna...ali,ima li neko kom se nije desila ili ko ne bi želio da se desi..

Dotična osoba je u najmanju ruku imbecil.
I zaljubljenost nije inferiorno stanje svesti, tu je tek omašio :aha:
Opasno može da bude itekako :aha:
Ne verujem da ima ikoga kome se nije desila ta zaljubljenost, a ako ima neka se prijavi ovde, obavezno :palac:

[kojica]

:kapa:

Jel ti misliš da bi neko ko nije doživeo to stanje, mogao da napiše tako nešto?
Jok..

Dešavalo se i meni da budem imbecil i možda će mi se desiti još koji put.

[DaDole]

Svaka opsesivna veza ima svoje zamke..znate kad ste svjesni da sami sebi ne možete pomoći,da ste u raljama u kojima se koprcate i ni makac..
Znala sam čuti : nisam više onako zaljubljena u njega,ali ne mogu bez njega..kao da sam hiponotizirana:kapa:
Teško je to razumjeti onima koji to stanje fanatičnosti i ludila,sljepila i neracionalnog nisu doživjeli.. i kao i uvijek negdje nam se zakači ona forumula koja nam govori o samopoštovanju i slobodi..
I najlakše je kritikovati i "dijeliti lekcije" vrste ja to ne bih,ja ne znam šta je to bla,bla..takvim ljudima treba pomoći jer nismo svi od iste tkanine sašiveni:pusi2: