Melpomena

Bojim se praznine u dusi
Jer odzvanja tisinom srca…
I bojim se da cu prestati da zivim
I kada ono nastavi da kuca…

Ne mislim vise na tebe…
Samo ponekad me
Par modrih lasta
U gnezdu ispod strehe
Podsete na tvoje
Nemirne oci…

Ne sanjam te vise…
Ponekad, samo,
Kad zaspim,
Nepozvan dodjes
I ranu na srcu
U dukat od suza
Pretvoris,
I pod jastuk mi stavis…

I ne zelim te vise…
Samo ponekad
Umirem svaki dan
Na otiracu pred vratima
Tvoga srca…
Prinosim zrtvu zivotu
Sa krunom ...

Nemoj mi govoriti
Da je
U mojim ocima
pomirena
Nevinost rajskih andjela
I blud
Cetvrti crvenih fenjera…
Znam,
Bestidnost ceka
Ispod godina velova
Na gomili
Od nekih ljubavi delova…
Skrivena
Razbacana –
Po dnu okeana
Izmedju pustinjskih dina
U prevojima butina...

Pod teretom zlobe sveta
Srce,
Kao staklena perla
Puca
Na litici dvoumlja
Kao Prometeju ...

Izvrcem svoje oblicje
Na nalicje
I kao iz pocepanog dzepa
Prosipam sebe…
Umotavam misli
U reci od celofana
Poklanjam
Tajne svoje,
Oziljke svojih rana…

Nezaboravljene ljubavi
Sminkam u tuzne
Klovnove,
U ogledalu, odraz je
zivota
samo mutna skica-
Ja gledam
Tudjim ocima
U svoje snove
Sa svoga lica…

Potrosene svetinje i
Istrosene istine
Slazem pod noge ...

Iskidana, k`o prut drhtava noc
Sto te znojavim rukama budi
To sam ja-
Zovi me ceznja.

Laki povetarac sto ti nezno pramen
Kose skloni s` cela-
To sam ja-
Zovi me dodir.

Zvezdana krila na kojima letis
Do neba, do sunca, I dalje-
To sam ja-
Zovi me sreca.

Razlog da tiho spustis glavu
Na necije grudi-
To sam ja-
Zovi me ljubav

Saljem ti Andjele
Na krilima noci
Da te cuvaju
Od snova ruznih,
Jer, nocas, mili,
Ja necu doci-
Suvise je uspomena tuznih


Poslacu ti,sve svoje
Stihove I rime
Prestacu da ti
Pisem pesme
Zaboravicu, dragi,
Cak I tvoje ime-
Jer volela sam
Kad voleti se nesme

Oci mi kaplju
U ovom trenu bednom
Pogledaj me, i
Upamti moj lik
Poljubi me, duso,
Jos jednom samo ...

Izmrcvaren dan, pa noc k’o melem
Previja dusu da rana zaceli,
Negde u mraku tvoj lik zasvetli;
-odakle smo dosli da bi se sreli?

Umrle nade , Sudbini daju
Da srusene snove na nemire deli,
Tvoje me reci iz mrtvih bude;
-odakle smo dosli da bi se sreli?

Vecnost je moja, trenutak u kom sam
sedefna skoljka ,a ti u njoj biser beli,
U snu me tvoje dodiruju ruke;
-ODAKLE SMO DOSLI DA BI SE SRELI?

Hodam nekim drugim zivotom
Ostavljajuci trag u vremenu kao zaboravljena
Pesmica iz detinjstva…

Moji tragovi su otisci moje duse,
A moji koraci pustinjski vetar sto nosi pesak,
Pa oci suze…
Postojim da li?
Negde izmedju jave I sna,
Neba I dna,
Sklupcana cekam, ni sama ne znam sta
Izgubljena usput-
Rastrzana raskrscima,
Pomirena uscima,
Trajem od sumraka do svitanja
Na krilima nocnih ...