Pesmu Nehaj sam ja napisala, sada je nalazim na Valkirinom blogu, stidljivo potpisanu slovom S....Bas sam iznenadjena, neprijatno... Nehaj Jos uvek nehaj krivim za trenutak u kome zivim. Zlato ne volim u srebro me okuj cipelice od zelje obuj kroz zube opsuj sve tuge stradanja, besno odgurni sva padanja. U vrtlogu turobnih jadanja osmehom me umij. Idi tamo gde te ...
Paaa dobar vam dan blogeri dragi. Carobno novembarsko jutro porodilo je suncani dan i lepotu neku koja na lice nabacuje sijaset osmeha. Bas sam srecna...srecna zbog malih stvari, misli sam postrojila pod konac i komandujem " samo tako"...Eh kada bi se moglo...Mozda i moze, ali ja cu poceti da savladavam tu umetnost od ponedeljka...kad mogu dijetu od ponedeljka, kad mogu ozbiljne razgovore da ostavljam za sve neke ponedeljke, zasto ne bih i ovo. Elem, bas sam vas pozelela. ...
Lupez Kao lupez,pod maskom postenja, prikrada se oluja sve blize. Na kraju sam mojih snovidjenja Zgrabice me,brza je,sustize. Omamljene setama sanjara, daljine nemo vape i zovu. Cule su urlike mojih damara, plen sam u tom stradalnom lovu. Kao varalica,osmeha laznog, docepao me se ocaj izgnanika. I niceg vise tu nema vaznog samo je u oku proslosti slika. Pritajena ...
Po milosti Bozjoj snezne hladne noci ovom sam svetu poklonila prvi plac. Nije se tada znalo hocu li ikad moci da izbegnem ostricu da izbegnem mac. Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san. Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas osetih beskrajnu neznost i duse lepotu. Osecajim snaznim shvatih da moj je spas. U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu. Po milosti Bozjoj, ...
Tamo me mozda ceka spasenje, mirisnih vrtova carobna lepota. Tamo je najlepse pomirenje, pomirenje sa casima zivota. Mozda ja tamo nekada stignem nasmesena,srecna,nova i vedra; Spokojem svojim kad jedra dignem i sva verovanja smestim u nedra. Tamo su mozda vrata bez brava prozori kroz koje se pucina vidi. Mozda su tamo i svitanja prava i niko se svojih tuga ne stidi. Tamo mozda nema ni tuge ...
Putokaze gledam na raskrscu poslednje moje noci reci mi,nebo,reci mi goro,reci zivote, kuda poci? Na jednoj strani strma staza strasnoj planini vodi druga me mami tamo gde gorcine jad moj brodi. Kuda da podjem dok drhtim od iskonskog straha koga da slazem da se crne smrti ne bojim daha? Poci cu kud me slepilo zivota nosi,surovo povlaci,goni tamo kud milost nicija ne moze da me od pada skloni. Slovenska
Daj mi dugme sa tvoje kosulje da zakopcam svoju kovrdzu kroz prvu rupicu provucem nit prkosa a u cetvrtu necujno ostavim nehaja dah,il' mozda strah. Dacu ti bros sa haljine neskrojene od platna neistkanog belog, da prikacis njime sve tvoje korake lagane da zastanu u njegovom bljesku ostanu. Dacu ti sopstveni odraz raskosnog mrgodjenja, ako mi das u pogled zaronjeno tvoje oko svevido. ...
Sacekaj, rece misao moja, dok sam neverovatnom brzinom prebirala po secanjima.Uspori, sapnula mi je, videvsi kuda vodi moje vracanje...U neke stare borbe u kojima sam, porazena lezala na svom okrnjenom parcetu oblaka bivsih radovanja. Cemu vracanje, cemu secanje...gde tuga stanuje ...Gde tuga stanuje, ja ne bih tu...ali moram, neizostavno moram...samo da joj kazem da su mi se sva njena lica smucila odavno, samo da joj kazem da cu jednoga dana uspeti da joj pobegnem i sva moja secanja koje je ona, ...
Sta da vam kazem? Neke odluke nikada ne donesemo,sve nadajuci se da ce ih umesto nas vec neko doneti,pa nam saopstiti pazljivo,a mi ( citaj : JA ) sve to prihvatimo...bla bla...Nije ova sredovecna gospodja ( ju ) vise za takve igrice. Sednem ja danas lepo,jer stojeci bas ne mogu da vaznu odluku donesem i kazem sebi: Slusaj me dobro ! ( viknem ) Ovako vise ne moze ! ( podviknem ) Mani sve brige i lati se razbibrige...smucices se, ako vec nisi ( a jesi ) i Bogu i ljudima.Ti ...