LonČe

Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje.
Uzalud.
Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan raspored slova na tipkama.
Sve je nestajalo kad zatvorim oči.
Vezivao sam sebi oči i pokušavao da napišem barem svoje ime.
Ispao bih uvek Mađar.
Držao sam jagodice svojih prstiju na ringli pa na ledu. Da pojačam njihovu osetljivost.
Sad više nemam otiske prstiju.

A onda sam jedne večeri ...

Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali.
Jednom smo se telima dodirnuli, i to je dovoljno za našu daljinu, i za našu tugu.
Zbog vikanja i svađe oterali smo najlepše reči. Dopadali smo se pre nego što nam je vreme bilo.
Slagale su nam se slučajnosti, sudarao nam se rizik.
Daljina nam se ušuljala u ljubav i, skoro, a neprimetno, ja sam te i dalje držao ...