LonČe

Mnoge sam stvari već dotakao rečima.
Pa i bez njih.
Volim slova u kratkom nizu. Ali ljubim i tišinu koja prezirom prekriva lešine grotesknih misli koje vonjaju na blud sa razumom, praveći sa da srce ne postoji. Možda i ne postoji, osim u onoj zaboravljenoj legendi u kojoj se pominje i duša, ali… Ona više nije važna.
Nju je pojeo podsmeh pajaca koji nas ubeđuju da je glupiranje jedina ispravna stvarnost i da su normalna lica isključivo plod savremeno krivljenih ...