LonČe

Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred ili iza, ne znam. Ne prepoznajem smerove vremena.
Jednostavne reči pretvorile su se u šifre koje ne razumem.
Pritiska me u grudima.
Ne znam šta.
Možda to suđaje šenluče unutra.
A možda je tuga.
Možda je ipak samo to.


Oblogovan