Man
22-06-2009, 06:33
Štelovanje glave
Najlepši najlepši najlepši trenutak u istoriji računarstva i informatike je štelovanje glave na Commodore 64. Sve što je informatika omogućila do sada (MMORPG, TFT monitori, ICQ, GPRS...) ili što će tek u budućnosti doneti (virtual sex, nadamo se) ne može se porediti sa osećajem kada nabiješ šrafciger u kasetofon malog debeljka (naziv od milošte za C64) i kreneš da džaraš kako bi podesio glavu kasetofona tako da se učita željena igra.
Današnji klinci navikli na autorun, plug-in i SonyPlaystation to ne mogu da razumeju. Sve na gotovo dobijaju. E, to kod malog debeljka nije moglo. "Šta!? Kasete? Baš kasete kao za stub? Šrafciger!?!? Koliko boja? 256!? Ne seri", tako su reagovali klinci iz komšiluka kada sam im nedavno balaveći pričao o onim danima. I igre su tad bile bolje. Sad sve leti, na sve strane 3D-ultra-mega grafika, plazma blasteri i teleporti, stereo 5+1 ugodjaji... Al' nema duha u današnjim igrama, nema pravih ideja. Bolje su bile igre na C64. Iza mene je skoro 20 godina aktivnog igranja pa to smem da kažem. Pre skoro 20 godina sam dobio svoj Commodore 64 kada je... Nego da ne razvodnjavam priču, da se vratim na štelovanje glave.
Evo kako je izledao tipičan dan u mojoj sobi: ja stojim kao kakav kasapin (sem što sekirice držim šrafcieger) iznad debeljka i ne dišem, burazer i drugari na vratima sobe i progviruju unutru čekajući da se učitavanje završi. Niko ne mrda, ne diše, tajac... Ništa ne sme da se dešava što bi zasmetalo malom debeljku i dalo mu povod da izbaci toliko omraženu poruku "Load error". Napeto kao na noši. I onda "Load error". Tada ih oteram sve čak u kuhinju te se ponovo dam na štelovanje glave. U istu vreme u zgradi preko puta živeo je M*, stariji momak koji će mi tek mnogo godina kasnije postati dobar drugar. Kod njega je situacija bila skoro ista, samo što oni nisu izlazili iz sobe nego su sedeli na krevetu nasuprot radnog stola sa nogama podignutim u vis, valjda da ne bi preko tepiha prenosili negativnu energiju na debeljka.
Postojao je program koji je pomagao prilikom štelovanja glave, ako se ne varam baš tako se i zvao "Štelovanje glave" i bio je delo naše SFRJ pameti. Učitaš taj program pa onda pustiš kasetu sa koje želiš da učitaš igru. Tada se na ekranu pojave dve linije koje pokušavaš da ispraviš i izoštriš - šteluješ glavu. Tek tada pokušavaš sa učitavanjem same igre.
Ovo gore navedeno lepo zvuči. Al' kurafte, to je bio samo deo muka Trebalo je učitati i "Štelovanje glave". Pazi idiotizma: naštelovati glavu da bi učitao kasetu sa "Štelovanjem glave"!? Ali ima još. Da bi se bilo šta od programa/igara moglo učitati bilo je potrebno prethodno učitati neki od osnovnih Turbo programa. Ja sam najviše koristio "Turbo 250" (na slici pored je izgled ekrana nakon što se učita "Turbo 250" kao i izgled kasnije dok se učitava neka od igara). Dakle, trebalo je na slepo podesiti glavu dva puta, prvo za Turbo a zatim i "Štelovanje glave". To se radilo na feeling, svako je znao na svom kasetofonu koji položaj odgovara za učitavanje ovih fundamentalija. Većina ljudi koje znam da su imali Commodore su držali kasetofon "otvoren" tj. sa skinutom prednjom maskom kako bi lakše pristupili šrafu na njegovoj glavi (a danas većina klinaca prebledi kada treba da otvori kućište svog PC-a).
Tek kasnije su se pojavili moduli koji su automatski učitavali Turbo i "Štelovanje glave". Kakvo je to bilo olakšanje! Naravno, i dalje je trebalo štelovati glavu za kasete sa igrama. I da, bilo je onih (buržuja) koji nisu koristili kasetofone nego diske jedinice, ali je mogućnost nabavljanja igara na disketama bila jako mala.
Commodore se i te kako koristio i u ozbiljne svrhe, čak i sam ja imao par (neuspešnih) izleta u programiranje igrara (neke dve kocke koje trče ekranom...) a kolega iz moje firme je jedan od ljudi koji su napravili i pokrenuli "YU MailBox" preteču kasnijih BBS-ova na Sezamu (što je pa prvi oblik foruma na ovim prostorima).
Negde '96 ili '97 me je rodjeni otac ucenio: "Ako hoćeš štampač za PC, prodaj Commodore". Kako sam se samo zajeb'o tada, za 60 maraka sam prodao debeljka koji me je služio tolike godine. Sada nostalgije radi držim na svom Pentium IV emulator "CCS64 V3.0 BETA 1.9 (http://www.computerbrains.com/ccs64/)" koji me s vremena na vreme se vraća u prošlost, ali nije isto jer nema šrafcigera, nema štelovanja glave, nema burazera da tiho iz hodnika pita "je l' učitalo", nema ni kod M* dizanja nogu uvis, nema naručivanja kaseta preko kataloga koje kada stignu ukapiraš da su snimane preko nekakvih narodnjaka, nema lomljenja džojstika na "Decathlon"... Tuga pregolema.
zagonetka: Kako izgleda multitasking na Commodore-u?
odgonetka: Igraš igrice i jedeš sendviče.
Najlepši najlepši najlepši trenutak u istoriji računarstva i informatike je štelovanje glave na Commodore 64. Sve što je informatika omogućila do sada (MMORPG, TFT monitori, ICQ, GPRS...) ili što će tek u budućnosti doneti (virtual sex, nadamo se) ne može se porediti sa osećajem kada nabiješ šrafciger u kasetofon malog debeljka (naziv od milošte za C64) i kreneš da džaraš kako bi podesio glavu kasetofona tako da se učita željena igra.
Današnji klinci navikli na autorun, plug-in i SonyPlaystation to ne mogu da razumeju. Sve na gotovo dobijaju. E, to kod malog debeljka nije moglo. "Šta!? Kasete? Baš kasete kao za stub? Šrafciger!?!? Koliko boja? 256!? Ne seri", tako su reagovali klinci iz komšiluka kada sam im nedavno balaveći pričao o onim danima. I igre su tad bile bolje. Sad sve leti, na sve strane 3D-ultra-mega grafika, plazma blasteri i teleporti, stereo 5+1 ugodjaji... Al' nema duha u današnjim igrama, nema pravih ideja. Bolje su bile igre na C64. Iza mene je skoro 20 godina aktivnog igranja pa to smem da kažem. Pre skoro 20 godina sam dobio svoj Commodore 64 kada je... Nego da ne razvodnjavam priču, da se vratim na štelovanje glave.
Evo kako je izledao tipičan dan u mojoj sobi: ja stojim kao kakav kasapin (sem što sekirice držim šrafcieger) iznad debeljka i ne dišem, burazer i drugari na vratima sobe i progviruju unutru čekajući da se učitavanje završi. Niko ne mrda, ne diše, tajac... Ništa ne sme da se dešava što bi zasmetalo malom debeljku i dalo mu povod da izbaci toliko omraženu poruku "Load error". Napeto kao na noši. I onda "Load error". Tada ih oteram sve čak u kuhinju te se ponovo dam na štelovanje glave. U istu vreme u zgradi preko puta živeo je M*, stariji momak koji će mi tek mnogo godina kasnije postati dobar drugar. Kod njega je situacija bila skoro ista, samo što oni nisu izlazili iz sobe nego su sedeli na krevetu nasuprot radnog stola sa nogama podignutim u vis, valjda da ne bi preko tepiha prenosili negativnu energiju na debeljka.
Postojao je program koji je pomagao prilikom štelovanja glave, ako se ne varam baš tako se i zvao "Štelovanje glave" i bio je delo naše SFRJ pameti. Učitaš taj program pa onda pustiš kasetu sa koje želiš da učitaš igru. Tada se na ekranu pojave dve linije koje pokušavaš da ispraviš i izoštriš - šteluješ glavu. Tek tada pokušavaš sa učitavanjem same igre.
Ovo gore navedeno lepo zvuči. Al' kurafte, to je bio samo deo muka Trebalo je učitati i "Štelovanje glave". Pazi idiotizma: naštelovati glavu da bi učitao kasetu sa "Štelovanjem glave"!? Ali ima još. Da bi se bilo šta od programa/igara moglo učitati bilo je potrebno prethodno učitati neki od osnovnih Turbo programa. Ja sam najviše koristio "Turbo 250" (na slici pored je izgled ekrana nakon što se učita "Turbo 250" kao i izgled kasnije dok se učitava neka od igara). Dakle, trebalo je na slepo podesiti glavu dva puta, prvo za Turbo a zatim i "Štelovanje glave". To se radilo na feeling, svako je znao na svom kasetofonu koji položaj odgovara za učitavanje ovih fundamentalija. Većina ljudi koje znam da su imali Commodore su držali kasetofon "otvoren" tj. sa skinutom prednjom maskom kako bi lakše pristupili šrafu na njegovoj glavi (a danas većina klinaca prebledi kada treba da otvori kućište svog PC-a).
Tek kasnije su se pojavili moduli koji su automatski učitavali Turbo i "Štelovanje glave". Kakvo je to bilo olakšanje! Naravno, i dalje je trebalo štelovati glavu za kasete sa igrama. I da, bilo je onih (buržuja) koji nisu koristili kasetofone nego diske jedinice, ali je mogućnost nabavljanja igara na disketama bila jako mala.
Commodore se i te kako koristio i u ozbiljne svrhe, čak i sam ja imao par (neuspešnih) izleta u programiranje igrara (neke dve kocke koje trče ekranom...) a kolega iz moje firme je jedan od ljudi koji su napravili i pokrenuli "YU MailBox" preteču kasnijih BBS-ova na Sezamu (što je pa prvi oblik foruma na ovim prostorima).
Negde '96 ili '97 me je rodjeni otac ucenio: "Ako hoćeš štampač za PC, prodaj Commodore". Kako sam se samo zajeb'o tada, za 60 maraka sam prodao debeljka koji me je služio tolike godine. Sada nostalgije radi držim na svom Pentium IV emulator "CCS64 V3.0 BETA 1.9 (http://www.computerbrains.com/ccs64/)" koji me s vremena na vreme se vraća u prošlost, ali nije isto jer nema šrafcigera, nema štelovanja glave, nema burazera da tiho iz hodnika pita "je l' učitalo", nema ni kod M* dizanja nogu uvis, nema naručivanja kaseta preko kataloga koje kada stignu ukapiraš da su snimane preko nekakvih narodnjaka, nema lomljenja džojstika na "Decathlon"... Tuga pregolema.
zagonetka: Kako izgleda multitasking na Commodore-u?
odgonetka: Igraš igrice i jedeš sendviče.