A od koga se ti oprastas
Dan je kao sunčan Ti si, kao veseo Prolaziš, kao, ne vide te Svima je jako lepo Svima je, kao, dobro Svima je, kao, ludo... I ti si, kao, srećan! Živi se, kao u moru Ptice su, kao slobodne Budućnost, kao na dlanu Savest je, kao, čista I sunce je, kao jasno O srce, kao, pevaj Svi, kao brinu o svima Svako je prijatelj, kao Svima je, kao stalo do tebe I do sveta... I dan, kao ode I ti se, kao nasmešiš I ništa te, kao ne boli...
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo.
paaaa vuce vas gdjice sjajn nesto sto vas kolje, neki rep proslosti ili mozda iskra sadasnjosti koju niste pravilno dunuli da se razgori posto zene tako stidljivo i nemocno nekad nemaju snage ni za sta kad su emocionalno bolne..ma razumete me vi...
Sta je to sto me cini nocas tuznom, baca u ponore tuge i beznadja? Lomi o stenje,ne da da se vinem. Zasto mi je nocas ledeno i hladno, kao u celiji mracnoj,vlaznih zidova. Kao rob sam svoje zenske duse. Zasto placem,zasto tugujem, ne mogavsi medju zvezde poci? Sta me tako vuce ponoru dubokom?
Budi mi svetionik osvetli mi more beznadja, budi mi kompas i vodi me sebi. Budi zivi pesak,da potonem u tvoju dusu kada te pronadjem, A ja bit cu tvoja meka postelja.
Osmeh je sjajio sa tvog lica, osmeh iz dubine duse. Svaki pokret tvog tela zraci osmehom tvog lica; zivot ti je naklonjen jer ga volis a sreca zraci iz osmeha tvog.
Žena je izašla iz kuće i videla tri starija muškarca sa dugim sivim bradama kako sede u njenom dvorištu. Nije ih prepoznala. Rekla je: "Mislim, da vas ne poznajem, ali verujem da ste gladni. Uđite u kuću i nešto pojedite." "Je li suprug kod kuće?", pitali su. "Ne", odgovorila je. "Vani je." "Onda ne možemo ući", odgovorili su. Uveče, kad je suprug došao kući, rekla mu je šta se dogodilo. "Idi, reci im da sam kod kuće i pozovi ih unutra!" Žena je zaista otišla i pozvala starce da uđu. "Ne možemo zajedno ući u kuću," odgovorili su. "Zašto sad?" upitala je. Jedan od staraca joj pocne objašnjavati: "Njegovo ime je Zdravlje," rekao je i pokazao na jednoga prijatelja. Pokazujući na drugoga je rekao: "On je Uspjeh, a ja sam Ljubav." Na to je dodao: "Sada idi i dogovori se s mužem kojega od nas želite imati u vašem domu." Žena je ušla u kuću i rekla mužu što je rekao. Muž je bio oduševljen. "Divno!!", rekao je. "Ako je tako, pozovimo Zdravlje. Neka uđe i napuni naš dom zdravljem!" Žena se nije složila. "Dragi moj, zašto ne bi pozvali Uspjeh?" Njihova kćerka je slušala u drugom kraju kuće. Priskočila je sa svojim prijedlogom: "Ne bi li bilo bolje pozvati Ljubav? Naš dom bi onda bio ispunjen ljubavlju!" "Poslušajmo njen savjet," rekao je muž ženi. "Idi i pozovi Ljubav, neka on bude naš gost." Žena je otišla van i upitala: "Koji od vas je Ljubav? Molim Vas, uđite i budite naš gost." Ljubav je ustao i počeo hodati prema kući. Ostala dva su u isti čas ustala i pošla za njim. Iznenađena, žena upita Zdravlje i Uspjeh: "Pozvala sam samo Ljubav, zašto vi ulazite?" Starci uglas odgovoriše: "Da si pozvala Zdravlje ili Uspjeh, druga dva bi ostala vani. Pozvala si Ljubav i gdje god ide on, i mi obojica idemo s njim. Gdje god je ljubav, tu su takođe zdravlje i uspjeh !"
"Kad jedno odredjeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu jer bolje neće biti, još manje pomišljajte da bežite natrag jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasili - idite napred! Terajte do vrhunca! Do apsurda! Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek!"
Lepo ti ide...mogla bi to i na temi...trenutno slusam, missim...komentare
Vidi profil
Označi pročitanim
