mica

Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam da me gledas negde odozgo, znam da si ponosan kao sto znam da si tuzan. Osecam je i dalje. Tvoja tuga, moja tuga, pomesane, isprepletane, ponekad ne mogu da ih razdvojim i dam tebi, tvoj deo pa ih nosim, obe. Razumem te, tata. Mozda cak i vise, nego sto mozes da zamislis, iako verujem da sad, tamo gde si, imas poprilicno prosirene vidike Nisam te ...

Danas je opet, zalupila vrata dok je izlazila. Moja sestra. Uvek namrstena, uvek spremna za svadju, uvek pod tenzijom. Svaki put, kad to uradi, pozelim da je, samo zagrlim, da joj kazem da je volim, da joj kazem da ce sve, biti u redu, ali uvek se ukocim, smrznem, kontrolisem i ne uradim nista. Jaz je sve veci, sve smo dalje, a ja, iako sam svesna, da je potrebno samo malo vise ljubavi da joj dam i dalje sam ukocena. Ne mogu da budem ljuta na nju. Ne mogu..Uvek se setim onog dvadeset cetvrtog avgusta, ...