Laži nutricionizma

[DaDole]

Nutricionističke laži zbog kojih se gojimo i razbolijevamohttp://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/01Maj%202014/nutricionizam.jpg

[DaDole]

1: Jaja nisu zdrava.

Jaja su tako neverovatno hranljiva da se često nazivaju i “prirodim multivitaminom”. U prošlosti su demonizovana jer sadrže puno holesterola, pa su ih krivili za srčana oboljenja. U međuvremenu je utvrđeno da zapravo ne povećavaju štetan, već samo tzv. “dobar” holesterol i da ni na koji način ne mogu da se povežu sa srčanim oboljenjima. Pored toga, jaja za doručak vam mogu pomoći da oslabite.

2. Sve kalorije su iste

Istina glasi da se kalorije i te kako međusobno razlikuju i da je veoma važno koju vrstu hrane jedemo, jer se različite vrste hrane u organizmu kreću različitim metaboličkim putevima i različito utiču na hormone koji podstiču ili suzbijaju apetit, kao i na zdravlje u celini.

3.Zasićene masti su nezdrave

Ovo je, šta više, dugo bio kamen temeljac zvanične nutricionistike. Studije objavljene u nekoliko proteklih decenija pokazuju međutim, da su zasićene masti potpuno neškodljive, i da ne povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Slično kao i jaja, i one povećavaju sadržaj “dobrog” holesterola, dok “loš” holesterol menjaju u njegovu bezopasnu podvrstu. Nema nikakvog razloga da strahujete od mesa, butera, ili kokosovog ulja.

4. Puno proteina je loše za zdravlje

Navodno, škodi kostima. Najnovije studije pokazuju, međutim, da je upravo suprotno: oni koji jedu više proteina imaju bolju gustinu kostiju i manji rizik od lomova u poodmaklom dobu. Proteini ne povećavaju ni rizik od obolevanja bubrega kod zdravih osoba, a pomažu nam da ostanemo vitki, čuvaju mišićnu masu i umanjuju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova.

[DaDole]

5. Svako bi trebalo da jede integralne žitarice

Žito je najveći izvor glutena u ishrani, pa zato svi kojima on ne prija (a takvih nije malo), ne bi trebalo da jedu žitne proizvode, pa ni one integralne.

6. Kafa vam škodi

Kafa kratkoročno povećava krvni pritisak, ali zato značajno smanjuje rizik od većeg broja obljenja, kaošto su dijabetes tipa II, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i oboljenja jetre. Ona podstiče metabolizam, pomaže izlučivanje kiselina iz masnih tkiva, i povećava radnu sposobnost, pamćenje i moždane funkcije uopšte. Šta više, kafa je u savremenoj ishrani najveći izvor antioksidanasa, veći od voća i povrća zajedno.

7. Meso nije zdravo

Nije, ali samo kada je reč o mesnim prerađevinama. Neprerađeno crveno meso, koje ljudi jedu već milionima godina, ne povećava rizik od srčanih oboljenja ili dijabetesa. Veza sa karcinomom postoji, mada je vrlo slaba, i najverovatnije je posledica preteranog pečenja i termičke obrade.
8. Najzdravija dijeta je ona sa malo masti i puno ugljenih hidrata.

Ovo je jedna od najvećih zabluda nutricionistike, a takva dijeta je dokazano potpuno neefikasna.

9. Rafinisano biljno ulje je zdravo

Nije. Preterana potrošnja rafinisanih biljnih ulja podstiče zapaljenske procese u organizmu i može dramatično da poveća rizik od kardio-vaskularnih oboljenja. Nasuprot tome, ulja kao što su nerafinisano masilnovo i kokosovo su odlična.

10. Dijete s malo ugljenih hidrata su neefikasne i štetne

Naprotiv. Ovakve dijete su najlakši, najzdraviji, i najefikasniji način da oslabite i da izbegnete bolesti metabolizma, kao što je dijabetes. U današnje vreme ovo praktično možemo da smatramo naučnom činjenicom.

[DaDole]

11. Svi bi trebalo da smanje unos natrijuma, odnosno soli

Manji unos soli donekle smanjuje krvni pritisak, ali nije dokazano da poboljšava zdravlje u celini. Nasuprot tome, premali unos soli može da ima mnoge štetne posledice.

12. Šećer je štetan jer sadrži “prazne” kalorije.

Rafinisani šećer je jedna od najštetnijih namirnica uopšte, a njegovo štetno dejstvo daleko prevazilazi unošenje “praznih“ kalorija. Šećer ima ozbiljno nepovoljno dejstvo na metabolizam, goji i izaziva mnoge ozbiljne bolesti. To, međutim, ne važi i za prirodne šećere iz voća, ili med.
13. Mast goji
Da, ali samo ako se u ishrani masti kombinuju sa ugljenim hidratima. U suprotnom, dijete sa puno masti omogućavaju brži gubitak težine nego one sa malo masti.

[Nutriblr]

Pasterizirano mlijeko je zdravoOvo je možda od najstarjih laži koja je konstatna prisutna ali nažalost to je daleko od istine.
Konvencionalne agencije za zdravstvo također odbijaju upoznati javnost sa stvarnim problemima vezanim za upotrebu
antibioitika i hormona rasta koji se upotrebljavaju kod dobijanja konvecionalnog pasterizovanog mlijeka.Problem
kod pasterizovanog mlijeka se javlja zbog toga što nakon pasterizacije mlijeko ustvari mjenja strukturu
a takvo mlijeko može uzrokovati alergije i imunološke probleme.Važni enzimi kao što je laktaza su uništeni
tokom pasterizacije što dovodi do toga da mnogi ljudi nemogu probaviti mlijeko.Osim toga umjanjuje se i vrijednost
vitamina A, C, B6 i B12 a mliječni proteini od nutritivno vrijedih komponenata postaju konfiguracija neprirodnih
amino kiselina koji zapravo mogu naštetit vašem zdravlju.Ovo se odnosi i na organsko pasterizovano mlijeko.
Iskorjenjivanje korisnih bakterija kroz proces pasterizacije isto tako zaustavlja promicanje patogena,umjesto
da vas štiti od istih.Zdravija alternativa pasterizovanom mlijeku je surovo mlijeko koje je
izvanredan izvor nutrijenata uključujući i korisne bakterije kao što su Lactobacillus acidophilus.

Trebati jesti što više manjih obrokaIdeja da jedete više manjih obroka tokom dana ja da bi tako održani razinu metabolizma visokim je mit
koje uopšte nema smisla.
Istina je da se vaš metabolizam brži dok jedu odnosno dok se hrana probavlja,ali je količina hrana ta koja određuje
koliko energije(kalorija) ste iskoristili,a ne broj obroka.
To je dokazano i studijom u kojoj je jedna skupina sudionika jela više manjih obroka a druga manje obroka,
naravno cjelokupna količina hrane je bila ista i dokazano je da nema razlike.[11 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9155494),12 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19943985)]
Čak je jedna studija pokazala da kod pretilih muškaraca koji konzimiraju šest obroka dnevno nemaju osjećaj sitosti,za razliku od onih koji su konzumirali tri obroka dnevno.[13 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20339363)]Ne samo da je nepraktično jesti tako često nego u nekim slučajevima može biti i štetno.
Za ljudsko tijelo nije prirdno da bude stalno u stanju sitosti.Naši predcima nije bila oduvijek dostupna
hrana kao što je nama danas.
Kada ne jedemo neko vrijeme aktivira se stanični proces koji se naziva autofagija,koji čisti
čisti otpadne tvari iz naših stanica.[14 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20534972)]
Ovo znači da post može biti veoma zdrav za nas.

Izvor : http://autoritativnozdravlje.com/istine-i-lazi-o-hrani/