Pogledaj Punu Verziju : Misli poznatih mislilaca.
Sloboda
U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku.
Ajahn Yuttadhammo
http://razbibriga.net/imported/2012/02/freejpgw300h199-1.jpg
PUN MESEC - utorak, 7. februar 2012
Svakog ko živi oslobođen
navike vezivanja
za prošlost, sadašnjost ili budućnost,
onog ko ni za šta ne prijanja,
toga ja zovem bramanom.
Dhammapada, strofa 421
"Ni za šta ne prijanja" ne znači nemati bilo šta. Pre je reč o načinu na koji imamo stvari. Ako kola vozimo tako što volan držimo suviše čvrsto, brzo se umorimo i vožnja nam je takođe nesigurna. Ako volan držimo suviše labavo, izlažemo sebe i druge opasnosti od sudara. Ova strofa nam govori da prošlost, sadašnjost i budućnost možemo držati na način koji ne vodi u patnju. Sa takvim jasnim razumevanjem vežbamo nevezivanje -- a ne da nekakvim idealom da ne treba da prijanjamo za bilo šta.
S ljubavlju
monah Munindo
Prošlost i budućnost
U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom:
Oni koji žive duboko u šumi, smireni i neguju vrlinu u sebi,
tek jednom jedući na dan, zašto su njihova lica tako blistava?
[Buda:]
Takvi ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću.
Oni u sadašnjosti borave. I zato su njihova lica tako blistava.
Čeznući za budućnošću, žaleći za prošlošću,
budale venu poput zelene trske kad je poseku
Arañña sutta, SN 10.1
http://razbibriga.net/
Kućedomaćin
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo."
"Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine,
ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju."
Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče:
"Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju
koji su ovladali Dhammom, koji su znalci.
Vidi kako pate oni koji imaju nešto,
ljudi vezama vezani za druge ljude.
Buda
Upasaka sutta, Ud. II.5
Ja sam čudan
od čudnog očekujte čudno
od dobrog očekujte loše
od lošeg ne očekujte ništa
mrav 10,02,2012
Steppenwolf
10-02-2012, 16:09
Ljubav ne postoji zato da nas usreći. Ja vjerujem da postoji zato da nam pokaže koliko možemo izdržati.
Hese
Pogrešan program
Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom.
Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Kako su štetni, i po društvo i pojedinca opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno vjeruju u svoju pamet i u tačnost svoga suda i zaključka.
I.Andrić
Stečene navike gone na ponavljanje postupaka, osjećaj sigurnosti oduzima razbor, želja za odmazdom ubrzava odluke.
M.Selimović
Istraživanje
Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma.
To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma.
Adjan Pasanno: Keep it Simple
http://razbibriga.net/imported/2012/02/magnifyingglass5-1.gif?w=293
Izbor
Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga
da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one
potpuno ovladaju nama.
Yongey Mingyur Rinpoche
http://razbibriga.net/imported/2012/02/meditatehealthbenefits-1.jpg
Bisernica
14-02-2012, 22:48
Ne brini se ako svet ne zna za tvoje sposobnosti,ali se brini ako ih nemaš.
Konfučije
Sreća
Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti.
Od te dve, veća je sreća obuzdanosti.
Buda
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Ima ljudi, mada su retki, kojima ni bol ni misao ne uniste vedrinu i jednostavnost. Cak ih ucine boljim.
Mesa Selimovic
Nije li dovoljan čak i samo privid da se razveseli srce što izbjegava stvarnost..
Baudelaire
Ako...
Ako nije dobro, pusti ga da umre.
Ako ne umire, učini ga dobrim
Ajahn Chah
http://razbibriga.net/imported/2012/02/ajahnchah1-1.jpg?w=588
Postoje duhovnosti i duhovnosti… Jedna vrsta duhovnosti može biti rezultat psihičkog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna težnja nastaje kao vrhunac razumevanja života samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrsta skloništa pred životom.
Učitelj Sah
Treba naučiti sebe voleti, neokrnjenom i zdravom ljubavlju: da čovek izdrzi sa sobom samim i ne tumara okolo. Naučiti sebe voleti - to nije zapovest za danas i sutra. Od svih veština, ona je najtananija, najprepredenija, krajnja i najstrpljivija.
Fridrih Nice
Dhammu možemo uvek čuti
Ako su bića dobrog ponašanja i verni Buda-Dhammi, tada u njima nikada neće biti iscrpljene vrlina i dobrota. Uz pomoć razumevanja, uvidećemo da mi zapravo nismo daleko od Bude, već da sedimo licem u lice sa njim. Kada razumemo Dhammu, u istom tom trenutku ćemo ugledati Budu. Ako zaista vežbamo, tada ćemo čuti Buda-Dhammu bilo da sedimo u podnožju drveta, ležimo ili smo u bilo kojem drugom položaju. To nije nešto o čemu treba samo razmišljati. To je nešto što se rađa u čistom umu. Nije dovoljno zapamtiti ove reči, jer se to razumevanje zasniva na viđenju same Dhamme, ni na čemu drugom. Zato moramo biti odlučni da vežbamo kako bismo bili u stanju da to uvidimo, i tada će naša praksa biti zaista potpuna. Gde god da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, čućemo Budinu Dhammu.
Ajahn Chah: Nature of Dhamma
http://razbibriga.net/imported/2012/02/listen-1.jpg
Korenje
Mi smo slični drvetu, sa korenjem, stablom i krošnjom. Svaki list, svaka grana, zavisi od korenja, koje upija hranu iz tla i šalje je nagore kako bi nahranilo drvo.
Naše telo, zajedno sa rečima i delima, čulom vida, sluha, njuha, ukusa i dodira jeste poput grana, lišća i stabla. A um je poput korenja koje crpi hranu i šalje je kroz stablo do listova i grana, tako da one mogu da procvetaju i donesu plod.
Ajahn Chah: Simply So
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Bisernica
19-02-2012, 20:53
Svet neće uništiti oni koji čine zlo, nego oni koji to gledaju, a ne preduzimaju ništa.
Albert Einstein
MLAD MESEC - utorak, 21. februar 2012.
Svi okova spadaju
sa onoga ko jasno vidi
i dobro zna stanja
koncentracije i uvida.
Dhammapada, strofa 384
Posetilac manastira upitao je učitelja, poštovanog Ađan Čaa, kako on može da kroz meditaciju vežba koncentraciju (samadhi) kad zapravo ne postoji sopstvo. Učitelj mu objasni da kada razvijamo koncentraciju. mi radimo sa sopstvom. Kada razvijamo uvid (vipassana), tada radimo sa ne-sopstvom. I na kraju, kada zaista znamo šta je šta, tada smo otišli iza i sopstva i ne-sopstva.
S ljubavlju
monah Munindo
Meditacija
Pitanje za danas je zašto bi uopšte trebalo meditirati? U čemu je značaj meditacije? Zašto se ona toliko ističe u Budinom učenju?
Ideja meditacije je još davno definisana na sledeći način: upoznati um, oblikovati um i osloboditi um. Pri tome, upoznavanje uma znači razumeti način na koji naš um funkcioniše. Ako to ne znamo, mi smo zaista nalik običnim mašinama. A kad upoznamo svoj um, tada smo u prilici i da ga oblikujemo. To znači da postanemo njegovi gospodari. jer ako ne postanemo to, postaćemo njegove sluge. Tada nas misli i emocije kontrolišu i posledica toga je sve više patnje. Otuda je vrlo važno naučiti kako da oblikujemo sopstveni um. A kada to postignemo, tada dobijamo oslobođen um. Dakle, važnost meditacije jeste u otkrivanju kako da dođemo do slobodnog uma, uma koji je srećan, uma koji je spokojan, uma u kojem ima mnogo ljubavi.
Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa meditacijom jeste da uočimo koliko mnogo stvari činimo da bismo svoje telo održali zdravim. Hranimo ga, čistimo, vežbamo, kada se telo razboli idemo kod lekara po poseban lek. Zaista sve činimo kako bismo telo održali zdravim. No, šta činimo da bismo svoj um održali zdravim? Jeste li ikada razmislili o ovom vrlo važnom pitanju? Pri tome nam mora biti jasno šta naš um čini bolesnim, šta mu škodi. Koji su simptomi bolesti ljudskog uma? Meditacija je upravo to, istraživanje tih simptoma, njihovo uklanjanje i postizanje potpunog zdravlja našeg uma.
S. Goodwin: Why We Should Meditate
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Neprijatna iskustva
Molim vas da shvatite da meditacija ne znači da uvek imamo prijatna, pozitivna iskustva. Zapravo, neprijatna iskustva ne predstavljaju nikakav problem za nas sve dok se ne identifikujemo sa njima. Istinski izazov koji je pred nama je da naučimo kako da radimo sa tim neprijatnim iskustvima, kako da radimo sa fizičkim bolom, kako da radimo sa mentalnim bolom. To je daleko važnije nego da jednostavno doživljavamo prijatna, pozitivna iskustva.
Tako u svakodnevnom životu imamo probleme kao što su bes, napetost, strahovi, tuga, osećaj krivice -- sve te stvari nam zaista stvaraju patnju. Ali uz pomoć svesnosti možemo da ih otkrijemo, možemo da ih istražimo, možemo da eksperimentišemo sa tim problemima. I kada ih istražite, shvatićete da vi sami sebi stvarate problem. Kada to uvidite, možete koristiti mudrost da sebe oslobodite tog problema. Možete koristiti mudrost da razumete šta se odigrava u vašem telu i umu. Kroz to razumevanje stvarate promenu ili pak nastavljate da radite sa problemima, da ih istražujete. Tako i samo neprijatno iskustvo postaje objekat meditacije.
Godwin Samararatne: The Importance of Awareness
Samo znati, ništa više
Veoma važan deo praktikovanja meditacije jeste da smo svesni, da znamo šta se događa. Zato, kad god vam se ukaže prilika vežbajte ovaj kvalitet u sebi, da znate koliko god je moguće više šta se događa u vašem umu i telu, iz trenutka u trenutak. Čak i ako je to neko neprijatno iskustvo, čak i ako je to nešto što smatrate čudnim, samo znajte da se to događa, umesto da počnete da se brinete, razmišljajući: Da li dobro vežbam? Je li normalno imati ovakva iskustva? Nije uopšte nužno da ovako razmišljam, već samo da znam da je to ono što osećam u ovom trenutku, to je osećaj koji doživljavam.
Drugi važan aspekt povezan sa tim da smo svesni, jeste da budemo svesni sa ljubavlju, da znamo to što se događa sa jednim prijateljskim stavom. To može biti isti onaj stav privrženosti sa kojim majka gleda, posmatra svoje dete. Zato kad vežbate posmatranje, svesnost, otkrivanje toga što se desava u ovom trenutku u vašem umu i telu, vežbajte i da na to gledate poput majke koja posmatra svoje dete, sa blagonaklonošću, sa blagošću, sa otvorenošću.
Godwin Samararatne: Quality of Just Knowing
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Bisernica
25-02-2012, 23:51
Dobri ljudi čine dobro , zli ljudi čine zlo, ali samo religija može navesti dobre ljude da čine zlo.
Steven Weinberg
Put gašenja plamena u umu
Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća].
Buda
Sallekha sutta -- Govor o brisanju, MN 8
http://razbibriga.net/imported/2012/02/helpinghand-1.jpg
Dobri ljudi čine dobro , zli ljudi čine zlo, ali samo religija može navesti dobre ljude da čine zlo.
Steven Weinberg
Ali i loše da čine dobro... :namcor:
Uspjeh se na Hrid lešinara
Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem
i vidjeh u podnožju slona kako okupan
izlazi na obalu.
Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"
Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća.
Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.
Tad i ja pribrah svoju ćud i bodra odoh u šumu.
Monahinja Dantika
Therigatha, III.5
http://razbibriga.net/imported/2012/03/elephantcamp-1.jpg
Ne gledaj na ovaj svet sa strahom i gnušanjem. Hrabro se suoči bez obzira na Božiju volju.
Morihei Ueshiba
Dhamma
Suština Budinog učenja može se sumirati u dva principa: Četiri plemenite istine i Plemeniti osmostruki put. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najširem smislu te reči, i pre svega poziva na vežbanje. Unutar strukture učenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dhamma-Vinaya, Učenje-i-praksa ili, ukratko, Dhamma. Unutrašnje jedinstvo Dhamme garantuje činjenica da poslednja od Četiri plemenite istine, istina o putu, govori zapravo o Plemenitom osmostrukom putu, dok prvi član Plemenitog osmostrukog puta, ispravno razumevanje, predstavlja u stvari razumevanje Četiri plemenite istine. Tako ova dva principa prodiru i uključuju jedan drugog, jer formula Četiri plemenite istine sadrži Osmostruki put i Plemeniti osmostruki put sadrži četiri istine.
Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path
Plemeniti osmostruki put (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Bodhi%20p8p.pdf)
PUN MESEC - sreda, 7. mart 2012 - Magha puđa
Kao što kap vode sklizne sa lotosovog lista
isto tako i jadi ne prianjaju za one
koji su sebe oslobodili otrovnih žudnji.
Dhammapada, strofa 336
Jadi života nas lako ubede da su upravo oni najvažnija stvar. Čini nam se da od nas traže ogromnu količinu pažnje. Međutim, Buda nas podučava da su svesnost i mudro promišljanje najvažniji. Ako je naše praktikovanje svesnosti dovoljno zrelo, bićemo u stanju da posmatramo patnju kad se pojavi, a da ne postanemo suviše fascinirani njome. Takođe ćemo biti u stanju da promišljamo o stvarnosti tih raspoloženja koja nas obuzimaju, a ne samo da se lepimo za njih. Jer ona nisu konačna stvarnost -- ona dolaze i prolaze. I postoji razlog njihovog nastanka. Kada jednom prepoznamo taj razlog, kaže Buda, patnja jednostavno sklizne sa nas.
S ljubavlju
monah Munindo
Ispravna i pogrešna pažnja
Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju.
Buda
Sabbasava sutta, MN 2
http://razbibriga.net/imported/2012/03/prayers-1.jpg
Ispravan napor
Buda je mnogo puta isticao potrebu za naporom, za marljivošću, trudom i upornom istrajnošću. Razlog zašto je napor ključan leži u tome da svako sam za sebe mora da se izbori za sopstveno oslobođenje. Buda čini ono što može pokazujući gde je put oslobođenja. Za ostalo je neophodno praktikovanje tog puta, a to je zadatak koji traži energiju. Ta energija biće uložena u negovanje uma, a to je centralna tačka čitavog puta. Polazna pozicija jeste zamućen um, pun strasti i obmana; cilj jeste oslobođeni um, pročišćen i obasjan mudrošću. Ono što se nalazi između to dvoje jeste neprekidni napor da se zamućeni um transformiše u oslobođeni um. Ovaj posao samopročišćenja nije lak, ali nije ni nemoguć. Sam Buda i njegovi učenici predstavljaju živi dokaz da ovaj zadatak nije nemoguć. Oni nas takođe uveravaju da svako ko sledi put može stići do istog cilja. Ali ono što je za to neophodno jeste napor, vežbanje vođeno odlučnošću: "Necu odustati od svojih napora sve dok ne dostignem ono što jeste dostižno čvrstom istrajnošću, energičnošću i trudom."
Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Put preporađanja
Iz kontakta čula sa nekim objektom nastaje osećaj. Iz osećaja nastaje naša reakcija. To je ono što nas drži u krugu rađanja i umiranja. Naše reakcije na osećaje su naša karta za put preporađanja.
Ayya Khema: Being Nobody, Going Nowhere
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Dve tragedije
"Davno je rečeno da u životu postoje samo dve tragedije: ne dobiti ono što želimo i dobiti to."
Bhante Gunaratana: Eight Mindful Steps to Happiness
http://razbibriga.net/imported/2012/03/imposssibleposts-1.jpg
Sagacity
15-03-2012, 12:57
''Sa nepravdom možeš sav svet proći, ali se nazad ne možeš vratiti." -
Dostojevski
Prelazak bujice
"Kažite mi, dragi gospodine, kako ste vi prešli preko ove bujice [života]?".
"Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred."
"Ali kako ste, dragi gospodine, prešli preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred?"
"Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice. ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred."
Buda
Ogha sutta, SN I.1
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Vrlina
Baš kao što je zora prethodnica, prvi nagovestaj rađanja sunca, isto tako je i ustaljenost u vrlini prethodnica, prvi nagoveštaj rađanja Plemenitog osmostrukog puta.
Buda
SN XLV.50
http://razbibriga.net/imported/2012/03/marshalldavidtempleofdawninbangkokthaila-1.jpg
Stvari
Stvari nisu onakve kakve izgledaju -- ali nisu ni drugačije.
Lankavatara sutra
http://razbibriga.net/imported/2012/03/illusion-1.jpg
Budizam
Budizam ima obeležja kakva bi se mogla očekivati od jedne kosmičke religije budućnosti: on nadilazi ličnog Boga, izbegava
dogmu i teologiju; pokriva i materijalno i nematerijalno, a zasnovan je na religijskom osećanju koje, polazeći od iskustva svih stvari, prirodnih i duhovnih, stremi jednom sadržajnom jedinstvu.
Albert Einstein
http://razbibriga.net/imported/2012/03/AlbertEinstein2-1.jpg
MLAD MESEC - četvrtak, 22. mart 2012.
Ako neko pobedi u boju
hiljadu puta po hiljadu ljudi,
a drugi pobedi jedino samoga sebe,
taj je drugi nenadmašni pobednik.
Dhammapada strofa 103
Ova strofa nije odobravanje bilo kakve vrste nasilja. Ona govori o prepoznavanju onoga što je istinski vredno. Kad ego vidi sebe kao heroja, tu su i problemi. Dhamma kaže da nijedno od dostignuća ega nije važno. Ono što jeste bitno jeste zadatak odlaganja naših vezanosti za i identifikovanja sa tom mentalnom strukturom koju zovemo ego. No, ako u svojoj praksi demonizujemo taj ego, time stvari samo činimo još težim. Ovladavnju samim sobom ne doprinosimo time što samo kritikujemo svoje neugodno iskustvo ograničenog bića. Umesto toga, reč jo o istraživanju sve dok ne vidimo stvari kakve zapravo jesu. U svemu tome i ego ima svoje emsto. On je konvencija ili navika percepcije koja ima prirodnu funkciju. Ali greška koju pravimo je u tome da pretpostavljamo da je to ono ko i što mi zaista jesmo.
S ljubavlju
monah Munindo
Geometrija života
Ako hoćeš da budeš krug, prvo moraš da budeš kvadrat.
Suzuku Roshi
http://razbibriga.net/imported/2012/03/Sengai-1.jpg
Opraštanje
Opraštanje znači da druge ne smatramo odgovornima za svoja iskustva.
Gary Zukav: The Seat of the Soul
http://razbibriga.net/imported/2012/03/mud1-1.gif
Sunce i Mesec
U mraku našeg doba, ljubav i saosećanje blistaju poput Sunca i Meseca na nebu,
a njihov najopipljiviji izraz jesu velikodušnost i nesebično davanje.
Kim Behan
http://razbibriga.net/imported/2012/03/ks-1.jpg
Sagacity
28-03-2012, 09:41
Najgori ljudi daju najbolje savete.
Filip Džejms Bejli
Bisernica
30-03-2012, 22:20
Mnogi kažu da sam samo jedan čovek više koji stalno pokušava.
Ja kažem da sam jedan čovek manje koji stalno odustaje.
Dijego Marči
Naša dobra dela
Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine,
raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku -
isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi
dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika.
Buda,
Dhammapada, strofe 219-220
http://razbibriga.net/imported/2012/03/dmc0208l-1.jpg
Budi dobronameran kad god je to moguće. Uvek je moguće.
Dalai Lama
Dve stvari koje peku savest
Postoje dve stvari koje peku savest. Koje dve? Jedna je kad čovek učini loše delo telom, govorom i mišlju, a druga je kad propusti da učini dobro delo telom, govorom i mišlju. I kada čovek o tome kasnije razmišlja, to su dve stvari koje peku njegovu savest.
Buda
AN II.3
http://razbibriga.net/imported/2012/04/4319478371_4ecfc5307f-1.jpg
Sagacity
03-04-2012, 13:22
Sve mane kada su u modi postaju vrline.
Fejdo
Mi hvalimo bogove
Mi hvalimo bogove, ali i oni sami u vlasti su sudbine;
otuda, sudbina zaslužuje našu hvalu. Ali sudbina može dati
tek neizbežni plod kojim rađa naša kamma.
Ako je plod uslovljen kammom, kakve koristi i od bogova i od sudbine?
Zato, svu svoju hvalu uputite dobrim delima, jer nad njima
čak ni sudbina nema nikakvu moć.
Monah Bhartrhari: Satakatraya
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Kao što slon u boju
podnosi strelu iz luka odapetu,
i ja biram da podnesem
grube reči koje odapnu drugi.
Dhammapada, strofa 320
Kada život postane težak, imamo slobodu izbora da to podnesemo, ukoliko želimo. Ili možemo odabrati da reagujemo. Niko izvan nas nema vlast da nas natera na jedan ili drugi put. U onim slučajevima kada naše neukroćene navike reaktivnosti podivljaju, zaista nam se može učiniti kao da nas pokreće neko drugi. Tad kažemo sebi: "Nešto me je obuzelo" ili "Bio sam sav van sebe", što znači da sam izgubio pravi ugao gledanja na situaciju. Buda ga nikada nije gubio. To ne znači da se nikada nije susreo sa nekim ozbiljnim neprijatnostima. Jeste. I odabrao je da je podnese, pre nego da reaguje. Bio je potpuno svestan -- potpuno probuđen za stvarnost -- i znao je da samo on ima moć da napravi taj izbor. Pomaže nam ako znamo da je i mi imamo.
S ljubavlju,
monah Munindo
Kako prići Učenju
Monasi, zamislite čoveka koji želi da uhvati zmiju, gleda gde je zmija, traga za zmijom. On onda spazi veliku zmiju i rašljama je čvrsto pritisne na zemlju. Pošto je tako učinio, hvata je snažno iza glave. I tada, iako mu se zmija obmota oko ruke ili drugog dela tela, neće biti ugrižen i umreti. A zašto? Zato što je na pravi način prišao zmiji.
Slično ovome, monasi, ima onih koji proučavaju Učenje. I pošto su ga proučili, mudro promišljaju svrhu tog učenja. Onima koji mudro promišljaju svrhu, to učenje će doneti uvid. Oni ne proučavaju učenje radi kritikovanja ili pobijanja drugih u raspravama. Oni dobro znaju svrhu zbog koje proučavaju Učenje. I njima će to učenje kojem su na pravi način prišli, doneti dugotrajnu dobrobit i sreću. A zašto. Zato što su na pravi način prišli učenju.
Buda
Alagaddupama sutta - Poređenje sa zmijom (MN 22)
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Meditacija
Posto si dobio instrukcije, sad mozes da radis meditaciju i u hodu. Neki ljudi ce ti reci. "To tvoje hodanje tamo-amo je kao da nisi bas sasvim kod kuce!" Ali, da znas, mnogo je mudrosti u hodajucoj meditaciji. Hodaj napred i nazad. I ako se umoris, zaustavi se. Usmeri paznju ka sebi, svojoj unutrasnjosti, i odmori um tako sto ces blago posmatrati svoje disanje.
Onda osvesti jos jednu stvar, menjanje polozaja tela. Kad stojimo, hodamo, sedimo, lezimo, mi stalno menjamo polozaj svog tela. Ne mozemo ceo zivot samo da stojimo, sedimo ili da lezimo! Zivimo zauzimajuci sve te polozaje, zato ih moramo iskoristiti i razvijati svesnost u svakom od njih.
Ajahn Chah: Just Do It!
http://razbibriga.net/imported/2012/04/cat-1.gif
Ako nema trajne duše, šta se onda preporađa?
Kralj: "Može li postojati preporađanje, kad nema transmigracije?"
Nagasena: "Da, poštovani kralju, može. Baš kao što neko može upaliti lampu koristeći neku drugu već upaljenu, a da pri tome ništa ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao što učenik može naučiti stihove napamet od svog učitelja, a da stihovi ne transmigriraju iz učitelja u učenika."
Milindapanha, V.5
http://razbibriga.net/imported/2012/04/believe_reincarnation_napoleon_1549945-1.jpg
Dve stvari
93. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Odsustvo stida zbog učinjenih loših dela i odsustvo staha od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.
94. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Stid zbog učinjenih loših dela i stah od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari.
Buda
Dhamma vaggo, AN II.93-4
:)
Otkud može biti ljutnje
"Otkud može biti ljutnje
u onome ko je oslobođen ljutnje,
ukroćen, ko živi sabran --
onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem,
smiren, takav.
Među dvojicom gori je onaj
koji na bes besom uzvraća.
Onaj koji ne uzvraća
dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje.
Živiš za dobro obojice
-- sopstveno i njegovo --
onda kad, znajući ga da je srdit,
sabran boraviš u svome miru.
Kada tako lečiš obojicu
-- sebe i drugoga --
oni koji te za budalu smatraju
ništa o Dhammi ne znaju."
Buda,
Akkosa sutta, SN VII.2
http://razbibriga.net/imported/2012/04/anger2-1.png
Promena stvari
Zašto smo toliko iznenađeni kad neko umre? Znamo da svako mora da umre. Znamo da ćemo i mi umreti. Pa ipak, postoji to iznenađenje. Naša zapanjenost brzim proticanjem vremena ukazuje da nešto nije u redu sa načinom na koji posmatramo stvari. Mora postojati neko iskrivljavanje u našoj percepciji. Inače, zašto bismo se toliko prenerazili kada se stvari promene?
Jeffrey Hopkins: A Truthful Heart
http://razbibriga.net/imported/2012/04/3039784193_56de1e6377-1.jpg
Mlad Mesec - petak, 20. april 2012.
Labudovi plove putem Sunca,
jogini lete natprirodnom snagom,
a mudraci nadilaze obmane ovoga sveta
pobjedom nad Smrću i njenom pratnjom.
Dhammapada, strofa 175
Kako putujemo duhovnom stazom, neizbežno ćemo slušati o čudima koja su načinili duhovni učitelji. Čak i ako neki ljudi dožive duboka stanja meditativnog zadubljenja i velikih psihičkih moći, čekanje da se ona ponovo dogode može biti prepreka u razvoju. Mudro je podsetiti se da se Mara -- budističko otelovljenje manifestovanja obmane -- može pojaviti u bilo kojem obličju. Bez čvrsto ustaljene svesnosti, naročitim iskustvima lako pripišemo više vrednosti od onoga što ona zaslužuju. Podvig koji Buda hvali bilo je prevazilaženje obmane. Kako to postižemo? Negujući potpuno poštenje i iskrenost, iz trenutka u trenutak.
S ljubavlju,
monah Munindo
Umetnost oblikovanja sopstvenog života
Zakon karme je jedan od najvažnijih zakona koji upravljaju našim životima. Kada ga razumemo i živimo u skladu sa tim razumevanjem, kada delamo prema onome što znamo, tada doživljavamo osećaj celovitosti i mira. Ako živimo na način koji ide mimo te harmonije, ignorišući prirodu stvari, tada osećamo u sebi nesklad, bol i konfuziju. Zakon karme je jedan od najtemeljnijih zakona na osnovu kojih stvaramo ove dve, potpuno različite stvarnosti. To je kao da smo svi mi umetnici koji umesto platna i boja, mermera ili muzike, kao medijuma, koristimo sopstvena tela, umove i životna iskustva kao materijale za svoje kreativno izražavanje. Ogroman osećaj ispunjenosti kroz praktikovanje dharme dolazi upravo kada ovo imamo na umu i aktivno stvaramo i oblikujemo sopstveni život.
Jack Kornfield, Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom
http://razbibriga.net/imported/2012/04/0114-1.jpg
Hrabrost
Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život.
Jack Kornfield, A Path with Heart
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
MedMob je globalni pokret koji za cilj ima da skrene pažnju na meditaciju kao naučno dokazan i proveren metod da unapredimo sopstveno duševno zdravlje i takođe postanemo izvor pozitivnih promena u sredini u kojoj se krećemo. Otuda se na javnim mestima širom sveta organizuju grupne meditacije, kao prilika za pripadnike različitih religija ili duhovnih opredeljenja da udruženi daju primer međusobnog sklada u različitosti i podstaknu i druge na razmišljanje o načinima na koji koristimo najveće blago koje imamo - svoj um i telo. Pridružite se!
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
542. Trideset monaha
Kraj Rađagahe, u Bambusovom gaju. Onda trideset monaha iz Pave otidoše do Blaženog -- svi su oni živeli u šumi, hranili se isprošenom hranom, nosili ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom i sedoše sa strane. Onda Blaženom pade na pamet sledeća misao: "Ovih trideset monaha iz Pave svi žive u šumi, hrane se isprošenom hranom, nose ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih podučim Dhammi na takav način da još dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju?"
Onda se Blaženi obrati monasima: "Monasi".
"Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
"Monasi, ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Šta mislite, monasi, čega je više: potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem ili vode u četiri velika okeana?"
"Poštovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj podučava Blaženi, više je potoka krvi koju smo prolili bivajući ubijeni dok smo lutali tim predugim putem, nego vode u četiri velika okeana"
"Dobro je , monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem -- toga je više nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilici i svinja... Mnogo ste puta, monasi, bili uhvaćeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj samsari ne moze videti početak... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama svoga uma, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih oslobođeni.
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pave postadoše oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju.
http://razbibriga.net/
544. Cilj bez cilja
Ako razmišljamo o praktikovanju Dhamme kao postizanju nečega, tada unapred stvaramo neku sliku, koju se onda upinjemo da ostvarimo. Međutim, ono što bih ja preporučio jeste da jednostavno imamo poverenje u pažljivost uma, u svesnost, i da napustimo želju da dobijemo ili da otvarimo bilo šta. Svest je još uvek tu, i senzitivnost -- ali ih ne doživljavamo kroz to da smo mi nekakva osoba. Postoji samo svesnost onoga što se odigrava -- toga kakav je osećaj ili koje je stanje uma u ovom trenutku. Možemo to nazvati intuitivnom svesnošću. Ali ona nije programirana i uslovljena ni mišlju, ni sećanjem, a ni nekom percepcijom.
Ajahn Sumedho: True but not right
http://razbibriga.net/imported/2012/04/mindfulness2-1.jpg
555. Kritika i pohvala
“Monasi, ako bi neko kudio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da bude imalo mržnje, ogorčenja ili nezadovoljstva u vašem umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”
“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”
“Umesto toga, to što je pogrešno trebalo bi da objasnite ovim recima: ‘Ovo je pogre[no, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa nama, tako nešto se ne može naći među nama’.
A ako bi neko, monasi, hvalio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushićenje. Jer ako ste radosni, oduševljeni ili ushićeni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste oduševljeni i ushićeni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”
“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”
“Umesto toga, to što je istinito trebalo bi da objasnite ovim rečima: ‘Ovo je tako, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako nešto se može naći među nama’.
Buda
Brahmađala sutta, DN 1
http://razbibriga.net/imported/2012/04/buddhaface-1.jpg
Žeđ na smrt
To je kao čovek koji je putujući izdaleka strašno ožedneo. Onda zamoli nekog da mu da vode, a ovaj kaže: "Pij ovu vodu ako hoćeš. Njena boja je dobra, dobro miriše, ukus joj je dobar, ali samo da ti kažem, voda je otrovna. Možeš se od nje otrovati ili barem imati strašne bolove." No, žedni putnik ga ne sluša, jer ga muči velika žeđ. Ili poput pacijenta posle operacije. Lekar mu je rekao da ne uzima vodu, ali on je ipak traži da pije.
Čovek žedan čulnih zadovoljstava je sličan ovome: žedan slika, žedan zvukova, mirisa, ukusa, koji su svi otrovni.
Buda nam govori da slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje mogu da nas otruju. To su klopke. Ali mi ga ne slušamo. Isto kao i onaj čovek koji ne sluša upozorenje, jer je tako žedan: Bez obzira u koliko nevolja i bola će upasti, on samo traži vodu da se napije. Nije ga briga hoće li pošto popije tu vodu umreti ili se previjati od bolova. Čim dohvati času, ne prestaje da pije. Čovek žedan čulnih zadovoljstava pije slike, pije zvukove, pije mirise, pije ukuse, pije dodire, pije ideje. Oni mu izgledaju ukusni, te nastavlja da ih pije. Ne može da se zaustavi. I piće ih sve dok ne umre -- uhvaćen na delu, omađijan čulnim.
Adjan Ča: Tako jednostavno
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
PUN MESEC - subota, 5. maj 2012.
Pobeda podstiče mržnju,
pobeđeni ostaje u patnji.
Ko je smiren ostaje sretan
kad napusti pobedu i poraz.
Dhammapada, strofa 201
Oni koji su napustili misao o pobedi i porazu se nazivaju "smirenima", ali ne zato što nemaju bilo kakva osećanja. Oni su izvan pobede i proaza zato što su nekako umakli svakom osećanju bola i gubitka. Nisu naseli na taj trik koji izvodi sopstvo. Sopstvo je poput duge: izdaleka izgleda stvarno i opipljivo, ali kako joj se primičeš, počinješ da uviđaš da nema bilo kakvu supstancu. Ako se suviše čvrsto držimo svog osećaja sopstva, izgubimo se u zbrkanim gledištima o tome kako da pronađemo trajnu sreću. Verujemo da je taj dobitak jedino važan, ne uviđajući da u toj borbi stvaramo patnju drugima. Ako se suviše labavo držimo osećaja sopstva, takođe postajemo izgubljeni, ovoga puta usled pomanjkanja granica, te smo preosetljivi i nedostaje nam samopouzdranje. Samopoštovanje i samopouzdanje su prirodni rezultat življenja sa integrietom i razumevanjem.
S ljubavlju
monah Munindo
561. Sedenje kao navika
Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko toga nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom.
Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju.
Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem; ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme, a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar?
Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je šve sto treba da uradite.
Shravasti Dhammika: Introduction to Meditation
http://razbibriga.net/imported/2012/05/bhante-1.jpg
Termiti i most
Zadatak budističke prakse je da olabavi stisak u kojem nas drži naše "ja", naše sopstvo, i sve njegove manifestacije. To postižemo delom kroz ispravno razumevanje i napor, delom tako što odustajemo od ponašanje koja su ukorenjena u tom sopstvu, a delom kroz jačanje svesnosti i dekonstrukciju tekućih procesa uz pomoc kojih naš um zapravo i izgrađuje to sopstvo. Otuda je važno fokusirati se ne samo na obmanu da sopstvo zaista postoji, već u isto vreme i na sve njegova ispoljavanja, zato što svi delovi te mreže jacaju jedan drugog.
Imajući u vidu da je sopstvo u središtu i opasano jednom većom strukturom sačinjenom od mentalnih konstrukcija, namera, navika, sklonosti i vezanosti, važno je uvideti da "termiti prakse" ne mogu jednostavno napasti sopstvo, već moraju prvo nastojati da pojedu različite delove čitavog tog drvenog mosta, sve dotle dok se čitava konstrukcija ne sruči pod teretom sopstvene težine. Tako se sopstvo, njegove konstrukcije, nagoni i ka sopstvu usmerene navike survavaju u ambis, da bi ih onda poneo moćni tok i odneo sve do jasnog, plavog mora.
Bhikkhu Cintita: Non-Self and Buddhist Practice
http://razbibriga.net/imported/2012/05/gallery_320ruins20of20trolley20bridgeJPG-1.jpg
Gledaj da ne napraviš trajnu štetu samo zato što si trenutno uznemiren/a.
_/|\_
563. Sama svesnost nije dovoljna
Kad počinješ da vežbaš, nemaš mnogo poverenja u Dhammu, jer je u tvom umu još uvek mnogo nečistoća. Kako bi tvoje poverenje u Dhammu raslo, moraš jasno da razumeš koristi od onoga što radiš, moraš da uvidiš na koji način ti Dhamma koristi u životu. To razumevanje jeste mudrost, a ta mudrost će onda uvećati tvoju veru, tvoje poverenje... Kakve koristi imaš od toga što vežbaš svesnost? Moraš to otkriti sam za sebe. Moraš neprekidno da učiš od svog iskustva. Ako razviješ tu vrstu stalnog interesovanja za svoju praksu, razumevaćeš sve više i više. Sama svesnost nije dovoljna! Treba takođe da znaš kvalitet te svesnost i treba da vidiš postoji li tu i mudrost ili ne. Kad si jednom uvideo razliku u mentalnom stanju između toga kad nisi svestan i kada si potpuno svestan i uz to postoji mudrost, tada nikada više nećeš prestati da vežbaš. Tvoja zainteresovanost će se uvećavati, vežbaćeš sve više, razumećeš više i onda ćeš vežbati još i više -- to je jedan proces koji jača sam sebe. Ali za taj proces je potrebno vreme; biće potrebno vreme tvojoj svesnosti da ojača i tvom nivou razumevanja da poraste.
U Tejaniya: Awareness Alone Is Not Enough
Bisernica
12-05-2012, 10:52
Termin globalizacija je došao niodkud da bude svugde.
Entoni Gidens
Bisernica
12-05-2012, 11:33
Kultura nije ništa manje do svijest o svemu što se može misliti,kao što je i svijest svega što misli.
Ž. Puhovski
564. Sopstveni psiholog
Da biste postali sopstveni psiholog, nije potrebno da učite bilo kakvu veliku filozofiju.
Sve što treba je da svakoga dana pregledate sopstveni um. Vi već svakoga dana
predgledate materijalne stvari -- svakog jutra proveravate šta ima od hrane u frižideru --
ali nikada ne istražujete svoj um. A proveravanje sopstvenog uma je mnogo, mnogo važnije.
Lama Yese: Becoming Your Own Therapist
http://razbibriga.net/imported/2012/05/middle_aged_woan_holding_open_a_fridge_d-1.jpg
Bisernica
13-05-2012, 09:50
Čovek koji se radi bio je podjednako i čovek koji se igra,i svesno biće i religiozan čovek.
Mirča Elijade
Bisernica
13-05-2012, 09:55
Odnosi u društvenim ustanovama,pa tako i u psihijatrijskoj bolnici,repliciraju opštu
društvenu atmosferu u okruženju,analizirajući ili tačnije,karikirajući opšte društvene
odnose.Društvo se tako na neki način "ogleda" u psihijatrijskoj instituciji,utoliko što
mačin njenog organizovanja,priroda relacija,klima koja u njoj vlada,odgovaraju onom
što prevladava u našem socijalnom okruženju.
Petar Opalić
Toliko se "ogleda" da nekad ne znaš na kojoj si strani :)
565. Paljenje vatre
Ova naša praksa je nalik čoveku koji trlja dva komada drveta kako bi zapalio vatru. Čuo je da neko kaže: "Uzmi dva komada bambusa, trljaj ih jedan od drugi i dobices vatru." I on ih zaista uzme i počne da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je protrljao i očekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra pojavi što pre, ali od toga ništa. Onda mu sve postane dosadno i zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako, i to malo toplote što je stvorio, brzo se izgubi, jer nema kontunitet.
Ako nastavi tako, zaustavljajući se kad god se umori, iako biti umoran i nije tako loše, u sve se to uključuje i njegova lenjost i od čitavog posla na kraju nema ništa. Konačno zaključuje da vatre ni ne može biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje. Neće više da trlja ona dva štapa. Posle svega, krene unaokolo da objavljuje: "Nema vatre. Ne može se dobiti na taj način. Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i ništa."
Adjan Cha: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/2012/05/sticks-1.jpg?t=1302201216
причалица
15-05-2012, 18:23
''Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.''
Dostojevski
причалица
15-05-2012, 18:24
''Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno bogatstvo nego duhovno,mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.''
A. Šopenhauer
Zmijski rep
Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.
I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.
Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.
Ajahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/2012/05/cry-1.jpg
567. Šta nam ne mogu ukrasti
Neko božanstvo jednom je upitalo Budu:
"Šta je naše dobro, čak i kad ostarimo?
Šta je naše dobro, kad je učvršćeno?
Šta je čovekovo najveće blago?
Šta je lopovu najteže da nam ukrade?"
Buda na to odgovori:
"Vrlina je naše dobro, čak i kad ostarimo.
Poverenje je naše dobro, kad je učvršćeno.
Razumevanje je čovekovo najveće blago.
Naša dobra dela je lopovu najteže da nam ukrade."
Samyutta nikaya I 36
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
568. Uzajamno pomaganje
"Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju."
Buda
Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)
http://razbibriga.net/imported/2012/05/mya_usumana_g-1.jpg
569. Stanje stvari
Budale odbacuju ono što vide, ne ono što misle.
Mudri ljudi odbacuju ono što misle, ne i ono što vide.
Huang Po
http://razbibriga.net/imported/2012/05/Gautama_Buddha_64x64-1.png
MLAD MESEC - nedelja, 20. maj 2012.
Nepažnji se prepuštaju
budale i bezumnici,
dok mudrac pažljivost ceni
kao najvrednije blago.
Dhammapada, strofa 26
Sve se mi zaboravimo s vremena na vreme i postanemo uzgubljeni u zbrci. Ali ono što je najvažnije je koliko nam je potrebno da se setimo. Nije moguće da se otarasimo konfuzije samo zato što je ne volimo. Međutim, tu meditacija može pomoći. Kad ulažemo napor u redovno vežbanje vraćanja na odabrani objekat pažnje, uvek iznova, tada u sebi razvijamo određenu vrstu snage. Iako to u prvom trenutku ne vidimo, unutar naše svesti raste dragoceni potencijal. Meditacija nam se može učiniti dosadnom i čak besmislenom. Ali ta energija nikada ne nestaje. Dobar napor koji ulažemo u to da se setimo da se vratimo objektu meditacije može nam se isplatiti u svakodnevnom životu kao spontana svesnost ovde i sada. Tamo gde bismo se ranije zaboravili i postali izgubljeni u nepažnji, iznenada postajemo budni i ujedinjeni sa onim što se događa. Takva svesnost zaista jeste najvrednije blago.
S ljubavlju
monah Munindo
570. Mačke
Nečistoće uma su poput mačaka. Ako mački daješ da jede kad god poželi, ona će ti sve češće dolaziti. I doći će dan kada će te i ogrebati ukoliko je ne nahraniš. Ali ti ne moraš da je hraniš. Počeće da mjauče i mjauče, ali ako je ne budeš hranio dan-dva, prestaće da dolazi. Isto je sa našim strastima. Ako ih ne hraniš, neće te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stiša i sasvim umiri.
Ajahn Chah: Simply So
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sagacity
21-05-2012, 13:36
"Sećanje na patnju udvostručuje sreću."
Italijanska poslovica
571. Šta je to mudrost?
Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu. Ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe...
Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha
_/|\_
572. Šta je to meditacija?
Prisutnost uma sada, koja promišlja i uči od života u trenutku dok ga živimo.
Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha
_/|\_
573. Žaba na udici
Životinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, čvrsto vezane. Sve što im je preostalo je da čekaju lovca da dođe i pokupi ih. Kao kad je ptica ulovljena u zamku: omča joj je oko vrata i bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Ipak, ona se trza levo-desno, ali nema pomoci. Može jedino da čeka na lovca. A kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plaše; sve ga se životinje plaše, zato sto ne mogu da mu umaknu.
Naše klopke su slike, mirisi, ukusi, dodiri i ideje. One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise, ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja samo čeka ribara da dođe. Nije važno koliko se borimo, ne možemo da pobegnemo. U stvari, mi smo još gori od ribe na udici. Mi smo poput žabe na udici -- jer kad žaba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi već u ustima.
Ajahn Chah: Simply So
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
574. Setva pirinča
Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Opusti se, osećaj se udobno, ali ne dozvoli da ti pažnju odvlače druge stvari. Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zašao i zašto ne sledi dah. Potraži ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi dah i jednoga dana naići ćeš na nešto dobro. Ali nastavi da radiš što si radio i do tada. Radi tako kao da ne očekuješ da od svega toga bilo šta dobiješ, kao da se ništa neće dogoditi, kao da ne znaš ni ko to radi -- ali samo nastavi sa praksom. To je kao da uzmeš pirinač iz ambara i poseješ ga. To naizgled liči kao da ga bacaš. Bacaš ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on će se pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadiš po polju i zahvaljujući tome posle imaš da jedeš pirinač. Tako je to.
Ajahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/2012/05/sowseedIRRIImages2flickr-1.jpg
Naš prijatelj
Važan deo meditacije jeste učenje da osetimo sadašnji trenutak, ovde i sada. Tako, kada dišemo, to je vrlo zanimljivo, mi uvek dišemo u sadašnjosti, uvek dišemo u ovde i sada. Nekad volim da o dahu govorim kao o našem prijatelju. Ako uspostavimo kontakt sa dahom kao sa svojim prijateljem, tada kad god pomislimo na tog prijatelja, on ce nam pomoći da doživimo sadašnji trenutak. Kad god smo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti, kad god je zbrka i nered u našem umu, potrebno je samo da se setimo našeg prijatelja i istog momenta ćemo doživeti sadašnji trenutak.
Godwin Samararatne: The Basics of Buddhist Meditation
http://razbibriga.net/imported/2012/05/FriendshipRockstruebuddies23370677500509-1.jpg
575. Kisagotami
Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u
životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo
dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na
svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo
telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki
ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda
pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je
pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da
izlečim svoje dete", molila je.
Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te
je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi
i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona
moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro."
Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do
kuće, slusala bi price o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od
druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak
nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog
života -- i prihvatila je tu činjenicu.
I dalje ispunjena tugom, sahranila je telo svog detata i onda se poklonila Budi.
John Snelling: Elements of Buddhism
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
576. Smirivanje uma
Kada osetite odbojnost, osvestite je i onda fokus prebacite na neki neutralan objekat kao što je dah ili neki fizički osećaj. Posmatrajte ga jedno vreme kako biste smirili um, a onda se opet neko vreme ponovo okrenite ka toj odbojnosti -- nastavite da prebacujete fokus sa jednog na drugi objekat. Mnogim meditantima je teško da svoj um posmatraju neprekidno. Sve dok ne posedujemo stvarnu mudrost, sve dok zavisimo od toga da mudrost crpimo spolja, pukim intelektom, biće nam neophodna samatha meditacija da smirimo um.
Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
577. Svesnost sama po sebi nije dovoljna
Čini se kao da većina ljudi ne shvata vrednost delovanja svesnosti. Skloni su da misle kako značaj meditacije leži u onome što posmatraju. Ali taj objekat uopšte nije bitan. Ljudi takođe provode mnogo vremena razmišljajući o rezultatima. Žele da dožive stanja smirenosti, žele da se zagnjure u okean blaženstva. A onda se vežu za ta stanja i objekte na koje se fokusiraju. Stvarna vrednost meditacije nije u dobijanju takvih rezultata, koliko god prijatni oni bili. Prava vrednost meditacije leži u procesu osvešćivanja i razumevanja onoga što se događa. Taj proces jeste važan, a ne rezultat! Umesto da kukate zbog onoga što se dešava ili što se ne dešava, treba da budete zadovoljni time što jeste svesni -- bez obzira čega -- i da učite na osnovu toga.
Svesnost sama po sebi nije dovoljna! Imati želju da zaista razumemo to što se događa daleko je važnije nego samo pokušavati da budemo svesni. Vežbamo meditaciju uvida zato što želimo da razumemo.
Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough (http://sayadawutejaniya.org/wp-content/uploads/2008/08/Awareness-Alone-Is-Not-Enough.pdf)
Ako ste se nekada pitali je li Buda ljudsko biće ili božanstvo, možda će vam biti zanimljiv ovaj govor
Braman Dona (AN IV.36) (http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-036.html)
:)
578. Nibbana sada!
Poteškoća sa rečju nibbāna (na sanskritu: nirvana) jeste da njeno značenje leži izvan dosega reči kojima bismo je opisali. Ono je, u suštini, neopisivo. Druga poteškoca je da mnogi budisti nibbānu vide kao nešto neostvarivo -- toliko visoko i daleko da zapravo ni ne zavređujemo da pokušamo da do toga dođemo. Ili vidimo nibbānu kao cilj, kao nešto nepoznato, nešto nedefinisano što bi nekako trebalo da dosegnemo. Većina nas je uslovljena na taj način. Želimo da dosegnemo i postignemo nešto što nemamo. Dakle, na nibbānu gledamo kao na nešto što, ako marljivo radimo, pridržavamo se sīle (pravila morala), istrajno meditiramo, možda odemo u manastir, posvetimo čitav svoj život praksi, tek tada će nam kao nagrada možda, na kraju, stići nibbāna -- i pored toga što nismo sasvim sigurni šta je ona zapravo.
Ađahn Ča je koristio sintagmu "stvarnost neprijanjanja" kao definiciju nibbāne: uvid u stvarnost neprijanjanja, Ovo nam pomaže da stvari smestimo u njihov kontekst, zato što je naglasak na probuđenju za to kako prijanjamo i vezujemo se čak i za reči kao što su "nibbāna", "budizam", "praksa", "sīla" ili bilo šta drugo.
Često se kaže da budistički put jeste put neprijanjanja. Ali i to može postati samo još jedna tvrdnja za koju prijanjamo i čvrsto je držimo. I tu se krije kvaka-22: koliko god se upinjali da svemu tome pronađete smisao, na kraju ste potpuno zbunjeni zato što i jezik i opažanje imaju svoje granice. Morate da odete iza jezika i opažanja. A jedini put da se nađete iza navika koje upravljanju mislima i emocijama jeste kroz svesnost -- svesnost svojih misli i svesnost emocija. "Ostrvo dalje od kojeg ne možete otići" jeste metafora za to stanje kada jesmo budni i svesni, nasuprot pojmu postajanja budnim i svesnim.
Ađahn Sumedho: Nibbana sada! (http://www.yu-budizam.com/texts/sumedho/nibbana.html)
причалица
06-06-2012, 20:59
"Od svega što je moglo biti, na kraju uvijek bude ono što je moralo biti."
Ivo Andrić
Bisernica
06-06-2012, 21:43
Bog koji čuva granice morala ne uzmiče pred Jupiterom,bogom koji štiti granice sile.
Imanuel Kant
Najvažnije reči na svetu
Šest najvažnijih reči na svetu: Priznajem da sam tu načinio/la grešku.
Pet najvažnijih reči na svetu: Zaista si to dobro uradio/la.
Četiri najvažnije reči na svetu: Koje je TVOJE mišljenje?
Tri najvažnije reči na svetu: Najlepše te molim.
Dve najvažnije reči na svetu: Hvala ti.
Jedna najvažnija reč na svetu: Mi.
:)
Sagacity
07-06-2012, 09:12
Da bi covek mogao mirno da zivi, mora da se navikne na dve stvari: na lose vreme i na ljudsku nepravdu.
Diogen
причалица
07-06-2012, 18:10
''Nežno doticati i obazrivo postupati može samo neko kome je i samom potreban nežan dodir.''
Herman Hese
570. Obično
Stanja su neobična, ali mir uma, to neuslovljeno, toliko je obično da ga niko čak ni ne primećuje.
Ađahn Sumedho
http://razbibriga.net/imported/2012/06/straightlines4-1.png
Sagacity
09-06-2012, 10:19
Čovek nije ni dobar ni rđav, rađa se sa nagonima i sposobnostima, društvo ga čini savršenim, boljim, ali tada interes strahovito razvija njegove rđave skolonosti.
Balzak
Bisernica
10-06-2012, 08:21
Najbolji način da se svaki dan započne dobro jeste da pri buđenju mislite
ne biste li tog dana barem jednog čovjeka mogli obradovati.
Fridrih Niče
571. Mudrost
Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu. Ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe...
Ađahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha
http://razbibriga.net/imported/2012/06/40-1.gif
582. Jesti svesno
Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika.
Jan Chozen Bats: Mindful Eating
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
583. Zmijski rep
Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.
I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.
Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.
Ađahn Chah
http://razbibriga.net/imported/2012/06/goodOrBadIdea2300x225-1.jpg
MLAD MESEC - ponedeljak, 18. jun 2012.
Onaj ko zna mnoštvo svetih strofa,
a ne vlada se prema njima,
liči na pastira koji broji tuđe blago,
jer takav ne uživa blagodeti kretanja Putem.
Dhammapada, strofa 19
Iako imamo najnoviji model kompjutera, sa super brzim procesorom i velikim diskom, ako ne naučimo kako da ga koristimo, on za nas neće imati mnogo vrednosti. Poruka ovog učenja je da, iako jeste bitno šta mislimo i u šta verujemo, još je bitnije kako živimo to učenje kroz svoje postupke telom, govorom i umom, dakle kako ga praktikujemo. Ako smo upućeni u veštinu korišćenja svog uma da misli, tada imamo sreće. Sada je naš zadatak da tu sposobnost razmišljana "o stvarima" dalje razvijamo sve dok nas ona ne dovede do toga da "znamo" stvari. Buda nije želeo od nas da se zadovoljimo time da smo u stanju da recitujemo kanonske tekstove ili pomeramo jednu po jednu kuglicu na brojanici. On nas je podsticao da razvijemo sposobnost napuštanja pogrešnog razmišljanja i da zaista "znamo" mesto mira. Tek to bi trebalo da bude naš krajnji cilj.
S ljubavlju
monah Munindo
http://razbibriga.net/
584. Razbijena čaša
Možda kažete: "Nemoj mi razbiti tu čašu!" Ali ne možete nešto što je lomljivo sprečiti da ne bude razbijeno. Ako se ne razbije sada, razbiće se kasnije. Ako je vi ne razbijete, razbiće je neko drugi. Ako je ne razbije taj drugi, srušiće je jedna od mačaka koje su tu motaju. Buda nam kaže da prihvatimo to. On je video dovoljno duboko da bi razumeo kako je ta čaša već razbijena. Kad god uzmete čašu, nalijete vode u nju, ispijete i odložite je, on vam savetuje da vidite da je ona već razbijena. Razumete li to? Budino razumevanje je bilo takvo. On je u još nerazbijenoj čaši video i razbijenu. Kada uslovi koji je drže na okupu nestanu, ona će se razbiti. Razvijajte u sebi takav stav. Koristite čašu; čuvate je. Onda vam jednog dana ona isklizne iz ruke: "Tras!" Nema problema. A zašto nema problema? Zato što ste je videli razbijenu i pre nego što se zaista razbila. Razumete?
Ali ljudi obično kažu: "Toliko čuvam tu čašu. Ne dam da se razbije." Kasnije tuda naiđe pas, sruši je i vi onda mrzite tog psa. Ako je vaše dete razbije, onda mrzite njega. Mrzite bilo koga ko ju je razbio -- zato što ste od sebe načinili branu koja ne da prirodnom toku da teče. Napravili ste branu bez ijednog prelivnika. I šta drugo može da se dogodi sa takvom branom nego da pukne, zar ne? Kad se pravi brana, naprave se i prelivnici. I kada nivo vode dostigne određenu visinu, ona počne da se preliva preko njih, sasvim bezbedno. Međutim, ako voda dođe do vrha brane, tada je sama brana ugrožena. Zato je neophodno da i sami imate ovakve prelivnike. Uviđanje nestalnosti jeste Budin prelivnik. Kada na stvari gledate na ovakav način, u stanju ste da budete mirni. To znači praktikovanje Dhamme.
Ajahn Chah
http://razbibriga.net/imported/2012/07/tumblr_kui372gqwR1qzbxcjo1_500_large-1.jpg
PUN MESEC - utorak, 3. juli 2012.
Teško je pobeći od sveta, teško je uživati u tome.
Al' tegoban je i boravak u domaćem životu,
mučna je zajednica s onima koji nam nisu ravni.
Patnja spopada i putnika.
Zato ne budi putnik, da te ne spopadne patnja.
Dhammapada, strofa 302
Buda je ove stihove uputio monahu kojeg je obuzelo samosažaljenje: "Sigurno je da niko ne pati koliko ja." Srećom po njega, monah je dobio mudar savet u pravom trenutku i na pravi račin, tako da je bio u stanju da vidi šta radi i da to ostavi iza sebe. Kada zaboravimo na sadašnji trenutak, skloni smo da okrivljujemo spoljašnje okolnosti. Ili krivimo same sebe. I na jedan i na drugi način povećavamo bol, zaboravivši da proširimo svesnost i potpuno primimo patnju. Jer patnja je uvek posledica našeg odupiranja stvarnosti. Ako se ne vežemo, tada i ne patimo. Patnja jeste poruka. Ona nije nešto pogrešno. Ne moramo da se otarasimo patnje; treba da je razumemo.
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
03-07-2012, 20:31
Povođenje za hirom je u stvari rezultat duboke unutarnje pasivnosti izmešane
sa željom da se umakne dosadi. Volja se zasniva na aktivnosti, hir na pasivnosti.
Erih From
585. Zašto posmatramo svoj um?
Mi proučavamo svoj um zato što želimo da prevlada harmonija mira, zato što nam je potrebna radost ljubavi u srcu i zato što nam je stalo do toga kakav će kvalitet života naslediti naša deca. Ne upuštamo se u takvo proučavanje zato što želimo nešto novo i ezoterično za svoj ego, nekakva transcendentalna iskustva koja će popraviti sliku koju imamo o samima sebi. Studiramo sopstveni um kao deo svoje društvene odgovornosti; shvatamo da se koreni nasilja, nepravde, eksploatacije i pohlepe nalaze u čovekovoj psihi i upravo ka tom mestu usmeravamo svoju čistu, preciznu, objektivnu pažnju.
Vimala Takar: Awakening to Revolution
http://razbibriga.net/imported/2012/07/mindfulnessmeditation-1.jpg
586. Posmatranje običnog
Često previđamo ono uobičajeno. Uglavnom smo svesni svog daha kada nije normalan, recimo kad imamo astmu ili kada se zaustavimo posle trčanja. Ali sa meditacijom na dah uzimamo svoj uobičajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokušavamo da taj dah učinimo ni dužim ni kraćim, niti da ga kontrolisemo na bilo koji način, već da jednostavno pratimo uobičajeni ritam udaha i izdaha. Dah nije nešto što stvaramo ili zamišljamo; to je prirodan proces u našem telu koji se nastavlja sve dok postoji život, bilo da se na njega skoncentrisemo ili ne. Dakle, to je jedan objekat koji je uvek tu, kraj nas; možemo mu se okrenuti u svakom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo kakve kvalifikacije da bismo posmatrali dah. Ne moramo da budemo ni naročito inteligentni - sve što nam je potrebno jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha. Mudrost ne dolazi od proučavanja velikih teorija ili filozofija, već od posmatranja običnog.
Ađahn Sumedho: Anapanasati
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
U znanju, sada
Budino učenje je veoma direktno učenje. Naša praksa nema veze sa time da "postanemo probuđeni", već da boravimo u znanju, sada.
Ađahn Sumedho: Anapanasati
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Danas
Danas imamo sve veće kuće, ali sve manje porodice,
sve više diploma, ali sve manje zdravog razuma,
sve više znanja, ali sve manje pravih procena,
sve više eksperata, ali i sve više problema,
sve više lekova, ali sve manje zdravlja.
Otputovali smo čak do Meseca,
ali imamo problem da pređemo ulicu
i susretnemo se sa svojim susedom.
Napravili smo mnoštvo kompjutera,
da u njima pohranimo informacije,
da napravimo sve više kopija,
ali imamo sve manje komunikacije.
Postali smo veliki u kvantitetu,
ali mali u kvalitetu.
Ovo je vreme brze hrane,
ali i sporog varenja,
visokih ljudi kratkih živaca,
ogromnih profita i površnih odnosa.
Ovo je vreme kada je toliko toga u prozoru,
ali ničega u sobi.
Dalaj lama
http://razbibriga.net/imported/2012/07/dalailama_7-1.jpg
589. Istinsko utočište
Utočište je mesto sigurnosti i tako kada bi sujeverni ljudi došli da posete mog učitelja Ađahn Čaa, očekujući da će od njega dobiti magične medaljone ili male talismane koji će ih zaštiti od metaka i noževa, duhova ili već čega god bilo, on bi rekao: "Šta će ti takve stvari? Jedina istinska zaštita jeste uzeti utočište u Budi. Uzeti utočište u Budi je dovoljno." Ali njihova vera u Budu obično nije bila ravna njihovoj veri u te glupe medaljončiće. Oni su želeli nešto nacinjeno od bronze i gline, sa pečatom i blagoslovom. To je ono što se zove uzeti utočište u bronzi i glini, uzeti utočište u sujeverju, u onome što je po svojoj prirodi nesigurno i ne može nam zaista pomoći.
Ađahn Sumedho: Now is the Knowing
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sagacity
10-07-2012, 08:52
Znak nesigurnog čoveka je da veruje u sreću.
Konrad Adenauer
Samo kreni
Udah... izdah... samo to. Neka ne ništa drugo ne zanima. Čak i ako drugi dube na glavi, to je njihova stvar. Ne lupaj glavu oko toga. Samo se skoncentriši na udah i izdah. Budi svestan kad vazduh ulazi i kad izlazi. Ne obraćaj pažnju na bilo šta drugo. Nema potrebe da razmišljaš o tome šta ćeš dobiti. Ne obraćaj pažnju ni na šta. Samo znaj kad udišeš i kad izdišeš. Udah... izdah... Možeš u sebi reći "BUD" pri udahu i "DHO" pri izdahu. Ostani tako sa dahom. Kada vazduh ulazi, ti to znaš; kada izlazi, ti to znaš. Budi svestan na taj naćin sve dok um ne postane stišan, bez uznemirenja, bez rastresenosti, samo dah koji izlazi i ulazi. Neka ti um ostane u tom stanju. Još uvek ti nije potreban bilo kakav cilj. Upravo ovo stanje je prvi stupanj vežbanja...
Ajahn Chah: Just Start
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
591. Otpornost
Budino učenje je čudesno po tome što jednostavno ono što vam se događa pretvara u put probuđenja, umesto da na vaša životna iskustva gleda kao na neku vrstu devijacije od onoga što bi trebalo da se dešava. Što imate više poteškočća, to je u stvari veća šansa da vas one transformišu. Teške stvari provociraju u vama iritiranost i naviknute obrasce ponašanja iznose na površinu. I tada sve to postaje trenutak istine. Imate izbor da nastavite u skladu sa starim pogrešnima navikama ili da ostanete tu gde jeste, sa svom tom sirovošću i nelagodom situacije u kojoj ste i tako joj omogućite da vas transformiše, tu na licu mesta.
Pema Chodron
http://razbibriga.net/imported/2012/07/vieuxGreementsVelika-1.jpg
592. Dve bolesti
Monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve? Bolest tela i bolest uma. Monasi, moguće je na ovom svetu videti bića koja ne pate od bolesti tela godinu dana, dve godine, tri, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset godina; čak i onih koji ne pate od bolesti tela sto godina. Ali je, monasi, teško naći na ovome svetu bića koja ne pate od bolesti uma čak i za trenutak, izuzev onih čije su mentalne nečistoće uklonjene.
Buda
Roga sutta (AN IV.157)
:)
593. Tvoj istinski dom
Tvoj spoljašnji dom nije i tvoj istinski dom.
To je tvoj pretpostavljeni dom, dom u ovom svetu.
A što se tiče tvog istinskog doma, to je mir.
Buda nam je savetovao da izgradimo sopstveni dom
tako što ćemo prestati da se vezujemo, sve dok ne dostignemo mir.
Ajahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/2012/07/gk_one_house_natural_01-1.gif
594. Podzemna voda
Buda je Dhamma; Dhamma je Buda. Dhamma za koju se Buda probudio jeste nešto što je oduvek u ovom svetu. Ona nije nestala. To je slično podzemnoj vodi. Ko god kopa dovoljno duboko, ugledaće vodu. Ne radi se o tome da je taj čovek stvorio ili izmislio vodu. Sve što je on uradio jeste da je uložio trud u kopanje bunara, dovoljno dubokog da stigne do vode koja je već bila tamo.
Zato, ako imamo bilo kakav uvid, shvatićemo da uopšte nismo daleko od Bude. Sedimo pred njim upravo u ovom trenutku. Kada god razumemo Dhammu, mi vidimo Budu. Oni koji su odlučni da praktikuju Dhammu bez prekida -- bilo da sede, stoje ili hodaju -- nastoje da slušaju Budinu Dhammu sve vreme.
Ajahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Zmijski rep
Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.
I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.
Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.
Ajahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/2012/07/220pxOuroborossimplesvg-1.png
596. Kralj smrti
Mi živimo poput kokoške koja nema pojma ni o čemu. Ujutro izvede svoje piliće na dvorište da čeprkaju i traže hranu. Uveče se vraća u kokošinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi tražila hranu. Vlasnik joj baci malo pirinča svakoga dana, ali ona ne zna zašto je on hrani. Ta kokoška i njen vlasnik razmišljaju na potpuno drugačiji način.
Vlasnik misli: "Koliko se moja koka ugojila?" Kokoška je, međutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.
I mi isto tako ne znamo šta se događa: odakle dolazimo, koliko ćemo još godina živeti, gde ćemo otići, ko će nas tamo odvesti. Mi to uopšte ne znamo.
Kralj smrti je poput vlasnika one kokoške. Ne znamo kad će nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni -- zaokupljeni smo prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osećamo da starimo. Ne znamo šta je dosta.
Ađahn Chah: In Simple Terms
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
597. Sloboda u svesnosti
Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.
Viktor E. Frankl
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Bisernica
23-07-2012, 19:47
Želite li samo časak biti sretni? Osvećujte se!
Želite li uvek biti sretni? Opraštajte!
Henri Lacordaire
Bisernica
23-07-2012, 19:56
Ako je ideal države ona u kojoj vladaju mudraci,
onda je ideal društva ono u kojem vladaju obziri prijateljstva.
Sofokle
Bisernica
23-07-2012, 20:24
Svet je pozornica, a život dolazak na nju: dođeš, vidiš, odeš.
Demokrit
598. Sedeti u tišini, sklopljenih očiju
Kada više nismo u stanju da menjamo situaciju -
tada smo pred izazovom da promenimo sebe.
Viktor E. Frankl
http://razbibriga.net/imported/2012/07/meditation1-1.jpg
Sagacity
26-07-2012, 07:47
Strpljenje je gorko, ali plodovi su mu slatki.
Aristotel
Zašto nam je svesnost korisna?
Zašto nam je svesnost korisna? Prepušteni uobičajenom načinu ponašanja, lako postanemo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti. Sposobnost čovekovog uma da planira budućnost je jedinstven dar. Nažalost, um u svojoj strepnji za nas pokušava da isplanira ogroman broj mogućih budućnosti, od kojih se većina nikada neće ni dogoditi. Ovo neprekidno skakanje u budućnost predstavlja rasipanje naše mentalne i emocionalne energije.
Um takođe uživa u izletima u područja fantazije, u kojima kreira jedan unutrašnji film "lepog mene", poznatog, zgodnog, moćnog, talentovanog, uspešnog, bogatog i voljenog. Sposobnost čovekovog uma da mašta jeste izvanredna, ona je osnova svakog oblika kreativnosti. Ona nam omogućuje da zamišljamo nove pronalaske, stvaramo nova umetnička dela, definišemo naučne hipoteze i izrađujemo planove za razne stvari, od novih građevina do novih poglavlja u našem životu. Nažalost, ono može poslužiti i kao obično bekstvo, bekstvo od strepnje jer ne znamo šta nas čeka, bekstvo od straha da nam sledeći trenutak (sat, dan ili godina) donose silne probleme ili čak smrt.
Kada dopustimo umu da počiva u sadašnjosti, pun onoga što se zaista dešava upravo sada, kada ga preusmerimo od neprekidnih jalovih izleta u prošlost ili budućnost, tada radimo nešto vrlo važno: čuvamo energiju uma. On tada ostaje svež i otvoren, spreman da reaguje šta god da se pojavi pred njim. Ovo nam može zvučati banalno, ali nije.
Jan Chozen Bays: What is Mindfulness?
:)
"Blagost je velika snaga."
Chogyam Trungpa Rinpoche
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
PUN MESEC - Asalha puđa - četvrtak, 2. avgust 2012.
"Sve su pojave lišene podrške u sebi;
kada to razumemo kroz sopstveni uvid
postajemo zasićeni ovim životom patnje -
i to je put pročišćenja."
Dhammapada, strofa 279
Kada smo u minus fazi, možda počnemo da tragamo za nekom "stvari" koja će nas podići: sladoled, film, sećanje, knjiga. Dhamma nas uči da krenemo u suprotnom smeru: da bismo bili istinski srećni, potrebno nam je manje, a ne više. Ono što je neophodno jeste da napustimo "ja" i "moje". Suprotno uvreženom verovanju u nadmoć "sopstva", Dhama nam kaže da ništa tom "ja" ne može dati trajno zadovoljenje. Pretpostavka da će to "sopstvo" i njegove žudnje ikada biti zadovoljeni jeste pogrešna pretpostavka. Koje od mojih "ja" do sada se ispostavilo kao pouzdano i trajno: ja koji sam srećan, ja koji sam obeshrabren, ozbijni ja, nemarni ja, mudri ja, lakomisleni ja? Uvid u pravu prirodu tog "ja" može nas osloboditi tereta ovog pogrešnog uverenja i razvejati mit sopstvene važnosti, vodeći nas do pročišćenja.
S ljubavlju,
monah Munindo
:)
Najbolja alatka
Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u svemiru. Svako od nas je ima, ali su malobrojni oni koji se o njoj staraju na pravi način. Praktično, svako je zainteresovan za svoje telo. Jedemo, spavamo, kupamo se, vežbamo, odlazimo kod doktora kada je telo bolesno, šišamo se, sečemo nokte, popravljamo zube, činimo sve što je neophodno da nam telo funkcioniše kako treba. A zapravo, to telo je sluga, a gospodar je um. Dakle, mi se brinemo oko sluge, sasvim zaboravljajući na gospodara. Ako bismo to radili u svom domu, stvorili bismo haos. I to je jedan od razloga zašto ovaj naš svet izgleda tako haotično. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih, neverni su, lažu, vređaju, ogovaraju. Većini njih ni ne pada na pamet da je um ono najvrednije što imamo. On nam obezbeđuje bogatstvo sa kojim se ništa ne može uporediti, a opet ne umemo da se o njemu staramo.
Ayya Khema: Skillful Means
http://razbibriga.net/imported/2012/08/3082118_f520jpgw300h224-1.jpg
Predavanje u Beogradu.
Prosledite link zainteresovanima.
http://razbibriga.net/imported/2012/08/posterweb-1.jpg
602. Samo kreni
Dakle, samo kreni! Nije lako. Ali, jednostavno rečeno: to je kao da uzmeš ovu čašu i staviš je ovde dva minuta, zatim je staviš tamo na dva minuta. Premeštaš je odavde tamo i natrag svaka dva minuta. Ovo je tek primer, ali radi to sa koncentracijom. Kod posmatranja daha je isto; radiš to sve dok se ne javi sumnja ili patnja i tada se može javiti i mudrost. Neki ljudi će ti reći: "Šta? Premeštati čašu tamo-amo? To je budalaština, nema nikakve koristi od toga! Jesi li ti šašav!?" Nema veze, samo kreni. Nemoj zaboraviti, na svaka dva minuta, ne na pet minuta. Budi skoncentrisan! To je ključ.
Isto je i sa posmatranjem daha. Sedi u stabilnom položaju, ukrštenih nogu, desna noga je položena na levu. Udahni dok vazduh ne stigne dovde (stomak), izdiši sve dok vazduh nije izašao iz pluća. Udahni ga dok ih nisi napunio i tada ga ispusti. Ne pokušavaj da menjaš ritam disanja! Koliko god da je kratak ili dug, to je u redu, nema problema. Sedi i posmatraj kako tvoj dah prirodno ulazi i izlazi. Ne daj mu da ti umakne. Ako mu to uspe, zaustavi se! Kuda je otišao? Pronađi i vrati natrag.
Pre ili kasnije naići ćeš na nešto dobro. Samo vežbaj. Nemoj da misliš kako ti to nisi u stanju. Kao kad se sadi pirinač. Gurneš struk u zemlju, uskoro izbiju izdanci, zatim se pretvore u čitav snop i uskoro ga žanješ, ljuštiš i onda jedeš "khao mow" (slatki zeleni pirinač). Tako stoje stvari sa pirinčem. Takva mu je priroda.
I ovo je isto -- samo sedenje. Ponekad pomisliš: "Koji đavo tu sedim i posmatram svoj dah? On će ulaziti i izlaziti i sam od sebe. Ne moram još i ja da buljim u njega!" To je samo naš brbljivi um, uvek nešto zanoveta. Ignoriši ga! Nastoj da sediš sve dok se ne smiri. A kad se smiri, dah postaje blag, telo postaje opušteno, um je opušten, i sve lagano dolazi na svoje mesto. Nastavi sve dok ti se možda ne učini da tako sediš, ali kao da nikakav dah niti ulazi, niti izlazi, a još uvek si živ. Ne boj se! Ne beži u misao da si prestao da dišeš! To je već stanje mira. Ništa ne treba da radiš, samo se udobno namesti. Ponekad, zaista će izgledati da ne dišeš, ali ti to ipak činiš. Mnoge ovakve stvari se mogu dogoditi i to je u redu. Samo budi svestan svake od njih, ali ne daj da te nijedna zavede.
Ađahn Chah: Just Do It!
http://razbibriga.net/imported/2012/08/07bb-1.jpg
603. Sīla - Vrlina
Pridržavanje budističkih pravila morala jeste trening. Ne zahtevamo od sebe da odmah budemo savršeni. Na pravila gledamo kao na smernice; ona nam pomažu da imamo orijentir. Ohrabruju nas da se obuzdamo od štetnih postupaka telom, govorom i umom. Uzdižu nas do onoga što je plemenito, dobro, blago i velikodušno.
Luang Por Sumedho
http://razbibriga.net/imported/2012/08/50253_197842986231_7286129_n-1.jpg
605. Stalno posmatraj šta radiš
Ono što pokušavamo da uradimo dok meditiramo jeste da ogolimo stvari, tako da smo u stanju da vidimo upravo elementarne tvorevine našeg uma, kammu koju stvaramo u svakom trenutku. Ne smirujemo um samo zato da bismo imali lepo mesto za odmor ili prijatan osećaj olakšanja, koji će osvežiti naše istrošene nerve. To je možda tek deo vežbanja, ali ne i cela vežba. Drugi njen deo jeste da jasno vidimo šta se događa, da vidimo potencijal čovekovih postupaka: šta mi to radimo sve vreme? Koji je potencijal sadržan u tom delovanju? A onda to razumevanje svojih postupaka primenjujemo na to da vidimo koliko daleko smo u stanju da odemo u oslobađanju od nepotrebnog stresa i patnje koji dolaze sa postupanjem na pogrešan način.
Vrlo je važno da ovo imate na umu dok meditirate. Zapamtite: mi smo ovde da razumemo ljudske postupke, naročito sopstvene postupke. U suprotnom, ovde sedimo tek nadajući se da nećemo morati ništa da činimo, da treba samo da čekamo na neko izuzetno iskustvo koje će nas zgrabiti odgore za glavu i poneti. Ili na neki divan, blistavi osećaj jedinstva koji će nas preplaviti iznutra. Nekad takve stvari i dođu iznenada, ali ako dođu a ne razumete kako i zašto su došle, one vam uopšte nisu od koristi. One vas smire za kratko ili zabezeknu za trenutak, ali kada zatim nestanu morate da se nosite sa žudnjom da vam se vrate. I, naravno, makolika da je ta žudnja, nećete u tome uspeti ako uz nju ne postoji i razumevanje.
Thanissaro bhikkhu: Watch What You’re Doing
http://razbibriga.net/imported/2012/08/underthemicroscope-1.jpg?w=540
Bisernica
11-08-2012, 21:42
U svakom čoveku, braćo, ima toliko zle volje da se na njemu može sazidati Pakao,
i toliko dobre volje, da se na njemu može sazidati Nebo. Neprijatelj priznaje kod
neprijatelja ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Više kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
sv.vladika Nikolaj Velimirović
Bisernica
13-08-2012, 18:18
Između onoga što mislim,
i što želim reći,
i što verujem da kažem,
i onoga što želis čuti
i onoga što čuješ,
i onog što veruješ da razumeš,
i što razumeš
postoji devet mogućnosti da se ne razumemo..
D.Mesa zen majstor
anat8937
18-08-2012, 14:07
Prijateljstvo je ista duša koja živi o dva različita tijela.
Aristotel
anat8937
18-08-2012, 14:08
Ako ti u pamćenju ne prebiva ni najmanja ludost na koju te je navela ljubav, nikada nisi volio. – Šekspir
anat8937
18-08-2012, 14:09
Ljubav je stanje u kojem čovjek vidi stvari onakvima kakve nisu. Niče
anat8937
18-08-2012, 14:09
Ljubav je stvar osjećanja, a ne volje. Ne mogu voljeti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost. Emanuel Kant
anat8937
18-08-2012, 14:11
Ljubav je dragocjeni dar koji primamo od Boga. Čista i iskrena ljubav nije trenutni osjećaj; to je načelo.
Prava ljubav je biljka koju trebamo njegovati.
U vladanju onoga ko ljubi ogleda se Božja milost.
Malo je prave, iskrene, požrtvovane ljubavi.
Umjesto da bude svršetak, brak treba biti početak ljubavi.
Elen Vajt
anat8937
18-08-2012, 14:12
U snovima i ljubavi ne postoji nemoguće. ~ Janos Aranji
ee a nesto me mrzi da razmishljam
Kakvo je stanje uma pre nego što se javi želja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne? Um koji ne uznemirava bilo kakva želja je smiren. Tek kada želja počne da raste osetimo svrab; ali ako se odmah počešemo – smesta zadovoljivši želju a da nismo zastali da je bolje pogledamo – nećemo zapaziti koliko želja može da bude iritirajuća. Kada nama vlada želja, propuštamo da vidim šta je ona zapravo. Želja je jednostavno pokret unutar svesti – talas na površini okeana. Međutim, naše iskustvo najčešće nije takvo: kada se javi želja, mi smo uglavnom njome uznemireni.
I pošto se želja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogućnosti. Možemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobađanje od iritacije možemo doživeti kao zadovoljstvo. Najčešće idemo tim putem, ali time ujedno i jačamo snagu želje i potrebu njenog zadovoljenja. Na duži rok obično postajemo manje smireni. Sledeća opcija koja nam je na raspolaganju jeste potiskivanje želje i pretvaranje da ne želimo bilo šta – što znači slepo poricanje. Treća mogućnost je da tu želju zadržimo u fo*ku*su svesti. Mi možemo da je zadržimo. I kao rezultat toga do*ga*đa se nešto divno. Energija koju smo doživljavali kao želju is*pos*tav*lja se kao sirova energija. Ta energija zaista može da moti*vi*še našu praksu i odvede nas do mnogo veće sreće nego što je ona ako smesta zadovoljimo želju koja se javila. Dakle, frustriranje želje nije nešto namenjeno šaci čudaka ili mentalnih bolesnika koji žive u manastirima zato što ni ne znaju kako da uživaju u životu. Sa*mo*obuz*da*va*nje je zapravo učenje kako da dopremo do izvora energije duboko u nama.
Ađan Munindo: Neočekivana sloboda
Emocije
Ono što nazivam alatima jesu načini na koje radimo sa našim takozvanim negativnim emocijama, sa našim demonima. Zanimljivo je napraviti listu onih emocija koje nas nekad uznemire. Možete se zapitati koji su sve to demoni: kako se zovu te emocije? Duga je to lista: strah, stid, požuda, ljubomora, pohlepa, bes, nepoverenje, tuga, krivica, samosažaljenje, nesigurnost, usamljenost, sumnja i tako dalje. Duga lista i mislim da nema čoveka koji voli emocije na toj listi.
Alat za rad sa njima jeste da ih vidimo kao prilike, iskustva na osnovu kojih učimo, i da se otvorimo prema njima. Time što ih mrzimo, ne volimo ili im se opiremo, mi im zapravo dajemo mnogo snage. Znam da nije lako, ali polako, polako, mislim da možemo naučiti da se otvorimo prema tim emocijama.
Jedna stvar u vezi sa tim je da kad se jednom pojave, nismo time iznenađeni! Često u okviru našeg modela savršenosti nema mesta za takve emocije, smatramo da ne bi trebalo da ih imamo. Pretpostavljam da samo probuđeni ljudi možda nemaju takve neprijatne emocije. Ali pošto smo mi još uvek obični ljudi, pošto smo još uvek nesavršeni, ne bi trebalo da budemo iznenađeni kada se pojave. To da nismo iznenađeni i da smo otvoreni su u vezi jedno sa drugim...
Godwin Samararatne: Learning Through Meditation
ceo govor ovde
http://forum.yu-budizam.com/theravada/emocije/
Bisernica
31-08-2012, 22:05
Budi dobar prema ljudima na svome putu naviše,
jer ćeš ih sretati na svome putu naniže.
Vilson Mizner
PUN MESEC - subota, 1. september
Dar Učenja sve druge darove nadmašuje,
ukus Učenja sve druge ukuse nadmašuje,
užitak Učenja svaki drugi užitak nadmašuje,
iskorenjivanje žudnje svaku patnju pobeđuje.
Dhammapada, strofa 354
Ovi stihovi su uvek istiniti, gde god da se nalazimo na putu praktikovanja Dhamme. Za one koji su na početku, divno je posedovati poverenje u mapu koju držimo u rukama. Drugi, koji su već poodmakli, prepoznaće nadahnuće i radost koje i kratki bleskovi istine mogu doneti. A potpuno ostvarena bića, koja su stigla na cilj, napajaju se ushićenjem koje donosi oslobađanje od tereta patnje. Kada nas naše navike da se izgubimo u žudnji povuku nadole, lepota neuprljanog srca nestaje sa vidika; život postaje bezukusan i mi zaboravimo na mnoge darove koje smo primili. U tim trenucima, zamislite učiteljev osmeh i blagu opomenu: "Ponovo kreni, korak po korak."
S ljubavlju,
monah Munindo
608. Delovanje, ne slepe reakcije
Kad pomažemo drugima, vrlo je važno imati u sebi taj kvalitet ravnoteže -- biti ohlađen, ali ne i hladan. Nekada, dok pomažemo drugima, stvaramo patnju za sebe, zato što reagujemo, umesto da samo delujemo. Kada reagujemo pomažući drugima, postajemo emocionalno uznemireni i izbačeni iz ravnoteže. Delovanje je međutim pokušaj da uradimo nešto, održavajući pri tome jasan um. Važno je naučiti delovati, a ne reagovati, u bilo kakvoj situaciji da smo. No, pošto ste još uvek obično ljudsko biće, moguće je da ćete i dalje reagovati, umesto da delujete. U tom slučaju zapitajte se: "Zašto reagujem?" Možda ćete nešto naučiti iz tog iskustva i u idealnom slučaju podsetiti sebe da sledeći put ne reagujete, već delujete.
Obično reagujemo zato što smo iznenađeni. I opet, ljudski je biti iznenađen, zato što svi u glavi imamo različite modele i očekivanja kakve stvari treba da budu. Kad se nešto dogodi, a u suprotnosti je sa našim modelom i očekivanjima, iznenadimo se i reagujemo na to. Ljudski je imati ideje i modele, ali kada reagujete, možete barem razmišljati o tome. Zapitajte se koji je to vaš model, koja očekivanja imate.
Ali nemojte da gajite ideju: neću reagovati. Jer ako izgradite u sebi taj ideal nereagovanja, tada kada ipak budete reagovali, odmah ćete reagovati i na to. Kada reagujete, sprijateljite se sa tim i probajte da o tome promislite na vrlo blag i prijateljski način. Inače ćete sebi davati samo nove minuse. Ovo je vrlo važno.
Godwin Samararatne: Loving-Kindness
<3
Bisernica
05-09-2012, 21:27
Onaj koga su odneli do cilja ne sme verovati da ga je dostigao.
Marija fon Ebner-Esenbah
609. Pogrešna gledišta
Kada stvorimo ispravno razumevanje u svom srcu, spokojni smo gde god da smo. Ali zato što još uvek imamo pogrešna gledišta, još uvek verujemo u ideje koje su otrovne, nismo spokojni. Živeti na takav način je isto što i biti crv. Mesto na kojem on živi je prljavo; hrana koju jede je prljava. To što on jede ne čini se kao prava hrana, ali izgleda pogodno za crva. Uzmite štap i pokušajte da ga izvadite iz izmeta kojim se hrani i posmatrajte šta se događa. On će se migoljiti i migoljiti, željan da se vrati u onu gomilu izmeta u kojoj je i do tada bio. Tek tu se dobro oseća.
Ajahn Chah: Simply So!
http://i1.squidoocdn.com/resize/squidoo_images/250/draft_lens19657406module160648307photo_1343343931a--.gif
610. Misli
Nije potrebno da se upinješ da kontrolišeš svoje misli.
Dovoljno je da se potrudiš da one ne kontrolišu tebe.
" Kazes da volis kisu, ali se sakrivas ispod kisobrana kada pada. Kazes da volis sunce, ali trazis hlad kada grije. Kazes da volis vjetar, ali kad duva zatvaras prozor. Zbog toga se plasim kad kazes da volis mene."
Bob Marley
611. O Metti i majmunima
Neki ljudi misle - nekoliko nedelja meditacije i svi njihovi problemi će biti rešeni, životni put će im od tada ići samo naviše. To nije tačno. Redovna meditacija će svakako doneti pozitivne promene, ali to ne znači da nikada nećete imati problema. Hoćete. Isto tako, neki ljudi misle da ako praktikuju metta meditaciju, meditaciju prijateljske ljubavi, zlovolja, odbojnost, ljutito gunđanje, osvetoljubivost ili sitna iritacija nikada neće ponovo uprljati njihovo srce. Nažalost, hoće.
Početkom 90-ih godina prošlog veka proveo sam nekoliko meseci u jednom hramu u Delhiju. Bio sam dobio sobu sa starim tibetanskim monahom koji je tamo živeo već nekoliko godina. U početku sam bio malo nezadovoljan tim, jer nisam želeo da delim svoj prostor sa drugom osobom, ali je to bio ljubazan starac i dobili smo se slagali. On je meditirao jedan sat svako jutro i ja bih mu se pridružio. Imali smo interesantne razgovore o Dhammi, a iako nije bio suviše učen, imao je dosta iskustva u meditaciji. Ja sam u to vreme bio vrlo fokusiran na metta meditaciju i trudio sam se da budem što više od pomoći i obziran prema svakome što sam mogao u datoj situaciji. Ovo se pokazalo lak zadatak sa Lamađijem (tako su ga svi zvali) i većinom ostalih u hramu. Ali čak i na ulici, tokom kupovine ili korišćenja prevoza to mi je polazilo od ruke sa prilično uspeha. Kao rezultat svoje prakse, postigao sam stanje znatne vedrine, uz povremene periode blaženstva. Bio sam veoma ohrabren tom praksom.
Jednog dana, iz razloga kojeg ne mogu da se setim, odlučio sam da posetim delhijski zoološki vrt. Kada znate kako siromašni ljudi u Indiji žive, nije iznenađujuće da su zoološku vrtovi toliko strašni. Životinje su u ovom bile zatvorene u malim kavezima ili betonskim boksovima i izgledale su neuhranjene, šugave i nesrećne. Kada sam stigao do kaveza sa šimpanzom tamo je već stajao jedan krupan čovek, zajedno sa svojom malom ćerkom. Imala je vreću punu suvog hleba, a on je držao dugi zeleni štap. Šimpanza je videla hleb i očekivala je da dobiju nešto da jede. Onda je došla do rešetaka, pomno zureći u devojčicu. Čovek je uzeo parče hleba iz njegove kćerke, pružio ga, a kada je šimpanza posegnuo za njom, zviznuo ga je onim štapom po ruci. Šimpanza je vrištala od bola, a zatim počela da skače gore-dole od besa. Devojčica je vruštala od oduševljenja, a onda je njen otac počeo da vuče štap napred-nazad po rešetkama, od čega se šimpanza u strahu smestio u zadnjem delu kaveza. Bio sam potpuno užasnut, ne samo čovekovom zlobom, već i zbog jezivog primera koji je davao svojoj kćerki. U vatri ogorčenja sam oteo štap od njega i rekao mu u lice šta mislim o njemu. Gledao me je otvorenih čeljusti za trenutak, a onda je počeo da on viče na mene. Ova ružna prepirka je potrajala neko vreme, čitava grupa ljudi se okupila, sve dok na kraju nismo rekli šta smo imali jedan o drugom i ljutiko s eokrenuli svaki na svoju stranu. Čitav put kući sam bio u stanju bes ai uznemirenosti, po glavi su mi jurile razne misli. Nazad u hramu sam zgrabio prvog monaha kojeg sam video i opisao mu ceo incident. Njegov neuspeh da se poistoveti sa mojim besom nije mi nimalo pomogla da se stišam. Otišao sam u svoju sobu, seo na krevet i pokušao da se smirim. Kako se moj bes smanjivao, odjednom mi je sinulo da je moja praksa svih prethodnih meseci potpuno propala. "Bože! Šta sam uradio! Šta su ti ljudi u zoološkom vrtu mislili kada su me videli, mene monaha, crvenog lica, kako vičem i gestikuliram". Počeo sam da se osećam prilično jadno. Do trenutka kad se Lamađi vratio, već sam bio sasvim depresivan. On je osetio da nešto nije u redu i pitao me je u čemu je problem. Kad sam mu objasnio, završio sam rečima: "Bolje da uošte nisam ni otvorio usta." "Ne Bhanteđi, uradili ste pravu stvar", rekao je. "Ali ste to uradili na pogrešan način. To i nije iznenađenje. Niste arahat ili bodhisatva. Vi još uvek imate nečistoće i imaćete ih još dugo. Ali vi rastete, menjate se i iskreni ste. Ja sam to video čak i za ovo kratko vreme koje ste bili ovde. Taj čovek u zoološkom vrtu verovatno još uvek ne shvata kakvu je pogrešku napravio, verovatno je i ponosan ako vas je izgrdio. I sada vi sedite ovde i kajete se zbog onog što ste uradili. To znači da vas Dhamma već menja. U budućnosti ćete nastaviti da naprave greške, podlegaćete iskušenjima i provokacijama. Nemojte biti previše strogi prema sebi. Sve dok se držite svoje odluke, dokle god održavate poverenje u Dhammi, bićete u redu." Onda je ustao, potapšao me po vrhu moje glave kao što je obično činio, i skuvao nam čaj. Njegove reči nisu mi tog trenutka pomogle da se bolje osećam, ali narednih nekoliko dana što sam više o njima mislio više o njima, znao sam da je bio u pravu.
Buda je rekao. "Baš kao što se obala velikog okeana postepeno spušta u dubinu, pada postepeno, bez naglih skokova, isto tako su i Dhamma i disciplina postepen put, postepen trening, postepena praksa." (Ud.54). Nerealno je misliti da samo zato što radimo metta meditaciju i pokušavamo da postupamo sa mnogo dobrote, da nikada nećemo izgubiti živce, postati razdražljivi ili osuđivati druge. Svi mi svoje putovanje plemenitim osmostrukim putempočinjemo noseći različit prtljag, svi njime napredujemo drugačijim tempom, svi na različitim mestima pravimo pauzu da se odmorimo. Održavajući svoju posvećenost duhovnom životu, trebalo bi da budete strpljivi sa sobom i ne precenjuje svoj napredak. Kada vas ljutnja preplavi, kao što se ponekad može desiti, budite svesni posla koji je još uvek pred vama, ali isto tako podsetite sami sebe da se polako, ali sigurno ipak krećete napred.
Šravasti Dhammika
612. Dva traganja
Postoje dve vrste traganja na ovome svetu, ali većina ljudi posvećuje se jedino traganju za novcem i imetkom. Ta vrsta traganja jeste neophodna; nemoguće je za bilo koga da proživi svoj život bez ulaganja napora da sebi obezbedi takve stvari. Ali one su podrška samo za telo. Kakve god spoljašnje stvari da obezbedimo, sve je to samo hrana za telo. I jako mnogo ljudi se veoma trudi da pronađe hranu za svoje telo, ali tek retki ulože napor da sebi obezbede hranu za srce i um. Meditiranje jeste hrana za vaš um i srce.
Ajaan Tong Sirimangalo
http://motoburg.com/images/ferrari-california-04.jpg
Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.
Ajahn Yuttadhammo
http://thecontaminated.com/wp-content/uploads/2007/12/luxury-tunned-bus-1.jpg
Monasi, postoje dva dara. Koja dva? Dar materijalnih stvari i dar Učenja.
To su, monasi, dva dara. Između ta dva, bolji je dar Učenja.
Buda
AN II:144
paculjkica
14-09-2012, 11:43
6694
MLAD MESEC - subota, 14. septembar 2012.
Ne preziri ono što dobiješ,
ne živi zavideći drugima.
Monah kog zavist muči
do sabranosti ne doseže,
Ako monah ne prezire ono što dobije,
makar to bilo i malo,
njega zaista bogovi hvale
kao biće čista života i marljivo.
Dhammapada, strofe 365-6
Ova jednostavna istina nam izmiče. Nažalost, tako lako se divimo i podražavamo one koji nisu posebno mudri. Zato, ovde, veoma mudrar učitelj stavlja ogledalo pred nas i pita: "Vidiš li šta radiš? Jesi li u stanju da razumeš zašto si nesrećan?" On nas time ne kritikuje, ne osuđuje, ali nas ni ne pušta da nastavimo dalje gonjeni svojim navikama. Vođen saosećanjem, podstiče nas da vidimo posledice naše nepažnje. Ponekad nam se može učiniti da uvek postoji još nešto što treba da učinimo, da steknemo ili da se oslobodimo. Čak i duhovni život može se učiniti dosadnom rutinom. Uporno verovanje u ono kako nam se stvari čine nije put ka miru. Ali umesto samosažaljenja, može nas isto tako ispuniti zadovoljenost, ako prestanemo da nepromišljeno stalno upoređujemo sebe sa drugima.
S ljubavlju
monah Munindo
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
Odnosi
To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas. Zbog toga je bitno kada govorimo o odnosima, da nam bude jasno kako se odnosimo prema samima sebi. Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: "Ova će da me usreći". Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nečim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni. Meditacija nam pomaže da postanemo sami svoja igračka: to je jedina razlika, ali vrlo krupna razlika.
Goodwin Samararatne: Relationships
http://www.coolhunting.com/giftguide/assets_c/2010/12/rope-toy-thumb-300x300-25123.jpg
paculjkica
19-09-2012, 19:32
"Zamisli želju. Možda se sreća danas dosađuje". (Jovan Dučić)
616. Ako pogrešite
Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.
Goodwin Samararatne: Loving-Kindness
http://ak1.ostkcdn.com/images/products/P12955941a.jpg
617. Dva oblika meditacije
U budizmu postoje generalno dva oblika meditacije: meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoće koriste tehnike ''fiksiranja'' na jedan objekt, isključujući sve ostale objekte, da bi se kao rezultat stekla smirenost i usredotočenost na jednu tačku. Primeri ovoga su tehnike vizuelizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sačinjen od vežbi za razvijanje svesnosti. To je posvećivanje potpune pažnje na najdominantniji objekt u vašem fizičkom ili mentalnom iskustv, sa svesnošću iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna pažnja vodi ka sticanju uvida.
Sposobnost da sobom uspešno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajuće prilagodite ili ''fino podesite'' tokom vežbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti će umiriti i opustiti vaš um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u fokusiranom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, možete "oživeti" vaš um vežbanjem pažljivosti.
Ven. Pannyavaro: The Art of Attention
http://www.newearthinspiration.com/wp-content/uploads/meditation-tips-and-techniques-for-beginners.jpg
618. Moj učitelj, moj guru
Kada se nađete kraj teške osobe -- to može biti vaš momak ili devojka, sused ili šef -- vrlo je dobra vežba da na tu osobu gledate kao na svog učitelja, kao na svog gurua. Sve su to vrlo moćni gurui, jer oni zaista pred vas postavljaju ogledalo. Beskorisno je pokušavati da razbijemo ogledalo. Mudrije je obratiti pažnju na odraz u tom ogledalu i videti šta se sa njim događa.
Sa meditacijom težište prebacujemo unutar sebe. Kada se nađete na mestu gde treba da komunicirate sa teškim ljudima ili situacijama, umesto da budete ulovljeni u ono što je izvan vas, učite da gledate u sopstveni um. U svakodnevnom životu, dolazeći u kontakt sa mnogim ljudima, počinjete da posmatrate svoje reakcije. Posmatrate emocije koje naviru i misli koje se javljaju.
I možemo osetiti zahvalnost prema tim teškim ljudima, jer nam omogućuju da vidimo šta se događa u našem umu. Zaista nam obezbeđuju priliku da radimo sa sopstvenim umom. Možete li da kažete: "Kad bih samo imao više učitelja, više gurua kao što su oni"? Kada u životu imamo takvu otvorenost da učimo od drugih ljudi, tada smo u stanju da učimo od bilo kojeg iskustva. Sve što doživimo može biti poduka i to je jedan zaista lep način življenja.
Godwin Samararatne: Relationships
http://www.zlatnicovjek.com/wp-content/uploads/2011/10/mirror-reflection-in-sphere.jpg
Bisernica
25-09-2012, 21:54
Nije mi žao što me ljudi ne poznaju, već što ja njih ne poznajem.
Konfučije
619. Ljudske mašine
Savremeno društvo nas obično tako uslovljava da budemo sve drugo samo ne svesni. Dominantna kultura na Zapadu ceni praktično nesvesnu produktivnost, neprekidnu zaposlenost, brzinu i efikasnost. Poslednja stvar koju želimo da radimo jeste da budemo samo svesni. Želimo da nešto činimo, da uspevamo, da proizvodimo. Oni među nama koji su dobri u tom činjenju izgleda da sasvim lepo napreduju u mnogim institucijama i kompanijama. Oni koji nisu -- e pa, oni su negde na začelju. Ali takav je život na Zapadu u XXI veku i, u sve većoj meri, u ostalim delovima sveta. Toliko smo fokusirani na činjenje da smo potpuno zaboravili na bivanje, a danak koji to uzima u pogledu našeg fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja je sve vidljiviji. Kao što neko reče, "umesto ljudskih bića, postali smo ljudske mašine". Svesnost je sredstvo da se ponovo uspostavi ravnoteža između činjenja i bivanja.
Susan Smalley, Diana Winston: Is Mindfulness for You?
http://www.diy-stress-relief.com/images/mindfulness1.jpg
620. Sastavljanje jelovnika
Kada sam počinjao da izučavam zen, učitelj mi je postavio ovaj koan ili zen pitanje: "Kako možeš da kreneš dalje ako se nalaziš na stubu visokom trideset metara?"
Kao i sa bilo kojom drugom zen-zagonetkom, da biste odgovorili na ovaj koan ne vredi vam da koristite racionalni deo svog uma. Možda ćete dugo meditirati pre nego što se vratite učitelju i kažete: "Odgovor je: živeti potpuno."
To je dobar početak. Ali to je samo racionalni, logični deo odgovora. Morate ići dalje. Morate pokazati odgovor. Morate ga otelotvoriti. Treba da dokažete svom učitelju kako to živite potpuno u sadašnjosti. Treba da izrazite odgovor samim životom -- u svakodnevnim odnosima, na tržnici, na poslu, jednako kao u hramu ili sali za meditaciju.
Kada živimo svoj život u potpunosti, on postaje ono što zen budisti nazivaju "vrhunski obrok". Vrhunski obrok pravimo koristeći sastojke koji su nam pri ruci, da bismo napravili najbolje moguće jelo, a zatim ga poslužili. Ova knjiga govori o tome kako da skuvate vrhunski obrok svoga života.
Bernard Glassman, Rick Fields: Instructions to the Cook
http://1.bp.blogspot.com/_VFXvaowmz4w/SkivldHZC8I/AAAAAAAACQ4/tww4RPgO7oU/s400/IMG_9202+-+Copy.JPG
PUN MESEC - nedelja, 30. septembar
Iščupaj žudnju u sebi,
k’o rukom svojom ljiljan jesenji;
samo put smirenja u sebi neguj,
nibbānu što je Blaženi poduči.
Dhammapada, strofa 285
Nećemo sebe osloboditi vezanosti držeći se svojih stavova o tome kakav bi život trebalo da bude. Reč "život" se ovde odnosi na sve: nas, druge, materijalne stvari koje posedujemo. Čak i religijski stavovi vode do patnje ako ih uzmemo na pogrešan način. Zato je poenta pre u tome da, u trenutku kad to činimo, prepoznamo na koji način se držimo tih stvari. Zašto se opiremo činjenici promene? Promena je neprekidna, pa ipak je mi ne vidimo. Ići putem oslobođenja na koji je ukazao Probuđeni znači istraživati naš odnos prema svakom od naših iskustava -- onom prijatnom i onom neprijatnom. Svaki pojedinačni trenutak našeg života jeste prilika za učenje kako da stvari pustimo, kako da samo budemo i razumemo.
S ljubavlju
monah Munindo
Pre nego što samom sebi utvrdiš dijagnozu depresije ili niskog samopouzdanja, proveri da nisi prosto okružen seronjama...
Woody Allen
paculjkica
30-09-2012, 19:59
http://www.dodaj.rs/f/U/hu/4admcomK/552085440750072626771206.jpg
Suočavanje sa stabilnošću
Postoji nekoliko razloga zašto se toliko čvrsto držimo iluzije stabilnosti. Prvo, iako na nekom nivou prepoznajemo da se svet oko nas neprekidno menja, previđamo činjenicu da ga bez mnogo razmišljanja smatramo fiksiranim. Kada smo svesni, mi tu činjenicu zapažamo. Kada nismo svesni, tada "nismo tu" da bismo primetili da nismo tu.
Drugo, od trenutka kad se rodimo, serviraju nam se apsolutne činjenice, pre nego činjenice u svom kontekstu. Ne uče nas da su razlikovanja na "mlado" i "staro" ili "zdravo" i "bolesno" društveni konstrukti i da njihovo značenje zavisi od konteksta. Uslovljeni smo da učimo o svetu i vidimo ga kao skup činjenica, kao što je 1+1=2. Ovaj svet je daleko suptilniji nego što se to da zaključiti na osnovu takvih činjenica, a trebalo je da naučimo da 1+1=2 samo onda kada kao osnovu uzmemo dekadni sistem. Ali 1+1=10, ako koristimo sistem čija je osnova 2 ili 1+1=1 ako jednu gumu za žvakanje dodamo drugoj gumi za žvakanje.
Obrazovni sistem se odriče tog iznijansiranijeg pristupa za račun izvesnosti. On pojednostavljuje i ovaj svet nam prikazuje predvidljivijim nego što on zaista to jeste. Tako sebe obrazujemo za nesvesnost.
Ellen Langer: Paying Attention to Our Own Mind and Body
http://haecceities.files.wordpress.com/2012/03/tre.jpg?w=300&h=200
622. Nedelo i dobročinstvo
Ko učinjeno rđavo delo kasnije nadmaši dobrim,
taj osvetli ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.
Buda
Dhammapada. strofa 173
http://www.photographyandtransformation.com/wp-content/uploads/2009/02/moon-clouds2-20809-475.jpg
623. Meditacija uvida
Kako vežbamo i sve nam je lakše da održavamo pažnju na dahu, otkrivamo da je um u stanju da ostaje u sadašnjem trenutku, a da se uopšte ni ne fokusira na dah. Dah je tu, ali um više ne odluta i sasvim je srećan da ostane tako na oprezu, otvoren, pažljiv i prijemčiv za sadašnjost.
Do sada smo dah koristili kao sidro, kako bismo pažnju vratili u sadašnjost. Kada um lako počiva u toj sadašnjosti, možemo ostaviti na stranu dah kao posebam objekat pažnje. Tada čitava sadašnjost postaje naš fokus. Stvar je u tome da mi ne pokušavamo da postanemo nekakav specijalista u disanju ili neko ko je potpuno opsednut disanjem. Poenta je vežbanje uma da se fokusira na sadašnjost.
Kao rezultat takvog treninga, sada imamo širom otvorenu svesnost svega onoga što nastaje u sadašnjem trenutku. To uključuje telesne osećaje, zvukove, misli i emocije koje se mogu javiti. Vežba se sastoji u tome da im dopustimo da se pojave, uobliče, ispune svoju funkciju i potom se rastvore i nestanu.
Ova dimenzija meditacije se naziva vipassana ili "meditacija uvida". Sa njom počinjemo da vežbamo um i srce da budu svesni i razvijaju uvid u temeljnu prirudu svakog našeg iskustva. Počinjemo da vidimo kako u svakom trenutku postoji nastanak, pojavljivanje, trajanje i nestanak slika, zvukova, mirisa, ukusa, taktilnih senzacija, misli, osećaja, emocija. Postoji jedan neprekidni tok svih tih različitih dimenzija našeg života. Ti podražaji se jave, mi ih registrujemo i onda se oni promene. Ali unutar svega toga i oko svega toga postoji i jedan kvalitet sveobuhvatne svesnosti, jedan kvalitet znanja koji je prijemčiv za sve to, koji sve to prati, ali ne reaguje slepo na to.
Ta svesnost nije ulovljena u taj tok doživljaja. u stanju smo da jasno vidimo šta se događa. Sve potpunije razumemo kako srce može biti upleteno u sviđanja, nesviđanja, željeno, neželjeno, prijatno, bolno, lepo, ružno, u ideje prošlosti i budućnosti, o sebi i drugima. Počinjemo da uviđamo koliko smo krutim učinili sve te pojmove. I tako vežbamo srce da počne da ih napušta, da se ne upetljava i identifikuje sa svim tim karakteristikama na uvek isti, naviknut način. Ovo se naziva "uvidom". Vidimo da smo neprekidno i po navici zavedeni raznim vidovima sveta oko nas ili osećajima u nama, načinima na koje vidimo sebe i druge. No, kada se bolje zagledamo i iskoristimo meditaciju da sebe umirimo i posmatramo vrlo jasno i izbliza šta su ta naša iskustva, počinjemo da priomećujemo da se ona neprekidno menjaju, da su fluidna. Takođe nam postaje jasno da nijedno od tih iskustava ne može da nas trajno zadovolji. Ili prepoznjemo da je uznemirenost, na primer, samo jedan osećaj i da nema potrebe da bilo šta sa tim dalje radimo...
Ovakve lekcije naučene tokom meditacije zatim prenosimo u svakodnevni život. Tako smo sposobniji da bolje odgovorimo na različite situacije i prijemčiviji za život u celini. Kada treba nešto da se uradi, jednostavno to uradimo. Kad ne treba ništa da se uradi, u stanju smo da se zaustavimo. Više ne reagujemo slepo. Obično, gonjeni navikom, kada je nešto prijatno, jednostavno ga ščepamo; kada nas nešto iritira, odgurujemo ga, pokušavamo da ga se otresemo. Ali sa meditacijom, malo smo više svesniji tih navika i lakše nam je da vidimo šta to vodi ka dobrobiti za nas i za druge, a šta do nesreće.
Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
Dobri prijatelji
"Trebalo bi da se podsećaš¡ svojih dobrih prijatelja ovako: 'Zaista je dobitak za mene, zaista je blagodet za mene, da imam dobre prijatelje, saosećajne, koji mi žele dobro i koji me bodre i podučavaju'."
Buda
Nandiya sutta (AN XI:13)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
625. Stav u meditaciji
Stav i duh sa kojim počinjemo da meditiramo je izuzetno važan. Ne postoji tako nešto kao što je "dobra" ili "loša" meditacija. Ali ako je um veoma miran, stišan i lak, skloni smo da mislimo kako imamo "sjajnu" meditaciju. Suprotno tome, možda sedimo i borimo se sa agonijom, zbunjeni smo i besni, uznemireni, i tada smo skloni da mislimo kako je to "užasna" meditacija. Ali stvar je u tome da učimo od svega onoga što doživljavamo. Učimo od bolnih, teških iskustava, isto koliko i od smirenih, lakih, blistavih i lepih iskustava. Izuzetno je važno da ovo imamo na umu dok meditiramo i da budemo strpljivi kada radimo sa haotičnim stanjima uma, tako što ćemo prepoznati da je ponekad stanje našeg uma upravo takvo. Čak i mahnita stanja uma počinju i završavaju se; i ona dolaze i prolaze. Ali moguće je da razvijemo mudrost i uvid na osnovu bolnog. Isto tako, ako je nešto što doživljavamo lepo i zanosno, lako od toga stvorimo problem, tako što se vežemo za to, pokušavamo da ga ponovimo ili smo gordi zbog toga, tako što mislimo da smo nešto postigli. I mada je to bilo dobro, čisto i divno u početku, lako ga je preobratiti u izvor patnje i jačanja ega.
Stvar je u tome da učimo šta god da nam se događa, bilo da je dopadljivo ili ne, lepo ili ružno. Svaka stvar će nas podučiti, samo ako joj to dopusitmo. To je jedan od osnovnih principa meditacije. Poenta je u onome što smo naučili, a ne u pojedinačnom subjektivnom iskustvu koje smo doživeli na tom putu.
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
_/|\_
626. Darivanje
Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i reče: "Čuo sam da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Mi sigurno ne želimo da pogrešno tumačimo učitelja Gotamu."
A Buda mu ovako odgovori: "Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.
Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on zlobom potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu -- čak i to bi mu bio izvor zasluga, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima. MeÄ‘utim, ja tvrdim da darivanje čestitog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka."
Vaććhagotta sutta (AN III:58)
http://www.heartandpen.com/wp-content/uploads/2011/03/hands_giving_plant_edit.gif
Glupost
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo.
Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost.
Protiv gluposti smo nemoćni.
Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.
Ditrih Bonhefe
627. Brbljivi um
Kada počnemo da meditiramo, vrlo brzo se suočimo sa svojim brbljivim umom, sa čitavim horom komentatora u glavi, od kojih svaki iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Ne da imamo samo jednog komentatora, već je tu čitav žiri... i njegovi članovi strastveno raspravljaju između sebe!
Rad sa tako brbljavim umom, koji neprekidno razmatra prošlost i planove za budućnost, ima mišljenje o svemu i svačemu, može nam izgledati sasvim beznadežan. Želimo da on jednostavno umukne i lako je osetiti blaženstvo ako se to zaista i dogodi. Međutim, ako bi nemišljenje bio sinonim za probuđenje, Buda bi svojim učenicima verovatno prepisao udarnu dozu neke vrste drevnog torazina da im izbriše svaku misao i svi bi bili srećni. Ali stvari ne stoje tako. Istinska sreća ne dolazi jednostavno sa uklanjanjem svake misli. Ađan Ča je često govorio: "Bivoli su simbol apsolutno praznog uma". Ti bivoli imaju oko sebe auru neverovatne pasivnosti. U stanju su da zađu u pirinčana polja i satima lagano žvaću mlade izdanke. Slično tome, kokoška je u stanju da danima sedi na jajima. Dakle, ako dan za danom sedimo u meditaciji i ne mislimo, moguće je da ćemo razviti onoliko mudrosti koliko i kokoška, što verovatno nije baš mnogo. Zato, dobro je uočiti taj osećaj olakšanja koji dolazi sa nepomičnošću, mirom, tišinom, ali ne treba da napravimo grešku i preuveličamo njegov značaj.
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
_/|\_
628. Zvuk
Ađan Ča došao je prvi put u Englesku sedamdesetih godina. Bio je to velik događaj -- čuveni učitelj dolazi sa Dalekog istoka do poseti budističku grupu u Londonu. Grupa je imala vrlo mali prostor i mnogo ljudi se stislu unutra. Bila je to jedna od onih vrlo retkih toplih noći u Engleskoj, tako da se cela soba pušila. Onda su krenuli da meditiraju, i svakome je bilo prevruće, tako da otvorili prozor. Ali iz lokalnog paba prekoputa se čula glasna rok muzika. Posle nekoliko minuta odlučili su da ipak zatvore prozor. Sve vreme Ađan Ča je sedeo nepomično. Sa zatvorenim prozorom, svi su opet počeli da se kuvaju. Temperatura je dostizala tačku ključanja, a i gušenja, ali je Ađan Ča i dalje sedeo. Otvorili su prozor, opet rok muzika. I tako u krug. Pustio ih je da sede tako sat i po. Na kraju je kucnuo u zvono. Pošto je to bila Engleska, svi su odmah počeli da se izvinjavaju. Čak su išli i preko u pab da ih ubede da smanje muziku, ali bez uspeha. Prva stvar koju je Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
http://www.youtube.com/watch?v=BcL---4xQYA
629. Bol tokom meditacije
Kada se tokom meditacije pojavi bol, glavna stvar je da prilagodite svoj pogled na njega. Zauzmite stav odlučnosti da nećete početi rat sa sopstvenim telom. Iz te perspektive, ustanovićete da nelagoda može postojati, ali da vi ostanete mirni. Ako otkrijete da na tu nelagodnost gledate kao na iritirajućeg uljeza koji vam upropaštava meditaciju, unesite u sve to stav blagosti -- prijateljske ljubavi -- prema tom bolu, prema osećaju koji nije dopadljiv. Upotrebiti prijateljsku ljubav ne znači upinjati se da volimo taj bol. Jednostavno prepoznajemo i prihvatamo postojanje bola u nozi ili glavi. Ne možemo ga oterati snagom volje, ali omekšavanje svog stava prema njemu je prvi korak.
Drugi korak je da taj bol smestite u središte pažnje, počinjete da uočavate koliko ste postali napeti opirući se toj nelagodnosti. Tada ste u prilici da opustite telo, baš kao što to radite u nekom od položaja u jogi. Kad vežbate jogu, možda pokušavate da zauzmete pravilan položaj, i možda ste kruti u tom pokušaju. Ali vremenom naučite da se u njemu opustite i iznenada odnekud se pojavi još nekoliko centimetara, što vam je taman dovoljno da potpuno uđete u položaj. Rad sa bolom u meditaciji je potpuno isti. Vidite koliko ste zbog njega napeti i onda se u njemu opustite. Vidite koliko su zglobovi u kukovima, kolenima -- po čitavom telu -- stegnuti. Ovakvo fizičko opuštanje u stvari snižava i mentalnu napetost stvorenu otporom prema bolu. Kako ta napetost opada, uzrok bolu se u velikoj meri otklanja. Smanjuje se i intenzitet bola, a činjenica da se ne borite sa njim znači da iako postoji neprijatnost, ona nije problem.
Kad radite sa bolom na ovakav, otvoreniji i direktniji način, razvićete mnogo precizniji intuitivni osećaj za sopstveno telo. Tako, kada znate da vam je telo zaista pod stresom, da ste došli do granice, znaćete i da je vreme da promenite položaj. Ali tada, kada se pomerite, to nije akt averzije na bol, već akt blagosti prema telu. A to je velika razlika.
Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace
http://www.clker.com/cliparts/e/2/e/b/11970905601565623445Gerald_G_Yoga_Poses_(stylized) .svg.med.png
630. Pažnja i opuštanje
Kada razmišljamo o opuštanju, često mislimo na stanje potpuno isključenosti. A kad razmišljamo o stanju pažljivosti, skloni smo da skloni smo kao da to povezujemo sa biti uzbuđen ili uplašen.
U meditaciji, pokušavamo da otkrijemo onu dimenziju svoga bića koja je u isto vreme potpuno opuštena i potpuno budna. Možda smatrate da se niste rodili sa takvom sposobnošću, ali temeljna priroda našeg uma poseduje upravo tu kombinaciju kvaliteta. Pravu prirodu našeg uma karakterišu i potpuna budnost i potpuni mir.
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
http://events.brahmakumaris.org/imageupload/userfiles/200/images/378090_280014475383199_100001239464481_833563_7338 86998_n.jpg
Bisernica
23-10-2012, 20:41
Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da će ga izgubiti.
Deni Didro
631. Kao što se od hrpe cvetova mnogo venaca isplesti može,
tako i od mnogo dobrih dela život načiniti, kad se jednom rodimo.
Buda
Dhammapada, strofa 53
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
632. Domaćinski život
Domaćinski život (gharāvāsa) odnosi se na život u kući sa suprugom i decom, kao i na rad da bi se oni prehranili. Na mnogim mestima u Tipitaki često je istican oštar kontrast između života domaćina i života monaha i monahinja. Prvi se opisuje kao "prašnjav i ograničavajući" (raja patha), dok se za drugi kaže da je "slobodan kao povetarac" (abbhokāsa, D.I,63). Međutim, ovo može biti suviše jednostavna generalizacija. U Budino vreme monasi i monahinje jesu imali veliku slobodu, ali je njihov život bio i težak i neizvestan. Najveći problem bilo je nepostojanje stalnog mesta boravka, tako da su morali da podnose "hladnoću i toplotu, glad i žeđ, ubode buda i komaraca, vetar, sunce i gmizavce" (M.I,10). A mnogi incidenti zabeleženi u Vinayi pokazuju nam da čak ni manastiri nisu bili pošteđeni međusobnih tenzija, ljubomore i svađa, ponekad sasvim ozbiljnih (M.I,321). Nasuprot tome, domaćin je možda imao "kuću na dve vode, dobro omalterisanu i iznutra i spolja, sa sigurnim vratima i prozorima, a u njoj ležaj pokriven vunenim prekrivačem, belim čaršavom, vezenim ćilimima, skupom jelenskom kožom, iznad njega zastor, a na svakom kraju grimizni jastuci, kraj njega upaljena lampa i dve žene koje se o njemu staraju sa svim svojim šarmom" (A.I,137). Uprkos ovakvo prijatnoj kućnoj atmosferi, život prosečne osobe takođe je imao svoje nedostatke. Društvena struktura stare Indije podrazumevala je da je muškarac u kući uvek bio potčinjen svojim roditeljima, a u društvu strogim zahtevima sistema kasti. Situacija je bila još gora za žene. One su morale biti apsolutno podređene svojoj svekrvi i mužu, a pošto nije bilo kontrole rađanja ili su sredstva bila nepouzdana, morale su da izdrže mnogobrojne trudnoće. Mnogobrojna porodica pružala je veliku emocionalnu potporu, ali je isto tako mogla biti i izvor mnoštva ličnih konflikata, a očuvanje privatnosti učiniti jako teškim. I pored svih ovih i drugih poteškoća, Buda je svojim nezaređenim sledbenicima savetovao da praktikuju meditaciju "dok obavljaju svoje redovne poslove, dok borave u svojim domovima prepunim dece" (A.V,333) i neki od njih uspeli su da dostignu prosvetljenje, dok su hiljade drugih uspeli da se popnu do nekog od stupnjeva koji prethode prosvetljenju (M.I,491-92).
Dakle, domaćinski život u V veku pre n.e. verovatno je bio daleko manje podsticajan za duhovno traganje od monaškog života. Ali društvo i porodični život su se od tada promenili do neprepoznavanja. Danas, barem na Zapadu, domaćinski život (bilo u zajednici ili samostalno) verovatno nudi više slobode, privatnosti, slobodnog vremena i prilika za učenje i praktikovanje nego što je to bio slučaja ikada ranije u istoriji. Pošto je to tako, tvrdnja da domaćini ne mogu Dhammu do kraja praktikovati više ne stoji.
I ako se domaćinski život promenio u poređenju sa Budinim vremenom, onda se monaški život promenio još i više. Danas se dobar deo aktivnosti monaha okreće oko njegovih pastoralnih dužnosti: ceremonije blagosiljanja, pripremanje i držanje propovedi, učestvovanje u sahranama, neformalno savetovanje laika, učenje za monaške ispite, učestvovanje u različitim svetkovinama i slično. Prosečan starešina manastira provede dobar deo svog vremena pokušavajući da pronađe novac za održavanje i rekonstrukciju manastira, kao i za plaćanje tekućih računa.
Za neke ljude najveća prepreka u duhovnom razvoju nije nu tome da ne mogu da postanu monasi ili monahinje, već uverenje koje su formirali da nije moguće da se duhovno razvijaju sve dok to ne postanu. Takav stav ih sprečava da makar pokušaju da ozbiljnije praktikuju Dhammu. A zapravo domaćinski život nudi čitavo obilje duhovnih prilika, baš kao i manastirski. "Ali šta je sa seksom?" "Šta sa problemima u odgajanju dece?" pitaće se neki. Seksualna želja jeste prepreka u duhovnom životu, ali ta želja nužno ne nestaja kad neko na sebe stavi žuti ogrtač. Iako se zavetuju na celibat i posvećeni su meditaciji, neki monasi se bore sa seksualnom željom čitav svoj život. Slično tome, seks je važan za većinu domaćina u ranom periodu njihovog braka, a onda kod nekih on gubi vremenom na značaju. I naravno, neki ljudi koji nisu u braku, kao i neki koji jesu, žive životom celibata iako nisu doneli nikakvu formalnu odluku da to budu.
Tačno je da odgoj dece donosi mnogo izazova i zahteva mnogo vremena. Ali je takođe tačno da život sa decom, kao i život sa partnerom, nudi prilike za razvoj nekih od najvažnijih duhovnih kvaliteta. Ako smo roditelj i supružnik, to često zahteva da odustanemo od svojih želja ili ih ostavimo na neko vreme po strani za dobrobit drugih i upravo to nam može pomoći da usavršimo svoju istrajnost ili nevezivanje. Za sve to su nam potrebni strpljenje, velikodušnost, opraštanje i samopožrtvovanje. Deca i partneri nas takođe mogu obodriti svojom ljubavlju, prijateljstvom, nežnošću i emocionalnom podrškom, kvalitetima koji su ključni za emocionalno zdravlje, a ponekad nedostaju u manastirima.
Na kraju, ako treba praviti nekakvu razliku među ljudima, onda bi je trebalo praviti ne na osnovu boje njihove odeće, već kvaliteta njihovog uma. Buda je rekao: "Iako raskošno obučen, ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim bićem odložio štap, taj je braman, asketa i monah." (Dhp.142). Rohitassa je jednom rekao Budi da je pokušao da stigne na kraj sveta, tj do nirvāne, hodajući, ali da nije uspeo. Buda mu odgovori da je to zato što kraj sveta nije moguće naći idući bilo kuda, već pogledavši u same sebe (S.I,62). A "pogledati" možete bilo da živite u kući ili u manastiru, bilo da nosite farmerke ili žuti ogrtač.
Šravasti Dhammika: Buddhism from A to Z
Bisernica
27-10-2012, 20:46
Sve budućnosti imaju jednu veliku vrlinu: nikad ne izgledaju onako kako ih zamišljaš.
Milorad Pavić
PUN MESEC - 30. oktobar 2012.
Koga ne razdiru žudnje,
koga ne muči zbunjenost,
ko se izdigao iznad i dobra i zla,
u tome straha više nema.
Dhammapada, strofa 39
Ideja neustrašivosti je veoma privlačna. Međutim, umesto da je vidimo kao daleki ideal koji je tamo negde, možemo li da ga prihvatimo kao najprirodnije unutrašnje stanje? Iz takve perspektive, stanja straha kroz koja redovno prolazimo mogu se smatrati neprirodnim; ona nisu to ko i šta mi jesmo. Naravno da je odsustvo svesnosti ono što omogućuje pohlepi i ogorčenju da zatruju naša srca, podstičući onda i strah. Ako odmah potom još više razbuktimo tu vatru mislima kao što je: "Ne bi trebalo da bude ovako", to nimalo ne pomaže. Ono što pomaže jeste da uložimo pravu vrstu napora u razvijanje svesnosti i imamo poverenje u Budino probuđenje.
S ljubavlju
monah Munindo
Bisernica
05-11-2012, 22:48
Rane duha zaceljuju, a da njihovi ožiljci ne ostaju.
G.W.F.Hegel
MLAD MESEC - utorak, 13. novembar 2012.
Ko upravo na ovom mestu
upozna i kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
njega ja bramanom zovem.
Dhammapada, strofa 402
Sreća je imati pouzdane prijatelje, biti zdrav i imati dobro obrazovanje. Svakako da jeste sreća naići da duhovno učenje koje nam pokazuje put preko močvare iluzija. I bila bi velika sreća ukoliko bismo mogli da se potpuno otvorimo za to učenje i doživimo da svi tovari sa nas spadnu. U međuvremenu, ne moramo misliti da ako imamo sve te nazovi tovare, da nešto nije u redu. Može nam se učiniti da oni ometaju naše napredovanje putem. Međutim, oni nam mogu biti i od pomoći. U stvari, oni su prirodna posledica nepažljivosti i manifestuju se u svakom trenutku kada se vežemo za telo/um. Buda je živeo sa neograničenom svesnošću, slobodan od svakog vezivanja. Kada se otvorimo za njegovo učenje, to znači da ne okrećemo glavu od tih naizgled prepreka; ispitujemo ih, sa zanimanjem, sa istrajnošću, sve dok ih ne prepoznamo kakve zaista jesu, kao jedan puki privid.
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
14-11-2012, 22:34
Ludilo je neprestano ponavljanje jedne te iste stvari
uz očekivanje drugačijih rezultata.
Albert Einstein.
634. Pažljivo slušanje
Onaj ko Učenje retko sluša,
telom raste k'o dobro hranjen vo,
mesa na njemu sve više i više,
ali ne i mudrosti.
Buda
Dhammapada, strofa 152
http://ballpointradio.com/images/listen.png
635. Ispravan govor
Pitanje: Na osnovu čega da odlučimo da li nešto treba da kažemo ili ne?
Odgovor: Buda je u suštini preporučio tri kriterijuma na osnovu kojih donosimo takvu odluku.
1. Je li nešto istinito ili neistinito
2. Je li prijatno da to naš sagovornik čuje ili neprijatno.
3. Je li korisno ili beskorisno.
Buda bi nekome nešto rekao isključivo ako je to istinito i korisno. Je li to, pak, prijatno ili neprijatno nije bio ključni kriterijum, ali bi on njime rukovođen nastojao da odabere pogodan trenutak kada će to saopštiti. Dakle, ako nešto jeste istinito i prijatno, ali nije i korisno, on to ne bi rekao. Ili, ako je istinito i neprijatno čuti, sačekao bi pravi trenutak da to kaže.
Trebalo bi sad da uzmete u obzir ove principe i malo o njima razmislite. I onda se postavlja pitanje, kako odlučujete koji je pravi trenutak? Za to zaista ne postoji nekakva egzaktna formula. U budizmu govorimo o nečemo što se zove intuitivna mudrost i kvalitet osluškivanja. A možete primeniti i ove reči brata Dejvida Stendala-Rasta: "Kada u nama zatreperi pitanje, izroniće i odgovor." Dakle, postoji duboko osluškivanje trenutka. Ne pokušavate da kroz logiku odgovorite na to pitanje o pravom trenutku, već zaista osluškujete svoje srce, konsultujete sopstvenu intuiciju, svoj doživljaj ovog trenutka i puštate da vas to vodi.
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
http://ecx.images-amazon.com/images/I/51mqFvg2l4L._SL500_AA300_.jpg
Sloboda
Ljudska bića žude za slobodom. Svi mi pokušavamo da pronađemo mesto, poziciju, način života ili odnosa sa nekim u okviru kojeg ćemo moći da budemo slobodna osoba. Ali meditacija nam pomaže da otkrijemo kako "ja" ne može nikada biti slobodno. Osoba nikada ne može biti slobodna, zato što osoba, zato što ego, predstavlja tamnicu.
Važno je zapamtiti da taj ego nije naš neprijatelj, nekakvo zlo čudovište kojeg se treba otarasiti. On je jedna vrlo zgodna socijalna alatka. Potreban nam je individualni identitet kako bismo funkcionisali u društvu. Na primer, ako ga ne bismo imali i policija nas zaustavi na putu ili želimo da unovčimo ček u banci i hoće da nas identifikuju, kako bismo reagovali? Identiteti su neophodni da bismo funkcionisali u ovome svetu.
No, uz meditaciju počinjemo da istražujemo taj osećaj "ja-stva", osećaj "mene-stva" i "moje-stva". I počinjemo da uviđamo da on jeste nešto kratkotrajno; da se pojavljuje i zatim nestaje, kao i sve drugo u prirodi. Kako napredujemo u meditaciji, počinjemo i da uočavamo sve više slojeva onoga što mislimo da smo mi -- sećanja, misli, raspoloženja, osećaji, ideje koje čine ono što vidmo kao sopstvo. I tada uviđamo da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta mi jesmo.
Zatim počinjemo da posmatramo i to što doživljava taj osećaj ja, mene i moje, počinjemo da razmišljamo o tome i da radimo sa time. Istražujući šta je to što zna, jedan kvalitet oslobađanja i olakšanja javlja se sa saznanjem da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta jesmo. Već da je reč tek o prolaznim obrascima našeg iskustva.
Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace
https://si0.twimg.com/profile_images/1739634814/AD-World-Experience-riquadr_normal.jpg
637. Paradoks i konfuzija
Ako u Japanu posetite neki budistički hram, verovatno ćete naići na dva ogromna, zastrašujuća kipa, nalik demonima, kako stoje sa obe strane kapije. Oni se nazivaju čuvarima Istine i njihova imena su Paradoks i Konfuzija. Dok se nisam sa njima sreo, nikada mi nije padalo na pamet da su Istini potrebni čuvari -- ili zapravo, da je njoj potrebno čuvanje. A da mi je to i palo na pamet, pretpostavljam da bih zamišljao nekakve lepe, anđeoske čuvare.
Zašto su onda ovi kipovi toliko zastrašujući i preteći? I zašto su predstavljeni čuvari Istine, a ne Istina sama? Malo pomalo, počeo sam da shvatam implikacije svega ovoga. Ne može postojati slika istine. Istinu ne možemo zarobiti u nekakvu sliku, rečenicu ili reč. Ona ne može biti spakovana u teoriju, dijagram ili knjigu. Kakve god da imamo pojmove o Istini, oni nisu u stanju da nas do nje dovedu. Tako, pokušavajući da uhvatimo Istinu, prirodno je da se susrećemo sa paradoksom i konfuzijom.
Cela stvar ide ovako: iako Stvarnost doživljavamo neposredno, mi to ignorišemo. Umesto toga, pokušavamo da je objasnimo ili zarobimo putem ideja, modela, verovanja i priča. I upravo zato što te stvari nisu Stvarnost, naša objašnjanja se naravno nikada ne poklapaju sa stvarnim iskustvom. U raskoraku između Stvarnosti i naših objašnjenja prirodno je da se jave paradoks i konfuzija...
I tako nam Istina izmiče. A i kako bi drugačije moglo biti? A potrebno je jedino da vidimo kako Istina i Stvarnost svetlucaju iza tog začaranog kruga paradoksa. Jednostavno, ako ne bismo pokušavali da prikujemo Stvarnost, konfuzija nas više ne bi vrtela u krug. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da pažljivo motrimo na ono što se zaista događa oko nas -- i uočavamo da naša formulisana uverenja, pojmovi i priče nikada do kraja ne objašnjavaju ono što se odigrava. Naše oči moraju ostati otvorene dovoljno dugo kako bismo iznenada bili preplavljeni novim iskustvom -- novom svesnosšću -- koja razbija u paramparčad naše stereotipne misli i dobro poznate priče.
Sebe možemo osloboditi paradoksa i konfuzije samo kada sebe stavimo u jedan otvoren i istraživački mentalni okvir, u isto vreme pazeći da ne insistiramo na nekom pojedinačnom verovanju, bez obzira koliko ono izgledalo opravdano. Ako tragamo za Istinom, otkrićemo da ne možemo poći od bilo kakvih pretpostavki ili kocepata. Umesto toga, moramo svetu prići sa golom, ogoljenom pažnjom, videći ga bez ikakvih predubeđenja -- bez koncepata, verovanja, pretpostavki, planova i očekivanja.
Steve Hagen: Buddhism Is Not What You Think
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
638. Reinkarnacija i preporađanje
"Poštovani Nagaseno, postoji li bilo kakvo biće koje se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo?"
"Zaista ne, veliki kralju."
"Ako, poštovani Nagasena, ne postoji onaj ko se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo, neće li on tada biti oslobođen svojih loših dela?"
"Da, veliki kralju, kada ne bi bilo preporađanja povezivanjem toka svesti, tada bi on bio oslobođen svojih loših dela. No, pošto postoji preporađanje povezivanjem toka svesti, tada ni on nije oslobođen svojih loših dela."
"Poštovani Nagaseno, znači li to onda da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti?"
"Da, veliki kralju, to znači da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postojipreporađanje povezivanjem toka svesti."
"Kako to, poštovani Nagaseno, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti? Daj primer."
"Kada bi, veliki kralju, neki čovek jednom lampom upalio drugu, da li bi to značilo, veliki kralju, da se plamen ove druge reinkarnirao iz plamena prve?"
"Zaista ne, poštovani."
"Isto tako, veliki kralju, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti."
Milindapañha
III.5.7. Buddhavaggo
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/budizam/688px-King_Milinda_ask_questions.jpg
639. Ako nemate učitelja
Domaćini, ako kraj sebe nemate dovoljno dobrog učitelja, tada uzmite ovo pouzdano Učenje za učitelja i praktikujte ga. Jer ovo Učenje jeste pouzdano i kada ga prihvatite i primenite na pravi način, to će biti na vašu dobrobit i sreću za dugo vremena.
Buda
Apannaka sutta (MN 60)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
640. Ne propusti šansu
"Monasi, zamislite da je ova velika zemlja sasvim prekrivena vodom i da neki čovek u nju baci obruč da pluta. Vetar sa istoka gura taj obruč ka zapadu, a vetar sa zapada ga gura ka istoku. Vetar sa severa ga gura ka jugu, a vetar sa juga ga gura ka severu. I zamislite da u toj vodi živi morska kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Sada, šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"
"Bila bi to slučajnost, poštovani gospodine, da kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu, uspe da proturi glavu kroz taj obruč."
"Isto tako slučajnost je [1] da se neko rodi u ljudskom obliku; slučajnost je da se Tathāgata, Arahant, Potpuno probuđeni, pojavi u ovome svetu; slučajnost da učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistaju u ovom svetu.
Pa ipak, monasi, vi ste u tom ljudskom obliku; Tathāgata, Arahant, Poptuno probuđeni se pojavio u ovome svetu; učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistali su u ovom svetu
Zbog toga, monasi, treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."
Dutiya ćhiggala sutta (SN 56:48)
------------------------------
[1] Ove reči treba shvatiti pre retorički, nego filozofski. Na doktrinarnom planu, sva tri događaja koja se pominju događaju se u skladu sa tačno određenim uzrocima i stanjima, a ne pukim slučajem.
http://www.gravatar.com/avatar/e83fdbaf0cb57347763b97cf227f6e6f?d=http://thecurrentconscience.com/blog/wp-content/plugins/buddypress/bp-core/images/mystery-man.jpg&s=80&r=G
641. Koplje
U Sāvatthiju. "Monasi, zamislite koplje oštrog vrha i čoveka koji na njega naiđe, te pomisli: 'Svojom rukom ili pesnicom ću ovo koplje oštrog vrha saviti, iskriviti, obmotati'. Šta mislite, monasi, da li bi on bio u stanju da svojom rukom ili pesnicom to koplje oštrog vrha savije, iskrivi, obmota?" -- "Ne, poštovani gospodine." -- "A zašto?" -- "Takvo koplje, poštovani gospodine, nije lako saviti rukom ili pesnicom, nije lako iskriviti ili obmotati ga. Taj čovek bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.
Isto tako je, monasi, sa onim monahom koji je razvijao i negovao oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načinio je svojim oruđem, svojim temeljem, učvrstio je, sebe uvežbao u njoj i do kraja usavršio. Ako bi neki demon pomislio da može osvojiti njegov um, taj demon bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.
Zato, monasi, ovako treba sebe da vežbate: 'Razvijaćemo i negovati oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načiniti je našim oruđem, našim temeljem, učvrstiti je, sebe uvežbati u njoj i do kraja usavršiti'. Tako, monasi, treba sebe da vežbate."
Buda
Satti sutta (SN XX:5)
http://image.shutterstock.com/display_pic_with_logo/295834/295834,1271274181,6/stock-photo-zagreb-croatia-october-shaolin-warrior-is-bending-large-spear-with-his-neck-shaolin-wudang-50944252.jpg
643. "Neuspešna" meditacija
Meditativni stav nam kaže da je samo kroz prihvatanje aktuelnosti sadašnjeg trenutka, bez obzira koliko je bolan, zastrašujući ili neželjen, moguće da se dogodi promena, rast i isceljenje. Nove mogućnosti možemo posmatrati tako kao da su one već sadržane u stvarnosti sadašnjeg trenutka. Njih treba samo negovati, kako bi se otvorile i bile raz-otkrivene.
Ako je ovo tačno, tada u praktikovanju meditacije ne treba da se upinjete da stignete bilo gde. Sve što treba je da zaista budete tu gde već jeste i to shvatite (učinite ga stvarnim). Zapravo, kod ovakvog gledanja na stvari ni nema nekog drugog mesta gde biste otišli, tako da su svi napori da stignete negde rođeni iz zablude. Oni nas uvek dovode do frustracije i neuspeha. Sa druge strane, ne možete a da ne uspete da budete tu gde već jeste. Dakle, ne možete da imate "neuspešnu" meditaciju ukoliko ste spremni da budete sa stvarima kakve one zaista jesu.
Jon Kabat-Zinn, Full Catastrophe Living
644. Dukkha
Dukkha (patnja, stres, muka, nelagoda, izmeštenost) o kojoj govore četiri plemenite istine može se podeliti na kāyika dukkha i ćetasika dukkha, dukkha koja nastaje na osnovu tela i dukkha koja dolazi od uma. Dukkha uma nastaje zbog pogrešnog razumevanja. Ona se rađa uvek kada umom zagospodare loše osobine kao što su obmana ili žudnja. Ali kada kontempliramo telesnu dukkhu shvatamo da je ona nešto što moramo neprekidno da osećama u svome telu. Možemo reći da je ona deo života. Ona mora biti tu. Potreba organizma da urinira i prazni creva jeste dukkha. Osećamo glad i žeđ kao neprijatne osećaje (dukkha vedanā), a njihovo zadovoljavanje kao prijatan osećaj (sukha vedanā), ali u sušini čitav taj proces nije ništa drugo do dukkha.
Dukkha koja dolazi neposredno iz uma nastaje pod uticajem žudnje ili taṇhe. Taṇhā je stanje nezadovoljenosti. Kao što veliki okeani u koje se ulivaju sve reke ovoga sveta nikada neće biti napujeni, tako ni taṇhā nikada neće biti zadovoljena. Zato je Buda govorio: "Nema bujice ravne žudnji."
Ajahn Liem Ṭhitadhammo: No Worries
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
645. Prava opasnost
Ništa ne može zaista da te povredi, izuzev sopstvenog uma.
Pemasiri Thera: Walking the Tightrope
http://www.bps.lk/obks/bp517s-c.jpg
646. Kapi rose
U rano jutro čiste kapi rose hvataju i prelamaju sunčeve zrake. Nasuprot tome, one blatnjave to nisu u stanju. Iako sunce sija, blatnjave kapi ne propuštaju sunčev zrak. To sunce jeste nibbana, čiste kapi rose su umovi oslobođeni neznanja i obmane, a one blatnjave su umovi uprljani neznanjem i zabludom. Kada u našim umovima nema neznanja, do nas se probija svetlost nibbane. U nama se reflektuje ona čistota koja jeste nibbana. Međutim, ako su nam umovi pomućeni neznanjem i obmanom, to nismo u stanju. Nikada nećemo razumeti nibbanu, sve dok sebe nismo pročistili poput tih kapi rose. Moramo sebe osloboditi nečistoća, moramo sebe osloboditi neznanja.
Pemasiri Thera: Walking a Tight Rope
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/Fun%20and%20Sun/kapljica.jpg
647. Posmatraj sebe
Pemasiri Thera: Biti u društvu dobrih prijatelja je veoma važno.
David: Teško je naći dobrog prijatelja.
Pemasiri Thera: Ne, nije teško. Jasno razumevanje jeste dobar prijatelj.
David: Ali toliko je mnogo grubih ljudi.
Pemasiri Thera: Nema potrebe mnogo se obazirati šta drugi ljudi kažu ili učine. Navikli smo da stalno gledamo ka spolja, da posmatramo druge. To je loša navika. Zaista nema potrebe da motrimo na druge. "Živi", rekao je Buda, "neprekidno motreći na samoga sebe." Što više sebe posmatramo, biće nam bolje. Samo kroz vežbu meditatvnog razvoja ili bhāvane na jeziku pāli, otkrivamo u čemu smo jaki i u čemu smo slabi. Poznavati temelje tog meditativnog razvoja jeste veoma važno, ali je to tema kojoj se treba zaista posvetiti. Potrebno je otprilike šest meseci da se nauče te osnove.
Pemasiri Thera: Walking theTightrope
MLAD MESEC - četvrtak, 13. decembar 2012.
Znalac je onaj ko je napustio
svaku žudnju i vezivanje za ovaj svet;
ko je video istinu iza oblika,
a opet ima duboko znanje o rečima.
Za takvo veliko biće se može reći da je svoj zadatak obavio.
Dhammapada, strofa 352
Napuštanje nečega nije nešto što uradimo. To je nešto što se dogodi kada uvidimo da ono što činimo izaziva patnju. Sve dok sam ja upleten u pokušaje da nešto napustim, upravo to "ja" stvara neravnotežu. No, ne-pokušavanje takođe nije ispravno. Šta to možemo učiniti da se izvrši veliki zadatak pronalaženja slobode? Šta to znači uložiti ispravan napor? Jedan vid ispravnog napora jeste istražiti onu vrstu napora koju već ulažemo. Zapitamo se: je li ono što činim neki od oblika potvrđivanja sopstva ili dolazi iz dubljeg, mirnijeg mesta; radi li se o jednostavnom interesu za ono što je istinito? Mi znamo da hoćemo da se oslobodimo patnje, no da li način na koji to hoćemo zaista pomaže? Čak i želja da budemo slobodni može stvoriti prepreke, ako se za nju vežemo. Naša težnja da "vidimo istinu iza oblika" može podsticati ispravan napor, ako usporimo, ne zaboravimo na dobrotu i razmotrimo na koji način primamo svoje sadašnje iskustvo.
Sa ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
13-12-2012, 22:13
Sudbina najlepših cvetova je obično da budu odsečeni.
Stjepan Aladarović
649. Najveća sreća
Zdravlje je najveći dobitak, zadovoljenost najveće blago,
pouzdan čovek najbolji srodnik, utrnuće je najveća sreća.
Buda
Dhammapada 204
:)
Bisernica
31-12-2012, 19:41
Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali.
Međutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je
čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu
razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.
Duško Radović
Bisernica
02-01-2013, 10:35
Bolje razmišljajte o dnevnim nego o novogodišnjim željama i obećanjima.
Henry Moore
652. Meditacija
Meditacija je jedina voljna, sistematska čovekova aktivnost u čijoj osnovi nije pokušavanje da sebe popravimo ili da stignemo do nekog cilja, već jednostavno da razumemo to gde već jesmo.
Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are
Jedna Božićna, uz dobre želje svima koji slave :)
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/227607_358794430894636_1105154447_n_zpsa16691bd.jp g
sudjenik
06-01-2013, 18:56
world throws bullshit at you for being true to your heart
mine...
Bisernica
06-01-2013, 21:16
Kao što dobro iskorišten dan dariva ugodan san,
tako i dobro proživljen život dariva smirenu smrt.
Leonardo da Vinci
654. Prihvatanje sadašnjeg trenutka
Upinjanje da se oslobodimo bola samo ga pojačava, dok prihvatanje istine sadašnjeg trenutka produbljuje našu sposobnost za toleranciju, strpljivost i opraštanje.
Mark Epstein: Going on Being
655. Moja religija
Moja religija nije budizam. Moja religija je da živim i umrem bez kajanja.
Milarepa
Bisernica
10-01-2013, 20:52
Želja je ishodište pa čak i prava bit vere.
Kada čovek ne bi imao želja ne bi imao ni bogova.
Ludvig Fojerbah
MLAD MESEC - petak, 11. januar 2013.
Miran je njegov um, mirne reči i dela onoga
ko je ispravnim znanjem oslobođen i spokojan.
Dhammapada, strofa 96
Najbolji način da se prilagodima neizvesnostima jeste kroz ispravno razumevanje ili ispravno gledanje. Bilo bi naivno očekivati da smo uvek mirni kada se suočimo sa neizvesnošću. Ali isto tako ne treba da pretpostavimo kako ona treba da nas definiše. Život i promene, kao i sve ostalo, mogu nam se učiniti kao "previše", ali života nikada nije previše; on je uvek "upravo takav". Da život jeste više nego što možemo da živimo, Buda nikada ne bi dosegao slobodu i ostao živ. Ono što je ključ jeste tačka iz koje na život gledamo. Shvatamo sebe suviše ozbiljno i situacija ubrzo postaje neizdrživa; postajemo napeti, ograničenih mogućnosti za uvid i prijemčivost. Relaksirajući svoje gledište, u stanju smo da počnemo da naziremo jednu neuslovljenu stvarnost, u kojoj sva ta neprekidno promenljiva stanja nastaju i nestaju. Mudro napuštanje vodi do proširivanja polja svesnosti i nove perspektive iz koje posmatramo to što radimo i način na koji od svega pravimo problem.
S ljubavlju
monah Munindo
656. Neizvesnost
Dhamma u vama je ono što prepoznaje neizvesnost svih pojava.
Ajahn Chah
Bisernica
12-01-2013, 21:28
Ako želimo da odredimo stepen krivice kojom je opterećen i sam naš život, pogledajmo i patnju koja je s njim povezana. Svaka velika bol, bila telesna ili duševna, govori nam šta zaslužujemo: jer ona nas ne bi mogla zadesiti da je nismo zaslužili.
Šopenhauer
Bisernica
12-01-2013, 22:22
Vreme života je kratko, ali je ipak dovoljno dugo da bi se čestito i pošteno živelo.
Ciceron
657. Vrlina i mudrost
Mudrost se pročišćuje vrlinom
i vrlina se pročišćuje mudrošću.
Gde jedno postoji, ima i drugog.
Čestit čovek ima mudrosti,
kao što mudar čovek ima vrlinu.
Udruženost mudrosti i vrline
naziva se najvišom stvari na svetu!
Buda
Sonadanda sutta (DN 4:21)
658. Sklonosti
Kada jednom postaneš svestan svoje tendencije ka vezivanju za to da dobiješ ono za čim žudiš i patnje koju sve to izaziva, počinješ da uviđaš da i pored toga što imaš sklonosti, ne moraš nužno da budeš i vezan za te sklonosti.
Phillip Moffitt
659. Ja sam
Kontemplirajte "ja sam", samo tu misao "ja sam" pre nego što na nju nakalemite bilo kakav identitet. Mi svi imamo taj osećaj "ja sam ovde i sada", tu prisutnost. Ali onda brže-bolje tome dodamo: "Ja sam Ađahn Sumedho" i ograničenje je odmah tu. Sada sam ja oblik, osoba, stav.
Ađahn Sumedho
660. Tajna
Jedna od tajni unutrašnjeg mira jeste i praktikovanje saosećanja.
Dalaj Lama
661. Budući život
Ako me pitaš da li postoji još jedan život posle smrti. Mogu li da ti ga pokažem?
Pitaću te da li postoji sutra? I možeš li da mi ga pokažeš?
Ajahn Cha
662. Početnikov um
Ljudi kažu da je teško praktikovati zen, ali postoji zabuna oko toga zašto je to tako. Nije teško zato što je teško sedeti ukrštenih nogu ili dostići probuđenje. Teško je zato što um i našu praksu treba održati čistim u onom osnovnom smislu...
U Japanu imamo izraz "shoshin", koji znači "početnikov um". Cilj prakse je da uvek održavamo početnikov um. Zamislite da recitujete Prađnaparamita sutru samo jednom. Možda ćete to vrlo dobro uraditi. Ali šta će se dogoditi ako je recitujete dva, tri, četiri ili više puta? Moguće je da ćete vrlo brzo promeniti svoj početni stav prema svemu tome. Ista stvar dogodiće se i sa drugim načinima na koje praktikujete zen. Nakratko održavate početnikov um, ali ako nastavite da vežbate godinu, dve, tri ili više, iako ste se u nečemu popravili, postoji opasnost da izgubite iz vida bezgranično značenje izvornog uma.
Za zen učenike najvažnija stvar jeste da ne budu dualisti. Naš "izvorni um" uključuje sve u sebe. On je uvek bogat i dovoljan sam po sebi. Ne treba da izgubite to stanje samodovljnosti svoga uma. Ovo ne znači zatvoren um, već zapravo prazan i spreman um. Ako je vaš um prazan, on je uvek spreman za bilo šta; on je otvoren za sve. U početnikovom umu postoji mnoštvo mogućnosti; u umu eksperta, tek nekoliko.
Shunryu Suzuki: Zen Mind, Beginner's Mind
http://turbo.adaringadventure.com/wp-content/uploads/2010/10/Meditating-Life-Coach1.jpg
663. Dve vrste vere
Postoje dve vrste vere. Jedna je neka vrsta slepog poverenja u Budu, učenje, učitelja, koja nas često navodi da vežbamo. Druga vrsta je istinska vera -- čvrsta, nepokolebljiva -- koja se rađa iz znanja nastalog na osnovu sopstvenog iskustva.
Ajahn Chah
http://what-buddha-said.net/Pics/Faith_Saddha33.jpg
Bisernica
19-01-2013, 14:00
Imaj hrabrosti služiti se vlastitim razumom.
Immanuel Kant
664. Žudnja
Iz žudnje bol se rađa,
iz žudnje strah se rađa,
u onom ko se žudnje oslobodi,
bola nema, a otkud bi strah?
Buda
Dhp 216
665. Zadovoljstva čula
"Malo je užitka u zadovoljstvima čula, a mnogo muke, mnogo tuge i još više opasnosti". Ako plemeniti učenik uz pomoć ispravne mudrosti vidi ta zadovoljstva takvim kakva ona jesu, a ipak ne biva ispunjen radošću i srećom koji ne potiču od zadovoljstava čula, ne potiče od štetnih stanja uma, niti ih dostiže na neki drugi način, tada on zbog toga ipak neće moći da se oslobodi okovanosti zadovoljstvima čula.
Buda
Ćula-dukkhakkhandha sutta (MN 14)
http://cdnsl.inventeo.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2012/10/obese-kids.jpg
667. Uvid u svoje postupke
Ponekad izgleda frustrirajuće da možda čitav sat sediš ovde i provedeš ga u vraćanju; neprekidno vraćaš um natrag na dah. On odluta, ti ga opet vratiš i onda on opet odluta -- kada će za ime sveta doći taj mir i spokojstvo? E pa, da bi im se ukazala prilika da dođu, moraš razviti određeni nivo razumevanja. Dakle, kada vraćaš um, pokušaj da razumeš šta ti to radiš. Kada odluta, pokušaj da razumeš šta se događa, šta si učinio da ga ohrabriš ili mu dopustiš da odluta. Posebno, potrudi se da otkriješ sve one pozitivne i negativne namere uključene u to cimanje tamo-amo. Kada razumeš kako um odlazi i dolazi, stići ćeš do tačke na kojoj si u stanju da ga zadržiš. U isto vreme, razvićeš onu vrstu uvida kojoj i težimo u meditaciji: uvida u svoje postupke.
Thanissaro Bhikkhu: Meditations
PUN MESEC - subota, 26. januar 2013.
Teško je na sumnjičav, kolebljiv um motriti, teško ga obuzdati.
Mudrac svoj um teše ravno, kao oružar strelu.
Dhammapada, strofa 33
Dovođenje tela i uma u sklad sa onim što jeste istina zahteva naročitu vrstu veštine. Baš kada pomislimo da je sa našom duhovnom praksom sve u redu, sapletemo se i ponovo padnemo. No, nije bitno ako se to dogodi s vremena na vreme, jer tako izgleda učenje da hodamo, padovi su deo tog procesa. A veština koju vredi razvijatijeste agilnost kojom se uvek iznova dižemo i ponovo počinjemo, bez osvrtanja.
S ljubavlju
monah Munindo
668. Planiranje budućnosti koja nikada neće doći
Ako moja sreća velikim delom zavisi od prebiranja po sretnim uspomenama i očekivanjima, tada sam tek maglovito svestan ove sadašnjosti. Biću maglovito svestan sadašnjosti i u svim onim dobrim situacijama koje sam predvideo za sebe. Naime, već sam stvorio naviku da gledam unatrag i unapred, i time sam sebi otežao vlastitu prisutnost sada i ovdje. I zato, kad me već moja svest o prošlosti i budućnosti čini manje svesnim sadašnjosti, moram početi razmišljati o tome živim li ja uopšte u stvarnom svetu. Napokon, budućnost je poprilično beznačajna i nevažna ne pretvori li se pre ili posle u sadašnjost. Ali, planirati nešto za budućnost koja nikad neće postati sadašnjošću i nije mnogo apsurdnije od planiranja budućnosti koja će me, kad se dogodi, zateći "odsutnog" i duboko zagledanog u nešto preko njezinog ramena, umesto izravno u njeno lice.
Alan Watts: The Wisdom of Insecurity
669. Sve je naš učitelj...
Od čitavog učenja koje sam čuo od Ađan Čaa, ono o kojem najviše razmišljam je vrlo jednostavno. Još uvek ga ne razumem potpuno, tako da o njemu kontempliram i dan danas. Rekao je: "Sve je naš učitelj". Kasnije sam ovome dodao moje lično tumačenje: "Sve je naš učitelj, ako mu se otvorimo". Odnedavno ovako kažem: "Sve je naš učitelj, bilo da to znamo ili ne". Za mene to znači da nam učenje dolazi na različitim nivoima, čak i kada se na običnom nivou opažanja možda čini da zapravo ništa ne učimo. Nekada je to osećaj u stomaku, nekad neodređena intuicija. I zato sam rekao da je moja praksa bila pokušaj da se uspostavi balans, pre nego da se učenje primi na jednom nivou, na nivou uma, srca ili bilo čega drugog. Stvar je u pokušaju da ga primimo na svim nivoima. Za mene, to se uklapa u učenje o četiri temelja sabranosti, kada smo sabrani na telo, osećaj, um i dhamme (sadržaje uma).
Ađan Thiradhammo: Sumiranje prakse
Bisernica
30-01-2013, 21:36
Kad kod neprijatelja iščeznu lukavstva, on pribegava prividnom prijateljstvu,
i tada u "prijateljstvu" počini takva dela kakva ne može nikakav dušmanin.
Šejh Sadi Širazi
672. Gde je sreća
Godine 1979. sam odlučila da postanem monahinja. Sve do tog trenutka isprobavala sam razne stvari i uvidela da svet ne može da nas usreći. Tokom tih putovanja postalo mi je jasno da spokojstvo i mir nemaju nikakve veze sa tim najlepšim mestima na kugli zemaljskoj ili sa najzanimljivijim iskustvima. Ta dva kvaliteta moguće je pronaći jedino u sopstvenom srcu.
Ayya Khema: I Give You My Life
Bisernica
02-02-2013, 15:12
Budimo zahvalni ljudima koji nas čine srećnim;
oni su šarmantni baštovani koji omogućuju da naše duše procvetaju.
Marcel Prust
676. Otkrivanje probuđenosti
Prema budističkoj tradiciji, duhovni put jeste proces probijanja kroz našu konfuziju, otkrivanja probuđenosti uma. Kada tu probuđenost uma potisnu ego i sa njim povezana paranoja, ono se javlja u oblisku jednog dubokog instinkta. Zato se ne radi o tome da treba da izgradimo tu probuđenost uma, već pre o sagorevanju konfuzije koja ga sprečava. U procesu sagorevanju tih konfuzija, otkrivamo probuđenje. Ako bi se taj proces odvijao drugačije, probuđenost uma bila bi produkt, zavisan od uzroka i posledice, te otuda podložan propadanju. Sve što je stvoreno mora, pre ili kasnije, umreti. Ako bi probuđenje bilo stvoreno na takav način, uvek bi postojala mogućnost da ego ponovo nadvlada i tako izazove naš povratak u stanje konfuzije. Probuđenje je trajno zato što ga nismo mi proizveli; samo smo ga otkrili. U budističkoj tradiciji, analogija sa suncem koje se pojavljuje iza oblaka često je korišćena da se objasni otkrivanje probuđenja.
Chogyam Trungpa: Cutting Through Spiritual Materialism
677. Biti dobar
Ne postaješ dobar tako što se upinješ da postaneš dobar, već tako što pronalaziš onu dobrotu koja je već u tebi i dopustiš joj da se manifestuje.
Eckhart Tolle
678. Otkriće
Iako to možda zvuči neobično, kroz meditaciju možda možemo otkriti da smo srećniji nego što mislim da jesmo. Možemo otkriti da su naše stare uslovljenosti pravi razlog našeg nezadovoljstva, pre nego okolnosti u kojima smo u ovom trenutku. Kao i to da je ovaj trenutak sasvim dovoljan ili čak čudesan i d ami to jednostavno nismo ni primećivali.
Wes Nisker
679. Prvo, vidi ono što jeste
Da bismo vežbali, moramo krenuti upravo od situacije u kojoj smo. Naravno, uvek možemo zamišljati idealne uslove, kako bi bilo dobro da je ovako ili onako, kako bi svi ostali trebalo da se ponašaju prema nama. Ali naš zadatak nije da stvaramo bilo kakav ideal. Naš zadatak jeste da vidimo ono što jeste i da učimo od sveta kakav već jeste. Da bi se srce probudilo, svaka situacija je dovoljno dobra.
Ajahn Sumedho: The Way It Is
http://www.lascheersco.com/2/ajahnchah/wp-content/ajahn_sumedho.jpg
680. Strpljenje
Skoro sve je moguće učiniti kada se krećemo dovoljno lagano. Često nas obeshrabri veličina zadatka pred nama ili dužina putovanja, postanemo nestrpljivi pred teškoćama sa kojima se suočimo. Izgubimo poverenje u same sebe. Ipak, strpljenje nas podseća da ono što se zaista nalazi pred nama jeste samo ovaj trenutak, samo ovaj korak, samo ovaj udah.
Joseph Goldstein
http://www.thegreengirls.com/tgg/wp-content/uploads/seed.jpg
MLAD MESEC - nedelja, 10. februar 2013
Privid smatraju stvarnim, a stvarno prividom,
takvi, hraneći se pogrešnom mišlju, stvarno ne nalaze.
Stvarno smatraju stvarnim, a privid prividom,
takvi, hraneći se ispravnom mišlju, stvarno pronalaze.
Dhammapada, strofe 11-12
U dubini svog srca čeznemo za potpunošću, za "savršeno stvarnim". Ići Budinim putem ka takvom savršenstvu znači prestati da ignorišemo posledice naših nesavršenosti. Sve dok živimo u iluziji o sebi, mi smo nestvarni. Sve dok se odupiremo stvarnosti, mi smo nestvarni. U ranoj fazi prakse ideje o tome kakvi bi trebalo da budemo imaju svoju funkciju. Ali ubrzo treba da napustimo te ideje i osetimo šta to znači biti "ja". Možda ga osećamo kao nesavršeno, nestvarno. I to je važan uvid. Zaista! Pokušajte da se upitate šta ili ko je taj ko je svestan takvih osećaja.
S ljubavlju
monah Munindo
682. Gostionica
Biti čovek je nalik gostionici.
Svako jutro novi gost stiže.
Radost, postištenost, pakost,
trenutna svesnost stiže
nalik neočekivanom gostu.
Pozdravi i posveti pažnju svakom od njih!
Čak i ako je reč o gomili jada,
koja na silu iz tvoje kuće
isprazni sav nameštaj,
ipak, svakog gosta tretiraj s poštovanjem.
Možda on u tebi pravi mesta
za neko novo ushićenje.
Mračna misao, stid, zloba,
susretni ih na vratim sa osmehom i pozovi
da uđu.
Budi zahvalan kod god da ti dođe,
jer svako do njih je poslat
kao vodič ka onostranom.
Jalaluddin Rumi
Bisernica
12-02-2013, 21:24
Mene ne uznemirava smrt, nego umiranje.
Baruch De Spinoza
683. Pobuna i sreća
Moje je iskustvo da je pobuna protiv sila vezanosti unutar mog srca bila najrevolucionarnija stvar koju sam ikada uradio.
Mi smo zavisnici od uživanja, delom i zato što užitak brkamo sa srećom. Svako od nas će reći da, tamo duboko u sebi, želi da bude srećan. Pa ipak, nemamo realistično razumevanje šta ta sreća zaista jeste. Sreća je bliža iskustvu prihvatanja i zadovoljenosti nego užitku. Istinska sreća postoji kao prostrano i saosećajno srce, spremno da oseti sve što postoji u ovom trenutku, bez razlike.
Noah Levine: Against the Stream
Bisernica
13-02-2013, 21:24
Među prijateljima treba voljeti ne samo one koje žaloste
naše nesreće, nego i one koji nam ne zavide na sreći.
Sokrat
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2025 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.