Nekategorizovano

Uđem u trolu, sednem, i odmah čujem priču. Pričaju – on, oko 45 godina sa prosedom bradom, moderna jakna, torba preko ramena,
kao zgodan, i ona – 31 godinu sto posto, vidi se kad neko ima 31 godinu, smeđa dugačka kosa, vrećasta jakna, onako, ne izgleda loše.
Upadam na razgovor koji već teče. Upadam ovde – on pita.
– Šta stavljaš?
– Svinjsku mast.
– Koliko?
– Kašiku.
– To je okej. To nije mnogo. A je l’ znaš da ovaj gaji ...

Uđem u trolu, sednem, i odmah čujem priču. Pričaju – on, oko 45 godina sa prosedom bradom, moderna jakna, torba preko ramena,
kao zgodan, i ona – 31 godinu sto posto, vidi se kad neko ima 31 godinu, smeđa dugačka kosa, vrećasta jakna, onako, ne izgleda loše.
Upadam na razgovor koji već teče. Upadam ovde – on pita.
– Šta stavljaš?
– Svinjsku mast.
– Koliko?
– Kašiku.
– To je okej. To nije mnogo. A je l’ ...

Živimo u doba najvećeg apsurda. Svi smo ištampani klonovi nečijih viših ciljeva. Njima profit, nama samo sljepila. Živimo u doba podvojenih ličnosti, ili gubljenja identiteta... Sve se svede na isto, dok u svoja četiri zida sami sebe tješimo kako smo nevjerojatne individue. Svi smo nadrogirani, i svi smo isprani. Pucamo se egotripovima i ispiremo komplekse lajkovima. Svijet zarobljen u ekranu je svijet u kojem svi počinjemo živjeti svoju javu.

Ličnost na tvom profilu, postaješ ...

U četvrtoj godini srednje dok se svi nalaze na raskrsnici razmišljajući s kojim fakultetom bitku da vode za diplomu, meni ni na kraj pameti nije palo da se bavim pisanjem, odnosno da se bavim medijima. Zapravo to mi nije ni bio san. Sve radim iz čistog marketinga, samopromocije. Dok mnogi galopiraju u žurnalistici ka diplomi, moji tekstovi na blogu i ogromni kritički statusi inspirisani istinitim događajem bili su zelena karta do redakcijske stolice honornarnih i PR tekstova.

...

Ne pijem više puno, znaš,
u bokal sipam onoliko vina koliko je potrebno
da slike dobiju boju i glas
kada isplivaju iz memle sećanja
sve one tople letnje noći
obojene mirisom njene kose pred zoru,
da napokon izgovorim sve tišine,
koje sam joj ikada oćutao.
Retko i cigaretu palim,
činim to samo kada se uželim njenih oblina,
i kada to dođe,
zatvorim sve prozore,
sva vrata,
pogasim sva svetla i ćutke, ...

Коме ноћи ове распредаш звезде у оне са и мимо жеље, коме распремаш постељу и паперје сна рукама од предвечерја...
Дај реци,
коме су та твоја два зелена ока данас поглед даровала на пропланцима и овог фебруара...
Опет сам сневала међ два удаха, ону танану нит издаха
када се душа простире ко ћилим међ планинама док се с лица сливају мимикрије што једна другу потире,
оксиморон нове једначине бивствовања мимо тебе...