Pogledaj Punu Verziju : In memoriam Jadranka Stojaković
"Sve smo mogli mi
da je duži bio dan..."
http://storage.radiosarajevo.ba/image/235069/1180x732/Jadranka_Stojakovic_sargija.jpg
Najpoznatija kantautorica iz BiH Jadranka Stojaković preminula je jučer u 66. godini u Banjoj Luci.
Jadranka Stojaković je već duže vrijeme bolovala od amniotrofične lateralne skleroze, a preminula je sinoć u banjalučkom Specijalnom centru “Ivan Pavao II” Dom za starije osobe, gdje je boravila u posljednje vrijeme.
https://www.youtube.com/watch?v=jsH0XvLi4Wo
Do rata je bila aktivna na muzičkoj sceni cijele bivše Jugoslavije, a posebno u Sarajevu, gdje je bila jedna od simbola festivala Vaš šlager sezone.
Bila je poznata po svojim nastupima na kojima je istovremeno pjevala,svirala gitaru i usnu harmoniku.
Ostale su zapamćene njene pjesme Što te nema, Sve smo mogli mi, Muzika je svirala, Čekala sam...
Tokom devedesetih boravila je u Japanugdje je osim izvođačke karijere djelovala i kao kompozitorica stvarajući muziku, između ostalog, i za videoigre.
Njen značaj za historiju pop rock muzike Bosne i Hercegovine ogleda se u promociji pjevane poezije, akustične gitare i tradicionalnog bosanskog instumenta saza.
Rođena je 24. jula 1950. u Sarajevu, gdje je i počela sa svojom jedinstvenom muzičkom karijerom. Tokom kasnih 1970-ih počela se baviti obradom bosanskih sevdalinki starih gradskih ljubavnih pjesama, kao i obradom poezije srpske pjesnikinje Desanke Maksimović u novom muzičkom aranžmanu. Radila i primjenjenu muziku za televiziju (Dječije emisije Televizije Sarajevo), te napisala uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Od 1988. živjela u Japanu, do povratka u Bosnu, 2012.
Ovako je pjevala, govorila i sanjala Jadranka Stojaković
"Dа sаm tаdа pošlа u muzičku, svirаlа bih klаsiku i vjerovаtno nikаd ne bih kročilа u ovu zаbаvnu muziku"
Bila je jedna od ikona bh. pop-rock muzike, naša najpoznatija i najtalentiranija kantautorica.
Najčešće je nastupala sama uz gitaru, povremeno dodajući solo na usnoj harmonici, onako kako je to radila Joan Baez. Nije se mnogo obazirala na trendove, mnogo važnje joj je bilo da može stati iza pjesme i poezije koju pjeva.
Takva je bila Jadranka Stojaković, muzička umjetnica čija će uloga vječito biti upisana u historiju bh. kulture.
Jadranka Stojaković preminula je u 66. godini u Banjoj Luci nakon duže bolesti. Nakon vrhunca karijere, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, devedesete je provela u Japanu, gdje je takođe bila aktivna kao pjevačica i skladateljica.
U BiH se vratila 2011, nakon čega počinje njena administrativna borba za vraćanje stana u Sarajevu, ali i životna borba s multipla sklerozom.
Gitaru je počela svirati još kao tinejdžerka, uz prijаteljicu kojа je svirаlа gitаru, аli je instrument ljubomorno zаključаvаlа u kutiju:
"Jednom je slučаjno ostаvilа, a jа je uzmem, i udri, mаjčin sine! Kroz dvа-tri sаtа znаlа sаm nekoliko pjesmicа i tаdа mi je prijаteljicа dozvolilа dа svirаm. Kаsnije sаm i jа kupilа gitаru, pа sаm se čаk predomišljаlа dа li dа se upišem u srednju muzičku ili srednju školu zа primjenjenu umjetnost. Dа sаm tаdа pošlа u muzičku, svirаlа bih klаsiku i vjerovаtno nikаd ne bih kročilа u ovu zаbаvnu muziku", prisjećala se Jadranka svoje mladosti u jednom intervjuu 1975. godine.
Tada je rekla i ovo: "Meni dosаdi gitаrа, volim promjene, česte promjene, ne mogu ostаti nа istom, crklа bih kаd bi mi neko rekаo dа ću cijelog životа svirаti gitаru i usnu hаrmoniku. Uvek se zаgrijem zа novo, uvek urаdim nešto zаto što je novo".
Komponirala je primjenjenu muziku za televiziju i film, a i za videoigrice, dok je živjela u Japanu. Tamo su je zvaliJadoranka i bila je veoma cijenjena kao muzičarka.
Ipak, gitara i balade ostale su njen prepoznatljivi znak sve do kraja života. Jadranka je iza sebe ostavila neke od najljepših balada koje su ušle u antologiju bh. pop rock muzike.
http://www.6yka.com/img/s/724x420/upload/images/000%20April%202016/13139219_962636540517840_2868051157015978194_n.jpg
SJEĆANJEMiljenko Jergović: Kantautor
S Jadrankom Stojaković jedna je riječ ušla u našu povijest.
Bila je to riječ kantautor. Svirala je meko i pjevala nježno kao da već u ono vrijeme nije bila odavde, nego iz neke zemlje u kojoj se više vodi računa o tome kako smjerno beharaju trešnje nego o tome kakav kijamet nastaje kad snijeg padne na behar.
S Jadrankom Stojaković jedna je riječ ušla u našu povijest. Bila je to riječ kantautor. Po shvaćanju Duška Trifunovića iz emisije “Na ti“, kantautor je onaj koji sam svira i pjeva svoje ili tuđe pjesme; to je jedan – kako bi se reklo – buntovnik, pa uz njegovo ime treba spomenuti i Boba Dylana. Uz Jadranku se isto tako spominjao Dylan, premda ona nikakve veze s njime nije imala, niti je u njezinoj pojavi i pjesmama bilo ičeg buntovničkog. Svirala je meko i pjevala nježno kao da već u ono vrijeme nije bila odavde, nego iz neke zemlje u kojoj se više vodi računa o tome kako smjerno beharaju trešnje nego o tome kakav kijamet nastaje kad snijeg padne na behar.
Dokumentarni film o Jadranki Stojaković na 9. Beldocsu
http://www.6yka.com/img/s/724x420/upload/images/000%20April%202016/A3%20Jadranka.jpg
Posljednje godine legendarne pjevačiceLegendarna kantautorka i pop pevačica, zvezda SFRJ Jadranka Stojaković, preminula je u 66. godini u Banjaluci, u staračkom domu "Karitas", gde je provela poslednje dane.
Tih dana sećala se svoje karijere, kao i dobrih i loših stvari koje su je zadesile u životu, a dokumentarista Branko Lazić, inače urednik dokumentarnog programa Radio televizije Republike Srpske, pratio ju je i na tom putovanju kroz njenu zvezdanu prošlost beležio neke neispričane trenutke u njenom životu, pričajući ujedno i priču o Jugoslaviji i sceni koje više nema.
Tako je nastao film “Jadranka” dugometražni dokumentarac koji će biti prikazan na 9. Beldocsu u okviru srpskog takmičarskog programa.
Sada, međutim, njena životna priča posmatraće se drugačijim očima. Utoliko će film biti još intrigantniji ovdašnjoj publici
Jadranka Stojaković ostaće upamćena kao apatrid, „voljena pjesnikinja nesrećno zaljubljenih“, kako i kaže u filmu.
Nakon karijere u eks Jugoslaviji, gde je radila i kao pevačica i kao slikarka, nastavlja život u Japanu, sve do pada na bini 2009. godine, koji ju je primorao da odustane od koncerata i javnih nastupa. Film međutim, donosi one manje poznate detalje iz njenog života koji je čine još intrigantnijom - manje je poznato da je volela žestoku gitaru, eksperimentalnu i ambijentalnu muziku, Džeksona Poloka i da je sanjala na japanskom jeziku.
Film Branka Lazića je, tako, zbirka fragmenta iz njenog života, ispričanih u bolesničkoj postelji tokom minule tri godine borbe sa neizlečivom bolešću.
Film će svetsku premijeru na 9. Beldocsu doživeti u petak 13. maja u 19 sati u Dvorani kulturnog centra Beograda, kada će reditelj Branko Lazić govoriti više o iskustvu rada na ovom filmu.
Sto te nema, sto te nema
Kad na mlado poljsko cvjece
Biser nize ponoc nijema,
Kroz grudi mi zelja lijece
Sto te nema, sto te nema
Kad mi sanak pokoj dade
I dusa se miru sprema,
Iz srca se glasak krade:
Sto te nema, sto te nema
Procvijetala svaka staza
Ko sto bijese divnih dana
Po ruzama i sad prska
Bistra voda sadrvana
I u casu bujne srece
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu krece:
Sto te nema, sto te nema
Bila je pravi pravcati UMetnik. Nije bilo pevačice koju sam voleo vise od nje. Sigurno sam neke voleo kao nju ali sigurno nijednu vise.
Neka joj je prostrana staza nebeska.
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ЈАДРАНКА СТОЈАКОВИЋ: Љубав коју су љубили скакавци
05.05.2016.
http://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/28_1000x0-750x494.jpg
Мила моја,
Данас су ми јавили да си умрла и ја сам хтео да проверим колико ме лажу, па сам окренуо онај твој тајни број који се завршава са нула пет два.
Звонило је до краја, звонило неколико пута тако, и, замисли, нико се није оглашавао, нити још икоме верујем да те више нема.
Да је било среће, уместо овог писма, данас бих ти можда био у гостима.
И сад ми жао што сам те послушао, кад си рекла:-не долази, не би ме препознао, гасим се, мој Горане!
Ако си заиста умрла, допусти да у твоје име пролећу први изјавим саучешће!
И свим булеварима, и усамљеним платанима које смо грлили после поноћи.
Знаш да те волим изистински, онако како може да воли брат који нема сестру.
Зато си ти била моја телесна мана!
Јер, све смо могли ми.
Чак и оне ноћи кад си одлазила у Јапан, говорећи:- не тугуј, блесо! Дописиваћемо се преко Сунца!
Нисмо се тада гледали у очи као што ни сад не смем да се погледам у огледало.
Тамо бих угледао тебе у мојим сузама, видео те како машеш, и вичеш:-буди бар мало мушко!
Ако је све ово истина, и ако је смрт заиста дошла по твоје хаљине, данас ти се највише радују Душко, Арсен, Кемо, Мика и Тома!
Први пут им завидим, и псујем гласно, што су те призвали, јер су знали – шта си ти мени!
Чувам твоја писма и слике.
И твоје руке, које су још на мом скуту.
Тршаво моје!
Сав сам се у свећу претворио.
И горим за твоју душу, за твоје очи, горим твојим гласом, који шапће:-мој голубе!
Је ли ово дан откад нас више нема?
Ко ће те сад звати у поноћ?
Шта ће мени Бањалука без тебе, Сарајево, Дом синдиката, и хотел Москва?
Одем ли икад више тамо, тражићу тишину и руже за твоје име.
За мене не брини, снаћи ћу се, али онај комад душе који си ми откинула стави негде испод јастука.
Ја то говорим свима које волим кад оду без поздрава.
Хоћу мало да те жуљам кад ме нема.
Горан Лазовић
- Ovo je nesto najdivnije sto sam procitala, vraca vjeru u ljude, ljubav, prijateljstvo, smisao postojanja i zivota. Hvala Jadranka, hvala Gorane.
- Ovo je nesto najlepse sto sam procitala u slavu Ljubavi.
Placem od miline, od lepote…
Ovo je vecni i najveci spomen jednoj Zeni koju je musko srce moglo da iznedri.
Gorane, blagosloven si u vecnosti…
- A, šta reči poslije ovoga…pustiti suzu (e) i pustiti dušu da zaboli, i psovati glasno prolaznost…
- Autoru, Goranu Lazoviću, svaka čast za ovo potresno pismo, napisano iz dna duše i velikog srca i nesebične ljubavi prema Jadranki Stojaković. Suze same naviru sa svakom sledećom rečju onog koji ovo čita, tako i meni tekoše dok čitah, a teku i sad dok komentar ovaj pišem. Znam, ovaj će se tekst mnogo puta čitati i govoriti sećajući se voljene muzičarke, kantautorke Jadranke Stojaković. Moj naklon i poštovanje!
причалица
07-05-2016, 18:06
https://www.youtube.com/watch?v=iRUvDi_c40o
Juče je sahranjena,na novom groblju u Vrbanji,Banja Luka.
Bilo je mnogo tužno.
http://slika.nezavisne.rs/2016/05/750x450/20160509165355_368736.jpg
Nedeljko Milaković, direktor Gradskog groblja Banjaluka kazao je da Aleja zaslužnih građana na kojoj je trebalo da bude sahranjena Jadranka Stojaković još nije zaživjela. "U toku je izrada procedure, na koji način se bira ko će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Jadranka je sahranjena na jednoj parceli Gradskog groblja koja se nalzi u samoj blizini Aleje zaslužnih građana. Na vidnom mjestu na kojem je i zaslužila da bude ", istakao Milaković.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.