Znam, dragi moji...Hvala vam svima na savetima...razbicu tu, blokadu u sebi..
Ćutanja ima raznih ...neka bezazlena i neka manje bezazlena ..ćutimo onda kada nemamo što reći,ili kada nam se reči same izmiču ,postoje opasna ćutanja ,kada ne smijemo reći ,a postoje i ona tragična ćutanja ,koja jednom izazivaju kajanje što ćutanje nije prekinuto i rečeno sve ono što je trebalo reći ,a trenutak kada bismo sve to konačno i rekli ,ispunjen je prazninom jer osoba koja bi to trebala čuti ,nije više tu ili je nosimo samo u sećanjima... ....ne dozvoli sebi ćutanje koje izaziva kajanje.....sve je uvek samo sad ...sutra je neizvesno...
Ne znaš šta nosi dan,šta noć...danas smo tu,sutra već nismo,ko zna....nemoj da ćutiš
ili je zaustavi,zagrli poljubi..razumece..
nemoj da ćutiš, mico. reci joj.
imala, vise nemam...
treba imati snage za ovo..
otisla u persun
u peršun
di da idem?
Idi bre mico
jeste naki guram hvala sto si izdvojila vreme i na lepom komentaru
osmeh blentavog kuceta me je osvojio ... tuzan svrsetak...prica koja je dobila epilog... kraj se daskom drame... ali bus je nastavio dalje, kao i nasa mica , zar ne?
Vidi profil
Označi pročitanim
