LonČe

Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred ili iza, ne znam. Ne prepoznajem smerove vremena.
Jednostavne reči pretvorile su se u šifre koje ne razumem.
Pritiska me u grudima.
Ne znam šta.
Možda to suđaje šenluče unutra.
A možda je tuga.
Možda je ipak samo to.


Oblogovan

Zovem se Milutin. Imam 59 godina.
Ćelav sam, imam jaku bradu i pristojan posao.
Sedim često na jednoj klupi između solitera i pijem pivo.
Ti soliteri, ulice oko njih, i sve to tamo, u mom svetu se zove Varšava.
Nikad nisam bio u Varšavi, ali siguran sam da ovako izgleda neki kraj tamo, u pravoj Varšavi.
Pijem preko dana na poslu i posle posla tu na klupi.
Žena me je ostavila, glupača.
Ostavila mi je sve što je bilo naše, i stan i pare i ...