Blog jedne Mistery

Opsednuta glupostima raznim
Umorna od priča praznih

Sedim sama i čekam
Ni sama ne znam koga

Bol je ogroman
I tuga je jaka

Puna sam greha
Zarobljena od lažnog smeha

Čekam nekoga
Ni sama ne znam koga

Čekam da dođe
I odvede me odavde

Želim da nestanem
Sakrijem se od suza

Pusti gatibo
Peva on
A ja ne slušam
Jer volim tišinu
...

Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče.
Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera, nove na poslu, i ne snalazimo se najbolje.Plašimo se i " svoje senke ", doručkujemo u parkiću, kifle i jogurt. Ne smemo da odemo ni po kafu, da nam neko ne prigovori što smo napustile radno mesto.
Iz današnje perspektive, sve ovo mi deluje smešno.Tada mi to nije bilo nimalo smešno.
Jednog dana koleginica se javila da je bolesna ...