Kako kupujemo

[DaDole]

Poznato je da su žene jako ranjive kad je kupovina u pitanju:haha:
Kupujemo li kompulsivno ili sa predumišljajem:b:
Stvari koje nam možda nikad neće trebati..ili samo ono što nam baš treba..ili trošimo li pare koje nemamo da kupimo ono što nam ne treba:blenta:

[paculjkica]

Sada kupujem ono što mi stvarno treba :aha: Pored nekih stvari što mi bezveze stoje u ormanu , to je pametna odluka :lol:

Uglavnom idem planski: treba mi to i to i odem kupim, a nekad neplanirano ako naletim na nešto povoljno i lepo, tome teško mogu da odolim. :dada:

[DaDole]

Ja sam organizovano biće i kupujem planski uglavnom..ali ali alii:qq:
sklona sam da peglam kartice i kad me to uFati,ne pušČa:qq:
sve zavisi u kakvom sam raspoloženju i kako se osjećam..znam da ne valja i da je pogibeljno ponekad kompenzovati unutrašnje stanje nekom krpicom,al otme se..:m:

[причалица]

odeću najmanje kupujem neplanski, tačnije - nikad to ne radim...nekad kupim neke druge sitnice koje mi baš nisu potrebne tog časa (parfem, na primer, ili nekakve čaše, peškire, posteljinu.....), ali se ipak upotrebe kad dođe vreme...
ne sećam se kad sam nešto neplanski kupila, stvarno :lola:

[Nežnicah]

mrzim kupovinu tako da zaista mora da se potrefi da mi nešto baš treba i da sam super raspoložena... :pardon:

[Sarmica]

sam ozbiljna žena majka i kupujem samo neophodne stvari http://www.smilies.4-user.de/include/Girls/smilie_girl_320.gif (http://www.smilies.4-user.de)

[DaDole]

Koliko puta vam se dogodilo da se kući vratite sa stvarima koje uopšte niste mislili kupiti? Ništa neobično, tvrdi Business Insider. Trgovci, naime, imaju svoje male prljave trikove kojima će vas namamiti da otvorite novčanik i onda kad ne biste htjeli.
1. Natpis 'rasprodaja'

Iako izlog trgovine vrišti 'sve u pola cijene', nakon što ste ušli u trgovinu jasno vam je da od rasprodaje nema ni 'r'. Jednom kad ste unutra, veća je vjerovatnost da ćete nešto ipak kupiti.

2. Velika šoping-kolica

Kolica nisu tu zato da bi vam olakšala kupovinu već zato da biste u njih mogli potrpati što je više moguće stvari (koje vam ne trebaju). Pojavila su se 30-ih godina prošlog stoljeća.

3. Svježe pecivo na ulazu

Svježe pecivo, baš kao i cvijeće uglavnom su smješteni tik do ulaza u supermarket. Mami vas miris toplog peciva? To nije slučajno.

4. Gdje je mlijeko?

Prošli ste cijelu trgovinu kako biste kupili litru mlijeka. Ništa neobično. Mliječni proizvodi i oni koje najčešće kupujemo obično su skriveni u zadnjem dijelu trgovinr kako biste obišli sve police dok ne dođete do traženog proizvoda. Usput će vam sigurno nešto 'zapeti za oko'.

5. Zdesna nalijevo

Trgovci će kupca usmjeriti da se kreće zdesna nalijevo. Tako će vam stvari na policama biti baš nadohvat desne ruke.

6. U ravnini okaNajskuplja majoneza bit će na polici koja vam je u ravnini oka kako biste baš nju stavili u svoja kolica. Majoneza koja je jeftinija bit će u najdonjem redu. Vrijedi za sve vrste proizvoda.

7. U ravnini djetetova oka

Trgovci su, naravno, mislili i na djecu – sve veće potrošače. Proizvodi koje oni žele njima su u vidokrugu.

8. Ne možete se kretati

Jeste li primijetili kako supermarketi često imaju prezentacije i degustacije, a većinu vremena u trgovini su postavljeni i zasebni štandovi s 'posebnim ponudama'. To je smišljeno kako bi vas usporilo i pozornost vam usmjerilo na nove proizvode koje trgovci žele da kupite.

9. Diraj me!

Artikli će biti posloženi tako da ih možete opipati jer jednom kad opipate materijal košulje, na primjer, veća je mogućnost da ćete je i kupiti.

10. Tople žarke boje

Ljude privlače tople i žarke boje pa trgovci za logotipe i vanjsko uređenje biraju crvenu, narančastu i žutu. To će nas privući da uđemo u trgovinu čija će unutrašnjost ipak biti u hladnijim tonovima jer ćemo više potrošiti kad je uz smirujuću zelenu.

11. Glasna muzika

Treštanje iz zvučnika natjerat će vas da se čim prije odlučite na kupovinu i 'pobjegnete' iz trgovine ostavljajući mjesta za drugog kupca. No, drukčija će vas muzika dočekati u trgovini sa skupocjenim stvarima. Kupujete zaručnički prsten? Svirat će vam klasična muzika.
12. Kratkoročna ponuda

Znate ono kad stave natpis 'sniženo samo još dva dana'? To je nizak udarac na potrebu da nešto imamo sad i odmah i da ne propustimo priliku.

13. Slatkiši i sitnice dok čekate u redu

Nije čudo da je prostor oko blagajni krcat svega, od slatkiša do maramica za brisanje naočala...

Ovdje su uglavnom plasirani manje skupi artikli na koje nije teško potrošiti 'nekoliko markica' dok čekate da dođete na red za plaćanje.

[Nežnicah]

Ovo je čitava nauka :kapa: Priznajem da nasednem na bar 5.stavki iz ovog spiska :moon: Nekad uspem da odolim, a nekad kao biku kad mahneš crvenom maramom... natpisi tipa: Samo danas ili dok traju zalihe... :facepalm:

[причалица]

evo, pošto sam u prirpemama za slavu, mogu samo da kažem da pravljenje spiskova šta je potrebno kupiti i gde - znatno olakšava ceo posao, štedi vreme, a i novac.
možda kupim nešto van spiska, tačno, ali samo ako bih ''eto to mogla da upotrebim''...juče kupih čaše za vino, extra su povoljne bile, tako da - što da ne :drnd:
ali, spiska se držim 100%, sve sa njega uvek kupim - ne menjam jednu stvar za drugu.

[Vidana]

Kupujem sa predumišljajem.
Često su to stvari na akciji...nekad, doduše i nešto što mi i nije neophodno, ali retko.

[DaDole]

A šta o temi konzumerizma kažu oni koji se njome bave:kapa:

Odluka da kupimo auto, komad garderobe ili cigarete određenog brenda (ukoliko smo uopšte u mogućnosti da ih priuštimo), odavno više nije vođena njihovom instrumentalnom vrednošću. Ona je postala gotovo nevažna, u senci onoga što nam proizvod iskustveno nudi. Marketinške agencije se utrkuju kako da što bolje predstavljanjem proizvoda prenesu iluziju ispunjenja psiholoških potreba kupaca, njihovih želja i nadanja. Ne kupujemo više šampon, već ono što ćemo navodno postići upotrebom istog (“Zašto su svi muškarci u tvom redu?”). Više manje, složićete se, sam kvalitet proizvoda je isti.

Scene u okviru kojih je proizvod prikazan predstavljaju reprezentacije naših nesvesnih želja, potisnutih ili neispunjenih još od detinjstva. Putem reklama, nesvesni aspekti selfa ulaze u svest u svojim zamaskiranim, zamenjenim, spoljašnjim formama (proizvodima) i prepoznaju se kao deo ličnog identiteta, tačnije ekstenzija identiteta. Kupujući auto u stvari kupujemo deo ličnosti; sebe projektujemo u proizvod. I to nije isto što i “kupovina ličnosti” koja je površnija po svojoj prirodi i podrazumeva kupovinu imidža u skladu sa značajem brenda.

http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/01Maj%202014/kupujem5.jpg
Gomila članaka koji se ponavljaju na temu kako da postanete fatalna žena, kako da postanete poželjniji, lepši, uspešniji- kao da nude spas od samih sebe i svoje prirode. Posebno kada uzmemo u obzir hit sekciju- vizuelni make over, po uzoru na Pepeljugu kojoj dobra vila daje novi izgled kako bi bila dostojna bala i princa, samo što nam ovde nije potreban čaroban štapić, dovoljno je kupiti određeni proizvod.

Verovatno ste svi videli emisiju koja se vrti na TLC kanalu, What not to wear, u kojoj dvoje modnih stilista i stručnjaka transformišu žene u nove i bolje verzije sebe. Na početku vidimo koliko njihovim gostima teško pada da se odreknu svoje garderobe, jer na taj način skidaju i njihov lični identitet, a sve u cilju stvaranja onog bolje, ispravnijeg (“tako se ne oblači jedna uspešna žena…”). Pomalo smešno je do kraja emisije svaka gošća izjavljuje: ”Najzad! Ovo sam prava JA… Konačno sam pronašla sebe!”, iako se desilo upravo suprotno.

Dakle, možemo da postanemo šta god hoćemo, i možemo da učinimo da nas svet vidi očima kojima želimo. Identitet više nije suštinski, samo nama svojstven, lični izbor- već fluidan i uklopljen u ono što društvo očekuje. Umesto da sopstveni self razvijamo, mi ga uništavamo (što i jeste u osnovi reči konzumirati, latinski consumere- znači uništiti, izbrisati).