''Будимо људи'' - хришћанске поуке

[причалица]

https://i.imgur.com/YOe7SgU.jpg?2

[причалица]

„Један човек је грешио, али се и кајао – и тако цео живот. На крају се покајао и умро. Зли дух је дошао по његову душу и говори: „Он је мој“. Господ говори: „Не, он се кајао“. „Јесте, кајао се, али је опет грешио“, наставио је сатана. Тада му је Господ рекао: „Ако си га ти, будући зао, поново примао код себе након што се кајао, како да га не примим након што Ми се, сагрешивши, поново обраћао покајањем?“

Преподобни Амвросије Оптински

[причалица]

Где је љубави - макар кап,
тамо је трпљења - океан.

Монах Симеон Атонски

[причалица]

Бог ће ти вратити стоструко више од онога што си потрошио чинећи добра дела. На овом свету живимо да бисмо чинили добро.
Старац Гаврило

[причалица]

Не губите храброст у борби. Наш Христос је невидљиво присутан и посматра борбу сваког од нас. Према томе, борите се у трпљењу.
Старац Јефрем Аризонски

[причалица]

Не, никако! Бог нема ништа са паклом. Та Огњена Река је она река која од давнине ,,тецијаше из Едема натапајући рајски врт'' (Постање 2:10). То је река благодати Божије којом су се напајали свеци Божији од почетка света. То је изливање Божије љубави на сва Његова створења. Љубав је Огањ. Свако ко воли то зна. Бог је Љубав, дакле Бог је Огањ. А огањ сажиже све оне који нису и сами огањ, док оне који су огањ чини да буду сјајни и блиставији (Посланица Јеврејима 12:29). Бог се открио као Огањ и на планини Преображења, а касније је рекао да је Он дошао ''да баци огањ на земљу'' (Лк.12:49), то значи да излије љубав на земљу, у смислу у којем је Свети Јован Лествичник рекао: ,,Љубав је извор огња'' (лествица 30,18). Рај и Пакао су дакле једнако преплављени огњеном реком Божије љубави. Тај нестворени огањ Божије љубави је добронамерно изливен на сва створења без разлике. За једне огањ је рај за друге је пакао. Не чудите се овоме.

Огњена река – Александар Каломирос

[причалица]

Само воли и тада ћеш моћи учинити све што желиш!
Старац Тадеј

[причалица]

Зар не видите да када пчела уједе, она умире? Преко овог инсекта, Бог нас учи да не треба да вријеђамо наше ближње, зато што у том случају ми сами први умиремо.
Свети Јован Златоусти

[причалица]

„… Имао сам недавно једну ситуацију, били смо на једном сабрању у једном манастиру и после предвиђеног и заказаног разговора би остављен простор за питања. И бјеше ту тако једна екипа која је „наелектрисана“ неправославним духом, а све мислећи да православнијих од њих нема и не може бити – то је својствено прелашћеним људима.
И залеће се један јунак са питањем, онако као коњаник, готово сигуран да ми паде глава, да ниједан штит неће моћи то копље тог јунака да избјегне и да задржи. И залеће онако, баш се бијеше залећео, у галопу…
И каже: шта ви оче мислите о изјави нашег патријарха којом он поздравља хрватски народ као братски?! – Сад онако у неком, да кажем, ставу некога ко је изазвао мат позицију оног другог.
А мени, искрен да будем, то се толико некако допало као лопта која иде добро онако нацентрирана и тај волеј било би греота пропуштити, па макар никад да лопту видио нијеси. Просто буди у теби ту једну способност да дочекаш ту лопту, да је не пропустиш…….
Кажем ја том нашем брату – НАШЕМ БРАТУ – овако смо га мало описали, то је наш брат, само му треба тако мало помоћи и оће он да чује, а и чуо је. Подсјетим га на ријечи светог старца Вукашина, који није назвао њега само братом, него њега који га коље, назвао је сином – „Синко, само ти ради свој посао!“ – Желећи да му укажем да постоји један литургијски угао посматрања, који он очигледно нема. У реду, нема га, па и да се разумијемо, није га лако ни имати. Није то било какво духовно стање, то је јеванђелски максимум!
Не може то сад, неко које тако мало „заорао њиву“, почео мало да одлази у храмове, прочитао пар неких новина, пар неких изјава, брзо се накачио на тај неки, па да кажемо „ниски зилотизам“, јер душе непреображене Духом Цркве оне су тако зилотски, у нездравом смислу, наелектрисане. То је, ајде, ако би сте разговарали са неким непобожним психологом, он би то врло лако сврстао у неку неурозу…
Међутим, кад је чуо за старца Вукашина и за његов примјер, а знао је он за Вукашина, морао је да зна, одмах се повукао, утишао, оборио главу, ћутао. Зашто? Зато што је то артикулација православног Духа, јасна свима који су гладни и жедни Истине. То је Истина, друже! Видите, он је одмах морао да стане. Зашто? Зато што нож није под његовим грлом. Вукашин то није рекао на некој духовној трибини у Клепцима или на некој комеморацији у Јасеновцу, но у тренутку, разумијете, кад се Јасеновац рађа. То је барјактар, Вукашин је барјактар православља. То је сила која је непобједива, то је сила Божија.
А видите, та ситуација му је помогла, знате, да некако нађе ријеч, односно снагу вјере артикулише и видите шта је изашло – тих неколико ријечи, односно благослова, то је заправо, зар не, то је заправо једна форма благосиљања – „Само ти, синко, ради свој посао!“ Је л` тако? Благосиљање! Да не буде - то су тако јеванђелске ријечи, тако фино то звучи, тако је то узвишено, ал ко ће то остварити. – ЕВО ТИ ГА, ОСТВАРЕНО ЈЕ!...“

ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ

[причалица]

Понекад је веома тешко, па и неиздрживо живети с наизглед побожним човеком. Ова побожност просто убија. И лако је живети са смиреним човеком који себе сматра најгорим од свих. Што имамо скромније мишљење о себи тим је лакше с нама. Што мање имамо тим више можемо да добијемо у Богу. То је правило живота. Христос није имао ништа у овом свету, али је имао Божију љубав, Ð±Ð»Ð°Ð³Ð¾Ð½Ð°ÐºÐ»Ð¾Ð½Ð¾Ñ Ñ‚ Оца Небеског. Ð*азбојник се није бавио богословљем, али се покајао и први је доспео у рај. Зато је за нас главно покајање.

Протојереј Андреј (Лемешонок)

[причалица]

https://i.imgur.com/6Iv7fT1.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/9PaYniS.jpg?1

[причалица]

Великој души је својствено да не мисли о сопственом задовољству, већ да се брине о другима.

Св. Јован Златоусти

[причалица]

https://i.imgur.com/9jc3Xyv.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/C7vapsE.jpg?1

[причалица]

До царства Божијег стижу они који после сваког пораза уместо да седну крај пута и плачу над собом, иду даље и плачу успут.

Свети Тихон Задонски

[причалица]

Нека твоје дете расте тихо и спокојно, остави га на миру, не држи му лекције. Пробај да измениш себе. Постани по мало пустињак, отшелник. Није важно што живиш у граду где је бука и лудачки ритам живота, живи макар мало као да си монах. Труди се да се бавиш собом, негуј своју душу, сакупљај у њој спокојство, тишину и срећу и када она буде преиспуњена њима, ти ћеш бити у стању да сва та богатства предаш свом детету без много речи и строгог укоравања његовог понашања која једино могу да изнервирају.

Архимандрит Андреј Конанос

[причалица]

https://i.imgur.com/Yc6bVsm.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/H4GhhqV.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/Ss0kNur.jpg?1

[причалица]

Све док имаш људе који те воле и које волиш, живећеш.
Јер волети значи - живети.
Старац Сава Псковски

[причалица]

Умро је муж једне баке. Обоје су имали 80 година. Био сам на тој сахрани где је она до суза дотакла све: говорила је дирљиве ствари о свом мужу:
– Мој јаблане! Мој предивни! Љубави моја!
Сви су плакали у храму. Ништа нисам знао о њиховим породичним односима. Затим се испоставило да док је упокојени био жив није му било лако да живи са овом баком. Ни једну добру реч му није рекла.
Дакле, хајде да љубимо једно друго сада, док смо живи и живимо заједно. Говорите добре речи особи која се налази поред вас. Ово ће вам рећи мужеви који су сахрањивали своје жене, или жене које одлазе на гробове својих упокојених мужева и изговарају речи које им никада нису говориле док су били живи…
Затим реците свом мужу шта желите да чујете од њега:
– Желим да ме уважаваш, да ми говориш да ме волиш. Да то говориш стално.
Тако је човек створен. Он жели да чује ту реч, жели да зна да га неко воли, штити, налази се поред њега. То је заједничка потреба свих нас. Нема човека коме то не би било потребно. Неопходно нам је да се научимо да волимо јер бити човек Божији значи – научити се да осећаш потребе и бол друге особе.

Архимандрит Андреј Конанос

[причалица]

Наша крилца се понекад опусте и немају снаге да се вину у небо. То није ништа страшно, то је наука над наукама коју изучавамо, али је важно да у нама не ишчезне жеља да над главом видимо чисто и звездано небо, небо Божије. А сузе, труд и бол срца су на нашем путу неизбежни. Немој да се изгубиш, чедо моје.

Старац Јован Крестјанкин

[причалица]

Постоји много тренутака у нашем животу, када осећамо да нам нестаје тло под ногама. Некоме је дете болесно, другом се упокојило, код трећег постоје психолошки проблеми, некога мучи депресија - најразличитији проблеми. И ми доспевамо у такву ситуацију када кажемо да не постоји никакав излаз. Не налазимо решење и говоримо: “Боже мој, подари ми било какво решење!“ И сада ја кажем да за све постоји решење. А које? Не знам које, јер је оно за свакога другачије. Оно није онакво, како га ти себи представљаш, него онакво како га Бог теби шаље. Приметио сам да се појављује некакво решење онда када човек доспе до самог краја пропасти или кад дотакне дно. Немогуће је да те Бог остави без помоћи, чак и у последњем тренутку. Али, када ми проживљавамо неку трагедију, у тренуцима бола, ти заборављаш све ово и мислиш да је твој проблем огроман и неразрешив.

Архимандрит Андреј Конанос

[причалица]

Сваком тражењу Бога претходи извесно осећање Бога.
Бог над човеком не врши никакво насиље, већ стрпљиво стоји код човековог срца и смирено чека док се оно не отвори. Бог сам тражи човека пре но што човек тражи Њега, и када се, ухвативши погодан тренутак, јави човеку, тек тада човек у извесној мери упознаје Бога. Тада он почиње да тражи Бога, који се скрива од срца. Старац Силуан је говорио:
„Како ћеш тражити оно што ниси изгубио? Како ћеш тражити оно што уопште не познајеш? Душа, пак, зна Господа, и зато Га и тражи“. Старац је имао једну посебну мисао, наиме, да Бога може истински тражити само онај ко Га је једном познао и затим изгубио.

архимандрит Софроније Сахаров

[причалица]

Који учитељ је најбољи?
- Страдање.
Који учитељ је најлошији?
- Наслада.
Која врлина је најређа?
- Врлина давања.
Која врлина је најбоља?
- Врлина опраштања.
Која врлина је најтежа?
- Врлина ћутања.
Која врлина је најважнија?
- Врлина постављања питања.
Која врлина је најпотребниј а? - Врлина слушања.
Која борба је најопаснија?
- Фанатична.
Која навика је најштетнија?
- Брбљивост.
Који човјек је најјачи?
- Онај, који је способан да спозна Истину.
Који човјек је најслабији?
- Онај, ко сам себе сматра најјачим.
Који човјек је најразумнији?
- Онај, који следи своје срце.
Који човјек је најсиромашни� �˜Ð¸?
- Онај, који највише воли новац.
Који човјек је ближе Богу?
- Милостиви.
Који човјек је најслабији?
- Онај који је победио друге.
Који човјек је најјачи?
- Онај који је победио себе.
Чиме се супростaвити невољи?
- Ð*адошћу.
Чиме се супротстави� ��и страдању?
- Трпљењем.
Који је знак здраве душе?
- Вера.
Који је знак болесне душе?
- Безнадежност .
Који је знак неправилног поступка?
- Гнев.
Који је знак добрих поступака?
- Душевни мир.
Шта је најстрашније од свега? - Закаснело покајање.
Која страдања су најгорча?
- Она, створена нашим сопственим заблудама.
Која срећа је најузвишенијР°? - Она, ради које смо се одрекли самих себе.

монах Симеон Атонски

[причалица]

https://i.imgur.com/I3eNIhT.jpg?1

[причалица]

Нема ништа страшније од страха. Духовно излечење од страха човеку је најпотребниј е. Нетолерантн� � фанатик врши насиље, изопштава, баца у тамницу и кажњава, али он је у суштини слаб а не јак, опхрван је страхом и његова свест је страшно сужена, мање верује у Бога од толерантног човека. У извесном смислу би се могло рећи да је фанатична вера слабост вере, безверје. То је негативна вера.
Архимандрит Фотије из времена Александра I углавном је веровао у ђавола и антихриста. Божија моћ чинила му се ништавном у поређењу са моћи ђавољом.
Инквизиција, такође, мало верује у снагу хришћанске истине.
Фактичка нетолерантн� �ст је увек дубоко неверовање у човека, у лик Божији у човеку, неверовање у снагу истине, тј. на крају крајева, неверовање у Бога.

Николај Берђајев

[причалица]

Увек сам се мучио осећајући велику потребу да схватим: Зашто сам рођен у овом свету?...Куда ми сви, људи, идемо?...Шта можемо постићи?...Где је наш "крај"?
Не знати ништа од свега тога, тежак је кошмар, бескрајна мука. Предмет тражења је велик. При самој помисли о пуној недостижност и Траженог, губио сам свако надахнуће, и очајање је захватало моју душу: боље би било да се нисам родио. Споља миран, унутра сам био раздиран. Нисам избегао лутања по путевима туђим Хришћанима, али све је било - мрак.
Сазревши, срео сам се са Христом, који је рекао: Не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16,33). И још: Царство небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају (Мт. 11,22). Он је у моје срце улио надахнуће које ме не напушта. Тешкоће ме нису много плашиле, али сам схватио колико је безумна смелост ићи за Њим: победити свет.
Како Христову победу учинити својом победом, на шта смо иначе сви позвани? Ако је Он за себе рекао да је Пут, није искључено да се пред нас у одређеном тренутку постави задатак усамљеничке борбе против целог света? Није ли Он био од свију напуштен (Јн. 16,32), чак и од Оца? Убрзо се открила необичност Христовог учења. Са једне стране сам до боли свестан своје ништавности; док са друге - стремим ка Беспочетном. Молитва Њему постојано држи дух пред Лицем Апсолута; али не неког апстрактног филозофског, како је то раније било, него Живог и Личног. Открива се Христос који се спустио у дубине пакла и затим узнео на небеса, који седи ,,с десне стране Оца", који у себи носи пуноту Бића.
И Он је наш Пут.

архимандрит Софроније Сахаров

[причалица]

https://i.imgur.com/qKSnbZB.jpg?1

[причалица]

Бољи је један који чини вољу Господњу
него множина безбожника.
Св. Сава

[причалица]

https://i.imgur.com/A22kDOX.jpg?1

[причалица]

Савест је честица Бога у твом срцу.

Старац Гаврило

[причалица]

У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивош� �›Ñƒ. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.

Свети Старац Порфирије

[причалица]

Не постоји човек који не може да постане Светитељ, довољно је да је мало јунак, да има природности, мало људског у себи, мира, прихватања, дакле, да прихвата све што га сналази у животу, да не пада у агонију ни због било чега. Ни за себе, ни за Цркву ни за друштво ни за времена. Ми хришћани имамо разне помисли, и осећамо да се губимо, да смо у опасности. Али, да ли је Христос икад у опасности? Чак и док спава: управља таласе, и ковитлаце неба и откуцаје наших срца. Ако, дакле, не постанемо Светитељи, ништа нас не оправдава, јер свако може да постане. Један разбојник на крсту схватио је да је Христос Бог и, говорећи ,,сети ме се Господе у Царству Твоме" - ушао је први у Ð*ај и постао Свети. Шта треба да постанемо ми који смо деца Божија од најранијег узраста?

Старац Емилијан Симонопетри� �ски

[причалица]

https://i.imgur.com/wG4Lclu.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/zVecgmT.jpg?1

[причалица]

„Садашње генерације, морају, да схвате једну ствар. А то је, да споменике, сјећање, неће вршити нико умјесто нас. Људи, ви који сте потомци жртава, не чекајте државу. Не чекајте неког другог, свако мало мјесто страдања мора мора да се обиљежи и то морате ви. Неће нико умјесто вас, тек када ви то урадите, доћи ће за вама и држава и друштво и сви други. Али све зависи искључиво о вама, јер ту су страдали ваши, наши, моји, дједови, баке, рођаци, пријатељи, и ми смо дужни да им подигнемо споменик, као што га подижемо на гробљу, споменике својим драгима и то нико не чини умјесто нас, тако исто на Бијелом потоку, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, гдје год је свака јама, она има да се обиљежи, има да се обиљежи у духу онога што је говорио владика Николај: „Срби прво да се не свете, јер онај ко се освети тај се не посвети. Срби да се поносе својим мученицима, и Срби цијелом свијету да објављују шта се збило са њиховим страдалницима, да се никада никоме то не понови.
Значи, сваки тај споменик има да испуни сва та три задатка. И тај споменик треба да буде мјесто помена, јер ти људи су убијени као православни Срби, ради Христовога знака на себи, ради печата Духа Светога и српскога имена, а не зато што су били идеолошки противници неког режима.“
Епископ пакрачко-славонски г. Јован

[причалица]

https://i.imgur.com/S9dKWnh.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/NrZdqU7.jpg?1

[причалица]

Данас смо на жалост, у многоме заборавили шта значи благослов Цркве, шта значи благослов владике, шта значи благослов свештеника, шта значи благослов игумана. Данашњи човек хоће непрестано да живи по својој вољи. Ја хоћу да учиним нешто само ако је по мојој вољи. Чим није, нећу, па макар то рекао патријарх, владика или било ко други. Па на који онда начин можемо да испуњавамо вољу Божију, ако желимо у свему непрестано да испуњавамо своју вољу? Самовоља и егоизам су трагедија данашњег човека и данашњег човечанства.

Епископ Зворничко-тузлански Фотије

[причалица]

https://i.imgur.com/0DzCiYl.jpg?1

[причалица]

Живи једноставно, по савести.
Памти да Господ увек све види, а на остало не обраћај пажњу.

Св. Анатолије Оптински

[причалица]

Суштина моје душе и сврха мог живота мора бити љубав.
Све друге ствари у животу, морају бити пролазне у односу на љубав.

Свети Јован Кроштатски

[причалица]

Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи.

Патријарх Павле

[причалица]

Када кажемо тужан сам, мислимо.. живим од задаха свога греха, свога самољубља, своје одвојености од Бога. Ð*адост је пропаст туге! Жалост значи притисак, исцеђеност.
У души забринутог човека, срцу његовом, уму, мозгу и мислима, нема никакве животне силе. То је један увео, погођен човек.

Старац Емилијан

[причалица]

Сваки грех је рат против Бога.

Свети Јован Кронштатски

[причалица]

Веруј да све што нам се догађа до најмањих ситница бива по промислу Божијем, и тада ћеш без забуне и страха, подносити све што те снађе.

Ава Доротеј

[причалица]

Искушења су увек на корист када се подносе са трпљењем.
Архимандрит Јефрем Филотејски

[причалица]

Када сам завршио Московску Духовну семинарију и дошло је време да се женим и да размишљам о будућој парохији, - одлазио сам код свог свештеника у село. Мени се јако допадала та породица и сада ми се свиђа, као и тај свештеник који тамо служи до дан данас. Његова матушка (попадија, супруга свештеника прим. прев.) је врло смирена и кротка, и увек слуша свештеника, код ње је увек све чисто, увек скувано, она пева у цркви, и дели терет служења заједно са свештеником. Подиже и васпита четворо деце. Ето таква једна предивна породица.
Тада сам пришао свештенику и питам га: "Оче, а где сте Ви нашли себи такву матушку?"
Он одговара: "Ја је нисам тражио ".
Ја питам: "Како нисте тражили?"
Он одговара: "Ја сам њу од Бога измолио ".
Ја опет питам: "Оче, а како сте то њу од Бога измолили?" -
"Ето тако, - одговара, - кода сам посећивао храм – увек сам се молио: "Господе, пошаљи ми такву матушку, да буде помало нема, помало глува и помало слепа "...
И Господ ми је послао такву матушку! Ја нешто урадим погрешно - она се прави да ниште није приметила. Ја јој неки пут одсечно нешто кажем – а она се прави да ниште није чула. Ја јој приговарам – а она одговара: "Опрости ми оче! Исправићу се. Сад ће све да буде". А потом, свештеник ми прича: "Без обзира што ја понекад врло раздражен долазим из парохије, ја никад немам разлог да се њом посвађам! Ето, нас двоје смо проживели 30 година и ниједном се нисмо посвађали. Зато што матушка покрива све својом мудрошћу, а ја се од ње учим ". Сматрам да је вероватно то најважније да у породици будемо сви помало слепи, помало глуви помало неми како би смо лакше волели једно друго. А љубав помаже да се сачува мир, хармонија, и ето среће.
И тада ће свака породица бити дуготрајна, срећна а ја бих рекао - вечна.

Протојереј Алексије Ладигин.

[причалица]

У нашем народу је, тако због неке те захлађености у вјери дошло тог мало ређег причешћивања. Па је било не знам једанпут годишње, или четири пута годишње, или само причешћивање у постове – и то стварно ипак треба да сви схватимо да то није исправно.
Дакле када се Литургија служи, она се служи и за то да се вјерни причесте. То сигурно не значи да морате да се причестите, јер то је ипак један унутарњи акт душе која треба да се сједини са Христом, дакле то је најсветији и најзначајнији моменат нашега живота и не може сигурно да се сведе на некакву формалност – дакле то је буквално сједињење са Господом.
Али то не треба гледати као нешто толико страшно да би се то ријетко радило, већ прије свега треба гледати као нешто што нам је омогућено тиме што се служи Литургија и тиме што можемо да учествујемо у тој Тајни над Тајнама, ради освећења душе и тијела, ради обесмрћивања свог духа, ради заиста улажења у матицу тог духовног живота.
Причешће је Света Тајна над Тајнама, та Тајна уствари јесте Црква и вјерујте да је велико питање да л` је човјек уопште у Цркви ако се не причешћује...

наш добри отац Лука (Анић)

[причалица]

Једна пролазница на пијаци, питала је овог господина:

''Колико коштају јаја?''

Стари продавац је рекао:

''Један еуро за десет јаја госпођо.''

''Хајде да се договоримо, узећу 15 јаја за 1 еуро или нећу ниједно.''

''У реду, узмите их за цену коју ви сматрате одговарајућо м. Можда ће ово бити добар почетак за мене, јер данас нисам још увек продао ниједно јаје.''

Госпођа је пазарила 15 јаја за 1 еуро и отишла поносно мислећи да је победила. Ушла је у свој скупоцени ауто и упутила се ка отменом ресторану са својим пријатељем.

Тамо су она и њен пријатељ наручили шта год су хтели, не гледајући цене. Када јој је конобар донео рачун који је износио 140 еура, она га је частила и дала му 150 еура.

Овај догађај је сасвим уобичајена ствар када су у питању рачуни у ресторанима или кафићима, али гледајући са стране продавца јаја, ово је било једно веома тешко искуство.

Поента је, зашто увек показујемо надмоћ над људима према којима треба да будемо љубазни и пажљиви, а бивамо љубазни и пажљиви према онима којима то уопште и није потребно, већ само додатни плус.

[причалица]

https://i.imgur.com/oSaa1Uy.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/7a0AaN1.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/whn64kj.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/RiTvu8N.jpg?1

[причалица]

Онај који се жали на људе око себе страда зато што не разуме - да су они поред којих живи управо оно што му је потребно за исцељење.

Архимандрит Емилијан

[причалица]

Ако ти је подарено радосно стање, убрзо очекуј искушење. Ако имаш искушења и бриге, близу је услишење од Бога.
Старац Јосиф

[причалица]

https://i.imgur.com/Sjo4wkH.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/BWw0fgw.jpg?1

[причалица]

"Ако човек не почне да се бави собом, ђаво му нађе посао да се бави другима."


старац Пајсије Светогорац

[причалица]

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба.

Свeти Јован Златоусти

[причалица]

„Љубав је жртва. Колико жртвујемо себе ради другог човека – толико га волимо“ !

Отац Георгије Максимов

[причалица]

Када видим децу одмах схватам и каквом стању се налазе њихове мајке.
Старац Пајсије

[причалица]

Ne ropćite na nebo što vam ne ispunjava sve nade, nego ropćite na sebe što ne umete da se nadate.
Sveti vladika Nikolaj

[причалица]

https://i.imgur.com/bIkWCmc.jpg?1

[причалица]

Једном је један мудрац почео да сумња у Божју доброту. На то га је навело посматрање толиких невоља на свету. Једном приликом угледао је девојчицу како у поцепаној хаљиници дрхти од зиме на улици. Кад је угледао то сиромашно створење како трпи, у свом срцу помисли:
„О Боже, како можеш тако нешто да допустиш? Зар не можеш за ту сироту девојчицу баш ништа да учиниш?“
Одмах је добио одговор на своје питање:
„Могу! Створио сам тебе!“

[причалица]

Живот није провод, како мисле поједини који улазе у брак, па после падају са неба на земљу. Брак је једно широко море, не знаш шта ће изаћи из њега. Узимаш особу коју си са страхом и трепетом и уз велику пажњу изабрао, па након годину - две, пет откријеш превару.
Веровати да је брак пут којем треба да тражимо своју срећу, одрицање од Крста, јесте кривотворење брака. Радост брака је то да муж и жена, обоје потурају своја плећа и заједно иду навише уз стрмине живота. „Нисте патили? Нисте ни волели“, каже један песник. Само онај ко пати може истински волети. Због тога је мука неопходан састојак брака. „Брак“, каже неки древни песник и философ, „јесте један свет који нада улепшава, а несрећа оснажује“. Као што се челик показује у ватри, управо тако се и човек у браку, у огњу тешкоћа кали. Када издалека посматраш брак, све ти изгледа као мед и млеко, све ти се осмехује. Када се приближиш, онда ћеш видети колико тешких тренутака скрива.

Старац Емилијан Симонопетритски

[причалица]

Кростки су они који не желе никога да уче, а желе често да буду од некога поучени.

Отац Тадеј

[причалица]

Послушност и послушање је када ходимо за Христом, као и за оним који зна Пут. Пропаст је када окренемо смер.

Патријарх Павле

[причалица]

"Бог у теби побеђиваће место тебе. Њему приписуј све победе, а себи задржавај радост."

Свети Владика Николај

[причалица]

Ево најкраћег и најлакшег пута ка спасењу
Буди послушан, уздржљив, не осуђуј, чувај ум и срце од рђавих помисли и помишљај да су сви људи добри и да их Господ све воли. Због тих смирених мисли благодат Светог Духа те неће напуштати и говорићеш: Милостив је Господ.
Ако осуђујеш, ако ропћеш, ако си самовољан, душа ће ти опустјети, па макар се ти и много молио Богу. Тада ћеш говорити: Заборавио ме Господ. Али, није те Господ заборавио, него си ти заборавио да будеш смирен, и зато благодат Божија не живи у твојој души. У смирену душу благодат се лако усељава и даје јој мир и спокојство у Богу. Мајка Божија је била смирена више од свих и зато је слави небо и земља. Бог ће прославити све оне који се смире и они ће видјети славу Господњу.

Преподобни Силуан Атонски (уснуо у Господу на данашњи дан 1938. године)

[причалица]

https://i.imgur.com/39G71D5.jpg?1

[причалица]

"Благодат не води само горе, него некада води и доле. Не приноси само Богу, него некада приводи човека и аду, то да знате. Зато што, ако је сусрет са паклом неопходност да би ти дошао у тачан сусрет са самим собом, из кога ће се породити твоја тачна слобода за Бога, немојте мислити да ће терапија Духа Светога да вас лиши оваквог третмана. Дакле, Господ ће увек – молим Му се, на пример, као Свети Григорије Палама: „Господе, просвети таму моју“, дај ми да волим све људе, помози ми у борби са овим грехом или овим страстима, помози ми у овом искушењу на послу... И, Он тог момента креће да решава нашу ситуацију, тј. одговара на нашу молитву. Међутим, одговара како? Ми често очекујемо да то буде абракадабра, да Он реши ситуацију – и то не бива свесно код нас, несвесно је – да реши ситуацију како бих ја желео да се реши... Међутим, Он решава тако што почиње да третира моје срце, моју душу, мене... Да бих ја могао да будем достојан прималац Његовог дара, Он мора претходно да реши нешто са мном, мора да ми помогне да превазиђем неке егоистичке чворове, који постоје унутра, еда би ме на тај начин оспособио да примим дар који тражим...
... И, Он онда креће да третира и преображава моје срце, тако почиње да ми остварује жељу, ако хоћете овако да причамо на мало баналан начин. И, одједном ја, на пример, крећем да страдам, нешто креће да ми се дешава. Ја Му се молим да ми скине крст, или макар мало олакша, или да данем душом у борби, или шта већ, међутим као да се дешава управо супротно од онога што сам ја молио. А у ствари, почело је да се дешава ПРОДИРАЊЕ ДУХА СВЕТОГА У СКРИВНИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ, у скривене и небивале углове срца, о којима не можемо баш много да причамо а да то не буде испраћено са одређеном дозом наше фантазије. Јер, мало ко од нас има то искуство уласка унутра. Унутра постоји свемир, унутра постоји једна ширина, бездан. То је шифровано у псалмима: бездан бездан призива...
И, онда се ситуације драстично мењају. Догађајност у мом животу постаје интензивнија. Многе ствари некако чудно крену да се дешавају. Ја наслућујем да су у питању неке озбиљне поруке, али некако још увек не умем да их читам. Но, не мари, није битно читати и знати поруку у одређеном тренутку, него је битно учествовати. Већ кад сам се помолио Богу да ми да благодат Духа Светога да нешто превазиђем, да нешто постигнем, или просто из синовске љубави и оданости, зарад саме благодати Духа Светога, да бих био вазда са Њим..."

Отац Александар Јовановић

[причалица]

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.

Владика Порфирије

[причалица]

Када се налазимо на тихом и усамљеном месту, често се свакакве непотребне мисли упорно врте око нашег ума, одвлачећи му пажњу од срца. Молитва нам изгледа бесплодна, јер наш ум не учествује у призивању Имена Исуса, и само још уста механички понављају речи. А када завршимо молитву, помисли се обично удаље остављајући нас на миру. Ова непријатна појава ипак у себи носи некакав смисао: призивањем Божијег Имена ми доводимо у покрет све оно тајно, што се крије у нама; молитва је као сноп светлосних зрака бачен на тамно место нашег унутрашњег живота, па нам открива какве се све страсти или склоности гнезде у нама. У таквим случајевима треба ревносно изговарати Свето Име како би осећање кајања ојачало у души.

Старац Софроније Светогорац

[причалица]

Са Богом нас зближавају - недаћа, тескоба, болест, труд. Немој роптати на њих и немој их се плашити.

Свети Тихон Задонски

[причалица]

„... Али Бог, као свемоћан, дао је нама људима слободну вољу, да можемо Њему као Богу, као Свемоћном да кажемо: НЕ! – Да Га одбијемо! Да одбијемо Његову помоћ, да одбијемо Његову пружену руку.
И Бог ако би нарушио нашу слободну вољу и назор хтео да се усели у нас - на силу да нас спасе, онда би Он био диктатор, тиранин. Не би био Бог, не би био ЧОВЕКОЉУБИВИ Бог, који жели да се сви људи спасу, ЈЕР би им УКИНУО СЛОБОДНУ ВОЉУ.
Е то је једино што Господ не жели – ДА УКИНЕ СЛОБОДНУ ВОЉУ. И не само да не жели, него могу да кажем ДА НЕ МОЖЕ, јер би онда укинуо, да се тако изразим, СЕБЕ као БОГА, онда би укинуо и ПОСТОЈАЊЕ ЧОВЕКА. И из другог разлога што ми САМО СЛОБОДНОМ ВОЉОМ можемо спознати Божију вољу. И само слободном вољом ми можемо ИЋИ ПУТЕМ ка Царству небеском, другачије НЕ МОЖЕ. Има нека у народу изрека, каже: Баба се силом у Рај не тера. – Значи морамо својом вољом, морамо да пројавимо своје хтење.
Има у једној књизи „Духовни луг“, па у једном манастиру пре неколико векова долазило је много људи да се крштава. И један млад јеромонах добио је послушање да међу осталима јеромонасима и он крштава. Али пошто је он био је млад и био је неискусан онда је имао искушење - када крштава нарочито девојке, жене, пројављивале су му се страсти. И он се молио све време, молио Богу, молио светом Јовану Крститељу да га ослободи страсти. И дуго се он молио, док му се једанпут није јавио свети Јован Крститељ, и рекао му овако: Господ је услишио твоју... и послао ме је да те ослободим страсти. И ја ћу тебе сад да закрстим и ти више нећеш имати телесне страсти. Али, само да знаш, нећеш имати ни венац на небу. Јер док си се борио падао си и устајао, АЛИ си се БОРИО, хтео си да се бориш СВОЈОМ ВОЉОМ и плео си себи венац на небу. Молио си Господа да те ослободи страсти, ослободиће те, али за ово нећеш имати венац на небу.
Дакле, као што каже Свето писмо - Богу је милији један грешник који се каје, него 99 праведника који немају потребе за покајањем. Дакле, Бог воли да види НАШУ БОРБУ. Не кажем да воли да грешимо, али воли када види да падамо - да (тада) грцамо, да пузимо четвороношке, али исњмо, устајемо – ТО БОГ ВОЛИ ИЗНАД СВЕГА! И то Га највише гане и ТАДА нам НАЈВИШЕ БЛАГОДАТИ ПОШАЉЕ.
НЕ ОДУСТАЈТЕ, пузите, вуците се по земљи, али НЕ ОДУСТАЈТЕ! Јер Царство Божије унутра је у нама. НЕ ОДУСТАЈТЕ да га тражите док га не нађете и када га нађете загрлите га, пригрлите га, љубоморно га чувајте, немојте га бацати као бисере пред свиње. Јер је то нешто најлепше, најмоћније, најсавршеније, највеће у читавом универзуму, што можете наћи, што можете стећи, што можете пригрлити и што можете задобити и чувати за сву вечност...“

архимандрит Тимотеј

[причалица]

Да могу стићи, Васкрсли Бог ми је сведок, пред црквама, болницама, па и пред луксузним дворанама за банкете и модне раскоши, стајао бих и лично просио за страдалну нашу браћу, сестре и децу.

Патријарх Павле

[причалица]

https://i.imgur.com/cA4p94f.jpg?1

:hahaha:

[причалица]

https://i.imgur.com/39G71D5.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/hrjxubD.jpg?1

[причалица]

„Шта је грех? Зле мисли, речи и дела”.

Св. Симеон Нови Богослов

[причалица]

Димос: Рекао сам Вам да не желим да живим, а Ви сте ми рекли да дајем свој живот сваког тренутка. Шта то значи? Како да оживим своје тренутке у овом животу? Око себе видим неправду, болести, насиље, сада незапосленост, један свет у стању лудила.
Одговор: Проблем је што гледаш око себе, а не у себе. Криви су други, услови живота, политичари, свет, а не ми. Један руски светитељ, пустињак, Свети Серафим Саровски каже: „Смири се и све ће се око тебе смирити“.
Овде је решење. Зато сам ти рекао да даш живот у сваком тренутку. Свет се сам не може променити, нити га ти можеш променити. Међутим, себе можеш.

(„Ако постоји живот, желим да живим“, Митрополит Месогејски Николај (Хаџиниколау)

[причалица]

"Tеби говорим, устани!
И седе мртвац и стаде говорити".
Колико је само мртвих око нас... И колико њих би могли да оживе ако би се одазвали. И колико и ми који мислимо да смо живи имамо мртвога у себи.
Кад год не осећамо радост живота, то смрт побеђује у нама. И осећамо како немамо снаге да је победимо.
А кад се радост пробије кроз мртвило и с њом и љубав према свима и свакоме - знамо да је то поклон. Кад је поклон, од кога је? И што се не захваљујемо? Што не говоримо о Ономе који је живот? Што не говоримо против смрти? Што не живимо против смрти?
"Tеби говорим, устани!"
Ð*екао је Христос умрлом сину удовице из Наина, да бисмо га сви ми смртни чули.

о. Ненад Илић

[причалица]

Не јури за људима, већ им буди примјер. Привлачи их ка себи једноставно помоћу онога што јеси. Ð*ади вриједно оно што те испуњава.И сви који треба да буду у твом животу ће те наћи
и остаће уз тебе.

Монахиња Лариса

[причалица]

Никада не презири никога: ни кукавице, ни прљаве, ни пијане, ни оне који најгоре псују. Икона Божија (боголикост) је сачувана у свима њима, у дубини њиховога бића, и поред тога што је они најчешће нису ни свесни. Непријатељ човеков је тај који каља ту боголикост и затрпава је прљавштином.
Тешко је видети Икону Божију (боголикост) у онима који вам се ругају, који се јављају у обличју звери. Али, човек тим више мора да их сажаљева зато што су њихове душе унакажене, можда чак и неповратно, до степена вечне муке... О, како је тешко волети своје непријатеље.

Свети Гаврило Грузијски

[причалица]

Људско срце је, и поред свих својих хтења и настојања, најломљивија ствар. Волим те, а лако могу да те омрзнем. Мрзим те, а лако могу да се заљубим у тебе. Док те оптужујем, лако се може десити да схватим да си ти најбитнији човек на свету. Док те уздижем, шаљем те у пакао. Док говорим "постаћу свет", одмах могу да постанем сатана.

Старац Емилијан

[причалица]

Милостињу уистину даје онај који је даје од срца и са срцем које љуби. Уистину је милосрдан онај који са сваким од срца беседи, а не умом или устима, ко свакоме и од срца указује поштовање, ко проповеда реч Божију и служи од искреног срца и нелицемерно - једном речју, онај који је у стању да у свом срцу свакога пригрли и понесе својом љубављу, презирући све материјално, што се појављује као препрека за љубав између њега и ближњег - такав је, дакле, уистину милостив.

Свети Јован Кронштатски

[причалица]

Да ли желиш да победиш зло: смири се и не суди. Тада ћеш бити слободан.

Старац Арсеније Папачок

[причалица]

„... Дакле, немојмо ни ми то чинити када видимо људе како греше.
Неки ће рећи: А зар не треба ми да исправимо људе када греше?
- Па треба, али онда када исправимо себе!
Прво се трудимо да исправимо свој живот, па ћемо онда врло лако исправити туђе животе. Јер трудећи се на свом спасењу, на исправљању свога живота, ми не можемо а да се уједно не трудимо и на спасењу људи око себе. Зашто? Зато што ће они видети наш живот, зато што ће они осетити у ког Бога ми верујемо, за који живот ми живимо! И просто човек који се труди да живи јеванђелски зрачи око себе Јеванђеље и не може а да се не примети, а да се не осети, а да нема утицаја на друге људе.
И када ми тако са благошћу приђемо свима, онда они осете који је то Бог и какав је то Бог у кога ми верујемо. Да то није Бог који чучи изнад главе човеку, и чека само кад ће да погреши, да га клепи одозго и да га баци у пакао. Него да је то Бог који свакако чучи изнад главе свакога од нас, али да би му пружио руку помоћи, да би га подигао када поклекне – то је Бог у кога ми верујемо! То је Бог који је на небесима! То је Бог који је створио небо и земљу, све видљиво и невидљиво! То је Бог који нам је обећао да ћемо наследити живот вечни, ако будемо држали његове свете заповести...“

архимандрит Тимотеј Миливојевић

[причалица]

Савршенство се даје онима који не осуђују другога ни у чему, ма и најмањем, него осуђују само себе и трпљиво подносе увреде других.

Макарије Велики

[причалица]

"Господ ће на крају поставити свакога од нас тамо где нико неће моћи да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све бити по правди.
Јер, Он је пут, Истина, и Живот. И правда."

Патријарх Павле

[причалица]

Ð*аније сам мислио да Господ чини чуда само због молитава светитеља. Сада сам, пак, увидео да Господ чини чуда и на молитву грешника, само ако му је душа смирена. Јер, Господ слуша молитве човека који се научио смирености.
Многи из незнања говоре да је тај и тај светитељ учинио неко чудо. Ја сам, међутим, увидео да је то учинио Дух Свети који живи у њему. Господ хоће да се сви спасемо и будемо вечно са Њим, и зато слуша молитве и грешног човека, било ради њега самог било ради користи других.

Свети Силуан Атонски

[причалица]

Ти не знаш шта је теби корист, али Бог то добро зна. Зато често од њега тражиш нешто што ти шкоди и што је опасно, али Бог, Који се промишљу Својом стара за твоје спасење, не води рачуна о ономе што тражиш, него се у свакој прилици стара да примиш оно што ти је корисно.

Свети Јован Златоусти

[причалица]

https://i.imgur.com/y1Lug7A.jpg?1

[причалица]

За Цркву није велики онај ко поседује умне или било какве друге способности, већ онај који је примио дар живота с благодарношћ у и бива свестан да је све створено од Некога ко је Љубав. Тај Невидљиви и Несхватљиви је Онај који је све добрим учинио и наставља да све чини добрим. И када човек то увиди и нађе смирај, тада у себи сажима свеукупну тајну и постаје сарадник у тајни спасења читавог света.

Старац Василије Гондикакис

[причалица]

Најбоља реч је ћутање, најбоља поука је молитва.

Свети Нектарије Егински

[причалица]

Само схватање греха је присутно једино тамо где односи између Бога-Апсолута и човека – творевине попримају чисто лични карактер. Иначе се остаје код интелектуалних представа о мањем или већем степену савршенства форми постојећег. Грех је увек преступ против љубави Оца. Он се показује као наше удаљавање од Бога и повођење наше воље за страстима. Покајање је увек везано са уздржавањем од греховних побуда. И ван хришћанства води се борба против неких страсти; и у хуманизму можемо да нађемо савлађивање овог или оног порока; али зато што изостаје сазнање о дубинској суштини греха – о гордости, зато што овај зли корен остаје непревладан, трагизам историје не престаје да се увећава.

Старац Софроније Сахаров

[причалица]

https://i.imgur.com/d5TT5nR.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/apf3uki.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/PxJvRP6.jpg?1

[причалица]

https://i.imgur.com/V4HzgBW.png?1

[причалица]

"Хоћеш да сазнаш колико си горд ? Ево начина ... Када те неко жацне у срце, види каква и колика жестина се јавља у теби. Колико си љут, толико си горд."

Отац Тадеј

[причалица]

Болест долази од муке коју скриваш,
зато удари о земљу да је земља прими,
викни да је ветар однесе.
Испричај некоме ко ти је драг.
Тако ће невоља да оде из тебе, а здравље да ти се врати.
https://cdn.jsdelivr.net/gh/joypixels/emoji-assets@5.0/png/64/1f33f.png
Свети Сава

[причалица]

"Како човек зна да је његово срце достигло чистоћу? Када све људе сматра добрима и када му ниједан човек не изгледа нечист и грешан, онда је он заиста чист срцем."

Свети Исак Сирин

[причалица]

За свакога од нас Бог има план. И то предиван план. Поверуј у то, предај Му се, и сам ћеш видети. Господ ће отерати сав твој страх, сву бригу. Нестаће немир, нестаће онај грч у стомаку који осећа ученик који иде неспреман на тест.
Управо такав осећај се код нас јавља када недостаје вере, љубави, свести о томе да нас наши ближњи воле, а да уз то постоје и светитељи, који се моле за нас, и да постоји Бог, који нас чува.

Архимандрит Андреј (Конанос)

[причалица]

Лако је бити захвалан Богу у благостању, али бити благодаран у несрећи значи обрадовати Бога и посрамити ђавола. Сваки који претрпи несрећу с благодарношћу Богу, примиће венац мученика.

„Слушајте Божје заповести, и Бог ће чути ваше молитве”.
https://cdn.jsdelivr.net/gh/joypixels/emoji-assets@5.0/png/64/1f33f.png
Свети Јован Златоусти

[причалица]

Кад смо нерасположен� �¸ у нама је пакао, немамо мира ни спокоја. Кад је у нашем срцу радост, онда се осећамо као у рају. Зато се непрестано морамо трудити у молитви. Мир и радост су најважнија богатства овог и оног света. За тим сви чезнемо!
Наше мисли утичу не само на нас, него и на све оно што нас
окружује. Морамо да упућујемо добре мисли. Треба да волимо своје непријатеље, не само због њих, него због нас самих. Треба да опростимо од срца, јер је тада све опроштено. Немогуће је да стекнемо мир, ако смо пуни зависти и злобе.

Отац Тадеј

[причалица]

https://i.imgur.com/T8QvRGW.jpg?1

[причалица]

" Кад је потребно, Бог ће нам послати некога.Сви смо ми једни другима сапутници у овом животу."


Старац Гаврило

[причалица]

Велико је оружје молитва, вели Он, благо непропадиво, богатство никада неисцрпиво, лука безбедна, молитва је узрок тишине, корен и источник и мати непребројни� � добара.

Свети Јован Златоусти

[причалица]

Имај на уму да је Христос умро за грешнике, а не за праведнике.

Свети Исак Сиријски

[причалица]

Ако опростите ономе ко вас вређа, то вам се не само опраштају сви греси него и бивате чедо Оца Небескога.

Преподобни Мојсеј Оптински

[причалица]

"По свету који носи у себи - човек суди о свету око себе."

Авва Јустин Поповић

[причалица]

"Велики ћеш бити тада када схватиш да си мали.
Тада ћеш бити нешто, када будеш себе сматрао ништа."

Св.Димитрије Ð*остовски

[причалица]

" Говорили су вам : иди у цркву, моли се Богу, испуњавај заповести Божије, чини добра дела - ето, то ти је циљ хришћанског живота.
Али вас тај одговор није могао да задовољи.
И ево ја, убоги Серафим, покушаћу да вам објасним у чему је тај циљ.
Истински циљ нашег хришћанског живота састоји се у задобијању Светога Духа Божијег. А пост, бдење, молитва и свако добро дело учињено Христа ради јесу само средства за задобијање Светога Духа Божијег. "

Свети Серафим Саровски

[причалица]

И ви и ја одлично знамо како лако, како изненадно човек може да оде са овог света. Зато је тако важно ценити сваки дан, сваког човека. Треба да ценимо једни друге. Taчније, та љубав је оно ради чега и треба живети.

Протојереј Алексије Умински