Равница

Neću ti reći koliko ožiljaka imam.
Ja ratujem sam i te stvari su za tebe nebitne.
Ono što treba da znaš je da nikoga nisam povredio.
Pusti, i ne pitaj me ništa. Ne diraj moju ćutnju.
Desi se da ono što u toj ćutnji sazri izađe i pokaže se k’o reč ili krik.
Ali se ožiljci ne vide.
Oni su hronološki, tvrdim povezom ušiveni u korice od kože.
Sakriveni su između redova slova i rebara, i čekaju da im utisnem naslov.

...

Сада сам, после свега, само један комад земље који је река отргла и однела на другу обалу
Седим и загледам се у маглу, румена и мокра жута дрвета
А по један жути лист, по један клепет голубијех крила или листа на води,
биће ми доста да не будем ни весела ни тужна
И никада ...

Одсекла сам косу.
Напудерисала боре да се разлистају ко лишће на светлуцавом сунцу
Црвеним ружом замаскирала усне свенуле… немоћне
Душу сам ко папир згужвала, разлила се ко пепео на поветарцу
Срце сам поделила на неподељиво, камен и стену
Уместо ципела на стопала ...

Пригрлила је колена онако сањалачки, наслонила браду на колена, придигла поглед пут тмурног неба и послала пољубац надолазећем светлу.
Промешкољила се мало наслонивши леви образ на ногу, док се осмејак немирно ...

Дунав је данас позивао на плес, ал у том валцеру њихових корака било није…
Мисао је опет доносила арому његове коже, ту мапу, коју је оних ноћи исцртавала, с његовим уздахом закаченим о очни капак… Више и не зна где су и да ли су, јел ...

Danas, kada je sunce ove kasne zime najjače grejalo, setih se tvojih reči koje su kao poljupci padali na moje usne. Setih se očiju koje su čežnju krile i moju radoznalost.
Otkud mi želja da te još jednom zagrlim?

Ljubicasto pisem

Kasniš?
Predaješ se..
A samo sam želela da koračamo zajedno.
Sve do kraja besvesti u nadi da ćeš uhvatiti korak sa mnom.
Da ćemo se naći na onoj tački prepoznatljivosti, gde smo se nekoć razdvojili.
Nadam se još deličkom sebe da ćemo se pogledati i u onom drugom prepoznati svu snagu vetrova, koji pokreću vetrenjače, svu snagu mora koji drže u životu milione i miliarde organizama, da ću naći toplotu Sunca i ugledati onu meni potrebnu svetlost Meseca.
...

Ono, kad sam bio klinac, i kad sam preras’o Deda Mraza i novogodišnje paketiće, sećam se da mi je najdosadniji datum u tom periodu bio prvi januar. Popisi u radnjama, kasno ustajanje, svi ćute i šetaju u pidžamama, pozivi telefonom, zvonjava, čestitanja…
Na TV-u repriza zabavne emisije Nele Eržišnik kao Marica Hrdalo i skijaški skokovi u Garmiš-Partenkirhenu.
A onda ručak i još veća agonija:
Novogodišnji koncert Bečke filharmonije!
Neizbežni slalom Bojana ...

Postoji ona anegdota o Tolstoju i fotografu iz Tule koji je pozvan da napravi slike u Jasnoj Poljani.
Kada su ih u pauzi poslužili čajem, fotograf je upitao Tolstoja:
Lave Nikolajeviču, recite mi da li postoji Bog?
Tolstoj ga je upitao da li je nekada gledao mikrobe kroz mikroskop.
Da, odgovorio je fotograf.
Dobro… Kad bi tog mikroba kojeg ste posmatrali upitali da li postoji fotograf Rajevski iz Tule, šta mislite da bi odgovorio?

*

I stvarno…
Kako ...

Између Нас је прећуткивање са опорим укусом ускислог вина, између Тебе и Мене је чежња...
Чежња воли јачином будућности која се остварити неће...
Љубав је савршена игра за коцкаре, свираче на гитари и шахисте.
Ми нисмо ништа од тога.
Можда смо прича љубавна ...