Blog jedne Mistery

Stiglo je proleće. Sa terase čujem nečiji smeh, čujem muziku, živahan razgovor, lavež pasa iz komšiluka. Kroz prozor posmatram ljude i automobile koji prolaze mojom ulicom. Život teče punom parom. Ljudi žive i smeju se, zaljubljuju, rastaju, sastaju, venčavaju se. Deca se rađaju. U šumi je odavno procvetalo prolećno cveće.
Sve ovo prolazi mimo mene. Vidim i čujem, a ne reagujem. Kada me pitaju kako sam, odgovorim "dobro" a na telefonske pozive ne odgovaram. ...