LonČe

Понекад пустим облаке да се поиграју мојим сликама.
Они се прво дуго баве сенчењем. Заклањају сунце на сто начина. Прате га све до сутона.
А када све утоне у мрак, они почну да се цеде.
Тја… Глуме водене боје.
А знам да плачу.


oblogovan

Најбоље ћутим међу тридесет слова. Она се разиграју око мене. Посебно у јесен. Тада личе на лишће које лети на све стране.
И лепи се.
По асфалту, лимарији, фасадама…
Посебно у октобру. Тада се изметну у стихове.
Уђу у холестерол, триглицериде и повишен притисак. И опутују ка срцу.


oblogovan