mica

Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu
Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci), prosto sam tera da postanem. Elem, ja sam onako, optimistično odlučila da svom mlađem detetu odložim polazak u prvi razred. Moje misli, kao da je pročitao njegov, sad već na žalost bivši logoped, i sam mi je dao predlog kao i pisanu preporuku da se dete uključi u školski program, sledeće godine. Takođe me je uputio i na specijalistu ...

...prvi dan vikenda i s' toga bih rekla, jedan od omiljenih dana u nedelji. Dan kao dan, nekad vise, nekad manje lep... Ali, ova subota je bila drugacija. Jutro je lepse svanulo, veselije. Sneg je padao sarenim pahuljama. Koraci po snegu su pravili razigrane note. Ni zime nije bilo. I tockovi na autobusu su se lepse okretali. I cekanje je bilo ispunjeno tim, slatkim osecajem ushicenja, radosti... A onda je, autobus sa veselim gumama stao. I Ja sam cekala. I ti si izasla, smejuci se. I onda je, ...

Htela sam da te sanjam proslu noc. Puno sam mislila o tebi, celoo poslepodne, misleci da cu te uvuci u san. Htela sam samo, da jos jednom osetim te tvoje meke usne, na svojima, ruke zalutale negde u mojoj kosi, da cujem kikotanje dok te zasmejavam... Ali, nisi dosla, po obicaju. Sanjala sam nesto drugo. Neku drugu. Ni ne podseca na tebe. Cak joj nisu smesne ni one price, koje su tebi, nekad bile. I smeh joj je drugaciji. Mozda je vreme da te pustim. Da te utopim u zaborav. Da ti ne pisem. Da te ...

Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam da me gledas negde odozgo, znam da si ponosan kao sto znam da si tuzan. Osecam je i dalje. Tvoja tuga, moja tuga, pomesane, isprepletane, ponekad ne mogu da ih razdvojim i dam tebi, tvoj deo pa ih nosim, obe. Razumem te, tata. Mozda cak i vise, nego sto mozes da zamislis, iako verujem da sad, tamo gde si, imas poprilicno prosirene vidike Nisam te ...

Danas je opet, zalupila vrata dok je izlazila. Moja sestra. Uvek namrstena, uvek spremna za svadju, uvek pod tenzijom. Svaki put, kad to uradi, pozelim da je, samo zagrlim, da joj kazem da je volim, da joj kazem da ce sve, biti u redu, ali uvek se ukocim, smrznem, kontrolisem i ne uradim nista. Jaz je sve veci, sve smo dalje, a ja, iako sam svesna, da je potrebno samo malo vise ljubavi da joj dam i dalje sam ukocena. Ne mogu da budem ljuta na nju. Ne mogu..Uvek se setim onog dvadeset cetvrtog avgusta, ...

Sa teskom muka sam ti otvorila vrata zaborava. Trebalo je dosta truda da obrisem sakupljenju paucinu i prasinu sa njih,da spustim kvaku i da ih otvorim. Zacuo se zvuk skripe kao iz horor filmova,uporno nisu htela ni da se odskrinu. Danima sam,malo po malo skupljala snagu da ih rasirim skroz. Sad te molim samo jedno,prodji kroz njih i zauvek ih zatvori za sobom. U s.tvari,samo prodji,ja cu ih zatvoriti..Ali prodji...

Da li znas kako mirise Beograd u 6 izjutra? Mozda bi pomislila da sam luda,ali mene fascinira miris svezeg,tek ispecenog peciva pomesan sa rekom i poprilicno natopljen smogom. Tako mirise Beograd kad se ja vracam kuci. Ispravka,tako mirise Novi Beograd. Jednom sam to pokusala da ti objasnim,sad se setih. Smejala si mi se i rekla da sam sasava. Pa jesam,priznajem. Volim jutro,volim da legnem iz tog smrdljivog mirisa,kog neobjasnjivo volim,u cistu posteljinu i utonem u san. Procedura je uvek ista. ...

Znate,ja sam nekada pisala pesme. I kratke price. Bilo je i onih,erotskih. Imala sam jedan folder gde sam onako sto se kaze,zbrdazdola trpala svoje misli. Sada,ne mogu ni jedan post da sastavim kako treba,ni kako ne treba. Pitam se,na koji kamen sam se to spotakla,kad sam izgubila svoje reci? Ne mogu da ga nadjem. Ni kamen,ni reci. Pokusacu da pretvorim secanje u slova. Mozda pronadjem bar delic onog sto sam nekad,bar tako govorili drugi,dobro radila. Uvod je smesten u jun mesec prosle godine. I ...