mica

Danas je opet, zalupila vrata dok je izlazila. Moja sestra. Uvek namrstena, uvek spremna za svadju, uvek pod tenzijom. Svaki put, kad to uradi, pozelim da je, samo zagrlim, da joj kazem da je volim, da joj kazem da ce sve, biti u redu, ali uvek se ukocim, smrznem, kontrolisem i ne uradim nista. Jaz je sve veci, sve smo dalje, a ja, iako sam svesna, da je potrebno samo malo vise ljubavi da joj dam i dalje sam ukocena. Ne mogu da budem ljuta na nju. Ne mogu..Uvek se setim onog dvadeset cetvrtog avgusta, ...