LonČe

Život mi stalno ožiljke pravi
kao pijani berber
suviše toga imam na glavi
kao Gale Kerber

Srce mi zavija ko hladan vetar
koji svira na gusli
i sav sam smoren ko Božović Petar
kada jede musli

Sinoć je umro Muhamed Ali
svi heroji naši su pali
o tako bih da te držim za ruku
a ti kažeš - Ne budali!

Kada te vidim postanem crven
isto ko Ivan Hajtl
i sve ti ispriča moj pogled drven
...

Nakon seksa, On je došao kod ortaka na gajbu, Ona ja pozvala svoje ortakinje:
Scena 1 – Ona:Tri drugarice sede ispred televizora, igraju sony i piju vinjak. Jedna podriguje, dok treća stavlja ruku ispod gaćica da se počeše jer je svrbi. Ona dolazi u dnevni boravak i počinje priča o provodu, muškarcima, alkoholu…– I, kako je bilo sa Njim? – upita je jedna drugarica.
– Bilo je sjajno! Mnogo dobar frajer! ****no zgodan. Savršen. – odgovara joj
– Je l’ pao seks? – upita ...

Кажи, онако искрено, зар немаш осећај да смо се у неким сценама већ срели…?

Ако се неко поиграва нашим животима, онда је могуће да ћемо то тек учинити.
Ако, на пример, режира стварност и снима је на прескок, парцијално, као филм, можда смо се по неки пут, само овлаш, ...

Nikada je kažeš, reč koja ne postoji između nas dvoje.
U tom beskraju od tvog zagrljaja, Nikada se ne spominje.
Tragom nemira, putem prašnjavim, sećanjima hodam za tobom.
Gluposti razne u besu izgovaram, psujem u sebi tvoje ime.
Vičem a nema sam, na silu se od tebe odričem.
Nikada postoji.
Кoliko da platim da to Nikada budem tvoje ja?
Кoliko košta miran san međ perjanim jastucima, ruzmarinom zašiven?
Dva dukata, litar rakije, sto metara ...