paculjkica
28-01-2014, 08:44
Ako želite da imate lep vrt, osim cveća, žive ograde i žbunja, obavezno posadite makar jedno drvo koje će zahvaljujući izgledu i veličini upotpuniti sliku. Prilikom izbora morate poštovati sledeće kriterijume:
Veličina drveta (visina i širina krošnje) treba da budu srazmerni veličini vrta. Prilikom izbora mesta za sadnju vodite računa koliki je njegov godišnji prirast.
Tip korena jedna je od važnijih karakteristika drveća. Ukoliko ispod drveta želite da posadite perene, ili niže žbunje, ne bi trebalo da odaberete drvo sa plitkim korenovim sistemom, jer brzo isušuje površinski sloj zemljišta i otežava rast i razvoj drugih biljaka. Takođe, takvo drvo može da deformiše popločane površine u blizini.
Glog je idealno drvo za prednju baštu, jer ne raste mnogo u visinu (do 5 m). Ima dubok i ne previše razgranat koren. Cvetovi bele, ili pink boje pojavljuju se u maju i junu. Plodovi gloga mame mnoge ptice u bašti. Odgovara mu sunčani, ili polusenoviti položaj i lako, dobro drenirano zemljište. Mane su mu što je podložan napadu plamenjače.
Paulovinija je egzotično stablo, poreklom iz Kine. Visoko, listopadno drvo (12 m), široke, okruglaste krošnje, koja zbog svojih jako krupnih listova pravi izuzetnu senku. Obilno cveta u proleće. Cvetovi su ljubičasti i krupni, u velikim, uspravnim cvastima, prijatnog mirisa. Cveta pre listanja. Osim listova i cvetova, dekorativne su i krupne, jajaste čaure, koje se zadržavaju na granama do sledećeg leta. Tokom zime stabla su okićena i cvastima od cvetnih pupoljaka, koji se rascvetavaju u proleće. Voli hranljivo i duboko zemljište, bez mnogo kreča. Ovo drvo brzo raste, otporno je na bolesti, pravi “debelu hladovinu”, ali je i osetljivo na mraz, pa ga treba saditi na mestima zaklonjenim od vetra.
Japanska trešnja je poreklom sa Dalekog istoka i ima izuzetno lepe cvetove. Biljka je visine od 10 do 15 m, široko ovalne i guste krošnje. Cvetovi beli ili ružičasti, obilato kite biljku u aprilu i maju. Uspeva na hranljivim, umereno vlažnim i dobro dreniranim zemljištima. Otporna je na niske temperature i na gradske uslove. Neke sorte neotporne su na gljivično oboljenje moniliju.
Judino drvo je listopadni žbun koji se može formirati i kao niže drvo. Listovi su vrlo interesantni, okruglasti. Ružičasti cvetovi javljaju se pre listanja na svim granama, čak i na stablu. Tokom cele zime biljka je okićena mahunama.
Otporana je na sušu, voli svetlo i veoma je skromnih zahteva prema zemljištu. Sadi se pojedinačno, ili u grupama.
Magnolija raste u visinu do 3 m. Listovi su 10-15 cm dugački, zelene boje. Cveta od maja do juna sa 12 cm dugačkim, crvenkastim, a sa unutrašnje strane svetlocrvenim cvetovima. Odgovara joj sunčani položaj, mesto zaštićeno od vetra i kisela zemljišta. Pogodna za sadnju u manje vrtove. Otporna je na bolesti i štetočine i obrazuje veliku krošnju.
Katalpa, ili kako je još zovu “indijanski pasulj”, ili “cigaraš”, vodi poreklo sa jugoistoka Severne Amerike. Ovo listopadno drvo, okrugle široke krošnje, sa gusto raspoređenim granama, može da izraste u visinu od 5 do 15 m. Stablo je krivudavo i grana se vrlo nisko. Kora debla je tanka, uzdužno ispucala što je posebno čini interesantnom. Listovi srcolikog oblika 15-30 cm dugi, na naličju su dlakavi, a u jesen poprimaju sjajnu žutu boju. Cvetovi su krupni, bele boje, sakupljeni u duge metličaste cvasti i podsećaju na cvet orhideje. Katalpa cveta tokom jula. Plodovi su okrugle, viseće čahure koje sazrevaju u jesen i ostaju na granama tokom cele zime. Odgovara joj vlažna, dobro propusna zemlja i osunčan položaj. Kod katalpe se
cene slikovitost krošnje, oblik i veličina listova, obilno cvetanje i interesantni plodovi. Koriste se kao soliterne biljke ili se sade u manjim grupama. Za manje bašte preporučuje se varijetet “nana”, visine do 5 m. Može da živi 100 godina. Ako u bašti imate odraslu katalpu, suncobran vam nije potreban, mada krošnja vremenom poraste dosta u širinu. Mlade biljke su osetljive na niske temperature.
http://www.dodaj.rs/f/a/Tz/3utPRpci/z-basta.jpg
Veličina drveta (visina i širina krošnje) treba da budu srazmerni veličini vrta. Prilikom izbora mesta za sadnju vodite računa koliki je njegov godišnji prirast.
Tip korena jedna je od važnijih karakteristika drveća. Ukoliko ispod drveta želite da posadite perene, ili niže žbunje, ne bi trebalo da odaberete drvo sa plitkim korenovim sistemom, jer brzo isušuje površinski sloj zemljišta i otežava rast i razvoj drugih biljaka. Takođe, takvo drvo može da deformiše popločane površine u blizini.
Glog je idealno drvo za prednju baštu, jer ne raste mnogo u visinu (do 5 m). Ima dubok i ne previše razgranat koren. Cvetovi bele, ili pink boje pojavljuju se u maju i junu. Plodovi gloga mame mnoge ptice u bašti. Odgovara mu sunčani, ili polusenoviti položaj i lako, dobro drenirano zemljište. Mane su mu što je podložan napadu plamenjače.
Paulovinija je egzotično stablo, poreklom iz Kine. Visoko, listopadno drvo (12 m), široke, okruglaste krošnje, koja zbog svojih jako krupnih listova pravi izuzetnu senku. Obilno cveta u proleće. Cvetovi su ljubičasti i krupni, u velikim, uspravnim cvastima, prijatnog mirisa. Cveta pre listanja. Osim listova i cvetova, dekorativne su i krupne, jajaste čaure, koje se zadržavaju na granama do sledećeg leta. Tokom zime stabla su okićena i cvastima od cvetnih pupoljaka, koji se rascvetavaju u proleće. Voli hranljivo i duboko zemljište, bez mnogo kreča. Ovo drvo brzo raste, otporno je na bolesti, pravi “debelu hladovinu”, ali je i osetljivo na mraz, pa ga treba saditi na mestima zaklonjenim od vetra.
Japanska trešnja je poreklom sa Dalekog istoka i ima izuzetno lepe cvetove. Biljka je visine od 10 do 15 m, široko ovalne i guste krošnje. Cvetovi beli ili ružičasti, obilato kite biljku u aprilu i maju. Uspeva na hranljivim, umereno vlažnim i dobro dreniranim zemljištima. Otporna je na niske temperature i na gradske uslove. Neke sorte neotporne su na gljivično oboljenje moniliju.
Judino drvo je listopadni žbun koji se može formirati i kao niže drvo. Listovi su vrlo interesantni, okruglasti. Ružičasti cvetovi javljaju se pre listanja na svim granama, čak i na stablu. Tokom cele zime biljka je okićena mahunama.
Otporana je na sušu, voli svetlo i veoma je skromnih zahteva prema zemljištu. Sadi se pojedinačno, ili u grupama.
Magnolija raste u visinu do 3 m. Listovi su 10-15 cm dugački, zelene boje. Cveta od maja do juna sa 12 cm dugačkim, crvenkastim, a sa unutrašnje strane svetlocrvenim cvetovima. Odgovara joj sunčani položaj, mesto zaštićeno od vetra i kisela zemljišta. Pogodna za sadnju u manje vrtove. Otporna je na bolesti i štetočine i obrazuje veliku krošnju.
Katalpa, ili kako je još zovu “indijanski pasulj”, ili “cigaraš”, vodi poreklo sa jugoistoka Severne Amerike. Ovo listopadno drvo, okrugle široke krošnje, sa gusto raspoređenim granama, može da izraste u visinu od 5 do 15 m. Stablo je krivudavo i grana se vrlo nisko. Kora debla je tanka, uzdužno ispucala što je posebno čini interesantnom. Listovi srcolikog oblika 15-30 cm dugi, na naličju su dlakavi, a u jesen poprimaju sjajnu žutu boju. Cvetovi su krupni, bele boje, sakupljeni u duge metličaste cvasti i podsećaju na cvet orhideje. Katalpa cveta tokom jula. Plodovi su okrugle, viseće čahure koje sazrevaju u jesen i ostaju na granama tokom cele zime. Odgovara joj vlažna, dobro propusna zemlja i osunčan položaj. Kod katalpe se
cene slikovitost krošnje, oblik i veličina listova, obilno cvetanje i interesantni plodovi. Koriste se kao soliterne biljke ili se sade u manjim grupama. Za manje bašte preporučuje se varijetet “nana”, visine do 5 m. Može da živi 100 godina. Ako u bašti imate odraslu katalpu, suncobran vam nije potreban, mada krošnja vremenom poraste dosta u širinu. Mlade biljke su osetljive na niske temperature.
http://www.dodaj.rs/f/a/Tz/3utPRpci/z-basta.jpg