LonČe

Сада сам, после свега, само један комад земље који је река отргла и однела на другу обалу
Седим и загледам се у маглу, румена и мокра жута дрвета
А по један жути лист, по један клепет голубијех крила или листа на води,
биће ми доста да не будем ни весела ни тужна
И никада ...

Uđem u trolu, sednem, i odmah čujem priču. Pričaju – on, oko 45 godina sa prosedom bradom, moderna jakna, torba preko ramena,
kao zgodan, i ona – 31 godinu sto posto, vidi se kad neko ima 31 godinu, smeđa dugačka kosa, vrećasta jakna, onako, ne izgleda loše.
Upadam na razgovor koji već teče. Upadam ovde – on pita.
– Šta stavljaš?
– Svinjsku mast.
– Koliko?
– Kašiku.
– To je okej. To nije mnogo. A je l’ ...