Blog komentari

Prvobitno napisano od salel

Volim ovakve tekstove, volim kada ih neko piše a što vise njih čita. Kada ih što vise njih piše.

Hvala ti salel na komentaru.
Budući da se oko tog slažemo nemamo oko čega da raspravljamo.
Juče sam na televiziji gledao intervju autora filma Divlje dete - ili kako se već zove.
On i Bjelogrlić pripremaju novi film o ozračivanju grupe studenata u Vinči 1955. godine.
Francuzi su bili dobrovoljni davaoci koštane srži.
U to vreme sam proces transplantacije je nosio visok rizik po život davalaca.
Ne zanima me da li bi i kako bi bilo danas, ali ako se od tog čina čitaocu ne stegne srce,
možemo slobodno reći da taj srca i nema!

Volim ovakve tekstove, volim kada ih neko piše a što vise njih čita. Kada ih što vise njih piše.

Dome, šta je tu čudno što su se dvoje voleli, neka su i dvoje izuzetnih, pa je ljubav utihnula. Zar se to ne dešava svuda oko nas. Zar to nije krst koji nosimo iz pokolenja u pokolenje. Zar se ne trudimo da to promenimo ali neki đavolak neda ili ne umemo da ga zaobiđemo ili ne verujemo kad nam je rekla "sreća je lepa samo kad se čeka .... " ili to ne umamo da uklopimo u svoje poimanje. Čini mi se da je ovo zadnje u pitanju.

Domatrios, saznaj malo više o tom paru,zanimljiva priča, sviđa mi se. ne traži se serial,ali poneki detalj iz života....

Hvala na komentaru.
Ovo mi nije prvi put da pišem tekstove na naučne teme. Doneti nauku kroz priču
je prilično teško. Uobličiti suvoparne činjenice u jedan tečan i zanimljiv niz
zahteva napor. Moje zanimanje za androide nije od juče. Osnovna ideja mi je bila,
koristeći jednostavniji rečnik, da uvedem čitaoca u ovu temu. Trebalo je ubaciti malo
dramatike, good and bad guys, ali ja iskreno verujem u pozitivan smer nauke.
Neposredno pre ovog teksta završio sam još jednu priču sa temom androida koja je
intimnija i romantičnija, ali sam je ostavio za kasnije objavljivanje. O androidima se
može govoriti i analitičnije i filozofski dublje, ali mislim da to nije za ovde, bez namere
da bilo koga podcenjujem.

sviđa mi se pogled na taj deo ljudske slabosti,
ne bih prognozirao budućnost na taj način,ustvari, nervira me ljudska bahatost po tom pitanju,posebno što bi ljudi sve da pretvore u materijalnu ličnu korist,ili putem rata gde bi iskoristili te oblike inteligencije i tehnološkog savršenstva za svoja zadovoljstva,ili možda za lečenje kompleksa.....Hvala bogu i prirodi da uspeva nekako da izbalansira ekstremna ponašanja i sve ih konačno svede na svoj put u beskonačnost?

...nastavak

To (tvoje) curenje peska jeste tačno i bilo bi tragično po nas kad bi bilo samo to.
Neko je taj pesak morao da napuni, da bi mogao da curi.
Imam i ja sličnu analogiju tvojoj, kojom ja popunjavam svoje praznine, a to je bušno bure!
Da bi održavali nivo vode u bušnom buretu, količina dolivanja treba da odgovara količini curenja.
Tada u toj vodi možemo lepo da plivamo.
Prebrzo sipanje nije korisno jer dolazi do prelivanja.
Ljubav može da bude i kao cveće u saksiji, ako ne brineš o njemu ono će se osušiti!

Salel, zanimljiva je ova slika koju si napravio sa peščanim satom.
Naravno, to ne može biti sveobuhvatna definicija ljubavi, jer takva jednostavno ne postoji.
Čak da si rekao apsolutnu istinu ja nju ne bih mogao da prihvatim ako ne odgovara mom shvatanju,
Nije to matematika ili neka druga egzaktnost pa da se složim ili ne.
Tako da ću se složiti samo delom.
Ljudi ne žele da prihvate da je ljubav promenljiva iz više razoga.
Ili im to ne odgovara ili nisu svesni da se učesnici koji je poseduju stalno menjaju - nevažno koliko.
Postoji neki stih iz neke folk pesme, on peva njoj: - Obećaj mi da ćeš me uvek voleti!
Mislim da komentar nije potreban.
...

Nije suština u rečima niti u emocijama. Suština je u onim sićušnim zrncima peska koji predstavljaju vreme i koji cure iz gornjeg dela sata u donji. Zato se ljubav smanjuje i pretače sve dok gore potpuno ne nestane. Tada znamo da je otišla drugoj osobi i samo prevrnemo sat ali on opet poćinje da curi. Samo ako zaustavimo vreme možemo da sačuvamo ljubav a to nikome još nije uspelo.
Eto šta ti je peščani sat.

Nije suština u rečima niti u emocijama. Suština je u onim sićušnim zrncima peska koji predstavljaju vreme i koji cure iz gornjeg dela sata u donji. Zato se ljubav smanjuje i pretače sve dok gore potpuno ne nestane. Tada znamo da je otišla drugoj osobi i samo prevrnemo sat ali on opet poćinje da curi. Samo ako zaustavimo vreme možemo da sačuvamo ljubav a to nikome još nije uspelo.
Eto šta ti je peščani sat.

Interesantan je ovaj tvoj komentar.
Naveo me je na rzmišljanje o razlici izgovorene i napisane reči.
Nije htela da mi kaže "u lice", već je napisala:
"Ne želim da stojim na putu tvoje sreće, hoću da ideš u onom smeru koji će ti doneti najviše zadovoljstva!"
To je bilo poslednje što je napisala.
A istina je bila sasvim drugačija.
Zašto nije napisala: "Ne volim te više, a ja idem svojim putem"
Onakvim svojim načinom me je dokusurila dibidus!
Eto šta ti je pisana reč.

Hvala ti padalice.
Zbog tebe mi nije izgubljeno vreme u prevođenju!

divno

...muškarci ccc uvek oklevajući pix

fenomenalan izbor muzike

Uglavnom je "ono nešto" čista hemija ili još bolje, energija koja vibrira na frekvencijama datog trenutka...

xmm milslim da ništa pogrešno nije rečeno, no je samo pogrešno vreme...

Vreme u kome egzistiramo je samoljubivo, tako da dal taj Ego zvali muškim ili ženskim, sasvim je svejedno.

Nerazumem zašto se vaspitanje dece u ovom modernističkom vremenu povezuje sa obrazovanjem, jel to visokoobrazovani žele da nam "natuknu" kako su naši preci bili divljaci i svoju decu nisu vaspitali kako treba, da bi se bilo politički korektno ili je npr moj otac nosio traume iz detinjstva, pošto mu moj prađed nije čitao knjige , već pripovedao u desetercu pesme i priče hmmm... malko mi to šaškasto da siromašni ljudi ne znaju da komuniciraju i da su deca radi toga uskraćena... štaviše, mislim da ti siromašni svojoj deci pružaju mnogo više no visokoobrazovani u današenjem modernističkom vremenu...
no ko sam ja, samo ćerka jednog bravara s osmoljetkom, koja takođe nosi traumu iz detinjstva, jer je odrastala na desetercima i svim onim fantastičnim pripovedanjima svoje neuke bake i deke, a tek o guslama da nepišem...

Književna naracija je korektna al nedovoljno suptilna.

Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana.
Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo život..
Čika Mika

I ništa ne može kao ta svemoćan reč, bilo da je napisana il izgovorena, mada kažu ti pametni neki ljudi, da je pročitana 100X teža od izgovorene... sad kako kome, sve jedeno il ne, reč je reč a i na početku beš reč.