Pogledaj Punu Verziju : Misli poznatih mislilaca.
684. Nepromenljivost u sred promene
Uslovi života se stalno menjaju. Pa ipak, Buda je podučavao da sloboda od patnje dolazi kad znamo stanje nepromenljivosti. Njegovo učenje i njegov primer demonstriraju mogućnost da budemo u stanju da se sretnemo sa životom licem u lice, ovde i sada, bez straha, bez otpora i bez pripovesti. On nam pokazuje da ne moramo biti određeni uslovima, prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Njegov život nije uvek bio lep. Napadali su ga, optuživali i nekada je ostajao i bez hrane. Ali njegov mir i empatija time nisu bili pokolebani.
Ovakva praksa napuštanja nije toliko nekakva tehnika koju primenjujemo, reč je o tome šta se dogodi kad prestanemo da se opiremo stvarnosti i prestanemo da sami sebi ispredamo priče. Svako od nas ima svoju istoriju koju može da pretura po glavi, ali šta bi se dogodilo kad bismo odložili tu istoriju, kad bismo prestali da ponavljamo svoje priče, sebi i drugima? To je poziv koji nam je uputio Buda.
Ajahn Munindo
Bisernica
18-02-2013, 21:28
Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost.
Teodor Fontane
Bisernica
19-02-2013, 21:50
Ono što jesmo, proizvod smo vlastitog razmišljanja.
Buddha
685. Kamičak u reci
Sabranost je čudo uz pomoć kojeg ovladavamo i obnavljamo sebe. To je čudo koje u deliću sekunde može da sabere naš raštrkan um i obnovi njegovu celovitost, tako da smo u stanju da proživimo svaki minut svog života. Često pomaže ako meditiramo na sliku kamička bačenog u reku...
Sedite u položaj koji vam najviše odgovara. Dišite lagano i duboko, pratite svaki udah i izdah. Onda pustite sve. Zamislite sebe kao kamičak bačen u reku, kako pada bez napora... najkraćom mogućom putanjom, sve dok na kraju ne stigne do dna, do tačke savršenog mirovanja. Kada osetitite da i sami mirujete kao i kamen koji leži na dnu reke, to je tačka na kojoj pronalazite sopstveni mir. Ukoliko niste u stanju da pronađete radost mira upravo u tim trenucima dok sedite, tada nećete to biti u stanju ni u budućnosti, kada ona postane sadašnjost.
Mesto na kojem sedite jeste vaše mesto. I upravo na tom mestu i upravo u tom trenutku imate priliku da postanete probuđeni.
Thich Nhat Hanh: The Miracle of Mindfulness
http://delicioushealing.com/wp-content/uploads/2012/08/Pebble-curve-in-water.jpg
686. Bioskopska predstava
Jedan od najboljih načina da se objasni kako sabranost funkcioniše jeste preko analogije sa bioskopom. Kada gledamo veliki ekran, bivamo apsorbovani u priču, slike koje vidimo manipulišu našim mislima i emocijama. Ali ako se makar na trenutak osvrnemo i pogledamo u pravcu projektora, videćemo kako te slike nastaju. Uvidećemo da to u čemo se izgubimo nije ništa više do treperavi snop svetlosti. Iako ćemo se potom ponovo okrenuti napred i još jednom izgubiti u filmu, njegova moć nad nama sada je umanjena. Tvorac iluzije je uočen.
Slično ovome, u meditaciji sabranosti, zagledamo se duboko u sopstveni proces pravljenja filmova. Vidimo način na koji naše lične priče bivaju stvorene i kako ih projektujemo na sve što vidimo, čujemo, okusimo, mirišemo, mislimo i činimo.
Naravno, prozreti sopstvenu dramu zvuči užasno neromantično, ali upravo je u tome poenta. Meditacija sabranosti i treba da bude protivotrov sentimentalnosti. Kada vidimo kako nastaje naš lični šou, više ne moramo taj film da primamo toliko lično, a to znači mnogo manje patnje.
Zato što smo obično zavedeni sadržajima svoga uma, isto tako propuštamo da uočimo ono što se u budizmu naziva "prava priroda uma". Ne prepoznajemo izvornu jasnoću i otvorenost uma, niti doživljavamo čudesnost i lakoću koja dolaze od takvog uvida. Što je još neobičnije, ne vidimo tu istinsku prirodu pošto je zaklanjamo upravo mi sami. Uz pomoć sabranosti kao magične poluge, možemo da razmaknemo tu zavesu ega i vidimo sopstvenim očima.
Drugim rečima: kada vidim, vidim ono što jeste. A ono što vidim kada ne vidim, jeste "ja".
Wes Nisker: Buddha's Nature
Bisernica
21-02-2013, 19:53
Ko nije trpeo,ne zna ništa;
ne poznaje ni dobro ni zlo,ne poznaje ljude;
ne poznaje ni samog sebe.
Fenelon
687. Bez otpora
Meditacija svesnosti jeste način da svoju pažnju otvorimo za istinu onoga što je pred nama. Ne usmeravamo pažnju selektivno ka prijatnim stvarima i ignorišemo one neprijatne. Otvaramo se bez biranja, za ono što je pozitivno i radosno, isto koliko i za patnju na koju nailazimo. Susrećući se sa svakim trenutkom bez otpora, otkrivamo u svojim srcima i telima, kao i u svetu oko sebe, lepotu za koju do tada nismo ni podozrevali da postoji. Uočavamo jedinstvenost svakog tananog udaha i izdaha. Zapažamo kretanje prirode u nama. Osećamo se tužni, bez potrebe da tu emociju opravdavamo ili eliminišemo. Osećamo se srećni, bez potrebe da verujemo kako s eviše nikad anećemo sresti sa tugom. To je put meditacije.
Gavin Harrison: In the Lap of the Buddha
http://psykologprojekt.files.wordpress.com/2012/07/mindfulness-poster.jpg
688. Otpadnik
Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.
Buda
Vasala sutta (Sn 136)
http://0.tqn.com/d/yoga/1/0/m/2/anjalimudra.jpg
Pun Mesec - ponedeljak, 25. februar 2013.
Teško se biće kao čovek rađa
i teško kao smrtnik živi,
teško se čuje istinska Dhamma
i teško se Budni u svetu pojave.
Dhammapada, strofa 182.
Iz perspektive ovde i sada, mi se rađamo kao ljudska bića svaki put kada posedujemo sabranost i integritet. Zbog sklonosti da iskrivljujemo Dhamma principe, ovaj zadatak postaje težak za nas. Mnogo je lakše slediti ono što nam se sviđa. Međutim, puko sleđenje sviđanja i nesviđanja nije način života koji bismo mogli da živimo. A mogli bismo, recimo, promisliti o uzroku i posledici: šta se dogodilo poslednji put kad sam sebi dopustio da me potpuno zavede neko iskustvo. Razlog zašto je teško čuti Dhammu leži u tome što smo toliko dugo pratili samo svoja sviđanja i nesviđanja, te smo tako podigli prepreke. Danas imamo sreću da je lako doći do Učenja. U Budino vreme, kada bi ga njegovi učenici čuli kako govori, neki od njih bi na istom tom mestu postali probuđeni, samo slušajući Dhammu. Zašto mi ne možemo da slušamo na isti način, razumemo poruku i odložimo teret? Ako bismo to učinili, "Buda" bi se pojavio ovde i sada.
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
26-02-2013, 22:39
Poznavati se, značilo bi znati ono što ne treba.
M.Selimović
690. Pet blagoslova
Pet je blagoslova, domaćini, koji obasipaju ispravnog čoveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujući njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdačan susret, bez zazora, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje na srećnom odredištu, na nebesima.
Buda
Mahaparinibbana sutta, DN 16
Bisernica
28-02-2013, 23:27
Siromaštvo je majka kriminala, a blagostanje majka nemorala.
Aristotel
691. Gubitak i dobitak
Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.
Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti.
Buda
Kalyanamitta vaggo, AN 77-78
692. Vrlina
Vrlina jeste temelj,
podrška i prvi uzrok
svemu što je dobro i lepo;
zato svoju vrlinu pročistiti treba.
Theragatha, 612.
http://www.bazaardesigns.com/wp-content/uploads/dew-drops-on-leaf1.jpg
693. Ko želi da svoju dobrobit zaštiti
Onaj ko želi da svoju dobrobit zaštiti,
ko se trudi da do smirenja stigne, ovako treba da čini:
nek bude u dobru vešt i iskren, veoma iskren,
za pouku prijemčiv, blag i skroman.
Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,
bez mnogo obaveza, jednostavnog života,
smirena srca i pronicljivog uma,
bez gordosti i lak onima koji ga pomažu.
Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.
Nek ispuni sebe mišlju: zdrava i bezbedna,
neka sva bića budu srećna.
Buda
Metta sutta, Sn 143-145
694. Lek
Onaj ko odloži sa strane ono što želi, kako bi uradio ispravnu stvar,
čak i kada to jeste teško, sličan je bolesniku koji redovno uzima lek.
Kasnije, on će biti taj koji se raduje.
Đa. V,499
695. Neplemenita sreća
Postoji, monasi, pet struna čulnih užitaka. Kojih pet? Materijalni oblici dostupni oku, prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. Zvukovi dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu, i svi su oni prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. To su, monasi, pet struna čulnih užitaka.
Koja god radost i ushićenje da nastanu kao rezultat tih pet struna čulnih užitaka, oni se nazivaju srećom zadovoljstava čula. I to je obična sreća, sreća prostog čoveka, neplemenita sreća. Nju ne bi trebalo juriti, razvijati i isticati. Od nje bi, kažem vam monasi, trebalo zazirati.
Buda
Latukikopama sutta - Poređenje sa prepelicom (MN 66)
696. Kraj sveta
Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, stade sa strane, te upita: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"
"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići kraj sveta."
"Zapanjujuće je, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitassa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. I meni se pojavila želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam život od stotinu leta proveo putujući — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu.
"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.
Buda
Rohitassa sutta, AN 4:45
697. Čemu je okrenut um
Monasi, o čemu god da neko mnogo misli i planira, tome njegov um sklon postaje.
Buda
Dvedhavitakka sutta (MN 19)
698. Pet stvari zbog kojih se napreduje, a ne nazaduje
Gde god se ovih pet stvari nađe, bilo da je reč o kralju ili seljaku, generalu ili kmetu, zanatliji ili starešinama klana, može se očekivati napredak, a ne nazadovanje. Kojih pet? Uzmimo slučaj čoveka koji je svojim radom i naporom stekao imetak, sakupio ga snagom svojih ruku i znojem čela, na zakonit način i pravedno, te ga koristi da podrži, slavi, poštuje i ugodi svojim roditeljima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen." Tako se kod onoga ko se stara s ljubavlju o svojim roditeljima može očekivati napredak, a ne nazadovanje. Isto tako je kada to čini sa svojom ženom i decom, slugama i nadničarima, sa svojim komšijama i onima sa kojima posluje, sa svojim božanstvima zaštitnicima, kao i sa monasima i bramanima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen."
Buda
Licchavikumāraka sutta (AN 5.58)
699. Zemlja
Monasi, ovoj saṃsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Zamislite, monasi, da neki čovek od čitave ove velike zemlje napravi kuglice veličine jujuba koštice. Pošto je tako učinio, on uzme jednu po jednu kuglicu i za svaku kaže: „Ova predstavlja mog oca, ova oca moga oca“, i tako sve dalje unazad. Niz očeva i dedova ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāṃsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da više ne budete opčinjeni svim tim sastojcima bića, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.
Buda
Paṭhavī sutta (SN 15:2)
http://4.bp.blogspot.com/_BVIJCWdzHoM/TVMYdFu3jEI/AAAAAAAAFSc/VrjvEUtIoNI/s400/robert+lea-escher+ants.jpg
Bisernica
10-03-2013, 19:21
Suditi o tuđem karakteru na temelju jednog ponašanja je isto
kao da donosite sud o oceanu na temelju jednog vrča morske vode.
Paul Eldridge
Mlad Mesec - ponedeljak, 11. mart 2013.
Ni otac, ni mati, ni svojta
ne mogu nam ugoditi
onoliko koliko
dobro usmereno srce.
Dhp. strofa 43
Ako je naše srce dobro usmereno, osećamo da postoji nešto na šta se možemo osloniti kada naiđu poteškoće. Ako doživljavamo očajanje i razočarenje, ako se osećamo izneverenima, srce ne mora da potone u beznađe. A niti mora da u nadi traga za sigurnošću. Utočišće na koje se možemo osloniti nije uopšte bilo kakva stvar ili stanje; to je način. Dobro zagledajući u posledice vezivanja tokom dovoljno dugo vremena, sada svoje pouzdanje tražimo u napuštanju fiksiranih gledišta. Još uvek imamo svoje mišljenje i sklonosti, ali više nismo toliko posvećeni pronalaženju sigurnosti u svemu tome. Naučivši da napuštamo, stvorili smo način da generišemo blagostanje za sebe.
S ljubavlju
monah Munindo
Bisernica
11-03-2013, 22:26
Sudbina obično čeka iza ugla. Kao lopov, kurva ili prodavač srećaka:
njezina tri najčešća utjelovljenja. Ali u kućne posjete ne ide.
Treba napraviti tih nekoliko koraka.
Carlos Ruiz Zafon
700. Ulazak u tok
Monasi, postoje četiri činioca ulaska u tok. Koja četiri?
Druženje sa čestitim ljudima, slušanje pravog učenja,
pomno promišljanje i vežbanje u skladu sa učenjem
u njegovoj celini. To su, monasi, četiri činioca ulaska u tok.
Buda
Anga sutta, AN 55:50
Bisernica
12-03-2013, 22:26
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slučaj najmanje nekoliko narednih godina,
a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem
uloge drugih faktora, kao što su lična energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja.
Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubrzano kruženje energije.
Dr. Zoran Đinđić
701. Kako biti radostan?
Za onoga ko je čestit, ko je potpuno prigrlio vrlinu, nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih se mogao osloboditi svakog kajanja." A zašto? Zato što jeste prirodno da u onome ko je ispunjen vrlinom nema kajanja. I za onoga ko se oslobodio kajanja nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih bio radostan." A zašto? Zato što jeste prirodno da onaj ko se oslobodio kajanje bude radostan.
Buda
AN 10.2
http://daniwao.files.wordpress.com/2010/12/joyful-girl1.jpg
702. Pospanost
Onda Blaženi reče Mahā-Moggallāni: "Jesi li pospan, Moggallāna? Jesi li pospan?"
"Jesam, gospodine."
"Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-ako čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš."
Buda
Paćalāyamāna sutta, VII.61
Bisernica
15-03-2013, 22:06
Dokle god ne osvestiš nesvesno,ono će upravljati tvojim
životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.
Karl Gustav Jung
Bisernica
16-03-2013, 00:42
Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom biću zbog njegove boje kože,
ili njegovog porekla ili religije.Ljudi se uče da mrze, a ako se ljudi mogu naučiti
da mrze onda ih treba naučiti i da vole, jer je ljubav mnogo prirodnija ljudskom srcu od mržnje.
Nelson Mandela
705. Stvari koje vode ka nibbani
Asketa Nandiya upita Blaženog: "Učitelju Gotamo, koje stvari, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani?"
"Postoji, Nandiya, osam stvari koje, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani. Kojih osam? Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija."
Buda
Nandiya sutta (SN 45.10)
706. Poverenje
Potrebno je ogromno poverenje da bi se praktikovao zazen (meditacija).
Inače, niko ne bi radio nešto toliko blesavo.
Shohaku Okumura
707. Um
Ono što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć. Baš kao što majmun među krošnjama skače, hvatajući se za jednu granu, pa je pusti da bi uhvatio drugu. isto tako to što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć.
Buda
Assutavā sutta (SN 12:61)
Bisernica
24-03-2013, 08:30
Društvenost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti,
budući da nas dovodi u dodir s ljudima od kojih je većina moralno
rđava a intelektualno tupa ili izopačena.
Arthur Schopenhauer
710. Velika pomoć
Monasi, tri su čoveka od velike pomoći drugom čoveku. Koja tri?
Onaj čovek, monasi, zahvaljujući kome je neko drugi uzeo Budu, Dhammu i Sanghu za svoje utočište. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi razumeo onako kako jeste: 'Ovo je patnja', 'Ovo je nastanak patnja', 'Ovo je prestanak patnje' i 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi, sa iskorenjivanjem nečistoća uma, još u ovome životu potpuno oslobodio svoj um. Ova tri čoveka su od velike pomoći drugome. Ne postoji niko ko je od veće koristi.
Buda
Bahukāra sutta (AN 3.24)
711. Ko vidi istinu, vidi i Budu
U to je doba poštovani Vakkali ležao u grnčarevoj kolibi, bolestan, slomljen, na samrti. Onda on pozva svog pratioca i reče:
"Prijatelju, otidi do Blaženog, pokloni mu se do zemlje u moje ime i reci da bi bilo dobro ako bi me, iz samilosti, Blaženi posetio." Pratilac tako i učini, a Blaženi u znak saglasnosti odgovori ćutanjem. Onda se obuče i, uzevši činiju i gornji ogrtač, otide do poštovanog Vakkalija. Ovaj još izdaleka opazi Blaženog da dolazi i kada je ušao u prostoriju pokuša da se uspravi na svom ležaju. A Blaženi mu reče: "Dovoljno je, Vakkali, ne pomeraj se. Ovde su pripremljena sedišta, sešću na jedno od njih."
I pošto je seo, Blaženi reče poštovanom Vakkaliju: "Nadam se da ti je bolest podnošljiva, Vakkali, nadam se da ti je bolje. Nadam se da ti se bolovi smanjuju, a ne povećavaju."
"Poštovani gospodine, bolest mi nije podnošljiva, nije mi bolje. Bolovi se povećavaju, a ne smanjuju."
"Nadam se onda, Vakali, da se zbog nečega ne kaješ, da zbog nečega ne žališ."
"Zapravo, poštovani gospodine, ima stvari zbog kojih se kajem, zbog kojih žalim."
"Nadam se, Vakkali, da nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline."
"Ne, nemam, poštovani gospodine, bilo šta sebi da prebacim u pogledu vrline."
"Ako, Vakkali, nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline, zbog čega se kaješ, zbog čega žališ?"
"Već odavno, gospodine, želim da posetim Blaženoga, ali mi u telu nema dovoljno snage da to učinim."
"Dovoljno je, Vakkali! Zašto želiš da vidiš ovo gnjilo telo moje. Onaj ko vidi Dhammu, Vakali, vidi i mene, a onaj ko vidi mene vidi i Dhammu. Zaista Vakkali, videvši Dhammu, vidiš i mene; videvši mene, vidiš i Dhammu."
PUN MESEC - utorak, 26. mart 2013.
Onaj ko je dosegao savršenstvo,
ko je bez straha i bez želje, čist,
ko strele života iz sebe iščupa,
takvome ovaj život jeste poslednji.
Dhp., strofa 351
Ako bismo bili u stanju da se zaista oslobodimo straha, to bi značilo da možemo da se nosimo sa svime što nam život donese, kakav god da je intenzitet toga. Međutim, kada ljubav ili mržnja uđu u naše srce, obično se izgubimo. Umesto ostajanja u neomeđenoj svesnosti, sposobni da se prilagodimo snažnim osećajima, strah se manifestuje kao pad u vrlo ograničenu svesnost. Kroz vezivanje i identifikovanje sa žudnjom, stvaramo strah. A onda se i za njega vežemo. Da bismo napustili strah, moramo takođe napustiti žudnju. Međutim, to ne znači da nestaju ni žudnja ni strah.
S ljubavlju
monah Munindo
712. Da se ne bi kajao
Šta god da je učitelj trebalo da uradi iz saosećanja za svoje učenike
i za njihovu dobrobit, ja sam to, Ćunda, učinio za tebe.
Unaokolo su podnožja drveća, unaokolo su prazne kolibe.
Meditiraj! Ne budi lenj, da se ne bi kasnije kajao. To ti je moj savet.
Buda
Sallekha sutta (MN 8 )
http://4.bp.blogspot.com/-VP3honuUtXM/ThC_G0TOYqI/AAAAAAAAABc/mUO-Cz6wlQI/s1600/meditation.jpg
713. Prijatelj
Treba se družiti sa prijateljem koji deluje na sedam načina. Kojih sedam? Daje ono što je teško dati, čini ono što je teško činiti, podnosi ono što je teško podnositi, poverava ti svoje tajne, čuva tvoje tajne koje si mu poverio, u nevolji te ne napušta i ne prezire te kad si malodušan. Monasi, sa prijateljem koji deluje na ovih sedam načina se treba družiti.
Buda
Mitta sutta (AN 7:36)
http://camryndarkstone.files.wordpress.com/2012/11/friends.jpg
714. Učitelj i učenici
Kako da se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom? U pogledu toga, obziran učitelj upućuje svoje učenike u Dhammu, iz saosećanja stara se o njihovoj dobrobiti i ovako kaže: "Ovo je za vašu dobrobit i sreću." Učenici slušaju šta im on govori, pažljivo, pripremaju svoj um za duboko znanje, ne odbacuju ili odstupaju od učiteljevih uputstava. Na taj način se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom. Zato, odnosite se prema meni sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom, i to će biti za vašu dobrobiti i sreću na dugi rok. Ja se prema vama neću odnositi kao grnčar prema svežoj glini. Često ću vas opominjati, često testirati. Ono što je čvrsto u vama taj će test izdržati.
Buda
Mahāsuññata sutta (MN 122)
http://3.bp.blogspot.com/_33-vZYCcE1I/Si_FyXnEYNI/AAAAAAAAAOU/PnV3Fcx5j1U/s400/Ajahns_TriRatana1.JPG
715. Uvid u trenutku dok se događa
Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagađuje nadolazećim nečistoćama. Neupućeni svetovnjak ne uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da — za neupućenog svetovnjaka — nema razvoja uma.
Blistav je, monasi, ovaj um. I on se pročišćuje od nadolazećih nečistoća. Dobro upućeni plemeniti sledbenik uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da -- za dobro upućenog plemenitog sledbenika -- postoji razvoj uma.
Buda
Aććharasanghata vaggo (AN I.51-52)
Bisernica
01-04-2013, 21:31
Tko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman.
A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe.
Niče
716. Najgori neprijatelj i najbolji prijatelj
Ko je svoj najbolji prijatelj i ko je svoj najgori neprijatelj? Oni čije su misli, reči i dela rđavi, oni su svoj najgori neprijatelj. Čak i ako kažu: "Ja mnogo brinem o sebi", i pored toga su oni svoj najgori neprijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom neprijatelju, to oni čine sami sebi.
Oni čije su misli, reči i dela dobri, oni su svoj najbolji prijatelj. Čak i ako kažu: "Ja ne brinem mnogo o sebi", i pored toga su oni svoj najbolji prijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom prijatelju, to oni čine sami sebi.
Buda
Piya sutta (SN 3.4)
718. Praksa
-- Je li neophodno dugo sedeti?
-- Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da što duže mogu da sede to mora da su mudriji. Viđao sam kokoške kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti pažnje u bilo kojem da si položaju. Tvoja praksa treba da počne čim se ujutru probudiš. I treba da se nastavi sve dok ne zaspiš. Ne lupaj glavu oko toga koliko dugo možeš da sediš. Važno je da si pažljiv bilo da radiš. sediš ili ideš da se okupaš.
Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi će umreti u pedesetoj, neki u šezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni naša praksa neće biti identična. Ne razmišljaj i ne brini oko toga. Pokušaj da budeš sabran i pustiš da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada će ti um postati smireniji u svakoj situaciji. Postaće miran poput bistrog planinskog jezera. I onda će razne vrste divnih i retkih životinja doći da piju iz tog jezera. Jasno ćeš videti prirodu svih stvari u ovom svetu. Videćeš mnoge lepe i neobične stvari kako dolaze i odlaze. Ali ćeš pri tome ostati miran. Pojavljivaće se i problemi i istovremeno ćeš moći da vidiš dalje od njih. To je sreća Bude.
Ajahn Chah: Questions and Answers
719. Kojim se poslom bavite?
Pet zanimanja nezaređeni budisti ne bi trebalo da obavljaju. Kojih pet? Trgovanje oružjem, trgovanje ljudskim bićima, trgovanje mesom, trgovanje alkoholom i trgovanje otrovima.
Vaṇijjā sutta (AN 5.177)
http://cebusociologist.files.wordpress.com/2012/10/pfo1755.jpg?w=824
Bisernica
06-04-2013, 20:54
Život je kao partija karata.
Karte koje dobiješ je determinizam.
Način na koji ćeš odigrati je slobodna volja.
Nehru
720. Dobar čovek
Kada poseduje četiri kvaliteta, čovek se može smatrati dobrom osobom. Koja četiri? U takvom slučaju dobra osoba ne govori o manama drugoga, čak i kada je pitaju. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko kudi drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Takođe, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o vrlinama drugoga. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi, rado i nadugačko hvali drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
I opet, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o sopstvenim manama. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi ili oklevanja, nadugačko govori o sopstvenim manama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Na kraju, dobra osoba, čak i kada je pitaju, ne govori o svojim vrlinama. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko o sopstvenim vrlinama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Sappurisa sutta (AN 4.73)
721. Ko vidi Budu?
Čak i ako bi se neko uhvatio za moj ogrtač i svuda išao za mnom u stopu, ako je pohlepan u svojim željama, naprasit u svojim nagonima, zlonameran u srcu, iskvarenog uma, nepažljiv i neobuzdan, bučan i rastresen, bez nadzora nad svojim čulima, takav bi bio daleko od mene. A zašto? Zato što on ne vidi Dhammu; a pošto ne vidi Dhammu, ne vidi ni mene.
Čak i ako bi neko živeo stotinama kilometara daleko od mene, ako nije pohlepan u svojim željama, naprasit u svojim nagonima, zlonameran u srcu, iskvarenog uma, nepažljiv i neobuzdan, bučan i rastresen, ako motri nad svojim čulima, takav bi bio blizu mene i ja blizu njega. A zašto? Zato što on vidi Dhammu; a pošto vidi Dhammu, vidi ni mene.
Buda (It. 91)
722. Ono što jeste
Šta god da je Tathagata izgovorio, rekao, objavio između dana svog probuđenja
i dana svoje smrti, sve se to tiče činjenica, onoga što jeste, a ne drugačije.
Zato se on i naziva Tathagatha.
Loka sutta (AN 4.23)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
MLAD MESEC - sreda, 10. april 2013.
Pažnja je put bez pogibelji,
a nepažnja je put u smrt.
Gdje pažljivi ne umiru,
nepažljivi su već mrtvi.
Dhammapada, strofa 21
Svi znamo da je Buda hvalio negovanje sabranosti pažnje. Ali kako u svakom datom trenutku znamo koja je prava stvar da na nju budemo sabrani? Objekata pažnje je toliko mnogo: slike, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i mentalni sadržaji. Jedva vežba u sabranosti može biti da jednostavno posmatramo promenu, nestabilnu prirodu svih stvari; sve dok ne počnemo da uviđamo koliko su one nepouzdane, nešto što zaista nije vredno vezivanja. To znači biti svestan osnovne karakteristike "sadržaja" iskustva. Ali šta se događa kao pažnju usmerimo na "kontekst" iskustva? Je li osnovna karakteristika konteksta u kojem se svi objekti pažnje manifestuju ista takva
S ljubavlju
monah Munindo
723. Motri i osluškuj
Nastanak i procvat razumevanja, ljubavi i inteligencije nema nikakve veze sa bilo kakvom tradicijom, bez obzira koliko je stara ili upečatljiva -- niti ima bilo kakve veze sa vremenom. To se događa samo po sebi onda kada se ljudsko biće zapita, čudi, istražuje, osluškuje i motri, a da ne bude zarobljeno strahom, užitkom i bolom. Kada se strepnja nad samim sobom smiri, utihne, i nebo i zemlja se otvaraju.
Toni Packer: The Work of This Moment
724. Bes
Ovo je šest stanja u kojima se nađu srditi muškarac ili žena, na radost i sreću svojih takmaca. Kojih šest? Neko može poželeti svom takmacu ovako: "Želim da on bude ružan." A zašto? Zato što ne voli da ima privlačnog takmaca. Obuzeta i oslabljena besom, takva osoba postaje ružna, čak i ako se kupa, maže mirisnim uljima, šiša kosu i brije bradu, a oblači čistu odeću.
Onda neko može poželeti svom takmacu: "Nadam se da ga muči nesanica." A zašto? Zato što ne voli da njegov takmac mirno spava. Obuzeta i oslabljena besom, takva osoba ne može da spava, čak i ako leži na mekim dušecima, na belim čaršavima i sa vunenim pokrivačem ukrašenim vezenim cvetovima, sa pokrivačem od antilopine kože, sa baldahinom i crvenim jastucima na oba kraja.
I opet, neko može poželeti svom takmacu: "Nadam se da će postati siromašan." A zašto? Zato što ne voli da ima bogatog takmaca. Obuzeta i oslabljena besom, takva osoba postaje siromašna, zato što, šta god da je stekla napornim radom, snagom svojih ruku i znojem svoga čela, pošteno i po zakonu, kralj će mu naredbom sve to oduzeti, zato što je obuzet besom.
I opet, neko može poželeti svom takmacu: "Nadam se da će postati niko i ništa." A zašto? Zato što ne voli da ima poznatog takmaca. Obuzeta i oslabljena besom, kakvu god slavu da takva osoba stekne, ona izbledi, zato što je obuzeta besom.
I opet, neko može poželeti svom takmacu: "Nadam se da nema prijatelja." A zašto? Zato što ne voli da ima tamaca sa mnogo prijatelja. Obuzetu i oslabljenu besom, takvu osobu će, koliko god da ima prijatelja, drugova, srodnika i članova porodice, svi oni izbegavati i držati se podalje od nje, zato što je obuzeta besom.
I na kraju, neko može poželeti svom takmacu: "Nadam se da će se preporoditi u paklu." A zašto? Zato što ne voli da se njegov takmac rodi u nebeskom svetu. Obuzeta i oslabljena besom, takva osoba čini zlodela telom, govorom i mislima i tako se sama preporađa u mukama.
Ovo je šest stanja u kojima se nađu srditi muškarac ili žena, na radost i sreću svojih takmaca.
Kodhana sutta (AN 7.64)
725. Zadovoljstva čula
Zamisli, Magandiya čoveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove anestetizuje držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem. I što to više čini, sve gnojavije, smrdljivije i zagađenije te otvorene rane postaju... Isto je tako, Magandiya, i sa bićima koja nisu oslobođena vezanosti za zadovoljstva čula, koja su progutana žudnjom i gore groznicom za zadovoljstvima čula, koja se prepuštaju zadovoljstvima čula; što se više tome prepuštaju, to se njihova žudnja uvećava i više ona gore groznicom za zadovoljstvima čula.
Buda
Māgaṇḍiya sutta (MN 75)
http://www.spoon-tamago.com/wp-content/uploads/2012/06/Pieter_Bruegel_d._%C3%84._037-580x377.jpg
726. Lenjost
Postoji ovih šest opasnosti povezanih sa lenjošću. Kad pomisli: "Suviše je hladno", čovek ne radi. Kad pomisli: "Suviše je toplo", čovek ne radi. Kad pomisli; "Suviše je rano", čovek ne radi. Kad pomisli; "Suviše je kasno", čovek ne radi. Kad pomisli; "Suviše sam gladan", čovek ne radi. Kad pomisli; "Suviše sam sit", čovek ne radi.
Sigālaka sutta (DN 31:13)
727. Dobrobit
Šta god nam dobrog majka, otac ili drugi srodnik učiniti mogu,
to će nam ispravno usmeren um učiniti još i bolje.
Dhammapada, 43
Intervju sa pošt. Dhammasamijem, koji će i ove godine voditi kurs meditacije u Srbiji
Intervju (http://www.zdravzivot.com/Duhovnost/Duhovno-vaspitanje/Strah-od-smrti-oblik-meditacije.html)
728. Dela
Budala se može prepoznati po svojim delima.
Slično tome, i mudar čovek se može prepoznati
po svojim delima. Naš mudrost se ogleda u našim delima.
Buda
Lakkhana sutta (AN 3.2)
729. Osećaj za humor
Jedna od stvari koje mogu da stvore lakoću i radost u našoj praksi jeste posedovanje osećaja za humor, što smatram vrlo važnim. Naravno, humor može imati različite oblike, ali u kontekstu meditacije, duhovnog života, izuzetno je zdravo, izuzetno blagotvorno biti u stanju smejati se samome sebi, svojim konstrukcijama, svojim očekivanjima, tom privatnom svetu koji smo sami kreirali. Tome kako volimo da stvari idu u skladu sa privatnim svetom koji smo stvorili. I kada se to dogodi, tome kako nam se taj svet čini vrlo privlačnim, vrlo prijateljskim; a kada stvari krenu suprotno od sveta koji smo iskonstruisali, kako počinjemo da se opiremo. Dakle, ako uočite šta na taj način radimo sami sebi i ako imate sposobnost da se sami sebi podsmehnete, tim svojim šablonima, očekivanjima, tome kako projektujete taj svet koji ste iskonstruisali, to može stvoriti u vama mnogo lakoće i radosti.
Godwin Samararatne: Meditation as a Source of Joy
http://thebhaktibeat.com/wp-content/uploads/2012/11/monk_laughing.jpg
730. Mržnju sami stvaramo
Monasi, postoji pet načina da se odagna mržnja kada se pojavi. Koji pet? U kome god da se javi mržnja, taj bi trebalo da razvija ljubav. U kome god da se javi mržnja, taj bi trebalo da razvija saosećanje. U kome god da se javi mržnja, taj bi trebalo da razvija spokojstvo. U kome god da se javi mržnja, taj bi trebalo da zaboravi na nju, da pažnju usmeri na nešto drugo. U kome god da se javi zloba, taj bi trebalo da zna da ju je on i stvorio, te da pomisli: "Sam sam je napravio, ona je plod mojih dela; dela su ta koja je oblikuju, dela su njezin tvorac i izvor. A šta god da neko radi, dobro ili loše, postaće i naslednik toga". Na ovih pet načina mržnju je moguće odagnati.
Buda
Pathamāaghātapativinaya sutta (AN 5.161)
731. Viđenje i mišljenje
Čim nešto vidimo, istog momenta počnemo da o tome intelektualiziramo.
Čim počnemo da intelektualiziramo o nečemu, to više nije isto ono što smo i videli.
Shunryu Suzuki Roshi
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
732. Čitanje ne tuđeg, već sopstvenog uma
Čak i ako monah nije vešt u čitanju umova drugih, on treba sebe da vežba ovako: "Biću vešt u čitanju sopstvenog uma." A kako, monasi, monah postaje vešt u čitanju sopstvenog uma? Zamislite mladu ženu — ili muškarca — koja voli da se kiti, te posmatra odraz svog lica u blistavom, čistom ogledalu ili posudi sa bistrom vodom. Ako ugleda bilo kakvu prljavštinu ili fleku na licu, probaće da je ukloni. Ako ne je vidi, biće zadovoljna, njen cilj postignut: 'O kako sam srećna! O kako sam čista!' Na isti način je i monahovo samoistraživanje vrlo korisno za razvijanje povoljnih kvaliteta: 'Jesam li ja obično gramziv ili nisam? Proganjaju li me misli zlovolje ili ne? Da li me savladaju tromost i lenjost? Ili nespokojstvo? Muči li me neizvesnost ili sam je prevazišao? Jesam li često obuzet besom ili nisam? Jesu li moje misli ružne ili čiste? Je li mi telo razgibano ili tromo? Da li je u njemu lenjost ili energičnost? Jesam li rastresen ili skoncentrisan?' Ako, posle ovakvog ispitivanja, monah zna da u njemu ima ovakvih štetnih mentalnih stanja, tada bi trebalo da uloži dodatnu želju, dodatni napor, marljivost, trud, nepodeljenu koncentraciju i svesnost kako bi ih se oslobodio. Ali ako, posle ovakvog ispitivanja, monah zna da u njemu nema ovakvih štetnih mentalnih stanja, tada je njegova dužnost da uloži napor kako bi svoje pozitivne osobine podigao na viši stupanj, dovoljan da se do kraja uklone sve nečistoće uma.
Buda
Sacitta sutta (AN 10.51)
Bisernica
20-04-2013, 19:11
Svako se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja
koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone.
Branko Ćopić
733. Materijalizam
Jedan od izazova s kojim se srećete u svakodnevnom životu jeste materijalizam, potrošački mentalitet. Kada živite u relativnom blagostanju, niste u stanju da razdvojite, ne uočavate, nije vam jasno šta je to što vam je zaista potrebno, a šta je jednostavno pohlepa. Društvo u kojem živite stvara žudnje u vama, potrebe, koje nisu uvek i nužne.
Veoma važan aspekt meditacije u svakodnevnom životu jeste naučiti da živimo jednostavno. Veoma je lepo biti jednostavan, naučiti da budemo jednostavni u svom načinu življenja. I tako, kada osetite impuls ili kada postoji potreba da nešto kupite, kada vidite nešto primamljivo, trebalo bi sebe da upitate: "Je li mi ovo zaista neophodno? Zašto ja zapravo to želim? Da li zbog toga što to nose i drugi ljudi, zato što to imaju, ili mi je zaista nužno?" Kada živite u potrošačkom društvu, neophodno je da sebi postavljate ovakva pitanja.
Tada ćete shvatiti da vaša radost, vaša sreća i lakoća ne dolaze od spoljašnjih stvari, ne od predmeta, ne od onoga što posedujete, ne od toga što kupujete, već od nečega što dolazi iz vas. To je lepota meditacije. Potreba za spoljašnjim stvarima nestaje, zato što ste postali nezavisni od tih spoljašnjih stvari. One gube privlačnost. I, kao što rekoh, iz vaše unutrašnosti nadolaze radost i lakoća.
Godwin Samararatne: The Experience of Meditation
734. Kockanje
Postoji šest opasnosti uživanja u kockanju. Onaj ko dobija navlači na sebe mržnju ostalih, onaj ko gubi tuguje za gubitkom, gubitak imetka, reč takvog čoveka ne uvažava se na sudu, preziru ga prijatelji i poznanici, nije poželjan kao suprug, jer ljudi kažu da je kockar nije u stanju da se stara o svojoj ženi.
Buda
Sigālovada sutta
http://lostbet.info/images/Soccer%20Betting.jpg
735. Naši neuspesi
Pitanje: Šta bi trebalo da uradimo onda kada načinimo grešku zbog nepažljivosti? Na primer, kada otkrijem da sam bio pohlepan -- ja imam osećaj krivice!
Odgovor: Ovo je vrlo dobro i praktično pitanje, koje se tiče svih nas. I ono se ne odnosi samo na pohlepu, već je moguće da nas je obuzeo bes, možda smo rekli nešto grubo i povredili nekog. Dakle, uprkos svoj našoj sabranosti, uprkos svim alatima koje koristimo, pretpostavimo da se tako nešto dogodilo. Šta u takvoj situaciji da uradimo?
Ono što bih ja savetovao jeste da sačekamo dok se malo oporavimo od svega toga. A kada smo se malo smirili, kada smo stvorili malo prostora u sebi, tada se možemo osvrnuti na ono što nam se dogodilo. Posle jednog takvog događaja, kao što sami kažete, imate osećaj krivice, loše se osećate, možda beznadežno, vidite sebe kao nekog ko je neuspešan. No, sugerisao bih da sve to nije neophodno.
Već sam govorio o prijateljskoj ljubavi kao jednoj od najvažnijih stvari kojoj treba da se naučimo: da se prema svojim greškama odnosimo sa prijateljskom ljubavlju. Dakle, kada promišljate šta se dogodilo, prva stvar je da na to gledate bez davanja minusa, a druga je da ne bude svim tim iznenađeni. Zatim, pošto niste iznenađeni time što se desilo, pošto ne dajete sebi minus, slično onome što bi uradio vaš blizak prijatelj, pokušajte da vidite šta vam se zaista dogodilo, šta vas je načinilo pohlepnim, koje ste to stvari poželeli. Kao kad majka pita svoje dete, nastojite da povedete tu vrstu prijateljskog, dobronamernog, ka razumevanju usmerenog dijaloga sa samim sobom. I ako je neko u stanju da sa svojim nazovi lošim delima ima tu vrstu odnosa, tada ona postaju prilike na osnovu kojim možemo nešto da naučimo.
S ovim u vezi Thich Nhat Hanh je rekao nešto divno: gledam hrpu organskog otpada koji ljudi samo gomilaju na jednom mestu. Ali taj kompost može biti iskorišćen za uzgoj povrća i voća u vrtu. I tako, od našeg ličnog komposta, naših grešaka, naših nedostataka, ako uspemo da ih iskoristimo za sopstveni duhovni razvoj, to je predivan način odnošenja prema sopstvenom kompostu. To znači ispoljavanje prijateljske ljubavi prema svojim manama, svojim monstrumima, svojim neuspesima. Potom možemo naučiti da se prema greškama i manama drugih ljudi odnosimo na isti način.
Godwin Samararatne: Meditation for Everyday Life
Bisernica
23-04-2013, 21:40
Porediti dobro i zlo isto je kao i sebe uporno mučiti glađu i žeđu.
Khalil Gibran
PUN MESEC - četvrtak, 25. april 2013.
Delati ili posmatrati?
Sopstveni napor uložiti moramo,
Budni tek pravac pokazuju.
Ko putem tim sabran ide,
od okova Mārinih oslobođen biva.
Dhp. 276
"Kakav to napor treba da uložim? Treba li da učinim nešto u ovoj situaciji ili da jednostavno posmatram svoj um?" Ovakvi trenuci ne-znanja dragoceni su. Na neizvesnost ne moramo gledati kao na neuspeh. Zapravo, možemo izgubiti nešto veoma važno ako žurimo da je prevaziđemo. Stvarnost jeste da ne znam šta da radim i nema nužno ničeg pogrešnog u tome. Ako sam, međutim, potpuno zarobljen snagom želje da se oslobodim patnje, možda ću ispustiti istinu postojeće situacije, takve kakva jeste, i priliku da od nje nešto naučim. Uz poverenje koje dolazi od posvećenosti pravilima morala, možemo sebi dopustiti da verujemo u to da budemo strpljivi i svesni "ne-znanja", kao i u neprijatne osećaje koji idu uz to. Osetite svu silinu te želje da pobegnete iz svega toga, da ga "rešite", tvrdoglavo obijajući da ostanete sa time. Možemo eksperimentisati, čekajući sve dok se taj osećaj da smesta delamo ne umiri i potom u tišini oslušnemo šta nam to naša intuicija sugeriše da bismo mogli učiniti.
S ljubavlju
monah Munindo
Budi dobronameran, jer svako koga sretneš vodi u sebi veliku bitku.
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
736. Tuširanje i oblačenje
Dok se tuširamo, brijemo, češljamo i oblačimo, možemo da vežbamo, baš kao i kad peremo zube. Svu svoju pažnju posvećujemo onome što radimo. Činimo to na lak i neusiljen način, radi sopstvene sreće. I znamo da u tom trenutku kupanje, brijanje ili češljanje jeste najvažnija stvar koju u životu treba da uradimo. Ne dozvoli da te nasumične misli odvedu ka događajima iz prošlosti ili budućnosti, da te zarobe brigama, tugom ili besom.
Samo istrajno vežbaj sabranost na taj način i za tri dana videćeš napredak. To je kao kad vežbaš bilo šta drugo -- sviranje instrumenta, pevanje ili ping-pong. Vežbaj živeći svaki trenutak svog svakodnevnog života duboko i u slobodi. Ako je to ono što zaista želiš, tada treba da se okreneš od bavljenja proščošću, budućnošću i svim svojim brigama i da se vratiš sadašnjem trenutku.
Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath
E nek ste se ispraznikovali, i treba :-D
Ima ko dotle radi 8-)
Jeste, mi smo suma onog što smo mislili, govorili, radili do juče. Ali upravo to nas ohrabruje da je život u našim rukama i našim odlukama i d aveć ovog trenutka možemo da makar malčice promenimo smer ka onome što smatramo vrednim. u budizmu vežbanje nie nalik vožnji automobila, gde motaš krivine iz trenutka u trenutak. Pre bi ga se moglo uporediti sa upravljanjem tankerom. promen su sitne, skoro neprimetne, ali sve dok držim kormilo u jednu stranu, znam da će se tanker na nju i okrenuti. I gle, odjednom, u situaciji u kojoj si ranije reagovala zavišću, besom ili tugom, shvatiš da je to zaista tako jer je spontana reakcija tvog srca dobronamernost i osmeh razumevanja.
O otme kako se prave te fine, male promene pravca govori i današnji citat (a i većina prethodnih, ako ćem opravo :lol: )
736. Buđenje svakog jutra
Kada se probudiš, istog trenutka, može da se osmehneš. To je osmeh probuđenja. Svestan si da novi dan počinje, da ti život nudi potpuno nova dvadeset četiri sata da ih proživiši i da je to najvredniji poklon od svih. Možeš sam sebi odrecitovati ove stihove, ili u sebi ili naglas:
Probudivši se ovog jutra, osmehujem se:
Potpuno nova dvadest četiri časa su preda mnom.
Zavetujem se da ću živeti svaki trenutak u potpunosti
i na svako biće gledati očima saosećanja.
Možda ćeš izgovoriti ove stihove ležeći u krevetu, sasvim opuštenih ruku i nogu. Udahni i reci prvi stih; izdahni i reci drugi. Sa sledećim uzdahom izgovori treći; izdišući, četvrti. I onda sa osmehom ustaneš, stopala ugnjezdiš u papuče i zaputiš se u kupatilo.
Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath
737. Okov
Ćitta domaćin reče monasima: "Zamislimo, poštovana gospodo, crnog vola i belog vola koji su upregnuti u isti jaram. Da li bi govorio istinu onaj ko bi rekao: 'Crni vo je okov za belog vola; beli vo je okov za crnog vola'?"
"Ne, domačine. Crni vo nije okov za belog vola, niti je beli vo okov za crnog vola, već je pre onaj jaram okov za obojicu."
"Isto tako, prijatelju, oko nije okov za oblike, niti su oblici okov za oko, već su to pre žudnja i požuda, koje nastaju na osnovu i jednog i drugog: to je okov u tom slučaju. Uho nije okov za zvukove... Nos nije okov za mirise... Jezik nije okov za ukuse... Telo nije okov za dodire... Um nije okov za mentalne pojave, niti su mentalne pojave okov za um, već su to pre žudnja i požuda, koje nastaju na osnovu i jednog i drugog: to je okov u tom slučaju."
"Dobitak je za tebe, domaćine, veliko je blago za tebe da poseduješ oko mudrosti, koje sagledava svu dubinu reči Budine."
Saṃyođana sutta (SN 41:1)
738. Voda teče, umivaš se
Možeš doći u kontakt sa mnogo sreće za vreme dok se umivaš, pereš zube, češljaš, briješ ili tuširaš, samo ako znaš kako da svetlošću sabranosti obasjaš svaku stvar koju radiš. Na primer, kada odvrćeš slavinu, možeš uživati zbog kontakta sa vodom koja poteče iz slavine i kontakta sa mestom odakle ona zapravo dolazi. Možeš odrecitovati sledeću pesmu:
Voda teče iz izvora u visokim planinama.
Voda otiče duboko u Zemlju.
Na čudesan način, voda dolazi do nas.
Ispunjen sam zahvalnošću.
Ovi stihovi pomažu ti da budeš svestan čitavog putovanja te vode, sve tamo od njenog izvora, pa do tvog lavaboa. To je meditacija. Takođe vidiš koliko si srećan da imaš tekuću vodu nadohvat ruke, samo treba da okreneš tu slavinu. Ovakava svesnost ti donosi sreću. To je sabranost.
Sabranost jeste pažnja; to je sposobnost da prepoznamo šta se događa u svakom trenutku. A ovde se događa da okrećeš slavinu i voda poteče po tebi. U našem centru, u Francuskoj, povremeno ostajemo bez vode. Svaki put kad se to desi, podsetimo se koliko je teško kad nemamo vode, a kolika je sreća kada je imamo. Sreću možemo prepoznati samo kada se sećamo i vremena teškoća! Uvek volim da slavinu odvrnem lagano, zahvatim svežu, hladnu vodu u sastavljene dlanove i pljusnem je po licu. Ovde u Francuskoj, zime su prilično oštre. Osećati hladnu vodu na prstima, očima i obrazima je toliko osvežavajuće. Molim vas, budite sabrani, tako da zaista doživite taj osećaj. Neka vas probudi. Obradujte mu se. Srećni ste, zato što znate da cenite dar vode i kako da u sebi negujete tu zahvalnost.
Budite svesni svakog trenutka; ne razmišljajte o gomili drugih stvari. Najvažnija stvar za vas da učinite u ovom trenutku jeste da osetite radost u svakom svom pokretu. ne žurite da završite umivanje i odjurite kako biste radili nešto drugo. To je meditacija! Meditacija je da ponudite svoje istinsko prisustvo samome sebi u svakom trenutku. To je sposobnost da jasno prepoznate da je svaki trenutak dar koji dobijate od života, dar Zemlje i neba. U zenu se ovo naziva "radošću meditacije".
Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath
Bisernica
06-05-2013, 08:27
Čovek postaje pametniji više od tuđih gluposti, nego od svoje pameti.
Dode
739. Posmatranje sebe, posmatranje drugih
Monasi, dobro je s vremena na vreme osmotriti sopstvene slabosti; i dobro je s vremena na vreme osmotriti slabosti drugih. Isto tako, dobro je s vremena na vreme osmotriti sopstvena postignuća; i dobro je s vremena na vreme osmotriti postignuća drugih.
Buda
Devadattavipatti sutta (AN 8.7)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
740. Pranje zuba
Evo izazova za tebe. Provešćeš danas 4-5 minuta u pranju zuba. Kako da to uradiš i da zaista osetiš sreću tokom tih nekoliko minuta? Ne žuri. Ne pokušavaj da to smandrljaš što je pre moguće i nastaviš dalje. Fokusiraj svu svoju pažnju na pokrete četkicom.
Imaš dovoljno vremena za pranje zuba. Takođe imaš četkicu, pastu i zube koje treba da istrljaš. Meni je osamdeset četvrta i svaki put kad perem zube osetim radost -- znaš kako je, u mojim godinama, imati zube koje ćeš prati je divna stvar! Dakle, izazov se sastoji u tome da opereš zube na način da osetiš mir i sreću tokom svih tih pet minuta. Ako si u stanju da to učiniš, uspeo si; meditiraš upravo ovde i sada.
Evo stihova u kojima možeš da uživaš dok pereš zube:
Perući zube i ispirajući usta,
zavetujem se da će moje reči biti iskrene i prijatne.
Kada moj dah zamiriše ispravnim govorom,
cvet zablista lepotom u vrtu moga srca.
Ovi stihovi treba da nam pomognu u vraćanju svesnosti na ono što se događa u sadašnjem trenutku. Ne gubimo se u njihovom recitovanju. Ali ako već imamo sabranost i koncentraciju, ako zaista već znamo kako da živimo mirno u sadašnjem trenutku, možemo biti srećni i ako ih uopšte ne koristimo.
Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath
MLAD MESEC - četvrtak, 9. maj 2013.
Repertoar veština
Ovaj je svijet zamračen,
rijetko tko tu nešto prozire,
kao ptica kad se oslobodi iz mreže,
malo je onih koji odlaze u nebo.
Dhammapada, 174
Prednost je imati pri ruci "repertoar veština" dok napredujemo kroz praksu. Imajte na umu da će obmanuti ego upotrebiti krajnje ubedljive argumente u pokušajima da održi sliku sopstvene važnosti. I neophodna nam je široka lepeza veština da bismo se nosili sa tim argumentima. Ako je smirenje to što je neophodno, tada svoje napore možemo usmeriti na brušenje sposobnosti da se fokusiramo što preciznije. Može biti slučaj da je dalje upoznavanje tradicionalnog učenja to što gasi sumnju kojom gorimo. U drugoj prilici nam je, pak, potreban poverljiv, cenjeni prijatelj, sa kojim ćemo popričati pre nego što naučimo lekciju napuštanja. Ili možda treba da pronađemo nekoga ko će nam reći kako da popravimo položaj tela pri meditaciji i ne patimo od bolova svaki put kada sedimo. Ili neko ko će nam ličnim primerom pokazati kako zapravo izgleda ta transformišuća strpljivost. Isto tako, može biti lekovita duga šetnja u prirodi, posle koje dolazi jedna lepa šolja čaja, a koja nam pomogne da za sobom ostavimo šta god da je to što nas uznemirava. Agilnost, ne inertnost!
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
09-05-2013, 21:41
Nemoj se bojati perfekcije - nikada je nećeš dostići.
Salvador Dali
741. Dobra dela
Dok živi raduje se, kad umre raduje se,
dobročinitelj se raduje i ovde i tamo,
raduje se, srećan je,
kad sagleda dobročinstva svoja.
Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo,
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.
Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.
Dhp. 16, 18
742. Žeđ
U čovjeku koji živi lakoumno životna žeđ buja k'o puzavica maluva;
on srlja iz života u život kao lakom majmun za plodom po šumi.
Ko nadvladan tom neobuzdanom žeđi prione uz život,
i mučnina nabuja u njemu kao korov.
Ali ko prevlada tu neobuzdanu žeđ, nezajažljivu u svijetu,
uz njega nevolja ne prijarnja kao ni vodena kap uz cvijet lotosa.
Malunkyaputta
Theragatha, VI.5
http://mivestigo.files.wordpress.com/2011/03/thirsty-squirrel1.jpg
Bisernica
12-05-2013, 09:48
Najveći uspjeh je nesebičnost.
Najveća vrijednost je samosavladavanje.
Najveći kvalitet želje je da služiš drugome.
Najveća pouka je trajna svjesnost.
Najveći lijek je praznina svega.
Najveća akcija nije u skladu sa akcijom ostalog svijeta.
Najveća magija je transformacija strasti.
Velikodušnost je najveće ne-vezivanje.
Najveća dobrota je miran um.
Najveće strpljenje je poniznost.
Najveći napor je ne baviti se rezultatima.
Najveća meditacija je ona koja umu omogućava da ide dalje.
Najveća mudrost je gledati kroz spoljašnju formu.
Atisha
743. Neodgovarajuća pažnja
Postoji ispravna sabranost i postoji pogrešna sabranost. Već znamo da je ispravna sabranost energija koja nas vraća u sadašnji trenutak, kako bismo prepoznali šta se događa. Sa druge strane je pogrešna sabranost, energija koja nas vuče ka boravku u bolnoj prošlosti, ka fokusiranju i vezivanju za bol, brigu, patnju, žudnju ,strah -- sve te otrovne stvari u skladištu svesti. Kad si u stanju da jasno vidiš da si zadobljen negativnom pričom iz prošlosti, ispravna sabranost je već počela da deluje. Ona ti govori šta se zapravo događa: zaveden si pričom iz prošlosti. Zato te svesnost istog trenutka oslobađa te opsene i vraća u stvarni svet.
U snovima, stvari koje vidiš, objekti tvoje svesti, jestu tek slike; nemaju bilo kakvu suštinu. Isto je kao kad napraviš fotografiju svog psa. Istog trenutka kad pritisneš dugme na digitalnom fotoaparatu, slika tvog psa je zabeležena u memorijskoj kartici, zamrznuta u vremenu, dok pravi pas nastavlja da skakuće, igra se i laje. Slika koju vidiš nije pas; to je tek zabeležena fotografija. U stvarnosti je tvoj pas možda ostario i već umro, ali slika ostaje zauvek fiksirana i nepromenljiva, u skladištu tvoje svesti, baš kao i u fotoaparatu.
Kada si u kontaktu sa stvarnim životom, ono što neposredno vidiš, čuješ i dodiruješ primaju tvoja čula, formiraju čulne utiske. Ti utisci su još uvek blizu stvarnosti, iako i oni mogu biti ponešto obojeni sadržajem pohranjenim u skladištu tvoje svesti. Ali ako sklopiš oči i u sećanje dozoveš te slike, na toj tački doživećeš ih samo kao ono što nazivamo "puke slike".
Tvoja podsvest prepuna je slika i možda se uvek iznova vraćaš na neke od njih kao neku vrstu zaštite ili zone sigurnosti, čak i ako se radi o bolnim sećanjima. To je ista ona vrsta morbidne žudnje koja navodi ljude da po ko zna koji put slušaju tragične pesme o žalosti nad gubitkom i nesrećom. To je jedna navika nimalo zdrava, niti korisna.
Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath
744. Majka Zemlja
Hodaj kao da svojim stopama ljubiš zemlju po kojoj ideš.
Thich Nhat Hanh
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/hodn_zpsefc9a97a.jpg
746. Odnos prema sebi, odnos prema drugima
To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas... Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: „Ova će da me usreći“. Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nekim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni.
Godwin Samararatne: Relationships
http://www.collaborativejourneys.com/wp-content/uploads/balance-1.png
747. Osmostruki put
Budin Plemeniti osmostruki put nije neko vreme i prostor što stoje pred nama i čekaju da bude pređeni, nije unapred definisani niz tačaka koje treba da povežemo, niti skup zadataka koje treba da obavimo. Pre se radi o tome da živeći, svakim svojim postupkom, voljnom odlukom, taj put gradimo u sebi i od sebe. Malo pomalo. Zato, budite istrajni i strpljivi.
Walpola Rahula
http://blog.dwbuk.org/wp-content/uploads/meditating_girl_medium1.jpg
748. Davanje
Vaććhagotta reče Blaženom: "Čuo sam, učitelju Gotamo, da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa učenjem? Ja sigurno ne želim da pogrešno tumačim učitelja Gotamu."
A Blaženi mu odgovori: "Vaććha, oni koji tako kažu, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.
Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre svega on takvom podlošću potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu — čak i to bi mu bio izvor zasluge, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima."
Vaććhagotta sutta (AN 3.58)
http://www.psychologytoday.com/files/u701/Sharing.jpg
Bisernica
21-05-2013, 21:18
Najveća opasnost za nas nije u tome da previsoko postavimo svoj cilj,
pa da podbacimo, nego u tome da prenisko postavimo svoj cilj, te da ga ostvarimo.
Michelangelo Buonarotti
Vesak (http://www.budisticki-centar.hr/tekst.php?id=118)
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/vesakcestitka_zpscb2e686d.jpg
Pun mesec - Vesakha puđa - petak, 24. maj 2013.
Mudro obuzdavanje
Mudraci koji su obuzdali tijelo i govor,
mudraci koji su obuzdali duh -
ti su doista dobro obuzdani.
Dhammapada, 234
Obuzdavanje praćeno svesnošću donosi uvećanje energije. Obuzdavanje motivisano strahom tu energiju osiromašuje. Obmanuti ego se sa životom suočava tako što pokušava da sve kontroliše. Veruje da bi se bez kontrole stvari raspale; i to je jedan potpuno iscrpljujući način življenja. I tako, sve dotle dok ego veruje da je on glavni lik u toj drami, borićemo se sa velikim mukama. Iako verujemo da imamo poverenje u Trostruki dragulj, ipak se uvek iznova vraćamo na naše stare načine manipulisanja telom, govorom i umom. I prenebregavamo poverenje da nas istinski principi mogu voditi. Zato što je silina "mog načina" još uvek neukroćena. Ali ako je kroz praksu naš uvid stvorio dovoljno povoljne sumnje koja će početi da potkopava to lažno uverenje, to je dobra stvar. Sada je zadatak da pažljivo istražimo prividnu valjanost "mog načina". Možemo verovati toj vrsti sumnje. Ona nas može osloboditi halucinacija samoobmanutog ega.
S ljubavlju,
monah Munindo
750. Suživot
Blaženi upita Anuruddhu kako to da živi u takvoj harmoniji sa ostalim monasima, a ovaj mu odgovori: "Uvek pomislim kakva je to sreća, kakva velika sreća, d aživim sa takvim saputnicima u svetačkom životu. Zato mislim, govorim i radim sa ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Uvek pomislim kako bi trebalo da ostavi po strani svoje želje i prilagodim s eonome što oni žele, te tako i učinim. Na taj način, ima nas mnogo po telima, ali smo jednoga uma."
Upakkilesa sutta (MN 128)
http://2.bp.blogspot.com/_j99VUrX25a4/SpHxR5U7EgI/AAAAAAAAFsA/JksmaMuwiFA/s320/buddhist-monks-laughing.jpg
Bisernica
26-05-2013, 08:15
Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo,
mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.
Arthur Schopenhauer
751. Zahvalnost
Dhamma nas uči da budemo zahvalni svojim dobročiniteljima, kao što su naši roditelji i učitelji. Trebalo bi da poštujemo i pomažemo kad god je to potrebno bilo koga ko je brinuo o nama, ko nas je podučavao. Ne budite neosetljivi, tvrdoglavi i gordi zbog toga što imate viši status ili obrazovanje. Uvek imajte na umu dobrotu svojih dobročinitelja. Setite se da ste vi njihovo dete, njihov učenik. Uvek sebe gledajte tako da ste ispod njih, na isti način na koji je planina, bez obzira koliko je visoka, uvek ispod stopa onoga ko s ena nju penje. Bez obzira koliko je nož oštar, on ne bi mogao takav postati bez tocila; bez obzira koliko je vaše znanje, ne biste mogli takvi postati bez vaših učitelja. Zato, Buda nas uči da poštujemo svoje roditelje i učitelje kao prvi korak ka tome da zaista postanemo ljudska bića.
Acariya Maha Boowa: A Life of Inner Quality
http://sunnysuman.files.wordpress.com/2013/04/20070913gratitude.jpg?w=300&h=191
752. Lek
Ako neko ko boluje od bolesti
ne potraži lek za sebe
čak i kada mu je lekar dostupan,
to nije pogreška lekareva.
Na isti način, ako je neko pritisnut
i mučen bolešću mentalnih nečistoća,
ali ne potraži pomoć od Učitelja,
to nije pogreška Učiteljeva.
Đataka I,5
753. Zamućen i nezamućen um
Zamislite, monasi, jezero, puno zamućene vode, prljavštine i blata. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda zamućena. Na isti način, monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugoga dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je nemoguće. Zašto? Zato što je njegov um zamućen. A sad zamislite, monasi, da postoji jezero, čisto, providno i nezamućeno. I čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, mogao bi da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda nezamućena. Na isti način, monah nezamućenog uma vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je moguće. A zašto? Zato što je njegov um nezamućen.
Buda
Panihitāććha vaggo (AN 1.45-46)
754. Pročišćavanje
Jednom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: "Da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?"
"Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?"
"Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."
Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:
"Bahuka i Adhikakka,
Gaya i Sundarika takođe,
Payaga i Sarassati,
a i potok Bahumati –
u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedela oprati.
Šta to Sundarika može odneti?
Šta Payaga? Šta Bahuka?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.
Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan.
Onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.
To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,
da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži,
ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,
zašto bi uopšte išao u Gayu?
Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."
Vatthupama sutta (MN 7)
Bisernica
01-06-2013, 10:08
Zakoni su uvijek korisni onima što imaju, a štetni onima koji nemaju ništa.
Jean Jacques Rousseau
Godine 1897. britanski kolonijalni zemljoposednik William C. Peppe naredio je svojim radnicima da prokopaju rov kroz veliku humku na jednom od njegovih poseda. Bacili su se na posao i na velikoj dubini naišli na veliki kameni kovčeg, koji su izneli na svetlo dana i otvorili. Unutra su pronašli mnogo dragulja i predmeta od zlata, kao i nekoliko manjih posuda, koje je vlasnik imanja očistio i poneo sa sobom kući. Na jednoj od njih nalazio se natpis urezan do tada nepoznatim slovima i na nepoznatom jeziku.
Otuda je Peppe kontaktirao arheologe Vincenta Smitha i Dr. Antona Fuhrera, koji su bili u stanju da dešifruju natpis i tvrdili su da on objašnjava kako se u posudi nalaze Budine kosti i posmrtni prah, a da su doneti kao poklon plemenu Sakya. Ovo otkriće značilo je da je Piprahwa zapravo lokacija drevnog grada Kapilavatthu, u kojem je Buda odrastao. Ujedno, ovi ostaci predstavljali su jedini materijalni objekat koji je pripadao samom Budi. Međutim, čitavo ovo otkriće pretporilo se u predmet velikih sporova kada je svega nekoliko meseci kasnije Dr. Fuhrer optužen zbog krivotvorenja drugih budističkih nalaza, što je naravno bacilo senku i na otkriće u Piprahwi.
Ovaj dokumentarac nastoji da razjasni ovu kontroverzu jednom za svagda i to uz pomoć uglednog istoričara Charlesa Allena, autora niza knjiga o Indiji, uključujući i one o kralju Asoki, ali i o dr Fuhreru.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Zfxn9lNfiL8
Bisernica
02-06-2013, 07:40
Jedina razlika između bogataša i siromaha je u tome što se siromah
nada sledećem obroku, dok je bogataš zaokupljen prethodnim.
Demokrit
756. Prekor
Kojih je osam vrsta ljudi nalik divljem konju i kojih su osam njihovih slabosti? Kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on sebe oslobađa optužbe na osnovu slabog pamćenja i to ovim rečima: "Ne sećam se da sam tako nešto učinio". Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se divlje bacaka u krug, vukući i kočiju za sobom, takav je taj čovek.
Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on se izviče na njega: "Sa kojim pravom mi to govoriš, ti neznalice, ti budalo? Ko si ti da meni govoriš?" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se otima, te pokida am i slomi rudu, takav je taj čovek.
Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, uzvraća: "Pa i ti si činio takve stvari. Prvo sebe ispravi!" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, skače na sve strane, te prekine kajase i ular kojim je sputan, takav je taj čovek.
I opet, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on izbegava to pitanje, skreće razgovor na neku drugu temu i izgleda uvređen, besan ili se ljuti. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, zaputi pogrešnim putem i kola odvuče sa onog pravog, takav je taj čovek.
I opet, kada ga neko prekori, on se prisutnima obraća sa mnogo gestikulacija. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, propne i rita se prednjim kopitama, takav je taj čovek.
I opet, kada ga neko prekori, on ne obraća pažnju ni na prisutne, ni na onog ko ga kritikuje, te nastavlja da vređa baš kao i do tada. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ni ne obraća pažnju na njega ili njegov bič, te ide kasom kojim on hoće, takav je taj čovek.
I opet, kada ga neko prekori, on kaže: "Nisam ja kriv, a ti možeš da pričaš šta god hoćeš", te iritira sve oko sebe svojim daljim ćutanjem. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ne mrda ni napred ni nazad, već stoji kao ukopan, takav je taj čovek.
I na kraju, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on kaže: "A što se svi vi toliko sekirate zbog mene? Odustaću od vežbanja i vratiti se domaćinskom životu. Nadam se da ste sad zadovoljni." Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, savije noge i pruži se po tlu, takav je taj čovek.
Buda
Assakhalunka sutta (AN 8.14)
http://i1209.photobucket.com/albums/cc397/Tribal-Wolf-Lover/horse_running_postcard-p239384961793447314envli_400.jpg
paculjkica
03-06-2013, 11:27
"Kada nisam imao sta da izgubim - dobio sam sve. Kad sam prestao da budem onaj koji sam bio - pronašao sam sebe. Kada sam upoznao poniženje i uprkos tome nastavio da koračam uzdignute glave - shvatio sam da mogu slobodno da biram svoju sudbinu." Paulo Koeljo
757. Inertnost
I kad smo lenji trebalo bi da vežbamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloženju. To je vežbanje u skladu sa Budinim učenjem. Ako je po nama, vežbali bismo samo kad se dobro osećamo. Ali kako na taj način možemo stići bilo kuda? Kada ćemo preći bujicu nečistoća ako vežbamo samo kad nam se prohte?
Ajahn Chah
758. Svađa
Braman Ārāmadanda upita poštovanog Mahākaććānu: "Šta je uzrok, šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se vladari spore sa vladarima, da se bramani spore sa bramanima, da se domaćini spore sa domaćinima?"
"Bramanu, zbog strasti za čulnim zadovoljstvima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti čulnm zadovoljstvima vladari se spore sa vladarima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima."
"Ali šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se askete spore sa asketama?"
"Bramanu, zbog strasti za gledištima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti gledištima askete se spore sa asketama."
Samaćitta vaggo (AN 2.33-42)
http://www.bubblews.com/assets/images/news/960888672_1361895366.jpg
759. Sabranost
Sabranost je, zaista vam kažem monasi, korisna svugde.
Buda
Aggi sutta (SN 46:53)
760. Samoposmatranje
Ako, tokom raspravljanja, onaj ko je za nešto optužen i onaj koji ga je optužio ne praktikuju iskreno samoposmatranje, može se očekivati da će ta rasprava voditi do dubokog, ogorčenog, oštrog razdora i niko od njih neće moći da živi u miru. A kako bi obe strane trebalo da praktikuju stiktno samoposmatranje. Optuženi bi trebalo ovako da razmišlja: "Učinio sam nešto loše i ovaj čovek me je video. Kad je to video, postao je ogorčen i to i rekao. Prekoreo me je, ja sam se naljutio i otišao žalio se drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." A kako to tužitelj praktikuje striktno samoposmatranje? Tužitelj bi trebalo ovako da razmišlja: "Ovaj čovek je učinio nešto loše i ja sam ga video. Da on to nije učinio, ja to ne bih ni video, ali pošto jeste, video sam. Kada sam to video, naljutio sam se i to mu rekao. On se zbog toga uvredio i otišao da sve ispriča drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." Na taj način, ako i optužni i tužilac praktikuju samoposmatranje, može se očekivati da će biti u stanju da žive u miru.
Buda
Adhikarana vaggo (AN 2.11-21)
http://www.sott.net/image/image/s3/63325/full/introspection.jpg
Usmeravanje pažnje
Kad pođete tim putem, doseći ćete kraj patnje;
ja sam vam ukazao taj put, pošto sam spoznao sredstvo protiv žaoke.
Ali vi treba da izvršite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put,
a oni koji ga slijede u zadubljenju oslobađaju se spona Smrti.
Dhammapada, 275-276
Sila navike definiše naše postupke kada nismo čvrsto ukorenjeni u sabranosti. Ti obrasci navika jesu okovi Mare, Smrti. Da bi se stupilo na put koji vodi ka slobodi od takvih razočaravajućih ograničenosti neophodno je mudro promišljanje. Mi već imamo slobodu da, ukoliko to želimo, odlučimo hoćemo li usmeriti zrak pažnje ka unutra i istraživati Istinu. Isto tako, možemo dopustiti svojoj pažnji da luta unaokolo, bez ikakvog usmerenja. Disciplinu pažnje potrebnu za uvid i omogućavanje da se on dogodi nije lako negovati. Ali to nije prinuda koju nam je neko nametnuo; reč je o izboru koji pravimo svojom voljom kada jednom uočimo posledice nepažljivosti. I kakva je to sreća imati izbor da radimo na sopstvenoj mudrosti.
S ljubavlju,
monah Munindo
761. Meditacija stvara celovita ljudska bića
Rečeno mi je da na pāliju, jeziku budističkog kanona, ne postoji jedna jedina reč koja bi odgovarala našoj reči "meditacija", iako se može sa sigurnošću tvrditi da se unutar kulture stare Indije meditacija razvila do izuzetnih visina. Reč koja se u budističkim tekstovima često koristi jeste bhāvanā. Bhāvanā se prevodi kao "razvoj putem mentalnog vežbanja". Što se mene tiče, ovo pogađa u centar; meditacija zaista jeste u vezi sa razvojem čoveka. Ona je prirodan nastavak istog onog procesa u kojem nam izbijaju zubi, telo raste do veličine odraslog čoveka, radimo i činimo da se stvari događaju, odgajamo porodicu, ulazimo u dugove ove ili one vrste (makar i prema samome sebi, tako što pravimo kompromise koji možda zarobe našu dušu) i na kraju shvatamo da ćemo ostariti i umreti. Pre ili kasnije, u jednom trenutku praktično ste prisiljeni da sednete i kontemplirate sopstveni život, kao i pitanja ko ste i gde leži smisao na tom putu života... vašeg života.
Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation
762. Daljina
Nebo i zemlja su daleko jedno od drugog, ova strana okeana je daleko do one druge. Ipak, kažu da su dobročinstvo i nedelo još mnogo dalji jedno od drugoga.
Mahāsutasoma đātaka vannanā
Đataka 537
http://ak5.picdn.net/shutterstock/videos/2236426/preview/stock-footage-distant-ocean-and-beach-view-from-condo-balcony-showing-ocean-and-birds-gathering-on-and-close-to.jpg
763. Svesnost
Možeš žvakati žvaku, prati sudove i slušati radio u isto vreme... i još uvek biti svestan.
Ajahn Sumedho
Bisernica
11-06-2013, 22:04
Mi smrtnici, postižemo besmrtnost u stvarima koje ostaju
poslije nas, koje stvaramo zajedničkim snagama.
Ajnštajn
763. Možeš malo da zašištiš
Priča kaže da je neka kobra bila toliko impresionirana blagošću monaha koji je živeo u šumskoj isposnici u blizini, da je zamolila da postane njegova učenica. Monah pristade i znajući da zmije mogu biti vrlo eksplozivne, pomisli kako je najbolje da je poduči metta meditaciji. Kobra se pokazala kao dobra učenica, redovno je meditirala i kao rezultat toga postala dobrodušnija. Jednoga dana, dok je ležala na suncu, primetila je nedaleko od sebe neku ženu kako skuplja drva za ogrev. Umesto da šmugne u gustiš ili da se uspravi, raširi vrat i tako je uplaši, kao što je to do tada radila, ona odluči da ostane tu gde jeste i zrači mettu prema njoj. Žena se sve više približavala, sve dok nije nakupila dovoljno pruća, a onda poče da se obazire ne bi li našla nešto čime će uvezati snop. Kad je ugledala kobru, pomislila je da je komad puzavice, te je zgrabi za rep, obmota oko onog granja snažno je uvrćući, te je uveza u čvor. Na kraju natovari svežanj na leđa, pa ode kući. Kad je stigla, razvezala je onu "puzavicu" i zavitlala je ne đubrište. Izubijana, izlomljena i sva u bolovima, jadna kobra se nekako dovuče do isposnice i ispriča monahu šta se dogodilo. "Rekao si mi da negujem mettu, a evo šta sam zauzvrat dobila", jadala se kobra. Monah na to odogovori: "Samo zato što imaš u sebi mettu, ne znači da ne možeš ponekad i da malo zašištiš".
Šravasti Dhammika
765. Probuđenje
Probuđenje je poslednje razočarenje ega.
Chogyam Trungpa
766. Čudesni trenutak
Slušate neku pjesmu. Iznenada vas upitam: "U ovom trenutku - tko ste vi?" Kako ćete odmah i spontano odgovoriti na ovo pitanje, bez zastajkivanja da biste pronašli odgovarajuće riječi? Ako vas ovo pitanje ne uspije prekinuti u slušanju, odgovorit ćete mi pjevušeći pjesmu. A ako vas je pitanje iznenadilo, odgovorit ćete: "U ovom trenutku - tko si ti?". No, zastanete li i razmislite, pokušat ćete mi reći nešto, ali ne o ovom trenutku, nego o prošlosti. Dobit ću podatke o vašem imenu i adresi, o tome čime se bavite i o vašoj osobnoj povijesti. Samo, ja sam upitao tko jeste, a ne tko ste bili. Jer, biti svjestan stvarnosti, živuće sadašnjosti, znači otkriti da je sve iskustvo u svakom trenutku. Ne postoji ništa osim njega - nema iskustva o "vama", koji doživljavate iskustvo. Čak i u trenucima u kojima smo najočitije svjesni sebe, ovo "sebe" kojega smo svjesni, uvijek je zapravo određeni osjećaj ili osjet - bilo napetosti mišića, topline ili hladnoće, boli ili nekih smetnji, disanja ili pulsiranja krvi. To nikad nije osjet onoga nečega što osjeća osjet, kao što nema smisla ili mogućnosti ni predodžba o njušenju vlastita nosa ili ljubljenju vlastitih usana.
Alan Watts: Mudrost nesigurnosti
768. Sakkino pitanje
Sakka, vladar bogova, upita Blaženog: "Gospodine, da li svi monasi i bramani podučavaju istu Dhammu, praktikuju istu praksu, žele istu stvar i teže istom ciilju?"
"Ne, Sakka, nije tako. A zašto? Ovaj svet sačinjen je od mnoštva različitih elemenata i ljudi se čvrsto drže jedne ili druge među tim stvarima, postaju trajno vezani za nju, govoreći: 'Samo je ovo istina, sve drugo je pogrešno.' Zbog toga, svi monasi i bramani ne podučavaju istu Dhammu, ne praktikuju istu praksu, ne žele istu stvar i ne teže istom ciilju"
Buda
Sakkapañha sutta (DN 21)
769. Zajedništvo
Šta je to moć zajedništva? Postoje ove četiri osnove bliskosti: nesebičnost, ljubazne reči, dobročinstvo i postupanje prema svima jednako. Najbolja nesebičnost jeste nesebičnost u Dhammi. Najbolje ljubazne reči je podučavanje Dhammi uvek iznova i to iskrenog i pažljivog slušaoca. Najbolje dobročinstvo je podsticanje, ohrabrivanje i ustaljivanje poverenje u onome ko sumnja, vrline u nečasnome, darežljivosti u škrtome i mudrosti u nepromišljenome. Najbolje postupanje prema svima jednako jeste postupanje između onoga ko je "ušao u tok" i drugoga koji je "ušao u tok", između onoga ko je "jednom-povratnik" i drugoga koji je "jednom-povratnik", između onoga ko je "ne-povratnik" i drugoga koji je "ne-povratnik", kao i između onoga ko je arahant i drugoga koji je arahant. To je moć zajedništva.
Buda
Bala sutta (AN 9.5)
http://static.guim.co.uk/sys-images/Guardian/Pix/commercial/2012/8/31/1346411073985/Group-of-friends-in-backy-010.jpg
770. Najbolji začin
Slano ili kiselo, mnogo ili malo,
sve je ukusno kad je spravljeno s ljubavlju.
Zaista, ljubav je najbolji začin.
Kesava đātaka komentar (346)
http://www.thehindu.com/multimedia/dynamic/00117/VBK-VEG_117516f.jpg
Dao ti bog ženu za kojom svi posežu, ali niko je ne dohvati. (http://citiram.net/citat/1424) Španska poslovica (http://citiram.net/citati/autor/spanska-poslovica)
771. Posmatranje drugih
Jedan od mojih učitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao. A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano. Često sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledao sam spoljašnjost. Kasnije sam naučio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali pažljivo; drugi voze sporo i imaju česte nezgode. Ne vezuj se za pravila, za formu. Ako druge posmatraš najviše deset posto vremena, tvoja praksa je u redu.
Ajahn Chah: No Ajahn Chah
772. Dobro odmeren napor
Jednom je prilikom poštovani Sona boravio blizu Rāđagahe, u Senovitoj šumi. I dok je meditirao u osami, javi mu se ova misao: "Sledbenici Blaženog žive istrajni i ja sam jedan. Pa ipak, um mi se nije oslobodio strasti. Moja porodica dovoljno je bogata da bih mogao da uživam u raskoši i stičem zasluge darujući druge. Šta ako odustanem od zaređenja, vratim se običnom životu i počnem da uživam u raskoši i stičem zasluge darujući druge?" Tada Blaženi, kad je shvatio kakve misli zaokupljaju Sonu -- hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku -- nestade sa Lešinareve hridi, pojavi se u Senovitoj šumi, pravo pred poštovanim Sonom i reče: "Šta misliš, Sona. Ranije, dok si bio domaćin, jesi li bio vešt u sviranju na instrumentu vini?"
"Da, gospodine."
"Kad su žice na tvojoj vini bile jako zategnute, je li ona bila naštimovana i pogodna za sviranje?"
"Ne, gospodine"
"A kad su žice na njoj bile jako labave, je li bila naštimovana i pogodna za sviranje?"
"Ne, gospodine"
"A kada žice nisu bile ni jako zategnute, ni jako labave, već naštimovane po meri, je li ona tada bila pogodna za sviranje?"
"Da, gospodine"
"Na isti način, Sona, prevelik napor rađa uznemirenost, preslab napor rađa lenjost. Zato bi trebalo da odrediš pravu meru svog napora, da naštimaš svojih [pet] sposobnosti u skladu sa njim i onda zasviraš svoju melodiju."
Buda
Sona sutta (AN 6:55)
http://www.mythanjavur.com/wp-content/uploads/2013/05/SaraswatiVeena.jpg
773. Poverenje
Onda kralj Milinda reče poštovanom Nagaseni: "Koja je karakteristika poverenja?"
"Poverenje, gospodine, karakterišu smirenje i brzo napredovanje."
"Kako je to smirenje karakteristika poverenja?"
"Kada se poverenje javi, ono uništava mentalne prepreke, a kada je misao bez prepreka, ona je jasna, čista i vedra."
"Daj mi neki primer."
"Kralj, kada ide glavnim putem praćen svojom četvorovrsnom armijom -- slonovima, konjicom, bornim kolima i pešadijom -- možda naiđe na mali potok i od silne vojska koja ga pređe voda postane uskomešana, mutna i prljava. Onda kralj kaže: 'Donesite mi vode, dobri ljudi, ožedneo sam'. A oni mu odgovore: 'Da, vaše visočanstvo' i uzmu kraljev dragi kamen koji pročišćava vodu, kako bi različite vodene trave nestale, mulj se staložio i voda postala čista, bistra i prozirna. Potom donesu tu vodu kralju, govoreći: "Neka se visočanstvo napije".
Misao je poput te vode, ti ljudi su poput prilježnih meditanata, nečistoće uma su nalik vodenim travama i blatu, poverenje je poput dragog kamena koji pročišćava vodu. I kao što vodene trave nestanu, mulj se staloži, a voda postane čista, bistra i prozirna kada se u nju stavi onaj dragi kamen -- upravo isto tako, nastanak poverenja uništava mentalne prepreke, a kada je misao bez prepreka, ona je jasna, čista i vedra."
"A kako je brzo napredovanje karakteristika poverenja?"
"Isto onako, gospodine, kako prilježni meditant, kad vidi umove drugih koji su oslobođeni, on brzo napreduje ka stupnju ulaska u tok, jednom-povratnika, ne-povratnika ili arahanta i praktikuje meditaciju radi dostizanja još nedostignutog, radi ovladavanja još nesavladanim, radi saznavanja još nesaznatog. Na taj način je brzo napredovanje karakteristika poverenja
"Daj mi neki primer."
"Veliki kišni oblak može prosuti svoj tovar na visoku planinu, tako da voda koja juri nizbrdo, pošto je napunila useke, uvale i potočiće na njenim padinama, počne da puni reku, te ona poteče brže i razlije se preko nasipa. I tako, ako bi grupa ljudi došla do reke, ne znajući bilo šta o njezinoj širini i dubini, oni bi se zapanjili stojeći na njezinoj obali. Međutim, ako bi došao čovek koji poseduje poverenje u sopstvenu veštinu i snagu, te skinuo odeću i skočio u reku, on bi je preplivao. Ostali ljudi, videvši da ju je on preplivao, i sami bi je tada preplivali. Isto tako, gospodine, prilježni meditant, kad vidi umove drugih koji su oslobođeni, brzo napreduje ka stupnju ulaska u tok, jednom-povratnika, ne-povratnika ili arahanta i praktikuje meditaciju radi dostizanja još nedostignutog, radi ovladavanja još nesavladanim, radi saznavanja još nesaznatog. Na taj način je brzo napredovanje karakteristika poverenja."
Milindapañha, I.10
PUN MESEC - nedelja, 23. jun 2013.
Sigurno samo po sebi
Kad mudri kontempliraju
prolaznost svih sastojaka bića
i svih uslovljenih stanja,
oni dosežu radost i zanos,
pogled im dopire do onog što je sigurno samo sebi.
Dhammapada, strofa 374
Sva Budina učenja ukazuju ka onome što jeste nepromenljivo, besmrtno, samo po sebi zadovoljavajuće. Kontempliramo prolaznu, umiruću, nezadovoljavajuću prirodu uslovljene egzistencije, kako bismo se probudili iz sna u kojem živimo. U svetu naših snova verujemo da će nas vezivanje za stvari kao da su one krajnja stvarnost učiniti srećnim. Pošto je imao direktan pristup neuslovljenom, Buda je znao da vezivanje za bilo koji vid uslovljene stvarnosti jeste direktan put ka razočarenju. No, on nas nije podučavao tome kako bismo stvorili nekakvu filozofiju da je sve nepouzdano i tužno. Živeo je u ovom svetu kao i mi, ali nije patio, niti se žalio kako je sve to tužno. Život nam se može učiniti tužnim i razočaravajućim kada se identifikujemo sa tim sklopom sačinjenim od tela i uma. Budin identitet, međutim, nije moguće definisati, zato što nije prijanjao za bilo šta i njegova sreća je bila nerazoriva upravo zato što nije zavisila ni od čega.
S ljubavlju
monah Munindo
774. Oslonac jednih na druge
Monasi, velika su vam korist oni bramani i domaćini koji vas daruju ogrtačem, prosjačkom zdelom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, velika ste korist onim bramanima i domaćinima koje pravim značenjem i formom podučavate Dhammi, divnoj na početku, divnoj u sredini, divnoj na kraju, otelovljujete im svetački život, u svoj njegovoj celovitosti i čistoti. Na taj način, monasi, oslanjajući se jedni na druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu, sasvim okončali patnju.
Itivuttaka, 107
http://1.bp.blogspot.com/-k9TtLDoBUQw/TmXbTut0kNI/AAAAAAAAAgs/GoKuZJZXrfE/s1600/P1020448.JPG
775. Rad
Na rad možemo gledati kao na priliku za razvijanje duhovnih kvaliteta kao što su strpljenje, brižnost i saosećanje sa drugima. Mogao bih sastaviti dugu listu duhovnih kvaliteta koji su u vezi sa radom. Tako je na ono što radite moguće gledati kao na vežbu u pomaganju sebi i drugima.
U svakodnevnim aktivnostima iskoristite svog prijatelja dah da osetite stvarnost sadašnjeg trenutka, makar samo na nekoliko minuta. Možete to uzemljenje uspostaviti više puta tokom dana, a naročito onda kada vam se nagomilaju posao, napetost i stres. Samo se zaustavite na nekoliko minuta. Možete to učiniti ostajući da sedite u stolici. Čak ne morate ni da zatvorite oči, ljudi oko vas ne moraju ni da znaju da meditirate. Pomislite na svog prijatelja dah i vraćate se u stvarnost sadašnjeg trenutka, zaustavljajući time dalje gomilanje tenzije, koja je jačala sve do tog trenutka.
Godwin Samararatne
http://meditationindarlington.org/wp-content/uploads/2010/08/iStock_000014130376Small-460x690.jpg
776. Niske veštine
Iako neki monasi i bramani, dok žive od hrane koju su im obezbedili sledbenici, zarađuju baveći se niskim veštinama, tako pogrešnim načinima sticanja sredstava za život kao što su: gledanje u dlan, proricanje na osnovu znamenja, tumačenje događaja na nebu, tumačenje snova, tumačenje belega na telu, proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi, prinošenje žrtve paljenice bogu vatre, prinošenje iz kutlače, prinošenje mekinja, pirinčanog brašna, pirinča u zrnu, ghija, ulja, prinošenje žrtve uz izgovaranje magijskih formula, prinošenje krvave žrtve, proricanje na osnovu vrhova prstiju, određivanje da li je mesto dobro za pravljenje kuće ili vrta, predskazivanje događaja vladarima, umirivanje demona na grobljima, umirivanje duhova, recitovanje magijskih formula za zaštitu kuće, za zaštitu od zmija, lečenje od trovanja, lečenje od uboda škorpije, lečenje od ujeda pacova, tumačenje cvrkuta ptica, tumačenje kričanja gavrana, predskazivanje koliko je nekome još ostalo godina života, recitovanje magijskih formula za zaštitu od strela i recitovanje magijskih formula kako bi se razumela rika divljih životinja -- monah Gotama se kloni takvih niskih veština, takvih pogrešnih načina sticanja sredstava za život.
Buda
Brahmađala sutta (DN 1.21)
http://www.askastrologer.com/image_files/palm1.gif
777. Druženje sa iskrenim prijateljem
Baš kao što zora jeste najava, vesnik pojavljivanja Sunca, isto tako, druženje sa iskrenim prijateljem jeste najava, vesnik pojavljivanja plemenitog osmostrukog puta. Kada se neko druži sa iskrenim prijateljem, može se očekivati da će on u sebi negovati i razvijati plemeniti osmostruki put.
Buda
Kalyānamitta sutta (SN 45.44)
778. Kako biti radostan?
Čoveku koji je zaista razvio u sebi vrlinu, nema razloga da razmišlja: "Nek budem oslobođen griže savesti". A zašto? Zato što je prirodno da u onome ko je čestit, nema ni griže savesti. A onaj u kome nema griže savesti, nema razloga da razmišlja: "Neka budem radostan". A zašto? Zato što prirodno da onaj u kome nema griže savesti bude i radostan.
Buda
Ćetanākaranīya sutta (AN 10.2)
779. Vidim drveće!
Sećam se jednog starog baštovana koji je radio kod nas u Centru. Smatrao sam ga jednim od svojih učitelja. Iako je podučavao, nije bio svestan da on jeste učitelj. Podučavao je svojim postojanjem, svojom otvorenošću i blagošću, što i jeste pravo učenje. Razgovarao bi sa biljkama, sa drvećem, prirodom. Bilo je fascinantno to posmatrati, jer je imao lični odnos prema prirodi. Jednoga dana smo razgovarali i reče mi da čak i u snovima vidi prirodu. Predložih mu da meditiramo i posle izvesnog vremena upitao sam ga šta se događa sa njim tokom meditacije. odgovorio je: "Vidim biljke, vidim drveće!"
Godwin Samararatne
http://i1.ytimg.com/vi/PjCuE-VPkAc/hqdefault.jpg
780. Roditelji
Dve su osobe za koje kažem da im se nije lako odužiti. Koje dve? Tvoji majka i otac. Čak i kada bi nosio majku na jednom ramenu i oca na drugom, te tako poživeo stotinu godina, i ako bi ih mazao melemima, masirao, kupao i trljao im ruke i noge, a oni pri tom čak na istom mestu mokrili i vršili nuždu -- čak i to ne bi bilo dovoljno da se odužiš svojim roditeljima. Čak i ako bi neko svoje roditelje postavio kao vrhovne gospodare i upravljače ovom zemljom, tako bogatom sa sedam bogatstava, čak i tada im se ne bi odužio. A zašto? Roditelji toliko toga čine za svoju decu: podižu ih, hrane i vode kroz ovaj svet. Ali onaj ko ohrabruje svoje roditelje ispunjene sumnjom, ko ih upoznaje sa učenjem i učvršćuje u poverenju, ko nemoralne roditelje učvršćuje u vrlini; ko škrte roditelje ohrabruje na velikodušnost, ko neupućene roditelje učvršćuje u mudrosti -- takav dovoljno čini za svoje roditelje: on im se zaista odužuje, i više nego odužuje za to što su oni učinili za njega.
Buda
Samaćitta vaggo (AN 2.34)
781. Upravo tako
Mnogi od nas žele da postanu jednom probuđeni i provedu u sreći ostatak života. Želimo taj veliki trenutak, posle kojeg je pred nama samo ravan put i posle kojeg ćemo večno živeti u tom blaženom stanju idiotske sreće. To je nekakav ideal. Prema Pali tekstovima, međutim, to se nije dogodilo čak ni Budi. Očigledno su se i njemu dešavale mnoge stvari posle probuđenja. Pokušavali su da ga ubiju, kompromituju, vređaju. Zapravo, postoji priča o nekim monasima koji su bili toliko teški i zadavali toliko problema, da mu ih je bilo dosta, i otišao je da period monsuna provede u džungli, sa jednim majmunom i slonom. Verovatno je lakše živeti sa majmunima i slonovima! Dakle, prema tekstovima, čak je i Budi nekada bilo dosta tog sveta u kojem je živeo.
Ali poenta je ne vezivati se toliko za stvari. Kad postanemo umorni i prezasićeni, uvek je izazov ne vezivati se za ta osećanja. Prepoznajte ih i prihvatite da je to "upravo tako", ali učinite to bez držanja ili vezivanja za bilo šta.
Ajahn Sumedho: Don’t Take Your Life Personally
http://www.dailynews.lk/2010/09/21/z_p18-Spiritual.jpg
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/VenPannyavamsa_zpsc17da2ca.jpg
784. Ne veruj na reč
Ne veruj učitelju na reč da je plod sladak i ukusan. Sam ga probaj i tek tada sve sumnje biće raspršene.
Ajahn Chah
786. Rane iz detinjstva
Jedna stvar koju pokušavam da kažem ljudima koji u sebi nose rane još iz detinjstva: možda ste imali probleme kao mali, ali šta ćete u vezi sa tim da učinite sada? Vrlo je lako nastaviti da okrivljujemo svoju prošlost ili roditelje. Ali okrivljujući roditelje vi ne preuzimate odgovornost za ono što se događa sada. Dakle, svašta je moglo da se dogodi u prošlosti, ali sada imate šansu da preuzmete odgovornost i radite sa tim u sadašnjosti.
Jedna stvar koju možete da uradite jeste da u vrlo meditativnoj situaciji porazmislite o tri pitanja. Prvo je: "Šta je to dobro što su vaši roditelji učinili za vas?" Zanimljivo je kako je naše sećanje selektivno. Skloni smo da se sećamo samo minusa. A sećanje se može promeniti kada se svesno prisetimo dobrih stvari. Druga dva pitanja su: "Šta je to dobro što ste vi učinili za svoje roditelje?" i Znate li koje ste probleme stvorili svojim roditeljima?
Kada vrlo duboko promislite o tim pitanjima, javlja se osećaj zahvalnosti. Takođe je moguće da s ejavi osećaj krivice, zbog nečeg lošeg što ste učinili svojim roditeljima. A kada se to desi, praktikovanje meditacije ljubavi bi moglo da pomogne.
No, razumem da je potrebno mnogo vremena osobi sa dubokim ranama da od toga da je niko postane neko. Taj rad se mora dogoditi na psihološkom nivou, na emocionalnom nivou i na fizičkom nivou.
Godwin Samararatne
787. Kako sebe oplemeniti
Kada na Plemeniti osmostruki put gledamo na pravi način, tada on nije nešto što bi trebalo da nas zbunjuje, ne mislimo kako je on nešto vrlo teško i ne upinjemo se da zapamtimo sve te pali termine i njihovo značenje, već nastojimo da živimo onako kako je to i naš učitelj Buda činio.
Kada Plemeniti osmostruki put primenimo u praksi, bilo da se radi o govoru, zarađivanju za život, sabranosti, koncentraciji, naporu, bilo da se radi o dolaženju ili odlaženju, kada jednostavno praktikujemo osnovne stvari na način koji je samma, ne stvara problem ni nama ni drugima, tada čitav taj Plemeniti osmostruki put postaje praktičan i relevantan, čineći na kraju i nas same Plemenitom osobom.
Ven. Pemasiri Thera
https://sphotos-a.xx.fbcdn.net/hphotos-frc1/205441_504968612860857_149727168_n.jpg
788. Patnja drugih
Kada patiš zbog onoga što ti je neko drugi učinio, to je zato što ta osoba pati duboko u sebi, toliko da se patnja prelila i izvan nje. Toj osobi nije potrebna kazna, potrebna joj je pomoć. I to je poruka koju ti je poslala.
Thich Nhat Hanh
http://boston.sportsthenandnow.com/wp/wp-content/uploads/2010/04/Man_Crying.jpg
789. Smiren i postojan um
Jedan od velikih problema sa kojim se meditanti sreću tokom meditacije na dah jeste ideja da pri tome ne bi trebalo da imaju misli. A kad se misao ipak pojavi, smatraju je ometanjem, preprekom. I tada nastaje bitka unutar uma. Isto je sa fizičkim bolom: pretvaraju ga u borbu. Svim silama se upinju da dostignu smiren i stabilan um. Ali ako um postane smiren i postojan na prirodan način, kroz blagonaklonost, a ne na silu, tada je takav smiren um lakše i održati takvim.
Zanimljivo je da u okviru plemenitog osmostrukog puta, koji je Buda izložio kao način na dostignemo slobodu od patnje, sabranost dolazi pre samadhija (koncnetracije). To jasno pokazuje koliko je važno naučiti da budemo sabrani, naučiti da budemo svesni, da zaista znamo šta se događa iz trenutka u trenutak. Iz toga prirodno dolazi samadhi. Dakle, praktično, kad pokušavamo da naučimo da budemo svesni svoga daha, možemo ujedno pokušati da budemo svesni svega onoga što se događa u našem umu i telu. Čak i ako shvatite da um nije skoncentrisan, da nije miran, već sama činjenica da to znate, da to prihvatate, potpuno menja situaciju.
Ja živim u jednom centru za meditaciju na Šri Lanki i u njemu je naglasak na tome kako da kao ljudi sa svim obavezama nezaređenih integrišemo meditaciju u svakodnevni život. Kada budistički monasi dođu ovamo da meditiraju, ponekad ih ohrabrujem da odu dublje u koncentraciju, zato što imaju priliku za to, jer nekad žive u džungli, na osamljenom mestu, gde zaista mogu da prodube svoju koncentraciju, da prodube samadhi. Ali kada sam sa laicima poput vas, ne naglašavam toliko ulazak u duboku koncentraciju ili samadhi.
Jer vremenom sam se uverio da laici koji dođu u Centar ponekad dostignu duboko stanje koncentracije dok su ovde, jer je ovo vrlo tiho i mirno mesto, pogodno za razvoj koncentracije. Ali kada odu odavde i nađu se na trgu obližnjeg grada, njihova koncentracija se izgubi, njihov mir se izgubi. Zbog toga, sada pokušavam da naglašavam važnost svesnosti i učenja da radimo sa svim ometanjima, učenja kako da se nosimo sa emocijama koje se pojavljuju u raznim situacijama. Dakle, kada su u Centru, ohrabrujem ljude da rade sa emocijama koje stvaraju patnju u svakodnevnom životu, da se sprijatelje sa njima i istražuju ih. Ako to uspeju da nauče tokom boravka u Centru, onda kada odu mogu da nastave da sa njima rade u bilo kojoj situaciji u životu.
Godwin Samararatne
http://www.buddhistchannel.tv/picture/upload/nilambe.jpg
790. Um koji luta
Pitanje: Još uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokušavam da budem sabran na jednu stvar.
Odgovor: Ne brini zbog toga. Pokušaj da svoj um održiš u sadašnjosti. Šta god da se pojavi u umu, samo ga posmatraj. Ne vezuj se za to. Čak ni ne želi da se otarasiš tih misli. Tada će um dostići svoje prirodno stanje. Nema razdvajanja na dobro i loše, toplo i hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopšte. Postoji samo ono što jeste. Kada ideš u prošnju hrane, nema potrebe da činiš bilo šta posebno. Jednostavno hodaj i posmatraj ono što jeste. Nema potrebe da se vezuješ za izolovanost ili osamu. Gde god da si, upoznaj sebe tako što ostaješ prirodan i pažljiv. Ako se javi sumnja, posmatraj je kako dolazi i odlazi. Vrlo jednostavno. Ni za šta se ne vezuj.
To je kao da ideš putem. S vremena na vreme naići ćeš na prepreke. Kada se susretneš sa nečistoćama uma, samo ih uoči i prevaziđi, ne vezujući se za njih. Ne razmišljaj o onim preprekama koje si već savladao. Ne brini o onima koje nisi još ni video. Drži se sadašnjeg trenutka. Ne lupaj glavu oko dužine puta ili odredišta. Sve se menja. Pored čega god da prođeš, ne vezuj se za to. Na kraju će um dostići svoju prirodnu ravnotežu, kada se vežbanje odvija samo po sebi. Sve stvari dolaze i prolaze same od sebe.
Ajahn Chah
792. Potrebna nam je svesnost
Kada ugledamo nešto, odmah se jave asocijacije na prošlost, na osnovu njih privlačnost i odbojnost, a onda i identifikovanje: sve naše želje će nastati, kao i ego, slično tome i naše predrasude i preubeđenja. Sve to nastane i sprečava nas da vidimo stvari kakve zaista jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važno i zanimljivo područje za posmatranje, a u vezi je sa funkcionisanjem percepcije.
Uzmimo na primer hranu: vrlo je interesantno u kom trenutku zapravo osetimo ukus hrane. Na izvestan način, to je kada je prvi put ugledamo; i onda krenemo da je jedemo sa svim našim asocijacijama, sviđanjima i nesviđanjima. Čak pre nego što smo i stavili zalogaj u usta, tu smo hranu okušali mentalno. Ovo je jedan primer kako na osnovu opažaju nastaju pojmovi ili kako nastaju predubeđenja.
Ista se stvar može dogoditi u vezi sa slušanjem. Na Šri Lanki u ovom trenutku mnogo se govori o podmetnutim bombama. Kada Šrilankanac čuje zvuk petarde, on istog trenutka oseti strah, povezujući taj bezazleni zvuk sa bombom. Na osnovu informacija primljenih kroz naša čula (slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i naravno misli) stvaramo sopstveni svet. Iskrivljujemo stvari i to nam onemogućuje da ih vidimo kakve jesu.
Da bismo zaista uživali u stvarima, potrebna nam je svesnost. Ako je imamo, u stanju smo da uživamo čak i u malim stvarima kao što je cvet, list, mrav, cvrkut ptica. Velika je razlika ako je vaša svesnost, vaša pažnja tu dok gledate, kušate, slušate itd. Možda ćete biti u stanju da nešto vidite kao da ste ga ugledali po prvi put. To je jedan divan kvalitet koji možemo razviti uz pomoć svesnosti. Kada vam uspe da na stvar gledate kao da je prvi put vidite, u tom trenutku postajete istinski živi.
Godwin Samararatne
793. Zašto podučavam?
Nigrodha, možda misliš: "Asketa Gotama tako govori kako bi privukao sebi učenike". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka onaj ko je tvoj učitelj ostane i dalje tvoj učitelj. Ili možda misliš: "On želi da napustimo pravila koja smo do sada sledili". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka pravila koja si do sada sledio ostanu i dalje tvoja pravila. Ili možda misliš: "On želi da napustimo život koji smo do sada živeli." Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka život koji si do sada živeo ostane i dalje tvoj život. Ja ne govorim vođen nijednim od tih razloga.
Postoje, Nigrodha, štetne stvari koje nisu do sada bile napuštene, stvari koje prljaju, vode ka preporađanju, zastrašujuće, donose bolne stvari u budućnosti... Radi napuštanja tih stvari ja podučavam Dhammu. Ako vežbaš u skladu sa tom poukim, stvari koje prljaju biće napuštene... i još u ovom životu, uz pomoć sopstvenog viđenja i razumevanja, stići ćeš i boraviti u punoći savršene mudrosti.
Udumbarika-sihanāda sutta ( DN 25.23)
794. Naslednik Dhamme
Onaj čije je poverenje u Tathagatu postojano, duboko ukorenjeno, ustaljeno, učvršćeno i ne može ga pomutiti bilo koji monah ili braman, nijedno božanstvo, Mara, Brahma, niti bilo ko drugi na ovome svetu, taj može s pouzdanjem reći: "Ja sam istinsko dete Blaženog, rođen iz Dhamme, stvoren Dhammom, naslednik Dhamme."
Aggañña sutta (DN 27.2)
http://dharmacowgirl.files.wordpress.com/2010/12/ven-julie-at-metta-forest.jpg?w=225&h=300
795. Tri stava
Tri unutrašnja stava nas sprečavaju da primamo neprekidni tok blagoslova. Ti stavovi se mogu uporediti sa tri lonca: pun lonac, lonac u kom je otrov i probušen lonac.
Lonac koji je pun do vrha nalik je umu prepunom stavova i predubeđenja. Sve već znamo unapred. Imamo toliko fiksiranih ideja da ništa novo ne može na nas da utiče ili nas navede da preispitamo svoje pretpostavke.
Lonac u kojem je otrov liči na um koji je toliko ciničan i cepidlački da sve zatruje svojom grubošću. Nije u stanju da se otvori i u njemu nema spremnosti na istraživanje učenja, niti bilo čega drugog što dovodi u pitanje naš "pravednički" gnev.
Lonac sa rupom je sličan rastresenom umu: naše telo je tu, ali smo mi izgubljeni u mislima. Toliko smo obuzeti razmišljanjem o letovanju iz snova ili o tome šta je za večeru da ostajemo potpuno gluvi za ono što biva rečeno.
Znajući koliko je to tužno primati blagoslove, a ne biti u stanju da od njih imamo koristi, Šantideva želi sebe da sačuva od tuge tako što ostaje otvoren i pažljiv. Ništa se neće popraviti, kaže on, sve dok zaista bolje ne razumemo sled uzroka i posledica. To je poruka koju vredi ozbiljno razmotriti.
Ajahn Chah
796. Kraj sveta
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Rohitasa, sin božanstva, u pola noći, bleštav tako da obasjava čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se, pa stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se ovako Blaženome: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, onaj gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"
"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja."
"Odlično, gospodine, čudesno, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugačkim korakom, pojavila se želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam — stogodišnji život, život od stotinu leta — proveo putujući stotinu godina — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je odlično, gospodine, i čudesno koliko je istinito to što reče Blaženi".
Kad ovo bi rečeno, Blaženi odgovori: "Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju, a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.
Nikad se putovanjem dostići neće
kraj ovoga sveta – nikad.
Ali, bez stizanja na kraj sveta
nema izbavljenja od patnje i nespokoja.
Zato, istinski mudrac,
znalac u pogledu ovoga sveta,
znalac u pogledu kraja ovoga sveta,
proživevši svetački život, smiren,
upoznavši kraj sveta,
ne žudi ni za ovim svetom
niti za bilo kojim drugim.
Buda
Rohitassa sutta (IV.45)
Beograd, 19. avgusta: Meditacija sa Bhante Dhammasamijem (http://www.gradbeograd.eu/clanak_program.php?id=713)
http://www.gradbeograd.eu/pictures/5861Dhammasami_360.jpg
797. Jedno magično mesto
Ako otvorimo oči, ako otvorimo um, ako otvorimo srce,
ustanovićemo da je ovaj svet jedno magično mesto.
On je magičan ne zato što nas prevari ili se
iznenada promeni u nešto drugo, već zato
što je u stanju da bude na tako živopisan i blistav način.
Chögyam Trungpa Rinpoche
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/399292_600721899951109_1292370615_n.png
Bisernica
11-08-2013, 19:51
Valja misliti koliko je manje bolno ne imati ,nego izgubiti.
Seneka
Bisernica
15-08-2013, 20:26
Put do najintimnijeg dela našeg bića znači dugo putovanje kroz druge ljude i druge svetove.
Ernesto Sabato
Jedino ono putovanje u kome je vodič LJ vodi u neslućene svetove i avanture - Tomas Mor
Bračna LJ stvara čovečanstvo, Prijateljska ga Uzdiže a Razuzdana Kvari i Ponižava --- Frensis Bekon
...engleski filozof, esejist i političar,1561-1626.
Ej , 1561, pa tada su živeli mudriji ljudi.
Ova misao bi trebala da bude vidno istaknuta na svim javnim zgradama, u svim prevoznim sredstvima, na početku svakog TV dnevnika prvo ona da se citira, na svakoj pušci da bude ugravirana, Ustav svake zemlje sa njom da počinje, prvo što izusti svaki državnik i premijer da bude ona, svaka beseda u crkvi sa njom da počinje, na počinak kad idemo nju da izgovorimo, ujutru sa njom da se budimo.........
799. "Tajna" praksa
Učenik: Vaše učenje mi je vrlo jasno i razumljivo. Zaista vam hvala na tome! Ja najviše patim zvog svoje anticipacije gubitka... naročito gubitka moje partnerke/supruge, koja je 14 godina starija od mene. Na intelektualnom nivou znam da mi to što radim stvara veliku patnju. Znam da bi "trebalo" da napustim taj strah od nekog budućeg gubitka, ali ti točkovi patnje se u meni i dalje okreću. Postoji li neko tajno "kako" u čitavom tom sistemu napuštanja? Mislim da bih voleo da znam kako ste vi radili sa vezanostima/odbojnostima na svom putu.
Učiteljica: U stvari, mislim da ne postoji "tajna" napuštanja naših vezanosti (sem dubokog uvida u nepostojanje sopstva ili prazninu). Problem je u tome što se mi ne suočimo i ne prihvatimo prolaznost. Nadamo se da će onaj ili ono što volimo zauvek ostati isti. Ali to je nemoguće. Svi susreti se završavaju rastankom. To su stvari kakve jesu -- uvek i svuda. Zato, u međuvremenu, ima smisla uživati u sadašnjosti. Kako je to tužno straćiti sopstveni život na strah od budućnosti! Molim vas, skoncentrišite se na to da negujete ljubav i sreću ovde i sada i dopustite svemu što dođe da se odvija sopstvenim ritmom i u svoje vreme. Možda bi trebalo da negujete sabranost na sadašnji trenutak i posmatrate osećanje straha kako nastaje i nestaje, a da se sa njime ne identifikujete.
Jetsunma Tenzin Palmo
800. Napustite loše
Napustite ono što je loše. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Napustite ono što je loše". Ako bi napuštanje onoga što je loše vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Napustite ono što je loše".
Negujte ono što je dobro. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Negujte ono što je dobro". Ako bi negovanje onoga što je dobro vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Negujte ono što je dobro".
Buda
Adhikarana vaggo, AN II.19
801. Nečistoće uma
"Zamislite parče tkanine uprljane i masne, koju bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište.
A koje su to nečistoće koje uprljaju um? Tvrdičluk i pohlepa su nečistoća koja uprlja um. Mržnja… bes… ogorčenost… nezahvalnost… oholost… zavist… tvrdičluk… obmana… prevara… tvrdoglavost… plahovitost… uobraženost… arogancija… samoobmana… nepažljivost jeste nečistoća koja prlja um.
Buda
Vatthasutta (MN 7)
802. Pravo lice
Da bi nam stvari sa kojima se susrećemo pokazale svoje pravo lice,
neophodno je da napustimo svoja gledišta o njima.
Thich Nhat Hanh
http://www.photodharma.net/Blog/images/Thumbs/Thich-Nhat-Hanh-Mindful-Movements.jpg
Bisernica
30-08-2013, 20:44
Izgubljen u svetu tunela i hodnika, stramputica i račvanja, među mutnim pejzažima i mračnim
uglovima, čovek drhti pred nemogućnošću svakog cilja i pred neuspehom svakog susreta.
Ernesto Sabato
Bisernica
01-09-2013, 08:48
Čovek s lakoćom podnosi samo jednu bol : to je bol drugih !
Rene Leriše
Bisernica
03-09-2013, 21:31
Odviše želim da drugi poštuju moju slobodu,
a da ne bih poštovala slobodu drugih.
Fransoaz Sagan
MLAD MESEC - sreda, 4. septembar 2013.
Oproštaj
Teško ga je uočiti, tako suptilnog,
dok za svakom željom juri;
mudrac neka svoj um štiti,
jer zaštićen um sreću donosi.
Dhammapada, strofa 36
Kada god motrimo na ovo srce/um, negujemo unutrašnju svetlost. Kada je svetlo u našem spoljašnjem svetu slabo, često se desi da se sapletemo o neku stvar. Možda umesto komada užeta ugledamo zmiju i pojurimo što dalje, obuzeti bezrazložnom panikom. Pomanjkanje unutrašnje svetlosti na sličan način izaziva u nama šašave reakcije, uništava prirodni osećaj lakoće u našem srcu. Samo zato što stanja uma ne vidimo jasno, reagujemo i stvari činimo još gorim. Na primer, možda se osećamo povređenima zbog nečega što se dogodilo pre mnogo godina i od tada nas je mučilo ogorčenje, samo zato što ne vidimo istinu naše reakcije. Oproštaj nije nekakva sintetička vrlina kojom prekrivamo svoje modrice. Iako sećanje na ono što se zbilo možda ostane, uvek imamo izbor hoćemo li ili ne u to sećanje uneti ogorčenje. Ova praksa je sasvim suptilna i teško ju je uočiti, ali je vredna našeg napora.
S ljubavlju,
monah Munindo
806. Svesnost je tvoje utočište
Svesnost promene osećaja, stavova, raspoloženja, promene materijalnih stvari i emocionalne promene... ostani sa tim, jer je to utočište koje je nerazorivo. Ono samo nije nešto što se menja. To je utočište u koje možeš imati poverenja. To utočište nije nešto što možeš da stvoriš. Ono nije tvorevina. Ono nije nekakav ideal. Ono je vrlo praktična stvar i vrlo jednostavna, ali je lako preći preko nje i ne uočiti je. Kada si sabran, tada počinješ da uočavaš... tako stoje stvari.
Ajahn Sumedho
http://www.zipcodemagazines.com/wp-content/uploads/2012/01/collage.jpg
807. Pet postignuća meditacije
Iako meditacija privlači mnoge ljude zbog svojih izvanrednih rezultata na planu relaksacije, oslobađanja od stresa i bola, kao i opšteg zdravlja tela i uma, u budističkom kontekstu važno je imati na umu još jedan skup ciljeva. Istrajnim naporom i redovnim vežbanjem možemo se nadati da ćemo ostvariti i pet važnih duhovnih postignuća.
Prvo, meditacija nam pomaže da postanemo potpuno svesni onoga što se događa u umu i telu ovde i sada. Prečesto prođemo kroz dan poput mesečara, zabavljeni prošlošću ili sanjareći o budućnosti. Sabranost nas uči da se probijemo kroz maglu i usmerimo fokus pažnje na sadašnji trenutak.
Drugo, zbog ove nove svesnosti, u stanju smo da jasnije vrednujemo razložnost i prikladnost svega što kažemo i činimo. I kao rezultat, pravimo mudrije i korisnije izbore.
Treće, meditacija nas uči da sopstveno telo, osećaje, opažaje, misli i svest vidimo upravo onako kakvi jesu, iz trenutka u trenutak. A videti sebe jasno jeste ključni prvi korak ka tome da na pozitivan način promenimo svoj život.
Četvrto, kako se naša praksa produbljuje, i svet oko sebe vidimo na naročit način, bez iskrivljavanja. Stižemo do razumevanja da sve što postoji -- uključujući i nas -- jeste u međusobnoj zavisnosti sa svime drugim i da je sve u neprekidnom procesu menjanja. Zbog toga, shvatamo da nam nijedna osoba, mesto, stvar ili situacija ne može doneti trajno zadovoljenje.
I na kraju, naučimo da sebe potpuno posvetimo kontemplaciji ili meditaciji, uviđajući da se jedino sledeći Budin primer možemo nadati da za sebe pronađemo trajni mir i sreću.
Henepola Gunaratana: The Four Foundations of Mindfulness in Plain English
808. Prioriteti
Morate biti načisto koji su vam prioriteti u životu. Koja je najvažnija stvar u životu za vas? I onda, ako imate čitavu listu prioriteta, morate da pronađete gde je mesto meditacije na toj listi. Ako je posvećenost meditaciji među prvih nekoliko prioriteta, možda na mestu jedan, dva ili tri, tada će se već ta činjenica pobrinuti da vaša meditacija bude redovna. Jer ako ste svesni svoje posvećenosti, tada nikada nećete reći: Nemam vremena za meditaciju.
Ovde može biti korisno ustanoviti da li vi zaista volite meditaciju, da li vam je zanimljiva, jeste li u stanju da razvijete znatiželju za nju i da li ste u sebi jasno razvili osećaj za njenu vrednost. Kako bi inače mogli biti posvećeni meditaciji, motivisani da je vežbate, ako smatrate da je ona uvek velika borba, vrlo neprijatna i zahteva izuzetan napor da je praktikujete?
Zato, evo jednog saveta: ne brinite i ne budite preokupirani napredovanjem i rezultatima meditacije, već umesto toga gledate na to što radite kao na nešto interesantno. Jedan učitelj je dao vrlo lepo poređenje s ovim u vezi: Meditant je nalik baštovanu koji radi u vrtu. Ako je dobar baštovan, uživaće u onome što radi. To znači da on jednostavno uživa učeći kako da se stara o biljkama. To što radi mu je zanimljivo i ponekad zahtevno. I tako, kad baštovan nešto posadi, nikada ne zna kada će ta biljka procvetati ili kada će doći plod. To je ona vrsta odnosa koji bi možda mogli da negujemo i prema meditaciji.
Godwin Samararatne
http://i.telegraph.co.uk/multimedia/archive/02431/gardening_2431633b.jpg
Bisernica
11-09-2013, 22:04
Naučnici su kroz čitav srednji vek tražili tajnu večnog života.
Umetnici su je odavno pronašli.
Đula Juhas
809. Mađioničar
Sabranost je čudo uz pomoć kojeg sebe oživljavamo i ovladavamo sobom. Zamislite na primer mađioničara koji svoje telo iseče na delove i svaki od njih stavi na posebno mesto: šake na jug, ruke na istok, noge na sever i potom uz pomoć neke čudesne sile ispusti iz sebe krik na koji se svi oni delovi tela ponovo okupe u jednu celinu. Sabranost je isto to: ona je čudo koje u naše telo može ponovo prizvati raspršeni um i obnoviti njegovu celovitost, tako da smo u stanju da svaki minut svog života živimo u svoj njegovoj punoći.
Thich Nhat Hanh: The Miracle of Mindfulness
810. Hoćeš li da se smejem ili da budem prirodan?
Jednom je neko hteo da me fotografiše i zamolio mi da se opustim i budem prirodan. Kad je uperio fotoapart u mene, reče: "Bhante, nasmešite se."
Onda mu rekoh: "Prvo si mi tražio da budem prirodan. Sad mi tražiš da se smejem. Hoćeš li da se smejem ili da budem prirodan?"
Kada je nešto smešno, osmeh dolazi prirodno. Takođe se smešimo kada naša napetost, stres i strah nestanu. Tada naše lice postane mirno i spokojno i osmehujemo se srcem, uopšte ne pokajući zube. To je ona vrsta osmeha koju je Buda uvek imao.
Kako postajemo iskusniji u meditaciji koncentracije na dah, postepeno prevladavamo pospanost, uznemirenost i druge prepreke za koncentraciju. Kako se koncentracija produbljuje, počinjemo da se osmehujemo srcem. Nije teško razumeti šta se tu događa. Dah je deo tela. Kad umirimo dah, telo postaje opušteno. Tada je dah oslobođen pohlepe, mržnje, obmane i straha. Kad se um poveže sa dahom, i um privremeno postane oslobođen pohlepe, mržnje, obmane i straha. Smirujući dah, udišite. Smirujući dah, izdišite. Tada se radost u nama prirodno rađa.
Bhante Gunaratana: Four Foundations of Mindfulness in Plain English
811. Četiri snage
Monasi, postoje četiri stvari koje daju snagu. Sabranost, koncentracija, neporočnost i zajedništvo. To su monasi četiri stvari koje daju snagu.
Buda
Paññābala sutta (AN 4.153)
Red Sonja
21-09-2013, 18:02
Ako vam neko kaže “Ne možeš!” oni zapravo misle “Ja ne mogu.” ~ Šon Stefanson
812. Napredak
Pitanje: Kako možemo da ubrzamo napredak tokom meditacije?
Odgovor: Ne upinjite se da vaše napredovanje bude brže. Vežbanje je mnogo važnije. Na osnovu tog vežbanja napredak dolazi prirodno. Buda je dao lepo poređenje: Budite poput vrtlara. Negujte marljivo svoj vrt i zaista uživajte u tome. Dopustite cvetovima i plodovima da dođu kada bude pravo godišnje doba za to.
Godwin Samararatne: Motivation and Meditation
813. Strpljivost
Ništa vredno ne postiže se preko noći.
Bhante Gunaratana: Mindfulness in Plain English
http://andrewcomiskey.com/wp-content/uploads/2011/11/day29patience.jpg
814. Plemeniti osmostruki put
Plemeniti osmostruki put je Budina mapa postepenog putovanja ka oslobođenju, pre nego nekakav momentalni uvid potpunog probuđenja. Nekada ćete izgubiti balans u odnosu na pojedine delove puta, ali ćete ipak nastaviti da sazrevate. U mnogim područji života možda ćete skrenuti sa puta, ali iskrenost vaših namera i mudra sabranost koju unosite u različite situacije u kojima se nađete, obezbeđuju to sazrevanje čak i kada se spotičete.
Phillip Moffitt: Dancing with Life
http://theunboundedspirit.com/wp-content/uploads/2012/04/eightfold-path.png
815. Ne bi trebalo...
Da nešto ne bi trebalo da bude tako, onda ne bi ni bilo tako.
Ajahn Chah
817. Obična sreća
Postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Materijalni oblici koje opaža oko, prijatni, dopadljivi, primamljivi, povezani sa čulnim zadovoljstvima. Zvukovi koje opaža uho, mirisi koje opaža nos, ukusi koje opaža jezik i dodiri koje opaža telo, a svaki od njih prijatan, dopadljiv, primamljiv, povezan sa čulnim zadovoljstvima. To su pet struna zadovoljstava čula.
Koja god sreća i radost da nastanu kao rezultat tih pet struna zadovoljstava čula, to se naziva srećom čula. To je obična sreća, sreća prosečnog čoveka, sreća neznalice. Nju ne treba juriti, negovati, niti isticati. To je sreća, kažem vam, od koje treba zazirati.
Buda
Latukikopama sutta (MN 66)
http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2013/09/18/article-2424441-1BE5E56D000005DC-762_634x417.jpg
MLAD MESEC - petak, 4. oktobar 2013.
Ništa specijalno
Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo,
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.
Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.
Dhammapada, 18
Nema ničeg specijalnog u vezi sa Dhammom. Dhamma je ono što jeste prirodno. Zato, živeći na neprirodan način, u opasnosti smo da previdimo ono što nam je pred očima. Kada smo u ravnoteži i opušteni, naše mentalne i fizičke sposobnosti funkcionišu na način koji doprinosi našem blagostanju. No, ako smo zaslepljeni i zbunjeni, gubimo pravi ugao gledanja na stvari. Tada smo skloni da zaboravimo da smo mi sami odgovorni za svoju sudbinu. Ako činimo dobro, dobro nam se vraća. Ako činimo loše, patnja nam se vraća. Ovo ne znači biti naivan, već biti prirodan. Ali biti istinski prirodan nije lako. I na kraju, nastojimo da odemo iza dobrog i lošeg i boravimo u miru koji je trajan, koji se se ne može narušiti.
S ljubavlju
monah Munindo
Bisernica
05-10-2013, 13:53
Država je najhladnija od svih hladnih nemani.
I hladno laže: i ova laž gmiže iz njenih usta: -Ja, država, ja sam narod.
Niče
818. Um ispunjen ljubavlju
Monasi, ako makar i za trenutak monah neguje um ispunjen ljubavlju, za toga se monaha kaže da ne zanemaruje zadubljenje, da praktikuje Učenje, da sledi savete Učitelja, da ne jede uzalud isprošenu hranu. A koliko još i više ako to radi često.
Buda
Aććharāsaṅghāta vaggo (AN 1.53)
819. Razvijanje strpljenja kroz bol
Rad sa bolom će nam pomoći da razvijemo strpljenje, još jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoči sa i uči od bola. Ne menjajte svoj položaj suviše često, jer time uklanjate izvanrednu priliku da naučite nešto od bola. Veliki pāli komentator poštovani Buddhaghosa u svom čuvenom delu Visuddhimagga, Put pročišćenja, rekao je da bol prikrivamo promenom položaja. Budite rešeni da naučite sve reakcije na bol, kao što su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razočarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem možemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja isključuju jedno drugo. Sabranost pažnje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je možemo iskoreniti. Nestrpljivost nije nešto što možete baciti u kantu za đubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego što je na efikasan način uklonimo.
Khammai Dhammasami: Vipassana Meditation Made Easy
820. Kupiš jedan, dobijaš dva
Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.
Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy
Šravasti Dhammika: Budino ćutanje
http://yu-budizam.com/uvod-u-budizam/dhammika-razmisljanja-o-dhammi/budino-cutanje/
821. Iskrenost i metta meditacija
Ljudi ponekad komentarišu da je neiskreno govoriti u sebi "Neka budeš dobro i srećan" nekome za koga nas i nije mnogo briga ili ga možda baš i ne volimo. Jedan skeptik mi je to ovako formulisao: "Govorim u sebi 'Neka ti budeš zdrav i srećan', ali u stvari osećam 'Neka ti budeš bolestan i nesrećan'." Ovo je zanimljivo zapažanje. Međutim, suština metta meditacije, barem ne u početku, nije šta osećamo prema nekoj osobi, već pre čemu težimo da osećamo prema njoj. Da ne želimo da budemo prijateljskiji prema nekome ili da iscelimo nekakav nesporazum sa njom, tada je ne bismo ni uključili u meditaciju. To što govorimo možda je u velikoj meri u suprotnosti sa našim sadašnjim stavom prema njoj, ali mi svejedno ulažemo napor da izmenimo taj stav i utoliko smo zaista iskreni kada izgovaramo reči tokom meditacije.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
http://melillo.pasadenaisd.org/UserFiles/Servers/Server_60289/Image/c5120f1c1470c93c3239c32486226a01.png
822. Ljubav prema životinjama
Za Budu saosećanje i ljubav bili su nekompletni ako se nisu obuhvatali sva svesna bića. Čak je sugerisao da u određenim okolnostima dobrota prema životinja ima prednost pred ljudskim zakonima. Jednom je neki monah naišao na životinju uhvaćenu u klopku i iz saosećanja za nju, odlobodio je. Običajno pravo toga vremena smatralo je da u zamku uhvaćena životnja pripada lovcu koji je i postavio klopku, tako da su monaha njegovi prijatelji monasi optužili za krađu. Međutim, Buda ga je oslobodio optužbe, rekavši da zato što je postupao vođen saosećanjem, nije načinio bilo kakav prekršaj.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
http://www.heimat-fuer-tiere.de/i/artikel/buddha.jpg
823. Pre nego što nekog opomenemo
Prijatelji, monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti pet stvari. Kojih pet? Ovako treba da razmišlja: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću ono što je za njega korisno, ne ono što je štetno. Govoriću uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, ne mržnjom." Monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti u ovih pet stvari.
Sariputta
Ćodanā sutta (AN 5.167)
824. Stojeća meditacija
Moguće je meditirati i u stojećem stavu. Pored sedenja, ležanja i hodanja, stajanje je jedan od četiri klasična položaja za meditaciju.
Kod stojeće meditacije dobro je ugledati se na drveće, jer drveće zaista zna kako da stoji na jednom mestu vrlo dugo, barem u poređenju sa našim kratkim životima. Pa ipak, ono uspeva da bude u vanvremenoj sadašnjosti sve vreme, koliko god da je mlado ili staro. Zato, nekad može biti korisno jednostavno stajati pored omiljenog drveta neko vreme i vežbati stajanje izvan vremena, slušajući ono što i drvo čuje, doživljavajući ono svetlo koje i drvo doživljava, osećajući vazduh koji oseća i drvo, stajati na tlu na kojem stoji i drvo, nastanjivati trenutak koji i drvo nastanjuje, i nastanjuje, i nastanjuje...
Kao i kod svake vežbe meditacije, pomaže ako je radimo duže nego što se pojavi naš prvi impuls da prestanemo, da produžimo stajanje izvan sadašnje granice strpljenja, makar i samo malo. Takođe pomaže, naravno, ako ste potpuno u sopstvenom telu i možda zamišljate, ako već ne osećate, da su vam stopala ukorenjena u zemlji, a glava s osećajem gracioznosti i lakoće uzdignuta ka nebesima - jer između Neba i Zemlje prostire se svet u kojem se sve ljudsko odvija.
Jon Kabat-Zinn: Coming to Our Senses - Healing Ourselves and the World Through Mindfulness
http://yang-sheng.com/wp-content/uploads/2011/02/MichelleWood-May2010-StandingMeditation1.jpg
PUN MESEC - subota, 19. oktobar 2013.
Ponovo zavedeni
Ni po upletenoj kosi, ni po rodoslovu, ne postaje se braman.
U kojem je istina, u kojem Dhamma, tek taj je čist, taj je braman.
Dhammapada, 393
Oslobođena bića nisu nikada zavedena pojavnošću stvari. Ona znaju razliku između spoljašnje "forme", onoga što oči vide, i "stvarnosti" koju srce zna. Ona prirodno osećaju poštovanje za i raduju se prirodnoj lepoti "stvarnog". Naša svesnost, međutim, jeste ograničena krutim stavovima i moramo se potruditi da ne sledimo slepo uslovljenosti našeg uma. Sve dok smo nesvesni Istine, podložni smo uticaju spoljašnji formi. Prolazna lepota, intenzivne emocije, imetak; sve to i još više nagoni nas na suvišne žudnje, to jest, žudimo za onim što ne donosi trajnu dobrobit. Kad god poštovanje ponudimo Istini koja je izvan tog nagona, naša bliskost sa tom Istinom uvećava se.
S ljubavlju,
monah Munindo
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/list_zps02a95cb2.jpg
825. Podrška praksi
Sve što vidiš u ovom životu jeste podrška praksi.
Ako je mesto na kojem živiš u potpunom haosu,
isti takav će biti i tvoj um.
Ađahn Chah
826. Bolestan čovek
Kada ima pet osobina, bolestan čovek je velika pomoć samome sebi. Kojih pet? On zna koji lek jeste dobar za njega, zna pravu meru u terapiji, uzima redovno lekove, osobi koja se iz blagonaklonosti stara o njemu, svoju bolest opisuje ovim rečima: "Ona se javlja ovako. Ona prolazi ovako. Kada je tu, onda je ovako." I na kraju, strpljivo podnosi različite bolove izazavane bolešću.
Buda
Paṭhama upaṭṭhāka sutta (AN 5.123)
828. Ko ti je učitelj?
Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.
Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.
Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.
Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.
U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.
Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.
Ađahn Chah: Priroda Dhamme
829. Prilježnost
Jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze.
Buda
Itivuttaka, 23
MLAD MESEC -- subota, 2. novembar 2013.
Sreća
Dobro je videti Plemenite,
sreća sa njima biti,
ko ne gleda budale
trajno je srećan.
Dhammapada, 206
Buda je ovo kratko učenje dao u vezi sa stanjem u svetu oko sebe i sa njime se nije teško složiti. Takođe možemo kontemplirati duh ovog učenja u vezi sa našim unutrašnjim svetom, stanjima našeg uma. Kako izgleda kada sretnemo budalastu misao? Šta se događa kada prestanemo da joj se prepuštamo? Koji je rezultat kad smo svedoci dobrih težnji našeg srca? Je li moguće tokom dužeg perioda živeti sa svojim plemenitim namerama?
S ljubavlju
monah Munindo
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
830. Dostojanstvo
Kada opisujemo sedeći položaj u meditaciji, reč koja se čini najprikladnijom jeste „dostojanstvo“. Sevši da meditiramo, naš položaj govori umesto nas. On definiše sopstveni iskaz. Moglo bi se reći da je sam položaj meditacija. Ako smo pogureni, to odražava nizak nivo energije, pasivnost, manjak jasnoće. Ako sedimo kao da imamo dršku od metle u leđima, tada smo napeti, ulažemo previše napora, suviše se upinjemo. Kada koristim reč „dostojanstvo“ pri podučavanju, kao što je rečenica „Sedite na način koji otelovljuje dostojanstvo“, svi odmah počnu da popravljaju svoj položaj tako da im je telo uspravnije. Ali se ne koče. Lice se opusti, ramena se spuste, glava, vrat i leđa dolaze u istu liniju. Iz svog korena kičma se izdiže nagore zajedno sa plimom energije. Neki koji sede na stolici se pomere napred, dalje od naslona, više autonomni. Čini se kao da svako od prisutnih istog trenutka prepoznaje taj unutrašnji osećaj dostojanstva i kako ga izraziti telom.
Možda nam je svima potrebno samo malo podsećanja s vremena na vreme da mi već jesmo dostojanstveni, dostojni, vredni. Ponekad se ne osećamo tako, zbog svih onih rana i ožiljaka koje nosimo iz prošlosti ili zbog neizvesnosti budućnosti. Sumnjam da smo sami od sebe počeli da se osećamo nedostojnima. Neko nam je pomogao da se osetimo bezvrednim. Podučavani smo na hiljade raznih načina da smo mali i tu lekciju smo dobro naučili.
Dakle, kada sedamo da meditiramo i podsetimo sami sebe da sedimo sa dostojanstvom, time se vraćamo svojoj prvobitnoj dragocenosti. I to je samo po sebi vrlo važan iskaz. I budite sigurni da će ga naše unutrašnje biće pažljivo saslušati. Jesmo li i mi spremni da ga čujemo? Jesmo li spremni da slušamo reči neposrednog iskustva u ovom trenutku, i u ovom, i u ovom...?
Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation
http://www.mindfulmormon.org/site/wp-content/uploads/2013/02/meditation-posture.png
830. Dobra dela
Ne ustručavajte se da činite dobra dela. Ona su samo drugo ime za sreću.
Buda
Itivuttaka, 22
831. Koja je razlika?
Monasi, neuk, običan čovek doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika što razdvaja jednog od drugog?
Kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ubrzo potom pogodi i druga, te sad oseća bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire i ogorčen je. Tako nastaje duboko ukorenjena sklonost ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on pokušava da uživa u čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer neuk, običan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnih zadovoljstava. Kad im se prepusti, u njemu nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On ne uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto nema to znanje, u njemu nastaje duboko ukorenjena sklonost ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je njima zarobljen. Zarobili su ga rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bolovi, uznemirenost i očaj. Zarobila ga je, kažem vam, patnja.
Ali kada dobro upućen sledbenik plemenitih doživljava bolne osećaje, on ne brine i ne tuguje, ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne plače i ne postaje mahnit. Tako on ne oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ne pogodi ubrzo potom i druga. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, dobro upućen sledbenik plemenitih mu se ne odupire i nije ogorčen. Tako nema u njemu ni duboko ukorenjene sklonosti ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on ne žudi za čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer vidi drugi drugi izlaz iz osećaja bola osim uživanja u čulnih zadovoljstvima. Pošto im se ne prepušta, u njemu ne nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto ima to znanje, u njemu nema duboko ukorenjene sklonosti ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je slobodan. Slobodan je od rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bolova, uznemirenosti i očaja. Slobodan je, kažem vam, od patnje.
Buda
Salla sutta (SN 36.6)
832. Opesesivna misao
Umesto da guramo u stranu misli koje se uvek iznova javljaju, ono uobičajeno naklapanje uma, kritikovanje, sadržaje koje vidimo kao iritirajuće, možemo im dopustiti da govore sami za sebe, da zauzmu središte pozornice i ispričaju svoju priču. Već sam taj gest može biti dovoljan da ti glasovi utihnu...
Jedan od mojih učitelja Ađahn Sumedho često je pričao o opsesivnoj misli koja ga je opsedala prve godine monaškog života, kada je tokom godinu dana živeo potpuno sam u jednoj kolibi na severoistoku Tajlanda. Niodakle bi iskrasla misao: "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" Na to bi pomislio: "Gvendolin? Ja ne poznajem nikakvu Gvendolin. Nijednu Gvendolin nisam sreo u životu! To je samo glupa misao - beži od mene!"I onda bi se misao "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" ponovo javila. Što ju je češće odgurivao, sve bi se češće vraćala. Imao je toliko toga da nauči o opsesivnim mislima i ovakvom metodu promišljanja. Na kraju je otkrio da samo kada bi se do kraja otvorio za tu misao, bio je u stanju da je ostavi i dopusti joj da sama od sebe izbledi.
Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace
833. Sedenje
Sedenje ne stvara istinu,
meditacija ne proizvodi uvid,
baš kao što mirisanje cveta
ne čini ga mirisnim.
Miris ruže je već tu.
Usporavamo kako bismo prisustvovali
otvaranju i cvetanju njegove prirode.
Usporavanje i prisustvo
upravo ovom udahu dopušta
stvarnosti Sada da nam otkrije svoju prirodu.
Sedenje u miru daje nam priliku
da budemo svedoci otkrivanja te istine.
Mesec se pojavljuje samo kada je voda mirna.
Ian McCrorie: When the Water is Still
http://farm9.staticflickr.com/8541/8712815901_93beb560bf_z.jpg
834. Buđenje
To što ste počeli da meditirate, odvojivši za to neko vreme svaki dan, ne znači da više nećete moći da razmišljate ili da jurite svojim poslom i obavljate stvari. To samo znači da je od sada verovatnije da ćete znati šta radite, zato što ste se zaustavili na kratko, oslušnuli, razumeli.
Jedan praktičan način da to učinite jeste da pogledate druge ljude i zapitate se da li zaista vidite njih ili tek svoje misli o njima. Ponekad naše misli deluju kao ružičaste naočare. Kada ih stavimo, vidimo decu iz snova, muža iz snova, ženu iz snova, posao iz snova, kolege iz snova, životnog partnera iz snova, projatelje iz snova. Možemo živeti sadašnjost iz snova i čekati budućnost iz snova. Potpuno nesvesni toga, bojimo sve oko sebe, oblikujemo ga prema svojoj želji. I dok se stvari u snu mogu menjati i stvoriti nam iluziju da su žive i stvarne, sve je to ipak san u kojem smo zarobljeni. Ali ako skinemo naočare, možda, samo možda, možemo tek malo preciznije videti to što nam je zapravo pred očima.
Vežba: Zapitajte sebe s vremena na vreme: "Jesam li budan u ovom trenutku?"
Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation
PUN MESEC – nedelja, 17. novembar 2013.
Voljeno
Iz voljenog bol se rađa, iz voljenog strah se rađa,
u onom ko se voljenog oslobodi, bola nema, a otkud bi strah?
Dhammapada, strofa 212
Čitanje ovog teksta na jedan način kaže nam da grešimo ako volimo neke stvari: porodicu, prijatelje, sećanja. Takvo inicijalno tumačenje nalazi krivca za našu patnju u osećanjima. Ali Buda ovde ne govori samo o osećanjima, on pokazuje način na koji možemo biti slobodni. Je li moguće osetiti privrženost i biti slobodan u isto vreme? Kada je čuo da su njegova dva najistaknutija učenika poštovani Sariputta and Moggallana umrli, Buda je prokomentarisao da je to kao da su Sunce i Mesec nestali sa neba. Ovo ne zvuči kao reči nekoga ko ne oseća bilo šta. Znati pravu prirodu osećanja znači da se više ne identifikujemo sa njima. Napuštanje osećanja ne znači da ona nestaju. U čemu to sva ta osećanja nastaju i nestaju? To je bilo Budino boravište i otude je mogao da oseća potpuno i slobodno, ali bez patnje.
S ljubavlju,
monah Munindo
Šravasti Dhammika: Pusta zemlja (http://bit.ly/1irtfou)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/sesir.gif
835. Dobrota
Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."
Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.
Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.
David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?
Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.
"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)
836. Darovi dobrote u nama
Buda nas je ohrabrivao da mislimo o dobrim stvarima koje su za nas učinili naši roditelji ili učitelji, prijatelji, bilo ko drugi; da to radimo namerno, da negujemo u sebi, umesto što dopuštamo da se to događa slučajno.
Ađahn Sumedho
http://press.exploratorium.edu/wp-content/uploads/2008/11/dsc_0023_300dpi.jpg
837. Svesnost
Šta god da radiš, budi svestan toga.
Dipa Ma
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
Bodhi banjan zbrka (http://yu-budizam.com/uvod-u-budizam/dhammika-razmisljanja-o-dhammi/bodhi-banjan-zbrka/)
:)
Bisernica
10-12-2013, 22:38
Dobri karakteri su kao dobra književna dela,
ne oduševljavaju toliko na početku koliko na kraju.
Volter
Bisernica
11-12-2013, 23:18
Što dublje pred nekim poklekneš, to ćeš na višoj grani visiti.
Gotthelf
838. Budi spreman za promenu
Budi spreman za bilo kakvu promenu koja se može pojaviti, fizičku ili mentalnu, kao i za one oko tebe. Ako insistiramo da promena treba da se odvija prema našim željama, tada nas svaka promena koja ih ne sledi vodi u patnju. Ali ako shvatimo da je takva priroda života, da se on menja i da mi ne kontrolišemo taj proces, ako smo otvoreni za svaku moguću promenu, u nama ili oko nas, tada će rezultat biti sloboda.
Prema Budi, ova činjenica promene i nepostojanosti, kao i ideja nepostojanja trajnog sopstva jesu tesno povezane, međusobno zavisne. On je to obrazlagao na vrlo zanimljiv način. Ako nešto posedujemo, ako zaista postoji ego, sopstvo, tada bismo bili u stanju da mu naređujemo. Stvari bi trebalo da se odvijaju prema mojim željama. Neka moje telo ostane večno mlado! Neka moj um bude uvek ispunjen ljubavlju! Ali, pošto ne postoji trajno sopstvo, ego, mi to ne možemo da mu naredimo. Dakle, na osnovu činjenice da se sve menja možemo da uvidimo da ne postoji nekakav trajni entitet u nama, nema nekakvog aktera, već samo proces promene, koja se odvija sam od sebe.
Zanimljivo je da kad god postoji patnja, razlog patnje je to što očekujete da stvari budu u skladu sa vašim željama, a vaše želje, moje želje, jesu posledica osećaja da ste Neko. Zato, kada sutra krenete da patite, jednostavno utvrdite šta je ideja, šta je model za koji ste se vezali i koji se sada menja. Uvek je to neka ideja kako bi nešto trebalo da bude, kako mora da bude u skladu sa zamisli koju je stvorilo sopstvo.
Godwin Samaratne
839. Pojmovi
Svesnost nam pomaže da prepoznamo stvari koje dođu u polje naše percepcije, tako da uz pomoć nje možemo da vidimo na koji način se javlja opažanje zahvaljujući čulima. U tom procesu interakcije sa spoljašnjim svetom vidimo kako opažaji podstiču nastanak pojmova, a pojmovi podstiču nastanak naše patnje i naših problema. Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces.
Kada nešto vidimo, istog trenutka jave se asocijacije u nama, a iz naših prošlih asocijacija, naših sviđanja i nesviđanja, nastaju i naša poistovećivanja: sve će naše žudnje iz toga nastati, naš ego, a isto tako i naša predubeđenja i predrasude. Sve to nastaje, sprečavajući nas da stvari vidimo upravo onakvim kakve jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važna i zanimljiva oblast posmatranja u vezi sa funkcijom percepcije.
Uzmimo na primer hranu: vrlo je zanimljivo pronaći u kojem trenutku mi okusimo hranu. U određenom smislu, to je kada je prvi put vidimo; a tek potom počnemo da je jedemo, zajedno sa svim prošlim asocijacijama, sa privlačnostima i odbojnostima. Čak i pre nego što smo počeli da jedemo, mi smo mentalno već okusili svoju hranu. Ovo je primer kako percepcija podstiče nastanak pojmova ili kako predubeđenja nastaju.
Godwin Samararatne
Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.
Jovan Dučić
Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.
Jovan Dučić
Ovako lepe i mudre reči moram da komentarišem.
Zar se može govoriti o neveri ako je ljubav u pitanju ako je nepomućena i još srećna.
Ko bi mogao da upre prst na takvu ljubav a da mu taj prst ne "otpadne".
Pitanje je samo šta je u takvom spletu događaja nepomućena ljubav.
Da li uopšte postoji nepomućena sreća u ljubavi a da ona ne traje kratko.
Da bi trajala dugo valjda mora biti bar malo pomućena, savršena i nepotpuna.
Još jedno pitanje se postavlja- ko da ne traži vernost, muž ili okolina ili svi.
tema : "Pred velikom širinom vecina ljudi obicno zatvori vrata."
Djankarlo Kanduti
Ako hoces da promenis svet,pocni od sebe!(Confucius)
PUN MESEC – Utorak, 17. decembar 2013.
Izvan kontrole
Napustio je i dopadljivost i odbojnost,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.
Dhammapada, 418
Sviđanje i nesviđanje se mogu dogoditi tako brzo, osećamo da ih ne kontrolišemo. Neko kaže nešto prijatno i ta osoba nam se dopada. Neko drugi kaže nešto uvredljivo i mi ga ne volimo. Možda i jeste istina da ne možemo zaustaviti nastanak sviđanja i nesviđanja, ali ako malo usporimo, primetićemo da postoji izbor: hoćemo li ih slediti ili ne -- hoćemo li od njih načiniti "ja". Kada je svesnost učvršćena, sviđanje i nesviđanje možemo videti kao pokrete koji se događaju u jednoj široj stvarnosti. Šta je ta stvarnost?
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
19-12-2013, 22:52
Budi gospodar svoje volje i sluga svoje savjesti.
Aristotel
MLAD MESEC -- utorak, 31. decembar 2013.
Jedna reč
Jednu reč istine,
koja um smiruje,
bolje je čuti no hiljadu drugih
beznačajnih reči.
Dhammapada, strofa 100
Ako slušate sate i sate govora o Dhammi, to može biti korisno, ali Buda kaže da čak i jedna jedina reč može biti dovoljna. Ono što jeste bitno je da li ta reč dopire do samoga srca. Da li zvuči istinito? Jer istina je ta koja nas isceljuje, ne reči. Živeći u svetu koji je neprekidno opsednut materijalnim, često pretpostavljamo da više stvari znači i više sreće. Ali jedan mali ček ispisan na milion funti vredi daleko više nego čitav kamion pun starih novina. I jedno i drugo je papir. Pa u čemu je onda razlika? Već znamo da je nužno voditi pažnju i o kvalitetu, ne samo o kvantitetu. Ova strofa iz Dhammapade ohrabruje nas svoje razumevanje još malo produbimo.
S ljubavlju,
monah Munindo
Bisernica
05-01-2014, 23:01
Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se
da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.
Mark Tven
841. Izbegavaj dva ekstrema
Želeo bih d aponudim nekoliko saveta kako raditi sa bolom tokom meditacije. Jedan način je da ne vidite bol kao uznemirenje ili prepreku za meditaciju. Dakle, bol postaje objekat meditacije. Kada postoji bol, pokušajte da ga istražite, ispitate i saznate što više o njemu. U svakodnevnom životu, kada naiđe bol pokušavamo što pre da ga se oslobodimo. Ali na taj način nikada ništa o njemu ne naučimo. Dakle, kad se javi bol, smatrajte to blagoslovom, jer nam to daje priliku da radimo sa bolom i razumemo ga. Kod fizičkog bola, možete istraživati jeste li u stanju da uočite i radite sa reakcijom na bol. Ponekad je upravo reakcija ta koja stvara patnju u vezi sa bolom -- ne želimo taj bol, smatramo ga smetnjom, mrzimo taj bol. Takve reakcije samo gomilaju patnju povrh već postojećeg bola.
Otkrio sam da bol nekada može imati fizički uzrok, ali nekad su bolovi i tenzije izazvani psihološkim razlozima. Ako su razlozi fizičke prirode, možete raditi sa tim bolom neko vreme i potom promeniti položaj tela.
Međutim, u vezi sa bolom treba uzbegavati dva ekstrema. Jedan je suviše velika popustljivost prema telu. Na primer, javi se bol i odmah promenite položaj ili pokušate na neki drugi način da ga se otresete. Drugi ekstrem je da smo vrlo strogi i okrutni prema samima sebi, tako da nastavljamo sedenje bez promene položaja čak i kada je to vrlo bolno. Sugerisao bih zato da pronađete svoj srednji put, učeći da budete prijateljski nastrojeni i blagi prema svom telu, prema bolu. Izbegavate da budete suviše strogi, ali ne i suviše popustljivi. U praksi to znači da dok sedite u meditaciji, radite sa bolom i potom, ako je neophodno, promenite položaj.
Godwin Samararatne
Bisernica
12-01-2014, 12:34
Dete je plod srca i jedan od mirisnih rajskih cvetova.
Muhamed
Bisernica
13-01-2014, 23:36
Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više i sami ne razumete šta ste ga pitali.
Andre Žid
843. Užurbanost
Kada se zapletemo u užurbanost ovoga sveta, tada gubimo vezu jedni sa drugima -- i sa samim sobom.
Jack Kornfield
Zadovoljenost
Ustaj! Nepažnji se ne prepuštaj.
Učenje praktikuj kako treba.
Ko u Učenju živi, zadovoljan je u životu,
i ovom i narednom.
Dhammapada 168
Zadovoljenost se može pojaviti jer zapravo ne žudimo za bilo čime. Ali je takođe moguće da naša srca ostanu zadovoljena čak i kada želimo neke stvari. Međutim, da bi se ovo zaista dogodilo, moramo želeti sa mudrošću. Žudnja je pokret uma koji, ako smo iskreni prema sebi, doživljavamo kao neku vrstu nezadovoljstva. Sve dok osećamo da je “ja” to koje žudi, tada“ja” ostaje nezadovoljno. I obično to isto “ja” prinuđeno je da učini nešto kako bi odagnalo taj neprijatan osećaj. Kada postoji mudrost, prestajemo da se poistovećujemo sa aktivnosti uma i osetimo da postoji mir iza tog kretanja. To je mudrost koja nas može osloboditi osećaja prinude.
S ljubavlju
monah Munindo
https://fbcdn-profile-a.akamaihd.net/hprofile-ak-ash1/t5/s48x48/187766_322096521216150_522857332_q.jpg
844. Sada i zauvek
Neka budem u svakom trenutku, sada i zauvek,
zaštitnik za one bez zaštite,
vodič onima što izgubiše svoj put,
brod onima što preko okeana kreću,
most onima što preko reke kreću,
sklonište za one u opasnosti,
svetiljka onima u mraku,
utočište onima koji ga nemaju,
sluga svakome koga muka pritiska.
Šantideva
845. Pet činjenica
Pet je činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom. Kojih pet?
'Podložan sam starenju, nisam umakao starenju.' To je prva činjenica o kojoj bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom.
'Podložan sam bolesti, nisam umakao bolesti'…
'Podložan sam smrti, nisam umakao smrti'…
'Promeniću se, odvojiti od svega što mi je drago i što me privlači'…
'Ja sam vlasnik svojih dela (kamma), baštinik svojih dela, rođen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju. Šta god da uradim, dobro ili loše, to će mi ostati u nasleđe'
To je pet činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom.
Buda, AN V.57
MLAD MESEC - četvrtak, 30. januar 2014.
Usporavanje zamajca
Svako ko živi oslobođen
navike prijanjanja
za prošlost, sadašnjost ili budućnost,
ne posedujući bilo šta,
toga ja zovem velikim bićem.
Dhammapada, 421
Silina prijanjanja ili našeg unutrašnjeg komentarisanja može biti zastrašujuća. Ili je to možda film u našoj glavi koji treba da istrpimo: uvek
iznova preuređujemo fragmente uspomena, pravimo filmove u kojima "ja" igra zapaženu ulogu. Verovatno naša prošlost ne opravdava
takvu pažnju i sigurno je da bismo zaustavili tu unutrašnju buku kada bismo mogli. Dakle, šta podstiče tu silinu? Kritikovanje, stavljanje na
jednu ili drugu stranu, prihvatanja i odbacivanje. Još jednom, ova nas strofa podseća na potrebu za svesnošću čitavog tela i uma,
svesnošću koja je sada i ovde, lišena bilo kakvih kvalifikacija, kritikovanja. Sa naglaskom na ovo poslednje. Ali kako to svesnost oslobađamo naviknutog stavljanja na jednu ili drugu stranu? Tako što posmatramo taj proces. Usidreni u telu, imamo tačku iz koje gledamo tu automatsku aktivnost koju doživljavamo kao kritikovanje i učimo da to ne radimo. Čak ne kritikujemo ni um koji kritikuje. Ako prestanemo da kritikujemo tu unutrašnju aktivnost, silina slabi i zamajac kritikovanja se lagano usporava, sve dok se ne zaustavi.
S ljubavlju,
monah Munindo
846. Mikotrpno dug put
To što smo i vi i ja morali da pređemo mukotrpno dug put možemo zahvaliti tome što nismo otkrili, nismo shvatili četiri istine. Koje četiri?
To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
Buda, DN 16
847. Radujte se sreći
Kvalitet uma koji Buda naziva mudita znači da se radujemo sopstvenom dobru. Mi se zaista retko radujemo svojoj sreći, jednostavno je zanemarimo, doživljavamo kao nešto što se podrazumeva. Još je teže radovati se sreći drugih ljudi. Kada drugi pate, može biti lako pomagati im. Ali kada su srećni, nije nam lako da zaista doživimo sreću zbog toga. No, vredno je makar pokušati, jer to može doneti još sreće nama samima. Kada vam meditacija baš ne ide najbolje i čujete kako neko kaže da mu je meditacija bila odlična, možete li tada istinski da budete srećni?
Godwin Samararatne
848. Moja patnja ili samo... patnja
U budizmu, poseban naglasak stavljamo na praksu, na stvari koje radimo, više nego na stvari o kojima mislimo ili verujemo. Jedan od ključnih praksi jeste meditacija, koja u svom najosnovnijem obliku uključuje buđenje svesnosti. Ne moramo da se borimo da bismo bili svesni; to je naša osnovna priroda. Sve što treba je da napustimo ono što je prepreka. Tada smo u stanju da se do kraja posvetimo tome što se događa u sadašnjem trenutku.
I tako, te teške noći, i ja sam seo ukrštenih nogu na svoje jastuče za meditaciju, sklopio oči i pokušao da budem sa emocionalnim kovitlacem u sebi. Uopšte nije bilo lako. Naše sopstvene sirove emocije -- ne samo bol, već i strah, zavist, ljutnja i sve ostalo -- jesu vrlo nezgodni stanari naše kuće. Na sve ćemo pristati samo da se sa njima ne suočimo: poricanje, potiskivanje, skretanje pažnje... Čak ćemo pokušati da ih potpuno zbrišemo jednim pićem ili nekom zabavom. Ali nijedan od ovih trikova ne može doći do korena problema. Teške emocije se mogu razrešiti jedino kroz svesnost i prihvatanje.
Dakle, bila je to za mene teška borba. Um je pokušavao svaki mogući trik kako bi izbegao da pogleda u ono što je već bilo tu. Ali na kraju, otpor i izbegavanje su se stišali i bio sam u stanju da se sa interesovanjem pozabavim svojim bolom unutar prostranstva svesnosti. Tada je taj usijani kotao počeo lagano da se menja. Činilo se kao da se otvara. Nije bio strogo ličan -- moja patnja -- već bestrajno širok i dubok. Tada sam znao da nas sopstvena patnja, ako se sa njome suočimo, dovodi u kontakt sa nepreglednom patnjom ovoga sveta. Jer svako svesno biće koje je došlo na ovaj svet, bilo je ranjeno na ovaj ili onaj način.
John Snelling: The End of The Affair
849. Najizvesnija stvar
U vezi sa smrću i prolaznošću, želeo bih da naglasim kako jeto vrlo važna tema o kojoj treba povremeno razmišljati. U okviru budističkemeditacije ovo promišljanje smrti igra vrlo važnu ulogu kao praksa. Na ŠriLanki, u šumskim centrima za meditaciju, kada posetite takva mesta, možete videtiskelete koje monasi koriste u meditaciji, da se podsete činjenice prolaznosti ičinjenice smrti.
Smrt je najizvesnija stvar u životu i šteta je dazaboravljamo tu najizvesniju stvar, a upletemo se u mnoge druge stvari koje suneizvesne. Ali ako smo u stanju da budete sa najizvesnijom stvari na svetu,tada kada se sa njom susretnemo, u sebi ili u drugima, ona na nas ne utiče naisti način.
U prirodi vidite smrt i život kako koegzistiraju. To dvojenije razdvojeno. Oni su u međusobnom odnosu, međusobnoj vezi. Tako bi trebalo ida vidite život i smrt. Ne da ih vidite razdvojene, već da uočite koliko supovezani, međusobno isprepleteni. I tada, u idealnom slučaju, nema razlike dali živite ili umirete. Tada znate način i da živite i da umrete.
Godwin Samararatne
850. Strah od smrti
Živimo u strahu od smrti samo kada živimo u budućnosti.
Khammai Dhammasami
851. Koga darivati?
Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i ovako mu reče:
"Čuo sam, učitelju Gotamo, da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, učitelju Gotamo, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Ja sigurno ne želim da pogrešno tumačim učitelja Gotamu."
"Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.
Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu — čak i to bi mu bio izvor zasluge, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima.
Međutim, ja tvrdim da darivanje vrlog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka. [2] Vrli čovek je napustio pet kvaliteta i poseduje drugih pet kvaliteta. Kojih to pet kvaliteta treba napustiti? Čulna želja, zlovolja, tromost i pospanost, nespokojstvo i briga, kao i sumnja: to su pet kvaliteta koje treba napustiti. A kojih pet kvaliteta on poseduje? On poseduje vrlinu, koncentraciju, mudrost, oslobođenost, kao i znanje i viziju oslobođenja onoga ko je savršen u vežbanju. Tih pet kvaliteta on poseduje.
Ono što je dato onome ko je napustio prvih pet kvaliteta i ko poseduje drugih pet kvaliteta — za to ja kažem da donosi veliki plod."
Buda
Vaććhagota sutta, AN 3:58
852. Koja je tvoja teritorija?
Monasi, u Himalajima, kralju među planinama, postoje nepristupačne i strme oblasti gde ni majmuni ni ljudska bića ne mogu kročiti; postoje nepristupačne i strme oblasti gde majmuni mogu, ali ljudska bića ne mogu kročiti; postoje ravne i lepe oblasti gde i majmuni i ljudska bića mogu kročiti. Tu, duž staza kojima se kreću majmuni, lovci postavljaju zamke kako bi ulovili majmune.
Oni majmuni koji nisu glupi i lakomisleni, kada vide zamke sa katranom, zaobilaze ih u širokom luku. Ali majmun koji je glupi i lakomisleni prilazi zamki i uhvati je rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću svoju ruku” uhvati je drugom rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke”, uhvati je nogom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke i nogu”, uhvati je drugom nogom; tu biva ulovljen. Pa pomisli: “Oslobodiću obe svoje ruke i noge”, gurne je njuškom; tu biva ulovljen.
Tako, monasi, taj majmun ulovljen na pet mesta leži tu i vrišti. Upao je u nevolju i propast, te lovac može sa njim da radi što mu je volja. No lovac ga poštedi, veže za komad drveta i onda ponese sa sobom. Isto je tako, monasi, sa onim ko napusti svoje boravište i ode na tuđu teritoriju.
Zato, monasi, ne napuštajte svoje boravište i ne idite na tuđu teritoriju. Biće lak plen Māre oni koji napuste svoje boravište i odu na tuđu teritoriju. Māra će ih lako zarobiti.
A šta to nije monahovo boravište, vec je tuđa teritorija? To su pet struna čulnog zadovoljstva. Kojih pet? Oblici dostupni oku koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. Zvukovi dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Opipljivi predmeti dostupni telu koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. To je pet struna čulnog zadovoljstva. I to nije monahovo boravište, već je tuđa teritorija.
Krećite se na svojoj teritoriji, na zemlji svojih predaka. Neće biti lak plen Māre oni koji ne napuste svoje boravište i ne odu na tuđu teritoriju. Māra ih neće lako zarobiti.
A šta je to monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka? To su četiri temelja sabranosti. Koja četiri? Ovde (u ovom učenju), monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. To je monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka.
Buda
Makkata sutta, SN 47:7
MANDALA ZA SVETSKI MIR U BEOGRADU (https://www.facebook.com/notes/vladan-mijatovic-zivojnov/mandala-za-svetski-mir-u-beogradu-koja-ce-obeleziti-100-godina-od-pocetka-prvog-/10152060255979682)
855. Davanje
Jednom Siha ovako upita Blaženog. "Je li moguće, gospodine, da Blaženi ukaže na vidljiv plod darežljivosti?"
A Blaženi mu reče: "Da, moguće je, Siha. Darovatelj, onaj ko je izdašan, omiljen je i drag ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelj, onaj ko je izdašan, druži se sa dobrim ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelja, onog ko je izdašan, čestiti ljudi hvale nadaleko. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, u kakvom god da se društvu nađe, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili monasima, tu on boravi samopouzdan i bez nelagode. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. I konačno, darovatelj, onaj ko je izdašan, posle smrti preporađa se u nebeskom svetu. Ali to je plod darežljivosti koji je vidljiv tek kasnije."
Buda
Siha sutta, AN 5:34
856. Uvreda
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u skloništu za veverice. Tada braman Akkosaka ("Uvredljivac") Bharadvađa doču da je jedan braman iz roda Bharadvađa otišao u beskućnike u prisustvu Blaženoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaženog i, stigavši, poče da ga vređa i psuje prostim, teškim rečima.
Kada to bi izrečeno, Blaženi mu se obrati: "Kaži mi , bramane, da li ti prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici ponekad dolaze u goste?"
"Da, učitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici dolaze u goste."
"I još mi kaži, da li ih ponudiš glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama?"
"Da, ponekad ih ponudim glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama."
"I ako se oni njima ne posluže, kome onda ta hrana ostaje?"
"Pa, ako se ne posluže, učitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni."
"Isto tako, bramanu, to čime si vređao mene koji ne vređam, to čime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to čime si grdio mene koji ne grdim: ničim od toga neću se poslužiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi.
Za svakog ko god uzvraća uvredom onome ko ga vređa, uzvraća izrugivanjem onome ko mu se izruguje, uzvraća grdnjom onome ko ga grdi, kaže se da jede zajedno, da je u društvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u društvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi."
Buda
Akkosa sutta, SN 7:2
MLAD MESEC - Petak, 28. februar 2014.
Svet
Ko je stišanog tela, stišane misli,
govora stišanog, skoncentrisan,
ovim svetom nezaveden,
takav se “utihnulim” zove.
Dhammapada, 378
Kada nas religije uče da odbacimo materijalni svet, to nam nije od velike pomoći. Buda nas je podučavao da razumumemo materijalni svet, ne da ga odbacimo. I u meri u kojoj ga razumemo, utoliko ne moramo njime da budemo opsednuti. Ako ovaj svet vidimo jasno, možemo prepoznati i njegov potencijal za uvećanje sreće živih bića, kao i rizik od uvećavanja patnje. Bez tog jasnog viđenja, zadovoljstvo koje dolazi od udovoljavanja žudnji, na primer, čini nam se kao put ka miru i zadovoljenosti. Ali nije. To udovoljavanje je tek trenutno olakšanje od iritiranosti žudnjom. Mir i zadovoljenost za kojim mi tragamo dolaze od jasnog viđenja. Sve stvari na ovome svetu, prijatne i neprijatne, menjaju se. Kad istinski ovo vidimo, tada vidimo i nepromenljivost.
S ljubavlju
monah Munindo
858. Obmana ega
Blagoslovena je samoća za onoga ko zadovoljan je,
ko je upoznao Dhammu, ko uviđa.
Blagoslovena je nenasilnost prema ovome svetu,
obuzdanost u odnosu na živa bića.
Blagoslovena je nevezanost prema ovom svetu,
prevazilaženje zadovoljstava čula.
Ali napuštanje obmane "ja sam" –
tek to je zaista krajnje blaženstvo.
Buda
Udana, 2:1
859. Pet minuta je dovoljno
Ako je vaš život u neprekidnoj krizi ili ste se našli u sred ekonomskog i socijalnog haosa, možda ćete imati problem da pronađete dovoljno psihičke energije za duže periode meditacije, čak i ako imate dovoljno vremena. Čini se kao da se uvek nešto ispreči, naročito ako mislite da makar i za početak morate imati raščišćenih 45 minuta u svom dnevnom rasporedu. Vežbanje u stanu u kojem živite sa ostalim mnogobrojnim članovima porodice može izazvati razna neugodna osećanja, a ona će onda postati prepreka za svakodnevnu praksu.
Od studenata recimo medicine se teško može očekivati da nekako nađu duže periode dana za ne-činjenje, a isto važi za mnoge druge ljude sa visoko stresnim zanimanjima i u teškim situacijama. Niti je to moguće za one koji su tek znatiželjni da vide šta je to meditacija, ali nemaju preterano čvrst razlog da pomeraju granice svoje zone komfora.
Tako, za one koji tragaju za balansom u svom životu, određena fleksibilnost u pristupu ne samo da pomaže, već jeste ključna. Važno je znati da meditacija nema mnogo veze sa časovnikom. Pet minuta formalne prakse može biti podjednako duboko , čak i više, nego neki drugi put 45 minuta. Iskrenost vašeg napora daleko je važnija od otkucavanja časovnika, jer mi u suštini govorimo o prelasku iz minuta ili sati u trenutke, koji su zapravo bez dimenzije i otuda beskrajni. Dakle, ako imate motivaciju da vežbate makar i malo, to je ono što je važno. Sabranost treba zasaditi i negovati, štititi od vetrova brzog tempa života ili uznemirenog i brigama opterećenog uma, baš kao što mladi izdanak treba zaštititi od snažnih udara vetrova. Ukoliko vam uspeva da u početku negujete makar pet minuta ili čak i minut sabranosti, to je zaista čudesno.
Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation
PUN MESEC - subota, 15. mart 2014.
Negovanje
Ko oseti slast samoće
i slast spokojstva,
takav, lišen straha i bez zlodela,
nektar Dhamme ispija.
Dhammapada 205
Lekari nam savetuju da negujemo telo tako što ćemo se hraniti zdravo i vežbati redovno. Buda nam savetuje da negujemo srce i to Istinom. Ako sebi dopustimo da postanemo prezauzeti, zaboravljamo koliko nas regeneriše kad provedemo neko vreme u samoći: kada imamo vremena za sebe. Osećaj nezadovoljstva polako raste, sve dok ne poverujemo da nam nešto suštinski nedostaje. Takvo uverenje može obradovati trgovce, ali nam ne daje unutrašnju snagu. Duhovna praksa ponekad uključuje odvažnost da uzimamo manje, a da imamo poverenje u prirodno, neuprljano stanje sopstvenog srca.
S ljubavlju,
Bhikkhu Munindo
860. Dela, samo dela
Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.
Buda
Vasala sutta, Sn I.7
MLAD MESEC - nedelja, 30. mart 2014.
Spokojstvo
Ah kako srećni živimo bez mržnje,
okruženi mrziteljima;
među ljudima punim mržnje,
bez mržnje boravimo.
Dhammapada, 197
Sreću obično poistovećujemo sa time da dobijemo ono što želimo. Postoje li i druge vrste sreće? Svako od nas iskusio je vremena kada ne dobijemo ono što želimo ili dobijemo ono što ni u kom slučaju ne želimo. U ovim stihovima Buda ukazuje na onu vrstu sreće koja nastaje nezavisno od toga da li smo dobili to što želimo ili nismo, na sreću koja nastaje sa mudrošću. Mudrost zna da neka stanja mogu da se promene, a druga ne. Na primer, ne možemo da zaustavimo nečiji osećaj mržnje. Ali možemo uložiti napor da ne budemo uvučeni u tu mržnju. I nasuprot onome što bi neko mogao da kaže, to nije pasivnost. To je preuzimanje odgovornosti za ono što je naše i negovanje spokojstva prema onome što nije.
S ljubavlju
monah Munindo
861. Ljubav
Kakva god da su bića, slaba il' jaka, bez izuzetka,
duga, krupna ili srednja, mala, tanana ili velika,
vidljiva i nevidljiva, ona što žive blizu ili daleko,
rođena i još nerođena: neka sva bića budu srećna...
Nek niko nikog ne obmanjuje,
niti vređa bilo koga bilo gde,
neka u ljutnji ili mržnji
ne poželi drugome da pati.
Buda
Metta sutta, Sn I.8
<3
Živećemo dobro, živimo li pošteno i ne činimo li ono, zbog čega druge osuđujemo.
Tales
причалица
13-04-2014, 07:43
Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.
Borislav Pekić
Ljubav ne zahteva da dvoje ljudi gledaju jedno u drugo, već da zajedno gledaju u istom pravcu.
Antoine de Saint Exupery
https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfa1/v/t1.0-9/11149546_363474837181268_467450565912811169_n.jpg? oh=13f12f4c496e724be618f2c2efc91db6&oe=55A8B153&__gda__=1440770051_4ceaefde70b449b31e59496d1a2540d 4
U glavi pijanog čoveka vrti se tek posle dve ili tri čašice, a u glavi sujetnog vrti se već posle prvog laskanja. Gandi
Kazu da nista nije uzalud. Ili je bas tako ili je upravo obratno. Bukowski
Moc vam je potrebna samo da bi povredili nekog, za sve ostalo dovoljna je ljubav. Carli Caplin
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.