Крвљу брањена и одбрањена, срећан рођендан Ð*епублико Српска

[Man]

http://i.imgur.com/GnmLq1t.jpg

Деведесетих година прошлог века ране које су Срби задобили у Другом светском рату још су биле свеже. Још је српски народ на простору Хрватске и Босне и Херцеговине памтио зверства усташа и балија, а већ се спремао нови покољ Срба.

Ð*ат у Хрватској је већ увелико трајао када су се на неуставан начин и против воље Срба, босански муслимани покушали да одвоје од Југославије. Срби никако нису могли да се сложе са тим па је рат био неизбежан.

Федеративна јединица Босна и Херцеговина је по уставу СФÐ*Ј била република три конститутивÐ� �а народа, Срба, Хрвата и муслимана. Ниједан народ својом бројношћу није могао да прегласа други и није важило правило један човек један глас већ су сви народи морали да се договарају. Муслимани су грубо прекршили устав и рат је морао да почне.

Морали су Срби да бране своје да не би прошли као што су пролазили у прошлости. Ти најхрабрији Срби нису дали своју земљу олошу који је надирао са свих страна силно помогнут и фашистичким НАТО фалангама и муџахединима (светим ратницима) из разних арапских земља. Храбро су се борили и легендарни генерал Ð*атко Младић, и вођа Вукова са Вучијака Миланковић Вељко, и Споменко Гостић који је у првим борбеним редовима био са само 14 година, и који је живот положио за домовину, као и многи други.

Велике злочине су учиниле балије, опет су ударали на нејач, а крили се иза своје нејачи. Свесрдно су помагани са свих страна али када Србин нешто зацрта то тако мора бити или њега неће бити. Ð*епублика Српска је одбрањена, а и дан данас је нападају. Нападају је политички покушавајући да је сруше али нека знају да је срушити никада неће. Ако буде потребно поново ћемо је бранити оружјем, то нам није страно.

Одбранили су Срби своје територије и сада имају своју републику у саставу БиХ, али жеља је само једна да се изађе из федерације и да Ð*епублика Српска постане независна држава, а потом да се уједини са матицом Србијом. Баш то је оно што Србима треба да се поново уједињују и да полако враћају своје територије.

До уједињења СÐ*ЕЋАН Ð*ОЂЕНДАН Ð*ЕПУБЛИКО СÐ*ПСКА.

[salel]

"Ð*епублика Српска је последњи још непобеђени део српске Отаџбине. У томе је сва суштина важности њеног постојања и њене одбране. Док она траје и вијори српски (заиста српски) барјак, док она испред себе држи икону а изнад себе небеску заштиту Светог Стефана; док год је њен истински и врховни Устав - Косовски завет, а њен образ светосавски; док су год њени пали браниоци за Ð*епублику Српску светиња која се не сме заборавити; док је год то једина српска земља која зна да без искуства наше пре-југославенскРµ и аутентичне прошлости нема будућности; док год је Српска окренута ка Истоку и поново пробуђеној путиновској Ð*усији као свом једином геополитичко м избору; док год ова јунаштвом створена и мудрошћу очувана земља буде знала да буде лукава као змија и безазлена као голуб - ми, Срби, не постојимо само као избегличка колона без државе и обично робље без правца и циља, већ као озбиљан и својих предака достојан народ.
То не смемо никад да заборавимо, без обзира на формални статус ("ентитет", "релативна сувереност"...) ове оазе српства и једине (не само по имену) СÐ*ПСКЕ земље, Отаџбине.
Зато завијоримо и у себи и пред другима ону невидљиву и ону видљиву заставу отаџбинског српства, јер тиме и пред Богом и пред људима показујемо да још постојимо и да се нисмо предали, да "нисмо недостојни историје наше".
И чувајмо се да политичке игре и међусобице по ко зна који пут не однесу у неповрат нашу слободу и истинску независност.
Пазимо добро да (од непријатеља потпомогнути м и усмереним) мењањем свега што, можда, није идеално - не уништимо саму могућност преживљавања и опстанка Српске на све мањој и ужој мапи још преосталих слободних земаља света. Не допустимо да по ко зна који пут "закољемо вола због киле меса", да нас најгори на свету натерају да тражимо идеалну "правду" онда кад нам ваља да останемо међусобно јединствени и челично-чврсти (као спартанске легије Срба на Церу и Колубари).
Судбина читаве наше славне историје зависи од њене последње одбране на границама Ð*епублика Српске, од високо подигнутог Лазаревог, Милошевог и КарађорђевоР³ барјака на дан Светог Архиђакона Стефана.
Од нас зависи, још увек (и од Бога и Ð*уса, такодје), наша судбина!
Имајте то на уму док размишљате о Ð*епублици Српској и њеном Дану државности. Дану српског останка на светосавском Путу и опстанка у историји..."

[DaDole]

Хвала од срца..искрено сам ганута и све у мени од радости 'оће да пукне:cmok:

http://www.pravda.rs/wp-content/uploads/2016/01/Republika-Srpska-Fejsbuk-650x372.jpg