Sagacity

Nekako se rastanci vezuju za voljene osobe. Nekako ispada da su samo bolni rastanci sa voljenim osobama, a ostali i nisu toliko bolni.
Svi rastanci su bolni. Neki malo više, a neki malo manje...ali nijedan nije neosetljiv.
Mislim da život prođe u nekakvim rastancima. Ponekad se pitam, čemu zbližavanje sa ljudima, ako se jednom ipak moramo razići? Da li rastanci postoje da bi jačali ljude ? Da li rastanci postoje, da bi nas naučili da svaki naredni kontakt više cenimo ?
...

Gužvam jastuk, nameštam ga, spuštam glavu, ali sve mi nekako......Ma bolje bez jastuka...Odlažem ga sa strane. Odjednom.....vidim sebe kako se odvajam od svog tela i polako se uzdižem iznad...Lebdim.... Jaka energija nosi me kroz sobu. Kružim ispod plafona. Povremeno pogledam u sebe kako spavam. Sama sebi delujem nestvarno, da ne kažem...mrtvo. Uh kako je to grozan osećaj kada gledaš svoje bespomoćno telo.

Polako se moje lebdenje ubrzava. Brzo prelećem iz ćoška u ćošak ...

Umro je iznenada, a stvarno je bio dobar čovek.... Pošten i cenjen, karakteran, ali eto ’’nije imao sreće’’...Ovo je obično prateća rečenica onih koji po našem mišljenju prerano napuste ovaj svet. Nikada mi nije bilo jasno zašto neki ’’baksuzi’’ žive duže...Kako je moguće da je život tako nepravedan? I šta je uopšte pravda na ovom svetu? Čime neko ’’zasluži’’ da prevremeno napusti svet?

Ne kažem da se pravda može meriti na kantar, ali nekako ...

Srbi su poznati po tome što isključivo jedu na praznik...Što je praznik značajniji, to apetit raste. Tako uoči nove godine rešim da kupim potrepštine za kuću...Sve sam lepo poređala u kolica i sva zadovoljna hitam ka kasi. Ali, kad ono .....sedma sam u redu. A ispred mene ’’tovari’’ na kolicima. Zalihe za ’’godinu dana’’..Posle praznika verovatno neće imati ništa da se kupi...Tako valjda ljudi kontaju.

A iza mene, neko uporno pokušava da me ’’prekorači’’, ...

Pogledam se u ogledalo i videh, kako ne bi bilo loše da odem kod frizera i potkratim malo krajeve. Ja uglavnom idem na šišanje......neka druga usluga frizera mi i ne treba. Duga kosa, talasava, stepenasto podšišana i šta meni više treba od šišanja? Ništa. Feniranje me ne zanima, jer moja kosa to baš ne trpi, mini talasi i tako to, ne dolaze u obzir. Jedino na svakih šest meseci, izvlačim pramenove na moju tamno-smeđu boju kose , za neke dve do tri nijanse svetlije. Fazona radi...Idem ...